Crna Gora i Albanija da iskoriste potencijale Skadarskog jezera

22.11.2018

Skadarsko-jezero-foto-800x490 — Foto: nparkovi.me

Države regiona trebalo bi da sarađuju u oblasti turizma i zajednički se promovišu na svetskom tržištu, a ne da budu konkurenti, ocenili su ministar održivog razvoja i turizma Crne Gore Pavle Radulović i novi ambasador Albanije u Crnoj Gori Ridi Kurtezi.

Iz Ministarstva održivog razvoja i turizma Crne Gore je saopšteno da su Radulović i Kurtezi razgovarali o odnosima Crne Gore i Albanije, kao i mogućnostima za produbljivanje ekonomske i prekogranične saradnje.

– Sagovornici su se saglasili da je saradnja u oblasti turizma ključna i da države u regionu, uključujući Crnu Goru i Albaniju, treba da se zajednički promovišu na svetskom tržištu, a ne da budu konkurenti, navodi se u saopštenju.

Radulović je rekao da su Skadarsko jezero i Prokletije oblasti u kojima se turistički potencijal može maksimalno iskoristiti bliskom saradnjom dve države.

Na sastanku je bilo reči i o nedavnim dešavanjima u vezi sa eventualnom gradnjom mini hidroelektrana na albanskom delu Cijevne.

– Ministarstvo je poslalo zvanično pismo albanskoj strani sa zahtevom za dokumentacijom, u skladu sa ESPOO konvencijom, dodaje se u saopštenju.

Kurtezi je rekao da će albanska strana ispoštovati ESPOO konvenciju i poslati traženu dokumentaciju.

Milisav Pajević

Obeleženo 20 godina rada Kancelarije Zavoda za zaštitu prirode u Nišu

22.11.2018

Niš Zavod — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Zavod za zaštitu prirode Srbije, ove godine obeležio je još jedan značajan jubilej u svom radu.

U okviru obeležavanja 70 godina od osnivanja Zavoda za zaštitu prirode Srbije, predstaven je i rad Kancelarije u Nišu kojom je pre 20 godina proširena organizaciona mreža institucionalne zaštite prirodnog nasleđa u našoj zemlji.

Događaj je otvorio Darko Bulatović, gradonačelnik grada Niša ističući u pozdravnom govoru da sve ono što su potencijali i preduslov bilo kakve priče o budućem razvoju grada i juga Srbije, oslanja se pre svega na to da prvo zaštitimo i sačuvamo ono što imamo, ono što je najznačajnije i najvrednije. Prirodni potencijali koji se ovde nalaze kao što su Jelašnička i Sićevačka klisura i Cerjanska pećina kroz projekte koji se rade i podršku koja se pruža, nastojanja su da se ovi potencijali oplemene i stvore uslovi za njihovo otvaranje i stvaranje mogućnosti za prihvatanje većeg broja stranih gostiju i svih onih kojima je priroda sfera interesovanja, je ono čime se bavimo u ovim i čime ćemo se baviti u budućim godinama.

Povodom 20 godina rada Kancelarije Zavoda u Nišu učesnicima skupa u svom obraćanju načelnica nišavskog okruga Dragana Sotirovski ukazala je na značaj delovanja Kancelarije na prostoru jugoistočne Srbije u zaštiti prirodnih vrednosti, retkosti i jedinstvenosti ovog podnevlja i potrebu da se građani bolje uputiti na to za šta se mogu i treba obratiti Zavodu za zaštitu prirode Srbije, kako bi se na vreme reagovalo i omogućilo pravilno i održivo korišćenje prirodnih resursa.

Direktor Zavoda mr Aleksandar Dragišić, predstavio je rad Kancelarije koja je pored kadrovskog i logističkog doprinosa efikasnosti poslovanja Zavoda, značajana iz više razloga, od kojih su najvažniji: zaštita i mudro upravljanje prirodnim resursima jugoistočne Srbije koja se, po jedinstvenosti prirodne baštine, izdvaja u ukupnom nasleđu naše zemlje, zatim olakšan stručni nadzor zaštićenih područja od nacionalnog i međunarodnog značaja, kojih u jugoistočnoj Srbiji trenutno ima oko 20; ostvarena saradnja sa upravljačima koja se ogleda u višegodišnjim istraživanjima, kao i sa inspekcijskim službama, udruženjima građana i pojedincima pri prihvatu i zbrinjavanju oduzetih, napuštenih ili povređenih divljih životinja i saradnja sa medijima i naučno obrazovnim institucijama i upravom grada Niša.

Ovom prilikom Dragišić zaključio je da Kancelarija Zavoda nije slučajno ustanovljena u Nišu, razlog tome je što se na prostoru jugoistočne Srbije nalazi oko 33 procenata od ukupne zaštićene teritorije u Srbiji, kao i da je kolektiv u niškoj Kancelariji u kojoj radi 11 saradnika, koji kroz timski rad sa kolegama iz sedišta Zavoda obavljaju stručne poslove zaštite i očuvanja prirode i prirodnih vrednosti ovog dela Srbije, potrebno proširiti kako bi zaštitili još više prirodo vrednih područja i odgovrili izazovima Evropske Unije.

– Kancelarija u Nišu otvorena je upravo zato što se nalazi u epicentru balkanskog bio i geo diverziteta, što je dovoljan razlog da štitimo prirodu ovog dela naše zemlje, u svom obraćanju istakao je mr Danko Jović, rukovodilac Kancelarije Zavoda u Nišu, dodavši da u početku niko nije znao za rad Kancelarije, dok se danas svakodnevno obraćaju građani za probleme i ekcese koji se dešavaju u prirodi u okolini Niša.

Jović je kao osnovne probleme na čijem prevazilaženju treba raditi naveo neplansku i divlju izgradnju u zaštićenim područjima.

U cilju isticanja značaja saradnje u zaštiti prirode, ovom prilikom dodeljene su zahvalnice pojedinicima, institucijama i organizacijama za postignute rezultate u očuvanju prirode: gradonačelniku grada Niša Darku Bulatoviću, načelnici nišavskog okruga Dragani Sotirovski, direktoru Nisville Fodacije Ivanu Blagojeviću, rukovodicu službe PIO „Vlasina“ Novici Stankoviću, upravniku SP „Cerjanska Pećina“ Slaviši Petroviću, uredniku TV Zona+ Draganu Stojanoviću, upravljačima PP „Stara planina“ i SRP „Jerma“, Šumskom gazdinstvu „Pirot“- JP „Srbijašume“, predsedniku Udruženja „Zoo planet“ Dušanu Stojanoviću, predsedniku Udruženja „Poskok“, Vladici Stankoviću, profesoru biologije Slobodanu Cvetkovu i Muzičkom sastavu „EYOT”.

Posebna povelja dodeljena je posthumno biologu – priorodoslovcu prof. dr Spas Krumin Sotirovu, koji je u svom naučnom i istraživačkom radu ostavio značajno delo posvećeno biljnom i životinjskom svetu jugoistočne Srbije i na čiju inicajtivu je organizovan Simpozijum povodom 100 godina proučavanja flore Niša i okoline. Profesor Sotirov autor je i koautor preko 50 naučnih radova, i koautor je kapitalne monografije „Enciklopedija Niša“.

