Vlada Republike Srbije usvojila je Program upravljanja otpadom za period 2022 -2031. godine kako bi sistem upravljanja otpadom uskladila sa ciljevima i pravnim tekovinama Evropske unije.
Kako stoji u tekstu Programa, u našoj zemlji ne postoji sistemski organizovano sakupljanje, sortiranje i reciklaža komunalnog otpada. I pored toga što je primarna separacija u Republici Srbiji utvrđena zakonom i predviđa odvajanje plastike, papira, stakla i metala u posebno označenim kontejnerima, odvojeno sakupljanje u praksi ne funkcioniše (izuzetak su neke lokalne samouprave).
Da su Srbiji potrebna velika ulaganja u sistem upravljanja otpadom svedoči podatak da je od 2010. godine izgrađeno ukupno 12 sanitarnih deponija, što je nedovoljno. Stopa reciklaže takođe je nedovoljna, a nije se mnogo postiglo ni na razvijanju sistema finansiranja upravljanja otpadom i primeni ekonomskih instrumenata.
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u 2020. godini je generisano 2,95 miliona tona komunalnog otpada. Ukupno je sakupljeno i odloženo 2,34 miliona tona, dok je od te količine na regionalne sanitarne deponije odloženo 558.568 t otpada, odnosno svega 19 odsto.
Reciklirano je 455.457 t, odnosno 15,45 odsto komunalnog otpada. Srednja dnevna količina otpada je 1,17 kg po stanovniku što je 0,43 t godišnje. Ne postoji tretman otpada pre odlaganja na deponije.
Pročitajte još:
Vizija za čistu Srbiju
Nakon analize postojećeg stanja i potencijala u oblasti upravljanja otpadom, cilj Programa je minimizacija uticaja otpada na životnu sredinu i povećanje efikasnosti korišćenja resursa na principima cirkularne ekonomije.
Kako bi se osigurala finansijski održiva aktivnost u upravljanju otpadom, jedno od načela koje će se primenjivati je načelo „zagađivač plaća”. Zagađivači moraju snositi pune troškove posledica svojih aktivnosti, a troškovi sakupljanja, tretmana i odlaganja otpada moraju biti uključeni u cenu proizvoda. Trebalo bi primeniti princip punog povraćaja troškova za usluge sakupljanja i odlaganja otpada, kao i uvođenje instrumenata finansijske stimulacije za ponovnu upotrebu i reciklažu otpada.
Još jedna novina je i princip „Plati koliko baciš” prema kome domaćinstva i pravna lica stiču mogućnost da utiču na iznos novca koji plaćaju za usluge odvoza komunalnog otpada. Ako odvajaju otpad na mestu nastanka, kompostiraju i slično, mogu da zahtevaju manji obim naknada za otpad.
Kako je najavljeno, biće uvedena i komponenta „kućnog kompostiranja” kao paket podrške lokalnim vlastima i građanima za tretiranje biorazgradivog otpada u kućnim uslovima. Fokus ove mere je na seoskim oblastima gde je prostor za kućno kompostiranje dostupniji i gde postoji najveća korist od smanjenja odvojenog sakupljanja i troškova transporta. Sva domaćinstva u seoskim oblastima će biti snabdevenakućnim komposterima i koristiće sopstveni kompost.
Kada je reč o trenutnom nivou tarifa za domaćinstva za usluge upravljanja otpadom, uglavnom se kreću oko 0,5 odsto prihoda domaćinstva. One će neizbežno morati da se povećaju izgradnjom infrastrukture, a granicom dostupnosti smatra se 1,5 odsto prihoda domaćinstva. Ciljane tarife (kao što su šeme „plati koliko bacaš”) će biti primenjene kako bi se omogućio dalji razvoj osnovne infrastrukture i administrativnih sistema, navodi se u tekstu Programa.
Ostale mere, instrumenti i aktivnosti neophodni za razvijanje održivog sistema upravljanja otpadom podrazumevaju prevenciju nastajanja otpada, smanjenje količina reciklabilnog otpada koji se odlaže na deponije, smanjenje udela biorazgradivog otpada u odloženom komunalnom otpadu, smanjenje negativnog uticaja odloženog otpada na životnu sredinu, klimu i ljudsko zdravlje i upravljanje nastalim otpadom po principima cirkularne ekonomije.
Milena Maglovski
