Pre nekoliko godina najavljivano je ukidanje plastičnih kesa sa tezgi i iz prodavnica, a prodavci su se bunili zbog tih najava.
Od zabrane upotrebe običnih plastičnih kesa, do uvođenja i naplaćivanja biorazgradivih koje, kako se ispostavilo to i nisu, najnovija istraživanja pokazuju za nas laike neverovatan podatak da su ove prve možda i najbolje rešenje.
„Mnoge studije su urađene, a jednu od najvećih radilo je dansko ministarstvo ekologije. Po njenim rezultatima najprihvatljivije rešenje za ekologiju su polietilneske kese. Da bi se napravila jedna pamučna torba od semena pamuka potrebno je 45 hemikalija koje se koristi da bi ona došla do prodavnice. Danci su izračunali da bi ona bila ekološki isplatljivija od najlonskih kesa potrebno je da se koristi minimum 1.400 puta“, kaže Dragan Stevanović iz Privredne komore Srbije.
Ništa bolja situacija nije ni sa papirnim kesama.
„Kod papirnih kesa imamo seču šuma, prljavu tehnologiju izrade celuloze, mnogo vode, mnogo su teže kese, u transportu se mnogo više emituje ugljen dioksida, zauzimaju mnogo više mesta, teže se recikliraju“, ističe Stevanović.
Pročitajte još:
- CRNA GORA: IZ MORA IZVUČENO TRI KUBIKA OTPADA
- ZAŠTO SRBIJA OZBILJNO ZAOSTAJE U RECIKLAŽI OTPADA
- U NOVOM PAZARU 750 DOMAĆINSTAVA DOBIJA KANTE ZA ODVOJENO PRIKUPLJANJE RECIKLAŽNOG OTPADA
U duelu ceger ili kesa građani su podeljeni.
Najveća šteta od plastičnih kesa je, kažu stručnjaci, jednokratna upotreba i nesavesno odlaganje. I u tom smislu nismo daleko odmakli.
„Trenutno kod nas na tržištu i dalje su u upotrebi takozvane oksodegradabilne kese, koje su isto na bazi polietilena koji su skoro nerazgradivi, ali su im dodati aditivi. One se razgrađuju, ali proizvod razgradnje je mikroplastika koja je vrlo nepoželjna kada završi u životnoj sredini jer ulazi i u lanac ishrane kada nastaju brojni problemi“, navodi dr Marijana Ponjavić, Institut za molekularnu genetiku.
U nekim trgovinskim lancima postoje ekološki najbolje kese, ali samo ako se recilkiraju u specijalnim uređajima koje mi nemamo.
„Imamo na tržištu kese koje se zovu kompostabilne, ali one moraju da završe u industrijskim komposterima kako bi se razgradile“, napominje dr Ponjavić.
Široka upotreba plastične ambalaže i stvaranje plastičnog otpada trebalo bi da se razmatra na svake tri godine. Prošle su već četiri. Ono što sada znamo jeste da su najnovija istraživanja pokazala da u ambalažnom otpadu plastične kese učestvuju sa samo četiri odsto. U ukupnom otpadu u Srbiji na kese otpada 0.35 odsto.
Izvor: RTS