Posebnu pažnju u svom radu posvetio je proučavanju kanjona reke Jerme kao prirodnog i kulturološkog fenomena, na osnovu kojih je objavio knjige „Po dolinata na Erma“ i „Pogoanovo zeveno meždu zemljata i nebeot“.Na Svečanosti premijerno je prikazan film „Buđenje prirode“, realizovan u saradnji Zavoda i Biološkog društva „Dr Sava Petrović“ iz Niša, u okviru projekta „Skriveni uglovi Srbije“. Film je uradio tim kreativaca, naučnika i ljubitelja prirode: Dimitrija Savić-Zdravković (režija i produkcija), MMD Studio Niš (montaža i produkcija), Đorđe Vukojević i Novak Jovanović (kreativni direktori), Dunja Ćirić i Jelena Živković (umetnički direktori), Nenad Tasić, Zorana Ignjatović (muzička produkcija), Milan Marković, Jelena Živković, Marko Nikolić, Miloš Popović, Slobodan Marković, Nikola Spasić, Miljan Mitić, Jelena Stanković i Dimitrija Savić-Zdravković (kamera), Miroslav Mitić (snimci dronom) i Bratislav Prolović (naracija).

U završnici programa emitovan je spot „Koncerta za prirodu“ muzičkog džez sastava „EYOT” , snimljen u Specijalnom rezervatu prirode „Suva planina“, kao primer saradnje na jedinstvenom projektu promocije prirodnih vrednosti. Ovom prilikom prigodan muzički program izveli su članovi gudačkog kvarteta „Quatro“.

Predeli najznačajnijih zaštićenih područja jugoistočne Srbije bili su prikazani i kroz izložbu fotografija na kojoj su predstavljeni motivi 12 zaštićenih područja. Liflet o vrednostima i karakteristikama ovih područja možete preuzeti ovde.

Milisav Pajević

Na Beogradskom sajmu 13. Međunarodni sajam etno hrane i pića

22.11.2018

Etno sajam hrane i pića1 — Foto: Grad Beograd

Pomoćnik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović prisustvovao je juče otvaranju 13. Međunarodnog sajma etno hrane i pića na Beogradskom sajmu.

Mladenović je tom prilikom poručio da će Grad Beograd nastaviti da podržava poljoprivredne proizvođače sa svoje teritorije jer kao lokalna samouprava i glavni grad prepoznaje važnost ove privredne grane.

Događaju su prisustvovali sekretar za privredu Milinko Veličković, v.d. direktora Turističke organizacije Beograda Miodrag Popović, kao i državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević.

Mladenović je istakao da Međunarodni sajam etno hrane i pića umnogome pomaže malim poljoprivrednim proizvođačima. Ovo je 13. izdanje ovog Sajma i svake godine je primetan veći broj izlagača i proizvoda, naveo je Mladenović, što jasno ukazuje na činjenicu da je proizvođačima veoma važno da se ovde pojave i izlože svoje proizvode.

– Uglavnom su u pitanju mali proizvođači, gazdinstva u kojima su porodice nosioci posla, mada imamo i velike proizvođače koji su prisutni na Sajmu dugi niz godina. Osim toga, videli smo i ljude koji su počeli da izlažu na Sajmu kao mali proizvođači, a danas su daleko premašili nekadašnje kapacitete. Činjenica je da oni ne odustaju od Sajma i to je dodatni pokazatelj da je ova manifestacija izuzetno važna, rekao je Mladenović.

On je dodao da su na Sajmu su sve prisutniji i distributeri, što je veoma bitno za proizvođače jer olakšava plasman proizvoda.

– Za male proizvođače plasman je najosetljiviji deo poslovanja, jer je pojavom velikih tržnih centara i prodavnica prvi proboj na tržište prilično otežan. Nama je izuzetno drago što je ova manifestacija prevazišla okvire Srbije, imamo goste-izlagače iz Republike Srpske, a regionalni karakter svakom događaju daje na važnosti. Beograd je grad u kojem stalno boravi veliki broj stranih turista, što svakoj manifestaciji daje na značaju, naglasio je pomoćnik gradonačelnika.

Prema njegovim rečima, Grad Beograd shvata značaj poljoprivrede i svake godine obezbeđuje sve veća sredstva za ovu privrednu granu.

– Ove godine je obezbeđen značajan iznos za subvencije, odnosno bespovratna sredstva kojima proizvođači imaju priliku da unaprede proizvodnju. Subvencije su dodeljene za nabavku mehanizacije, stočarstvo, voćarstvo, pčelarstvo. Te grane poljoprivrede smo prepoznali kao veoma bitne i već sada se može videti da je štand Grada Beograda iz godine u godinu sve bogatiji ponudom. Na taj način podstičemo proizvodnju, ali i zapošljavanje, jer mala gazdinstva, zbirno, zapošljavaju ozbiljan broj ljudi, zaključio je Mladenović.

Stanojević je zahvalio Gradu Beogradu na doprinosu organizaciji ove manifestacije i naglasio da će Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprovrede nastaviti da podržava Međunarodni sajam etno hrane i pića, kao i da u fokusu Ministarstva ostaju mali proizvođači.

Milisav Pajević

Zašto je krajnje vreme da počnemo da nosimo ceger u prodavnicu?

22.11.2018

Da li ste svesni da je otprilike 20 hiljada plastičnih kesa bilo proizvedeno za vreme koje vam je bilo potrebno da pročitate ovu rečenicu?

Za oko pet sekundi naša planeta dobila je 20 hiljada novih neprijatelja pod kojim će ostati barem koliko mi pod Turcima. Naučnici su procenili da razgradnja vrećica može da potraje i do hiljadu godina. Problem je zapravo daleko složeniji zato što nakon malopređašnjih pet sekundi proizvodnja kesa nije stala. Neće stati ni nakon ovih pet sada. Ni sutra. A verovatno ni za godinu ili deset ili sto.

U skladu sa preporukama o zaštiti životne sredine, od aprila 2018. godine prodajni lanci širom Srbije počeli su da naplaćuju plastične vrećice. Građani treba da izdvoje od dva do pet dinara po komadu. Nakon što odnesu namirnice do svog domaćinstva, kese će im poslužiti za zagađivanje prirode. Prosečno vreme njihovog korišćenja je 12 minuta, a ekološki otisak mnogo trajniji.

Ova godina svakako je predstavila prekretnicu u načinu na koji stanovnici koriste kese u marketima.

Dok su još bile besplatne, sećam se da su se mnogi bahatili i stavljali svega nekoliko artikala u jednu, a teže stvari su stavljali u dve-tri-četiri vreće. Po uvođenju naplate, prizor osobe koja izlazi iz prodavnice sa više od dve vreće u rukama postao je retkost. U prethodnih šest meseci nijednom nisam srela nikoga ko je kasirki rekao “Ma daj mi, bre, petnaest kesa!”, iako su se u prošlosti one grabile i šakom i kapom, a u vreće se čak trpalo i nekoliko praznih. Za kasnije, valjda.

Znate već kako kažu – što je džabe, i Bogu je drago… Sada kada iz novčanika treba da izdvojimo određeni novac za vrećice, više nam se ne mile kao ranije. A plastika k’o plastika – ostala je ista. U njenom sastavu i dalje su naftni derivati. Proces njenog nastanka još je vrlo štetan po naše okruženje, a kada je u obliku kese, kao i uvek, ima dve ručke i zapravo je praktična za nošenje. Jedina razlika je to što sada ima cenu.

Novim izdacima dovijamo na različite načine. Pojedinci nose velike plastične ili papirne vreće od kuće, pojedinci zgrabe besplatne kese namenjene pakovanju voća i povrća, pojedinci tegle proizvode u rukama, pojedinci spakuju u svoje tašne ili rančeve, pojedinci uredno plate ceh za potrebne kese.

Uprkos tome što ih sa sigurnošću uzimamo u manjim količinama nego ranije (neki proračuni kažu i dvostruko manje), plastične kese i dalje su deo naše svakodnevice. A zapravo je vrlo lako i pristupačno zameniti ih. Cegere možete da pazarite za od 100 do 200 dinara, a često se dele i besplatno.

Matematika mi nikada nije bila jača strana, ali vas koji i dalje nemate svoj ceger upravo ću brojevima pokušati da privolim ovom kupovno-ekološko-modnom trendu – najpre s gledišta vašeg džepa, a onda i iz šire perspektive prirodnog okruženja.

Zamislimo da imate dva izbora: platnenu torbu za sto i kesu za dva dinara. Vodite se isključivo ekonomskom logikom! U datom trenutku posezanje za vrećicom verovatno bi vam se učinilo jeftinije, ali vi ćete u prodavnicu otići opet. Dva po dva dinara za jednu, drugu, pedesetu plastičnu kesu i potrošićete i više od tih sto koje biste dali na ceger!

U dm drogerijama za sto dinara možete da kupite platnenu torbu sa doživotnom garancijom. Pocepala vam se? Isprala? Otpala ručka? U najbližem dm objektu možete da je zamenite za novu, i to džabe!

Odluka koja vam je na duge staze finansijski isplativija je istovremeno i odluka koja u manjoj meri narušava stanje životne sredine. Evo nekoliko činjenica o tome koliku opasnost po naše okruženje predstavlja rečenica “Daćete mi kesu!”, pogotovo kada je na dnevnom nivou izgovori nekoliko miliona ljudi.

Proizvodnja plastike je porasla sa 1,5 miliona tona u 1950. godini na 335 u 2017.
Čovečanstvo godišnje upotrebi 4 biliona plastičnih vrećica.
U toku jedne godine više od 100 hiljada morskih stvorenja ugine zbog zagađenja vode plastikom. Jedna od njegovih žrtvi bio je i kit čiji je leš pronađen pre nekoliko dana na obalama Indonezije. U njegovom stomaku pronađeno je 6 kilograma smeća. Možda je jedna od 100 plastičnih čaša, 25 vreća, 4 flaše ili 2 japanke prethodno pripadala baš nekome od nas. Plastika predstavlja ogroman problem u digestivnom traktu životinja i neretko dovodi do smrtnog ishoda, a okeanima pluta u količini većoj od 12,7 miliona tona.
Ni plastika koja se raspada nije nimalo naivna! Pod uticajem sunca, ona se razgrađuje, ali taj proces ne rezultuje njenim potpunim “isparenjem”, već nastajanjem mikroplastike. Naučnici su njene tragove pronašli u vazduhu, pijaćoj vodi i kuhinjskoj soli. Mikroplastiku udišemo, pijemo i jedemo, te stoga ne treba da nas iznenadi što su je istraživači s Bečkog medicinskog univerziteta otkrili i u 100 odsto prikupljenih oglednih uzoraka stolice.
Oko osam odsto globalne proizvodnje nafte odlazi na pravljenje plastike. Očekuje se da će se ta brojka do 2050. popeti na 20 odsto.

Najbolji način da se borimo protiv plastike je da kao pojedinci smanjimo njenu potrošnju. Ukoliko još niste nabavili ekološku alternativu kesama, neka to bude vaš početni doprinos ozelenjavanju Zemlje.

Cegeri mogu i da osveže vašu modnu kombinaciju. Ne ograničavajte izbor isključivo na tekstil, namirnice možete da nosite i u korpama od pruća i u torbama od konca koje gotovo sigurno možete da pronađete na tavanu svoje bake. Na taj način troškove snižavate sa sto dinara na nula!

Transformišite svoje navike iz “Daćete mi kesu!” u “Ne treba kesa, hvala!”.

Jelena Kozbašić

Šesti sastanak Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije

22.11.2018

Šesti parlamentarni eneretski forum grupna slika — Foto: Milisav Pajević

Šesti sastanak Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije, posvećen temi energetske efikasnosti u školama i predškolskim ustanovama u Srbiji, održan je u Domu Narodne skupštine.

Predsednica Parlamentarnog foruma dr Aleksandra Tomić, u uvodnom obraćanju je navela da bez digitalizacije i novih tehnologija, održivi razvoj i energetska tranzicija nisu mogući, kao i da Srbija sve brže napreduje u oblasti softverske industrije i da će biti značajan partner Nemačkoj u toj oblasti.

– Energetski, Srbija je već deo Evropsku unije, preko Energetske zajednice, u kojoj učestvuje, navela je Tomić i ukazala na aktivno učešće delegacije Parlamenta Srbije u radu parlamentarnog plenuma Energetske zajednice.

Srbija je u proteklih pet godina mnogo uradila u oblasti postizanja energetske efikasnosti, posebno kada je u pitanju opredeljivanje budžetskih sredstava za unapređenje energetske efikasnosti, naglasila je Aleksandra Tomić.

Ambasador Savezne Republike Nemačke Nj.E. Tomas Šib istakao je, da se iz nemačkog iskustva može videti da energetska tranzicija funkcioniše.

– Ona je započeta 1980-ih godina, a u prvoj polovini 2018. godine udeo obnovljivih izvora energije iznosio je 40 odsto, dok će do kraja ove godine biti obustavljena eksploatacija kamenog uglja, a do 2020. godine biće obustavljen rad svih preostalih nuklearnih elektrana, naveo je ambasador Šib.

On je ukazao i da energetska tranzicija pruža šanse za privredni razvoj, kao i za uvođenje novih tehnologija. Energetska tranzicija je i centralni element nemačko-srpske razvojne saradnje, naglasio je Šib.
Direktor Fondacije Konrad Adeanuer Norbert Bekman Dirkes ukazao je na značajnu ulogu medija, lokalnih samouprava, partnerskih organizacija i eksperata u sprovođenju politike energetske efikasnosti i korišćenja održivih izvora energije.
Direktor Fondacije Hajnrih Bel Simon Ilze naveo je da je energetska politika danas u fokusu celog društva, a ne samo zelenih političkih partija i da je transformacija sektora energetike povezana i sa drugim sektorima.

Bitno je učešće što većeg broja aktera u procesu prelaska sa fosilnog na alternativne izvore energije i sa centralizovanog na decentralizovano snabdevanje energijom, naveo je Ilze.
U nastavku rada, učesnici sastanka razgovarali su o projektima i postignutim rezultatima u uvođenju energetske efikasnosti u školama i predškolskim ustanovama.

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, govoreći o važnosti tog projekta, istakla je značaj izgradnje drugačije infrastrukture, koja će se bazirati na obnovljivim izvorima energije, ali i o potrebi istovremenog podizanja svesti glavnih korisnika školskih i predškolskih ustanova – dece.

Potrebno je da deca razumeju i budu nosioci promene svesti i politika u odnosu na energiju, naglasila je Liht.

Na ovu temu su izlagali i predstavnica GIZ-a Svjetlana Đokić, vanredni profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu dr Dušan Ignjatović, predstavnik RES fondacije Aleksandar Macura i predstavnik opštine Ljubovija Aleksandar Perić.
Na sastanku je bilo reči i o narednim koracima i uklanjanju prepreka kada je u pitanju postizanje energetske efikasnosti, o čemu su govorili predstavnik Hajnrih Bel Fondacije, predstavnik CMS.Law.Tax Đorđe Popović, predstavnica platforme Ko gradi grad Ana Džokić i ispred Res fondacije Jasminka Joung.

Zaključujući Šesti sastanak Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije, dr Aleksandra Tomić je navela da će u narednom periodu ovaj Parlamentarni forum razmatrati mogućnost za pripremu strategije podizanja svesti građana i javnosti u oblasti energetske efikasnosti, na osnovu koje bi se sprovodile odgovarajuće aktivnosti na tom polju.

Tomić je ukazala i da će aktivnost Parlamentarnog foruma biti usmerena i na implementaciju Pariskog sporazuma, Ciljeva održivog razvoja i Agende 2030.
Šesti sastanak Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije održan je u saradnji sa Nemačkom organizacijom za međunarodnom saradnjom (GIZ), Beogradskim fondom za političku izuzetnost i Fondacijama Konrad Adenauer i Hajnrih Bel.

Milisav Pajević

Kinesko veštačko “Sunce” dostiže temperaturu od 100 miliona Celzijusa (VIDEO)

22.11.2018

wallpaper-1492818_960_720 — Foto:Pixabay

Kinesko veštačko “Sunce” na nuklearni pogon dostiglo je temperaturu od 100 miliona Celzijusa što predstavlja veliki napredak u kineskoj nauci.

U potrazi za čistim izvorom energije, kineski naučnici su došli do revolucionarnog otkrića marljivo radeći na razvoju fuzijske tehnologije koja bi proizvodila energiju na isti način kako se do nje dolazi u unutrašnjosti zvezde.

Institut za fiziku plazme, koji je u sastavu Kineske akademije nauka, testira ovu napravu u obliku prstena kako bi reprodukovali proces u središtu ”zvezda” iz kog nastaje ogromna količina energije.

Izvor: Youtube/ CCTV

Zanimljivo je da nuklearna fuzija ne proizvodi nikakav radioaktivni otpad, tako da je sa aspekta ekologije izuzetno prihvatljiva.

Naučnici se trude da osmisle siguran i pouzdan način za proizvodnju i stvaranje uslova potrebnih za nuklearnu fuziju koja bi svetu jednog dana mogla da osigura neograničenu količinu ”čiste” energije.

Građanima što slikovitije objasniti upravljanje otpadom i efekte klimatskih promena

22.11.2018

Panel diskusija EKOVESTI — Foto: Udruženje novinara Eko vest

Udruženje novinara „Eko vest“ održalo je u Medija centru Vojvodine u Novom Sadu panel-diskusiju „Utiče li upravljanje otpadom na klimatske promene?“ a koju je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja.

Predsednica Udruženja novinara „Eko vest“ i moderatorka Maja Pavlica rekla je da je cilj panel-diskusije da pokuša da odgovori na nekoliko važnih pitanja koja se tiču upravljanja otpadom u kontekstu klimatskih promena o tome kako se odgovorno upravlja otpadom, o sistemu upravljanja čvrstim otpadom, o primeni principa cirkularne ekonomije na lokalnom nivou uvođenjem sistema primarne separacije i smanjenja biodegradabilnog otpada, kao i koliko su i na koji način ove teme zastupljene u medijima.

– Klimatske promene već utiču na poljoprivredu, šumarstvo, vodne resurse, ljudsko zdravlje, biodiverzitet. Najveće gubitke podnela je poljoprivreda, zbog suša kojih je bilo godinama unazad, a posledice nisu manje ni po šumarstvo zbog sve učestalijih požara, kazao je dr Vladimir Đurđević, profesor sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, i dodao da svako od nas treba da ima svest da se klimatske promene dešavaju i da će njihov uticaj biti još veći u budućnosti, tako da moramo živeti sa njima i dati doprinos kako bi se posledice smanjile.

Dr Goran Vujić, profesor sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, ukazao je na to da upravljanje otpadom predstavlja jednu od ljudskih aktivnosti koja doprinosi emisiji gasova staklene bašte. Taj uticaj u svetu kreće se od 3-5 odsto, što je slučaj i u našoj zemlji.

– Emisije GHG gasova iz otpada uglavnom se odnose na emsije metana koji nastaje na deponijama. Potrebno je navesti da je destruktivni potencijal metana na ozonski omotač čak 23 puta veći od standardnog uticaja koji vrši CO2. Evaluacijom upravljanja otpadom u Srbiji proračun je da se trenutno emituje 1.600 kt CO2eq. Procene koje su rađene za period do 2050. godine govore da, ukoliko se ne pređe na savremeni način upravljanja otpadom, sa teritorije Srbije će se emitovati čak 29.740 kt više CO2eq emisije nego savremenim načinom upravljanja otpadom. Shodno Pariskom sporazumu, Republika Srbija će morati da pronađe dodatna sredstva kako bi ovu emisiju smanjila, rekao je profesor dr. Vujić.

A kako se upravlja otpadom na lokalu i sa kojim problemima se susreću, na panel-diskusiji konkretne primere za opštinu Vršac predstavio je Dragan Ninković, pomoćnik direktora za komunalne poslove JKP „Drugi oktobar” i direktor kompanije „Angrokom” iz Vršca.

– U Vršcu smo se opredelili da otpad na svakom reciklažnom ostrvu prikupljamo u dve frakcije, mokru i suvu. Za suvu frakciju postavili smo žute kontejnere, u koje se odvaja plastična, aluminijumska i staklena ambalaža. Staklo i aluminijum su jedini reciklažni materijali koji se mogu milion puta reciklirati i sa aspekta cirkularne ekonomije, oni su vrlo važni, rekao je Ninković, posebno naglasivši značaj primarne selekcije otpada u svakodnevnom životu.

Aleksandra Božović, urednica u Ekološkoj redakciji Radio-televizije Srbije, Dragana Ratković, urednica radio-emisije “Pod staklenim zvonom” Prvog programa Radio Novog Sada i Milisav Pajević, novinar Energetskog portala i Magazina EKOlist govorili su o svojim iskustvima u svakodnevnom izveštavanju o problemima otpada i sve prisutnijih posledica klimatskih promena. Oni su se složili da se sve više piše o ovim temama, ali i da je neophodno da se građanima što je moguće slikovitije i jasnije objasne efekti i posledice uticaja neadekvatnog upravljanja otpadom na klimatske promene.

Milisav Pajević

Održano javno slušanje o Predlogu zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti

22.11.2018

U Domu Narodne skupštine, a u organizaciji Odbora za zaštitu životne sredine, održano je javno slušanje o Predlogu zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, koji je podnela narodna poslanica Maja Gojković.

Predsednica Odbora za zaštitu životne sredine Ivana Stojiljković je na samom otvaranju javnog slušanja istakla da je Odbor za zaštitu životne sredine organizovao javno slušanje sa ciljem da pribavi informacije, odnosno stručna mišljenja o predlogu akta koji je u skupštinskoj proceduri.

Predsednica Odbora je u ime narodne poslanice Maje Gojković, koja je i podnosilac Predloga zakona, naglasila da je oblast jonizujućih zračenja i nuklearne sigurnosti do sada bila uređena Zakonom o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, kao i nizom podzakonskih akata.

Navedeni zakon je donet pre devet godina, a u međuvremenu je Republika Srbija počela pretpristupne pregovore sa Evropskom unijom i preuzela obavezu usklađivanja zakonodavstva sa propisima EU.

U međuvremenu, došlo je i do znatnog unapređenja na tehnološkom planu i novih saznanja u oblasti koju Zakon uređuje i koje je potrebno donošenjem novog zakona urediti. Srbija je za devet godina ratifikovala četiri međunarodne konvencije, koje nameću određene obaveze u ovoj oblasti.

Uočene su i poteškoće u primeni nekih odredbi, kao i praznine koje postoje u važećem Zakonu i na taj način otežavaju njegovu primenu.

Cilj donošenja novog zakona doneće pretpostavke za napredak u harmonizaciji nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU, jer zakon predstavlja dobru osnovu za uspešno uključivanje u evropske i svetske procese u oblasti nuklearne i radijacione sigurnosti i bezbednosti.

Slađan Velinov, direktor Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, zahvalio se svima koji su imali udela u pripremi Predloga zakona i istakao je tri osnovne stvari koje Predlog zakona ne uvodi, a to su „neuvođenje na mala vrata pravljenje nuklearki u Srbiji, od Republike Srbije se ne pravi deponija za nuklearni otpad i Predlog zakona nema za cilj gašenje nuklearnih objekata Republike Srbije.

Novine u Predlogu zakona objasnio je pomoćnik direktora Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije Branko Brajić.

Ciljevi donošenja zakona jeste dostizanje višeg nivoa zaštite zdravlja pojedinca, stanovništva i životne sredine od štetnog dejstva jonizujućeg zračenja, te usklađivanje zakonodavstva Republike Srbije sa tekovinama Evropske unije, efikasnije vršenje regulatorne kontrole i uspostavljanje striktnog i celovitog nadzora nad izvorima jonizujućeg zračenja i nuklearnim postrojenjima, radijacionim delatnostima i nuklearnim aktivnostima, kao i nad upravljanjem radioaktivnim otpadom.

Zamenik direktora istakao je da je donošenje novog zakona potrebno zbog znatnog unapređenja na tehnološkom planu i novih saznanja u oblasti, potrebe da se celovitije i kompletnije regulišu određena pitanja, u skladu sa unapređenjima na tehnološkom planu i novim saznanjima u ovoj oblasti i u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama koje je Srbija prihvatila.

Takođe, uočene su poteškoće i nemogućnost primene nekih odredbi važećeg zakona, donetog pre devet godina, a uočene su i pravne praznine u važećem zakonu.

Novine koje donosi Predlog zakona jeste novi koncept zakona koji se zasniva na unapređenju postupanja u situacijama postojećeg, planiranog i vanrednog izlaganja jonizujućem zračenju, kategorizacija delatnosti, objedinjeni pristup regulatornoj kontroli u oblasti radijacione i nuklearne bezbednosti i sigurnosti, osnivanje istinski nezavisnog regulatornog tela, utvrđivanje proširenog obima nadležnosti regulatornog tela, integrisanje inspekcija, a u zakon se uvodi i pravni institut suspenzije odobrenja i ovlašćenja.

Nakon predstavljanja Predloga zakona usledila je diskusija u kojoj su učestvovali predstavnici državnih organa, predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, relevantne institucije i organizacije civilnog društva koje se bave ovom oblašću.

Za kraj, predsednica Odbora je sve prisutne pozvala da svoje primedbe pošalju Odboru, koji će za cilj imati podnošenje amandmana na Predlog zakona, a kako bi se dobio najoptimalniji oblik ovog zakona.

Javno slušanje Odbora za zaštitu životne sredine organizovano je uz podršku UNDP-a i Švajcarske kancelarije za saradnju kroz projekat „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine“ II faza.

Milisav Pajević

Kako CO2 čini naša mora otrovnim?

21.11.2018

Rastući nivoi ugljen dioksida u okeanima mogli bi da pospeše širenje otrovnih algi koje mogu naneti štetu morskom svetu i ljudskom zdravlju.

Podaci prikupljeni u naučnom istraživanju pokazuju da jedna vrsta otrovnih algi, Vicicitus gloosus može postati dominantna u morskim ekosistemima ako se acidifikacija okeana nastavi. Kiselost mora raste usled svojstva vode da upija ugljen dioksid iz atmosfere. Širenje ove alge koja se može naći na obalama jugoistočne Azije, Evrope i Amerike, ugrozile bi priobalne zajednice, morske ekosisteme kao i ribarsku industriju.

Problem sa toksičnim algama nije novost za ljude. U Australiji one su zaposele oko 1700 km reke Mari i tako nekoliko godina drastično ograničavale mogućnost da se dobije voda bezbedna za piće ili navodnjavanje useva.
U Americi je od 2010. godine prijavljeno više od 500 slučajeva koji imaju veze sa otrovnim algama a 239 slučajeva prijavljeno je prošle godine. Obala Floride suočava se sa problemom jedne vrste algi koja je smrtonosna za ajkule, morske krave i morske kornjače.

Smatra se da je glavni uzrok preteranog razmnožavanja algi curenje đubriva u okean koje se dešava usled lošeg upravljanja otpadnim vodama. No, naučnici su ranije ukazali da bi porast temperature mora takođe mogao da doprinese bujanju ove biljke.

Nova studija, po prvi put pokazuje kako porast ugljen dioksida u okeanima dovodi do širenja jedne vrste otrovnih algi. Vrsta V. Globosus je široko rasprostranjena alga koja u sebi sadrži hemikaliju pod nazivom „citotoksin“. Ona može biti štetna za mnoge vodene vrste a ljudima se savetuje da se ne kupa na mestima gde ona buja jer može iritirati oči i disajne puteve.

Kako bi proverili na koji način kiselost vode utiče na alge naučnici su odlučili da sprovedu test na licu mesta, tj u moru. Oni su instalirali velike tube u kojima mogu posmatrati i kontrolisati uslove neophodne za eksperiment. U nekoliko njih nivoi ugljen dioksida bili su slični onima koji su danas u okeanima, i u tim uslovima prisustvo otrovnih algi je ostalo relativno nisko. No, u ambijentu gde je koncentracija ugljen dioksida bila veća , toksične alge su krenule da se šire ogromnom brzinom. Naučnici pretpostavljaju da u uslovima sa povećanom koncentracijom ugljen dioksida alge vrše fotosintezu mnogo brže i samim tim se brže razmnožavaju. Takođe, njihova toksičnost je sa povećanjem ugeljn dioksida veća pa se zato manje životinja njima hrani i njihov broj se povećava.

Zaključak naučnika je taj da ako nastavimo da ispuštavmo ugljen dioksid u atmosferu tempom kojim to radimo danas, za svega 3 decenije doći će do uslova u kojima će otrovne alge preplaviti morske ekosisteme. Ako pak uspemo da ispunimo ciljeve propisane Pariskim sporazumom naša mora ostaće relativno bezbedna.

Milan Zlatanović

Poljske crkve – (ne)očekivani domovi mnogobrojnih vrsta ptica

21.11.2018

polish church — Foto-ilustracija: Unsplash

Nedavno istraživanje poljskih i britanskih istraživača pokazalo je da su crkve na jugu Poljske dom za nekoliko desetina različitih vrsta ptica.

Najrazličitiji ljudski artefakti i konstantno povećanje brojnosti ljudske populacije vremenom su negativno uticali na biodiverzitet, a potpuni ili delimični nestanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta je najčvršći dokaz pomenute tvrdnje.

Ipak, postoje neka, za mnoge neočekivana okruženja koja životinjama – u ovom slučaju pticama – nude preko potrebno sklonište, naročito kada je njihova prirodna staništa uništio čovek.

Stotine hrišćanskih crkava na jugu Poljske su upravo mesta u kojima utočište nalazi nekoliko desetina vrsta ptica, kažu autori studije The role of churches in maintaining bird diversity: A case study from southern Poland (Uloga crkava u održavanju diverziteta ptica: Studija slučaja iz južne Poljske), nedavno objavljene u žurnalu Science Direct.

Autori ove studije – četiri istraživača sa poljskog Instituta za zaštitu prirode i jedan istraživač sa britanskog univerziteta u Kembridžu – istraživali su uticaj hrišćanskih bogomolja na život ptica, i to tako što su merili taksonomsku, filogenetsku i funkcionalnu raznolikost ptica oko hrišćanskih crkava i upoređivali ih sa odgovarajućim farmama. Tako se pod lupom ovog međunarodnog tima našla 101 crkva i isto toliko imanja u selima na jugu Poljske. Istraživači su merili strukturalne i kompozicijske karakteristike crkava i imanja, uključujući broj stabala, zgrada, žbunova i njihovu visinu. Zaključak studije bio je nedvosmislen: na crkvama je živelo više vrsta ptica, bilo ih je ukupno više nego na farmama, a i njihova filogenetska raznolikost bila je veća.

Kada je o razlogu reč, evo šta se navodi u spomenutoj studiji: „Smatramo da zeleno okruženje i visoki tornjevi stvaraju jak ekološki gradijent koji pospešuje bogatstvo vrsta, funkcionalnu i filogenetsku raznovrsnost.“

Pored toga, ptice više vole crkve i zato što one podsećaju na izolovana, kamenita brda koja dominiraju pejzažem Poljske, a ujedno su imale i vekove da im se prilagode. Poslednje, ali ne i najmanje važno – ustanovljeno je da je većina od 101 istražene crkve imala mali broj mačaka, koje su poznati predatori ptica, zaključuju autori.

S obzirom na to da je ova tema nedovoljno istražena, autori preporučuju svojim kolegama da nastave istraživanja u tom pravcu, jer ona mogu da doprinesu boljoj spoznaji i samim tim održavanju biodiverziteta.

„U Poljskoj ima više od deset hiljada crkava, a slične bogomolje su prisutne u mnogim religijama, stoga ovo stanište može biti važno za održavanje lokalnog taksonomskog, funkcionalnog i filogenetskog biodiverziteta u različitim područjima širom sveta“, zaključuju istraživači.

Izvor: Elementarium

Ministar Trivan sa ambasadorom Japana o saradnji u zaštiti životne sredine

21.11.2018

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i ambasador Japana u Srbiji Đinići Marujama ocenili su da je saradnja Srbije i Japana u oblasti zaštite životne sredine veoma uspešna i ukazali da je u zajedničkom interesu da se ona nastavi i unapredi.

Ministar i ambasador su ocenili da su značajni i korisni projekti japanske Vlade i ulaganja u zaštitu životne sredine u Srbiji, posebno oni koji se realizuju u opštinama jer doprinose rešavanju komunalnih problema i unapređuju životnu sredinu i ukupan život stanovništva u tim lokalnim zajednicama.

Ministar Trivan je ukazao na značaj istorijske posete premijera Japana Srbiji koja je doprinela ukupnoj saradnji dve zemlje i otvorila vrata investitorima. Ministar je iskazao veliku zahvalnost na solidarnosti i značajnoj finansijskoj, materijalnoj i tehničkoj pomoći koju Srbiji kontinuirano pruža Japan.

„Dostizanje međunarodnih ekoloških standarda Srbiji je važno ne zbog Evropske unije već zbog naše zemlje i zdrave životne sredine za njene građane. Važna nam je i korisna pomoć i podrška Vlade Japana ali i investicije i transfer znanja i primena najboljih tehnoloških rešenja u zaštitu životne sredine, pre svega u za nas prioritetne sektore, kao što su prerada otpadnih voda, otpada i kvalitet vazduha“, rekao je Trivan.

Zajednički je ocenjeno da je u obostranom interesu sprovođenje projekata koji unapređuju mere zaštite životne sredine, kao što je projekat izgradnje deponije u Vinči, koji je ekolooški, investicioni i razvojni, jer rešava gorući ekološki problem Beograda i Srbije i otvara moćnosti zapošljavanja a u čijoj realizaciji, uz francusku kompaniju SUEZ učestvuje i japanska kompanija Itoču.

Ambasador Majujamaje je ukazao da je Japan je prijatelj Srbije i njenih građana i da će Vlada Japana nastaviti da pruža podršku našoj državi, njenom razvoju a posebno u očuvanju životne sredine.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Svilanović: Zapadni Balkan daleko od ciljeva i standarda iz Pariskog sporazuma

21.11.2018

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Goran Svilanović rekao je danas u Skoplju da je region Zapadnog Balkana daleko od ciljeva postavljenih Pariskim sporazumom o klimi, a da Evropska unija trenutno radi na podizanju nivoa standarda da bi bila u skladu s tim sporazumom.

Svilanović je rekao da je evropski cilj da se do 2030. emisija štetnih gasova smanji za 40 odsto i da se za po 32 odsto uvećaju energetska efikasnost i upotreba obnovljivih izvora energije.

Prema njegovim rečima, sve zemlje regiona su daleko od standarda, iako je u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori nešto bolje stanje u oblasti upotrebe obnovljivih izvora.

Za treći ministarski panel o životnoj sredini i klimatskim promenama na Zapadnom Balkanu pripremljena je deklaracija o ispunjavanju standarda i Svilanović je izrazio nadu da će ona uskoro biti usvojena.

Ipak, on je naveo i da je proces prilagođavanja standardima skup proces za koji zemlje regiona nemaju sredstava.

“Ja stalno govorim o novcu zato što ga nema, ali istovremeno mislim da to ne sme da bude opravdanje ili izvinjavajuća okolnost da se ne uradi ono što može”, naveo je Svilanović.

Kako je rekao, region bi trebalo ozbiljno da razgovara o izvorima energije i da bi trebalo “hrabrije” krenuti u proces konverzije termoelektrana, kako one više ne bi koristile ugalj, već gas ili biomasu.

Svilanović je naveo da je ideja RCC da se ministri redovno okupljaju kako bi usklađivali ciljeve i politike u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, jer se tako radi i u EU.

“Nema granica među nama kada je u pitanju životna sredina i tu je regionalna saradnja bitna”, izjavio je on.

Izvor: Zelena Srbija

„Iskopavanje“ bitkoina iziskuje više energije od iskopavanja zlata

21.11.2018

Istraživači Maks Kraus i Tabet Tolejmat izračunali su da je kompjuterima za proizvodnju bitkoina u vrednosti od jednog dolara potrebno oko 17 megadžula, dok je za proizvodnju zlata u istoj vrednosti dovoljno svega pet megadžula.

Ove vrednosti su potom uporedili sa energijom potrebnom za proizvodnju bakra i platine u vrednosti od jednog dolara, koja iziskuje svega četiri megadžula, odnosno šest megadžula. Kako istraživači dalje navode u radu objavljenom u časopisu Nature Sustainability, sve druge kriptovalute, poput litkoina i monera, zahtevaju daleko manje energije od one potrebne za bitkoin. Međutim, mimo svih očekivanja, utrošak pri “iskopavanju” svih kriptovaluta, među kojima i bitkoina, zapravo je neznatan u odnosu na aluminijum, za čiju je proizvodnju u vrednosti od jednog dolara potrebno čak 122 megadžula!

Takođe, treba imati u vidu da istraživači u pomenutih 17 megadžula, potrebnih za proizvodnju bitkoina u vrednosti od jednog dolara, nisu uračunali energiju koju kompjuteri troše prilikom perifernih aktivnost poput hlađenja računara.

Pročitajte još:

Bitkoin i Danska troše jednaku količinu struje

U svom izveštaju, istraživači su takođe izračunali da je „iskopavanje“ bitkoina tokom 30 meseci, u periodu između 2016. i 2018, dovelo do oslobađanja između tri i 13 miliona tona ugljen-dioksida. Poređenja radi, to je otprilike količina CO2 koju za 30 meseci proizvede milion automobila. Ipak, istraživači napominju da je sve to i dalje manje od 0,01% globalne emisije ovog atmosferskog gasa.

S obzirom na to da proizvodnja kriptovaluta kao što je bitkoin iziskuje intenzivan rad kompjutera i veću potrošnju struje, očigledan je njen loš uticaj po životnu sredinu. Sa druge strane, ono što zabrinjava jeste nedostatak bilo kakve merljive dobrobiti od njegove proizvodnje po istu tu sredinu. Drugim rečima, dok je dobit virtuelna, šteta od bitkoina vrlo je realna.

Autor: Anđela Mrđa

Izvor: Elementarium

U JKP „Kruševac“ obeležen značajan jubilej – 70 godina postojanja i rada

21.11.2018

JKP “Kruševac” obeležio je juče, 20. novembra 2018. godine, važan jubilej – 70 godina postojanja i rada.

Brojni prisutni gosti, prijatelji i saradnici imali su priliku da se kroz dokumentarni, retrospektivan film, bliže upoznaju sa istorijatom ovog važnog javnog, lokalnog preduzeća.

Tokom svog postojanja, preduzeće je evoliuiralo od niskoproduktivnog i tehnički zastarelog do preduzeća koje pruža širok spektar usluga na najsavremeniji način.

JKP „Kruševac“ je pravni sledbenik Gradskog komunalnog preduzeća koje je formirano 1948, a od 1989. posluje pod sadašnjim nazivom – Javno komunalno preduzeće „Kruševac“.

Ubrzani razvoj grada, infrastrukture i privrede, uslovio je povećan obim posla, što je zahtevalo poboljšanje mehanizacije i povećanje broja radnika, kojih sada ima oko 350, a koji opslužuju oko 23.000 korisnika.

Prema rečima v.d. direktora Snežane Radojković, danas je preduzeće konstituisano u 5 zasebnih celina formiranih prema delokrugu rada, a to su: Radna jedinica „Čistoća“, RJ „Zelenilo“, RJ „Pogrebne usluge“, Sektor reciklaže i sortiranja, Zoohigijena i Javna rasveta.

Osnovne delatnosti su: čišćenje i pranje javnih površina, zimsko održavanje trotoara i trgova, sakupljanje, prevoz i deponovanje smeća, podizanje i održavanje zelenih površina i uređenje i upravljanje grobljima. Tokom prethodnog perioda, obim delatnosti je proširen u skladu sa potrebama građana, ali i iz komercijalnih razloga.

Na današnjoj svečanosti su dodeljene Zahvalnice preduzećima i ustanovama, a jedan od dobitnika je i Grad Kruševac. Zahvalnicu je primila gradonačelnik Jasmina Palurović, koja je izjavila da JKP „ Kruševac“ danas zauzima značajno mesto među lokalnim javnim preduzećima i da je današnji jubilej – 70 godina rada, jedan od pokazatelja kvaliteta i održivosti ovog kolektiva.

Kao osnivač, Grad Kruševac daje maksimalnu podršku razvoju preduzeća, a sve u cilju obavljanja što kvalitetnijeg nivoa usluga, u korist građana.

Izvor: Grad Kruševac

Zemlja sa najboljim odnosom prema prirodnom okruženju

21.11.2018

BERNE 17.08.2015 - Philippe Guex. © Béatrice Devènes

**Filip Ge, ambasador Švajcaske** Fotografija: FIlip Ge (ljubaznošću ambasade Švajcarske)

Sa svojim netaknutim prirodnim svetom, čistim jezerima i rekama, Švajcarska poseduje značajnu prednost koja je doprinela tome da znatno lakše dosegne najbolje ocene u oblasti ekologije. Ono što je priroda nesebično dala ovoj zemlji koja se ugnezdila u bajkovitom krajoliku Alpskog masiva, Švajcarci se trude da očuvaju primenjujući zakonske regulative iz različitih oblasti čiji integralni deo čini težnja za očuvanjem životne okoline. Osim saveznog ustava, koji u članovima o zaštiti prirodnog i kulturnog nasleđa, poljoprivredi i implicitno o prostornom planiranju i šumama propisuje način zaštite prirode i pejzaža, Švajcarska je donela pet zasebnih zakona o prirodi koji doprinose realizaciji ustavnih odredbi. Koliko su zadovoljni postignutim stepenom zaštite životne sredine pitali smo Filipa Gea, ambasadora Švajcarske u Srbiji.

EP: Koje su najvažnije mere koje je švajcarska vlada preduzela kako bi se očuvali predeli po kojima je vaša zemlja poznata?

Filip Ge: Savezni Zakon o zaštiti prirode i kulturnog nasleđa definiše zadatke Konfederacije sa ciljem da se očuvaju prirodne celine, lokalne i istorijske znamenitosti, kao i prirodni i kulturni spomenici ili da se spreči njihovo narušavanje ukoliko opšti interes društva nalaže određene promene. Savezni zakoni o prostornom planiranju i o šumama takođe uređuju oblast očuvanja prirodnih oblasti, a zakon o poljoprivredi obavezuje saveznu vladu da osigura da poljoprivreda doprinosi u velikoj meri zaštite prirode. Direktna plaćanja pomažu u ostvarivanju ovog cilja. Osim toga, Savezni zakon o zaštiti voda nalaže mere o tome kako sačuvati i poboljšati vodni resurs koji predstavlja sastavni element određene prirodne celine. Međutim, uprkos svim ovim naporima, nastavlja se narušavanje prirodnih celina u Švajcarskoj.

Fotografija: swiss-image.ch/Andreas Gerth

EP: Švajcarci su šampioni u recikliranju. Staklo i aluminijumske limenke recikliraju se čak u visini od 90 odsto, a PET ambalaža više od 80 odsto. Koliko je vremena bilo potrebno da za ovakav odziv građana i koliko je to smanjilo potrebu za deponijama kao i njihov kapacitet?

Filip Ge: Švajcarska je još 70-ih godina prošlog veka započela separaciju papira i staklenih flaša. U narednim godinama, uvedena je dodatna frakcija otpada, koja je obuhvatila baterije, aluminijumske konzerve, tekstilni kompost i drugo. Ovu zasebnu separaciju podržali su građani. Čak su je sami zahtevali.

Na smanjenje potreba za deponijama najviše je uticala zabrana odlaganja zapaljivog otpada (kao što je komunalni otpad) koja je zakonski uvedena 2000. godine. Danas komunalni otpad mora da se reciklira ili spali u lokalnim, opštinskim spalionicama za čvrsti otpad. Na taj način dobija se određena količina energije, kao i metala preostalih nakon spaljivanja.

U Švajcarskoj oko 80 odsto pijaće vode potiče iz podzemnih voda. Oko 40 odsto vode pije se bez bilo kakvog prethodnog tretmana, a 31 odsto konzumira se nakon dezinfekcije ultraljubičastim zracima

EP: Pre nekoliko godina u Avenšu, u kantonu Vo, na ulicama su se pojavile kočije na električni pogon (konjska zaprega i elektro motor u kombinaciji) za prikupljanje smeća i starog papira. Koje su koristi od njihove upotrebe?

Filip Ge: Protip električnih kočija je predstavljen u Avenšu tokom leta 2012. godine. Cilj je bio da se promoviše angažovanje konja za komunalne zadatke kao što je skupljanje smeća ili starog papira. Električna kočija funkcioniše na isti način kao i elektrobicikl. Kada konj izgubi snagu, elektični motor se uključuje. Naravno, inovativni projekat takođe predstavlja ekološko, praktično rešenje koje ne stvara buku a pogodno je i za prigradski saobraćaj. Tokom obavljanja uobičajenih zadataka, kao što je prikupljanje smeća, troše se velike količine ugljovodonika, budući da motorna vozila moraju stalno da se zaustavljaju i pokreću, pa onda podignu brzinu samo da bi se ponovo zaustavili i taj čitav proces ponavljaju na svakom ćošku. Primena električnih kočija predstavljala bi spoj tradicije sa tehnologijom.

EP: Prema Svetskom ekonomskom forumu, Švajcarska je zemlja sa najboljim odnosom prema prirodnom okruženju i značajnim obimom upotrebe obnovljivih izvora energije. Koji procenat električne energije u Švajcarskoj potiče iz obnovljivih izbora energije?

Fotografija: swiss-image.ch/Sylvia Michel

Filip Ge: Hidroenergija je najveći izvor energije u Švajcarskoj. U 2017. godini hidroenergija je činila 59,6 odsto ukupno proizvedene energije. Spaljivanje komunalnog otpada i solarna energija obezbeđuju dodatnih 6 odsto energije, i čine veći deo preostale proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora. Nuklearna energija čini 31,7 odsto ukupno proizvedene energije u Švajcarskoj.

Među zemljama članicama Međunarodne agencije za energiju (IEA), Švajcarska se nalazi na šestom mestu kada je reč o udelu obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije, upravo zahvaljujući velikoj proizvodnji u hidroelektranama. Prema udelu hidroenergije, naša zemlja nalazi se na petom mestu odmah nakon Norveške, Austrije, Kanade i Novog Zelanda.

Prošle godine Švajcarci su izglasali usvajanje paketa zakona o primeni Energetske strategije 2050 kako bi se u narednim decenijama postepeno smanjilo korišćenje nuklearne energije. Kapacitet zatvorenih nuklearnih elektrana biće zamenjeni većim udelom obnovljivih izvora energije i trgovinom električnom energijom, dok će se potražnja za električnom energijom stabilizovati većom energetskom efikasnošću, uz održavanje niskog nivoa CO2 i visokog standarda sigurnosti u snabdevanju. Novi paket mera tržišnih reformi i izmena zakona o emisiji CO2 trenutno su u pripremi kako bi naša zemlja postigla svoj klimatski cilj do 2030. godine.

Priredila: Tamara Zjačić

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA, septembar-novembar 2018, od 8. do 15. stranice.

Reciklažna industrija pred zatvaranjem zbog neplaćenog prerađenog opasnog otpada

21.11.2018

Ministarstvo zaštite životne sredine već tri godine u Zeleni fond izdvaja manje novca za tretman opasnog otpada nego što se u toku godine preradi.

Ukoliko Vlada Srbije ni u 2019. godini ne obezbedi sredstva za plaćanje prerađenog otpada iz 2018. godine, operateri će biti prinuđeni da zatvore svoja postrojenja i otpuste više hiljada radnika koji rade u celom sistemu upravljanja otpadom. Ako se to dogodi, godišnje će se u Srbiji taložiti 70 hiljada tona otpada koji neće imati ko da sakuplja i tretira na zakonom propisan način.

Recikleri su od početka 2018. godine do danas preradili više od 68.000 tona opasnog otpada. Ukoliko Ministarstvo zaštite životne sredine odluči da plati samo 70% prerađenih količina, odnosno budžet namenjen otpadu ostane 2,2 milijarde dinare, više od 20 miliona kilograma prerađenog otpada neće biti plaćeno. To je treća godina zaredom. Na hitnoj sednici održanoj u utorak, 20. novembra 2018. godine, Udruženje reciklera Srbije je donelo odluku da od januara 2019. godine zaustavi pogone i prestane da prerađuje otpad.

“Banke jednostavno ne žele da plaćaju preradu opasnog otpada umesto države i mi smo prinuđeni da zatvorimo fabrike i otpustimo radnike. Više od 1000 preduzeća čini sistem upravljanja posebnim tokovima otpada i urušavanje sistema predstavlja opasnost po zdravlje nacije. To se ne može nadoknaditi kasnijim delovanjem, šteta će biti nesaglediva. Ministarstvo zaštite životne sredine na čelu sa Goranom Trivanom cele godine aktivno podržava borbu protiv ilegalnih deponija i odlaganja opasnog otpada. Taj se problem ne može zakopati u zemlju jer neće time nestati. Mi moramo da naplatimo prerađen otpad kako bismo nastavili dalje. Nemamo više ni dan vremena ni novca za plate radnicima. Nemamo novca da platimo gorivo za kamione kojima se sakuplja otpad, a kamoli za preradu otpada. Pozivamo ministra Trivana da odmah reaguje” – kažu u Udruženju reciklera Srbije.

Oni dodaju da su zagađivači u 2018. godini uplatili eko takse u iznosu od 10 milijardi dinara i da je katastrofalna odluka da se tim novcem ne plati tretman jer će nam se ekološke katastrofe od prošle godine ponoviti i biće još veće.

Izvor: Udruženje reciklera Srbije

1...9989991,000...1,677 Page 999 of 1,677

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM