Dvadeset godina lizinga u Srbiji – od automobila i kamiona do solarnih panela i svetle budućnosti

19.10.2023

novac-banka-pare-zelena-ekonomija — Foto ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

Foto-ilustracija: Unsplash (Aleksandr Popov)

Prošlo je 20 godina od kada se lizing pojavio u Srbiji. U tom periodu, u privredu je putem lizinga investirano više od osam milijardi evra. Prema podacima za 2022. godinu, svako treće novoprodato vozilo je finansirano putem lizinga. Boris Stević iz Asocijacije lizing kompanija Srbije kaže da je za 20 godina potpisano oko 250.00 ugovora i da su u najvećem broju finansirana putnička vozila, ali i da su dolaskom zelene agende lizing kompanije počele da finansiraju solarne panele.

Boris Stević iz Asocijacije lizing kompanija Srbije kaže za RTS da se lizing uglavnom vezuje za finansiranje putničkih vozila.

,,Međutim, imamo i komercijalna vozila u velikom procentu – oko 35 odsto učešća u ukupnoj produkciji su komercijalna vozila. Finansirana su razna dostavna vozila, kamioni, gradski i turistički autobusi“, navodi Stević.

Ističe da je prošle godine velika nabavka autobusa za Grad Beograd finansirana putem lizinga, a da se ove godine očekuju i električni autobusi, koji će se pojaviti na ulicama Beograda i koji su takođe finansirani putem lizinga.

Pročitajte još:

,,Pored toga, lizing je finansirao i mašine i opremu – od građevinske mehanizacije, poljoprivredne mehanizacije i raznorazne procesne opreme“, navodi Stević.

Napominje da su dolaskom zelene agende i zelene energije lizing kompanije počele da rade i finansiranje solarnih panela, u čemu Srbija prati svetske i evropske trendove.

,,Osnivači većine lizing kompanija koje posluju u Srbiji su iz Evropske unije, tako da je nama implementacija tih politika imperativ i obavezali smo se da imamo određeni deo zelenog portfolija, tako da mislim da će lizing kompanije ove godine već finansirati 20 miliona evra električnih automobila, autobusa i lakih komercijalnih vozila“, navodi Stević.

Lizing pogodan za finansiranje rasta malih i srednjih preduzeća

Na pitanje koliko je lizing danas značajan za privredu i državu, Stević kaže da je lizing proizvod putem kojeg se finansiraju osnovna sredstva i da se najčešće finansiraju mala i srednja preduzeća.

,,Ako uzmete da dolaze nove tehnologije koje se moraju zanavljati da bi privreda bila u trendovima, da bi prevoznici zanavljali vozne parkove, neko to treba da isfinansira. Lizing kompanije su upravo tu da isfinansiraju mala i srednja preduzeća“, ističe Stević.

Objašnjava da lizing kompanije ne zahtevaju dodatne kolaterale i da su vlasnici predmeta koji se finansira sve do isplate poslednje rate.

,,Lizing je prepoznat kao proizvod koji je veoma pogodan za finansiranje rasta malih i srednjih preduzeća“, naglašava Stević.

Svetla budućnost lizinga

Stević kaže da su projekcije za budućnost da se sledeće godine dostigne milijarda u finansijskom lizingu.

,,Očekujemo da ove godine završimo na oko 800 miliona evra i ako se nastavi ovaj trend rasta, koji je bio 19 procenata u odnosu na prošlu godinu, mi ćemo dostići tu milijardu u novoj produkciji“, najavljuje Stević.

Što se tiče digitalizacije, kaže da su projekcije da će u naredne dve do tri godine imati dve trećine digitalno potpisanih ugovora.

,,Vidim svetlu budućnost za lizing. Lizing je u Srbiji još uvek na dosta nižem nivou u poređenju sa drugim evropskim zemljama i zemljama u regionu, tako da postoji prostor za rast“, naglašava Stević.

Ističe da, pre svega, treba da se radi na digitalizaciji.

Izvor: RTS

Regionalna konferencija posvećena ubrzanju prelaska na cirkularnu ekonomiju

19.10.2023

održivi razvoj , eko — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Dvodnevna regionalna konferencija ,,Ubrzanje tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji’’, otvorena je u Beogradu, a tom prilikom istaknut je značaj cirkularne ekonomije za zelenu tranziciju Srbije, ali i održivom razvoju društva kao celine.

Državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Sandra Dokić naglasila je otvarajući skup, da iako je zelena tranzicija sveobuhvatan proces, u fokusu konferencije biće onaj aspekt cirkularne ekonomije koji se odnosi na upravljanje otpadom od hrane.

,,Podaci pokazuju jednu nelogičnost, a to je da se jedna trećina hrane u svetu baci, dok je istovremeno u pojedinim delovima sveta nema dovoljno. Ovaj problem je prepoznat i u globalnim dogovorima – Agenda 2030 i Pariskom sporazumu, dokumentima čiji je Srbija potpisnik i čijim ciljevima smo posvećeni. U Srbiji smo već napravili značajne korake kako bismo uticali na smanjenje ove pojave, radeći paralelno na usvajanju neophodne regulative i izgradnji zelene infrastrukture“, rekla je državna sekretarka.

Pročitajte još:

Kada je reč o regultivi, ona je naglasila da je Srbija, po ugledu na uspešne zemlje na ovom planu, prva na Zapadnom Balkanu pripremila Mapu puta za cirkularnu ekonomiju, a usvojen je i Program razvoja cirkularne ekonomije, kao i niz drugih strateških dokumenata.

Govoreći o infrastrukturi, istakla je da Ministarstvo realizuje kapitalne projekte izgradnje regionalnih i reciklažnih centara, gde će se otpad tretirati na najsavremeniji način, poštujući principe cirkularne ekonomije. Ona je dodala da je u Srbiji, kroz IPA projekat, uvedena primarna separacija otpada u 17 lokalnih samouprava.

Prema njenim rečima, podstiču se i inovacije u ovom procesu, pa je kroz projekat “Smanjenje ugljeničnog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije u republici Srbiji“, koji sprovodi sa UNDP, u protekle dve godine pristiglo 25 inovativnih ideja od naučno-istraživačkih organizacija.

„Ovaj skup je važan, jer će inicijative koje će biti predstavljene u naredna dva dana doprineti bržoj i inovativnijoj implementaciji kružne ekonomije, a time i održivom korišćenju ograničenih resursa, što nam je cilj“, rekla je državna sekratarka Dokić.

Konferenciju su organizovali Ministarstvo zaštite životne sredine u saradnji sa Ekonomskom komisijom Ujedinjenih nacija za Evropu – UNECE. Okupila je brojne učesnike, među kojima su predstavnici javnog i privatnog sektora, finansijskih institucija i naučno istraživačkog i civilnog miljea iz zemalja UNECE regiona.

Energetski portal

Igradnja RHE „Bistrica“ ključna za sigurno snabdevanje energijom

19.10.2023

hidroelektrana — Foto-ilustracija: Pixabay (Jacopo Cavalca)

O izgradnji reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ i novim projektnima u oblasti energetike razgovarali su Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike i predstavnici Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA).

Poseta ove misije, koju je predvodila direktorka JICA za Evropu Eri Nakamura, rezultat je intenziviranja rada JICA na sagledavanju projekta RHE „Bistrica“.

Ministarka je rekla da je Vlada Srbije prepoznala izgradnju RHE „Bistrica“ kao jedan od prioriteta u čitavom energetskom sektoru, koji je ključan za ostvarivanje strateških ciljeva koji se tiču tranzicije ka čistim izvorima energije.

“Izgradnja reverzibilne hidroelektrane ključna je za povećanje naših kapaciteta za skladištenje energije, čime se omogućava lakša integracija velikih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije i očuvanje stabilnosti snabdevanja”, dodaje ona.

Prema njenim rečima do kraja godine biće završena Studija opravdanosti za RHE „Bistrica“, kojom će se utvrditi troškovi projekta.

Pročitajte još:

Ministarka kaža da će to omogućiti dalje korake u realizaciji projekta, a cilj nam je da budemo što efikasniji, kako u pripremi tehničke dokumentacije, tako i u obezbeđivanju finansiranja.

Na sastanku sa misijom JICA bilo je reči i izgradnji postrojenja za odsumporavanje u TE „Nikola Tesla A“ na kojem su radovi nastavljeni, pošto je u septembru uspešno postignut dogovor o završetku projekta.

Radovi su sada u završnoj fazi, a u pitanju je projekat koji će značajno doprineti smanjenju emisija sumpor-dioksida i praškastih materija u jednoj od najvećih termoelektrana u Srbiji.

Energetski portal

Nedostatak investicija u električne mreže ugrožava borbu protiv klimatskih promena

18.10.2023

Globalni napori za suzbijanje klimatskih promena suočavaju se s ozbiljnom preprekom, upozorava specijalni izveštaj Međunarodne agencije za energiju (IEA). Ključne električne mreže širom sveta, koje su osnovni stub distribucije električne energije već preko sto godina, nisu u korak s brzim razvojem tehnologija čiste energije, kao što su solar i vetar.

Izveštaj naglašava hitnu potrebu za poboljšanjem i proširenjem globalnih električnih mreža kako bi se omogućio kontinuirani razvoj i implementacija projekata obnovljive energije. Trenutna infrastruktura mreže pokazuje znakove da ne može podržati brzorastuće tehnologije, uključujući solarnu energiju, vetroenergiju, električne automobile i toplotne pumpe.

Ako se ne postupi brzo i odlučno, postoji rizik da neće biti moguće ostvariti globalni cilj ograničenja porasta temperature za 1,5 °C, što je ključno za sprečavanje najgoreg scenarija klimatskih promena. Izveštaj poziva na hitne akcije i investicije u električnu infrastrukturu, sa posebnim fokusom na unapređenje i proširenje mreža, kao i na poboljšanje regulative.

PROČITAJTE JOŠ:

Za postizanje globalnih klimatskih ciljeva biće potrebno dodati ili zameniti 80 miliona kilometara električnih vodova do 2040. godine, predviđa IEA. Godišnje investicije treba povećati na preko 600 milijardi dolara – dvostruko više nego sad, do 2030. godine, kako bi se postiglo usklađivanje sa brzim rastom sektora obnovljivih izvora energije.

Ovaj apel dolazi u trenutku kada mnogi projekti obnovljivih izvora energije čekaju odobrenje za povezivanje sa mrežom, pri čemu se ističe potreba za jačanjem i modernizacijom postojećih sistema.

Energetski portal

WWF: Godišnja ekonomska vrednost vode i slatkovodnih ekosistema iznosi 58 milijardi američkih dolara

18.10.2023

reka , voda , hidro — Foto-ilustracija: Unsplash (Lucas Cetti)

Voda, najdragoceniji, a nedovoljno cenjen resurs na svetu, leži u srcu rastuće globalne krize koja preti ljudima i svim bićima na Zemlji, upozorava novi izveštaj svetske organizacije za zašitu prirode WWF.

Objavljen na Svetski dan hrane, izveštaj „Visoka cena jeftine vode“ otkriva surovu stvarnost: godišnja ekonomska vrednost vode i slatkovodnih ekosistema procenjuje se na 58 milijardi američkih dolara, što je ekvivalent 60 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Međutim, svetski slatkovodni ekosistemi na silaznoj su putanji, predstavljajući sve veći rizik za te vrednosti.

Od 1970. godine, svet je izgubio trećinu močvarnih područja, dok su populacije slatkovodnih životinja u proseku smanjene za čak 83 odsto. Ovaj poražavajući trend doprineo je povećanju broja ljudi koji se suočavaju s nedostatkom vode i nesigurnošću u pogledu hrane. Brojna jezera i reke su presušile, zagađenje se povećalo, a izvori hrane su sve manji. Izveštaj naglašava i potrebu za boljim prilagođavanjem na sve lošije uticaje klimatskih promena – od razornih suša i ekstremnih poplava do rasta nivoa mora.

Pročitajte još:

„Voda i slatkovodni ekosistemi nisu samo temelj naše ekonomije, već i izvor života na našoj planeti i budućnosti. Zdrave reke, jezera i močvare ključne su za sigurnost vode i hrane, prilagođavanje klimatskim promenama i očuvanje biološke raznovrsnosti, ali takođe, pružaju neprocenjive kulturne i duhovne vrednosti koje su izuzetno važne za dobrobit ljudi širom sveta. Poslednji je trenutak da vlade, korporacije i finansijske institucije ulože sredstva u zaštitu i obnovu naših slatkovodnih ekosistema kako bismo osigurali budućnost u kojoj voda u izobilju teče za sve“, ističe Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adrije.

Izveštaj utvrđuje da direktne ekonomske koristi, poput potrošnje vode za kućne potrebe ili navodnjavanja poljoprivrede i industrije, iznose minimalno 7,5 milijardi američkih dolara godišnje. Takođe, procenjuje da su nevidljive koristi poput pročišćavanja vode, poboljšanja zdravlja tla, skladištenja ugljenika i zaštite zajednica od ekstremnih poplava i suša, i do sedam puta veće, oko 50 milijardi dolara.

Međutim, degradacija reka, jezera, močvara i podzemnih voda takođe preti tim vrednostima. Ispumpavanje neodrživih količina vode, štetne subvencije, promene tokova reka, zagađenja i uticaji povezani s klimatskim promenama ugrožavaju slatkovodne ekosisteme. Više od dve trećine najvećih svetskih reka više nemaju slobodan tok, dok močvare i dalje gubimo tri puta brže od šuma.

Uz loše upravljanje vodama, uništavanje slatkovodnih ekosistema ostavlja milijarde ljudi širom sveta bez pristupa čistoj vodi i sanitarnim uslovima, dok rizici povezani s vodom za poslovanje i ekonomiju rastu. Do 2050. godine, oko 46 odsto globalnog BDP-a moglo bi da dolazi iz područja koja se suočavaju s krizom vode, što bi bio porast u odnosu na današnjih 10 odsto.

WWF takođe upozorava da zastarelo razmišljanje koje se fokusira isključivo na izgradnju infrastrukture zanemaruje izvor problema: degradirane reke, jezera, močvare i podzemne vode neće rešiti krizu vode, posebno ne u vreme klimatske krize.

Ključ rešenja leži u zaustavljanju neprestanog gubitka slatkovodnih ekosistema. Vlade bi trebalo da se pridruže „Izazovu za očuvanje slatkovodnih ekosistema’’, inicijativi čiji je cilj da obnovi 300.000 km degradiranih reka i 350 miliona hektara degradiranih močvara širom sveta do 2030. I korporacije moraju da promene svoj pristup vodi i da povećaju zajedničke napore da bismo je sačuvali.

Ivana Laginja, rukovodioc WWF-ovog projekta „Obnova Evropskog Amazona’’ ističe da je upravo taj projekat sjajan primer obnove područja na rekama Mura, Drava i Dunav.

„Kroz neposredne aktivnosti na obnovi ekosistema doprinećemo dugoročnom cilju obnove ekosistema i biološke raznovrsnosti na području UNESCO-vog Rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav uz podršku i uključivanje lokalnog stanovništva’’.

Izvor: WWF Adria

Saradnja inženjera kompanije CEEFOR i nemačkih stručnjaka u oblasti OIE

18.10.2023

Inženjeri kompanije Ceefor, u saradnji sa kompanijom GOPA – International Energy Consultants (intec), učestvovali su u organizaciji studijskog putovanja u Nemačku u okviru projekta Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji, koji realizuje Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije, a u sklopu programa Nemačke razvojne saradnje u Srbiji.

Projekat ima za cilj da podstakne korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE) u Srbiji, koji predstavljaju njen veliki potencijal za proizvodnju električne i toplotne energije i doprinose zelenoj energetskoj tranziciji. Pažnja je prvenstveno usmerena na kupce-proizvođače, odnosno solarne elektrane u domaćinstvima, stambenim zajednicama, kao i javnim i privatnim zgradama za snabdevanje sopstvene potrošnje koji viškove predaju nazad u mrežu. Saradnjom sa relevantnim institucijama i organizacijama realizacija projekta sprovodi se kroz podizanje svesti o prednostima solarne energije, zatim kroz unapređenje pravnog i tehničkog okvira za korišćenje OIE, kao i jačanje kapaciteta relevantnih ciljnih grupa u koje spadaju predstavnici institucija u oblasti energetske politike, stručnjaka iz elektroprivrednog sistema, energetskih menadžera, obrazovnog sistema, nastavnika i profesora, kao i civilnog sektora i medija.

U FOKUSU:

Učesnici studijske posete bili su predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, Agencije za energetiku Republike Srbije, Elektrodistribucije, Elektroprivrede Srbije, energetske zadruge Elektropionir, kao i energetski menadžeri iz pet lokalnih samouprava i uvaženi predstavnici srednjih tehničkih škola i univerziteta.

Inženjeri kompanije Ceefor su imali priliku da učestvuju na predavanjima i razmene iskustva sa kolegama iz Srbije i Nemačke, kao suorganizatori studijskog putovanja. Oni imaju dugogodišnje iskustvo u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, a za njih je ovo bila prilika da znanje dodatno upotpune.

Prvog dana su kroz prezentaciju predstavili mogućnost sticanja statusa kupaca-proizvođača i njihov položaj u Srbiji, govoreći o regulatornom okviru i procedurama, vrstama ugovora i pojašnjenjima računa, zatim o povraćaju investicija i profitabilnosti za različite tipove kupaca-proizvođača. Razgovarali su i o kupcima-proizvođačima u zemljama Evropske unije i primenjivosti primera dobre prakse u Srbiji. Prvi dan zaključen je razgovorom o procedurama priključenja na mrežu i dobijanja statusa kupca – proizvođača u Srbiji, kao i o mogućnosti za pojednostavljenje procedure na osnovu poređenja sa praksom u zemljama Evropske unije.

Drugog dana naši inženjeri imali su priliku da slušaju predavanja nemačkih stručnjaka iz oblasti OIE, koji su govorili o posebnim uslovima za obnovljive izvore energije, zatim procesu usklađenosti i sertifikacije. Razgovaralo se i o inovacijama na polju provere procesa priključenja na mrežu, automatizacije obrade zahteva, budućeg upravljanja i praćenja mreže.

Treći dan bio je rezervisan za posetu proizvodnim pogodnima SMA kompanije, gde im je predstavljen ceo portfolio, od prvog invertora do današnjih rešenja koja sadrže sve elemente za izgradnju savremenih solarnih elektrana, odnosno i off-grid i on-grid rešenja. Takođe, imali su priliku da prisustvuju i vide kako izgleda proces sklapanja svih elemenata invertora snage od 3 kW do 160 kW.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Strategija za stabilnost i održivost: Ključne tačke sastanka NIS-a i Ministarstva

18.10.2023

oil_barrels_nafta_burad — Foto-ilustracija: Unsplash (Waldemar Brandt)

Održan je važan sastanak između rukovodstva Naftne industrije Srbije (NIS) i Ministarstva rudarstva i energetike, na kojem je diskutovano o ključnim strategijama za osiguravanje stabilnog snabdevanja naftom i naftnim derivatima na srpskom tržištu. Takođe, bilo je reči o planovima za smanjenje emisija štetnih gasova i transformaciju naftnog sektora u skladu sa ekološkim standardima i direktivama EU.

Na sastanku je istaknuta posvećenost obe strane kontinuiranom monitoringu tržišnih trendova i reagovanju u skladu sa globalnim promenama, kako bi se osigurala konzistentnost cena i sprečili inflacioni pritisci. Poseban fokus bio je na održavanju stabilnih rezervi i garanciji pouzdanog snabdevanja tržišta, saopšteno je na sajtu Vlade Srbije.

PROČITAJTE JOŠ:

Diskutovano je i o budućim inicijativama koje se tiču zaštite životne sredine. Naglašena je potreba za ulaganjem u održive projekte i primenom inovacija koje će voditi ka smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte u naftnom sektoru.

Planirani remont rafinerije u Pančevu, zakazan za početak naredne godine, identifikovan je kao ključna inicijativa koja će dalje osigurati stabilnost u proizvodnji i snabdevanju naftnim derivatima. Ovaj korak se vidi kao vitalni deo strategije za unapređenje efikasnosti i sigurnosti operacija u naftnom sektoru Srbije.

Energetski portal

U Kini potpisana tri ugovora za 300 kilometara novih puteva

17.10.2023

pruga - šine — Foto-ilustracija: Unsplash (Anton Darius)

Tri komercijalna ugovora koji se odnose na izgradnju infrastrukture u Srbiji, čija je vrednost skoro četiri milijarde evra za oko 300 kilometara novih puteva, potpisana su u Pekingu sa kineskim kompanijama.

Prvi ugovor odnosi se na brzu saobraćajnicu ‘Osmeh Vojvodine’, čiji će početak izgradnje biti u narednih mesec dana, a koja počinje na Bačkom Bregu i ide preko Sombora, Kule, Vrbasa, Bečeja i Novog Bečeja, Kikinde i na kraju do Srpske Crnje.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dužina tog puta biće 186 kilometara, uz dodatak do Srpske Crnje, tako da će kada radovi budu završeni iznositi skoro 200 kilometara.

Pročitajte još:

Drugi ugovor potpisan je za izgradnju auto-puta između Beograda, Zrenjanina i Novog Sada, koji će biti dug 105 kilometara i kojim će se Novi Sad povezati na treći auto-put, a početak radova očekuje se sledeće godine.

Poslednji ugovor koji je potpisan odnosi se na kupovinu pet kineskih brzih vozova, koji će saobraćati na pruzi Beograd – Budimpešta, kada Srbija završi deo pruge do Subotice, a Mađarska svoj do Budimpešte. Vozovi poseduju sve evropske standarde.

Energetski portal

NEMAČKA I FRANCUSKA: Tačka podela je nuklearna energija, šta je rešenje za problem koji koči EU?

17.10.2023

Distanca između Francuske i Nemačke oko buduće konkurentnosti njihovih industrija biće centralna tačka razgovora kada se ministri energetike EU sastanu u Luksemburgu, saopštile su diplomate EU.

Evropska komisija je predložila reviziju pravila koja regulišu tržišta električne energije u EU u martu ove godine nakon što je Evropa iskusila veoma visoke cene energije 2021. i 2022. Nova pravila nastoje da zaštite potrošače od nestabilnih tržišta fosilnih goriva sa prelaskom na dugoročna koji će imati ugovore sa fiksnom cenom.

Međutim, njen napredak ka zakonu koči neslaganje usredsređeno na sadržaj samo jednog člana – 19b.

U članu se objašnjava kako se državna pomoć može koristiti za finansiranje energetskih projekata. Berlin strahuje da će Francuska, sa svojim ogromnim nuklearnim arsenalom, moći da ponudi takve ugovore svojoj postojećoj floti nuklearne energije – a zatim iskoristi višak prihoda ostvarenih ovim ugovorima za subvencionisanje industrije.

PROČITAJTE JOŠ:

Nemačka, ekonomski motor Evrope, na ivici je recesije nakon što je izgubila pristup obilnim zalihama jeftinog ruskog gasa u kojoj je godinama uživala. Berlin očekuje da će se privreda ove godine smanjiti za 0,4 odsto, jer industrijska proizvodnja nastavlja da se smanjuje.

Preostale države članice su podeljene. Zemlje centralne i istočne Evrope koje imaju sopstvene ambicije za nuklearnu ekspanziju podržavaju Francusku. Iza Nemačke su Belgija, Danska, Luksemburg, Austrija.

Obe strane su predložile više opcija od juna. Španija, koja predsedava EU do kraja godine, pokušala je da pronađe kompromis i u jednom trenutku predložila da se član 19b u potpunosti ukine.

Ministri će razgovarati o najnovijoj verziji od prošle nedelje u kojoj je Španija izmenila predlog „da se fokusira na direktne podrške šema za plaćanje za investicije u nova postrojenja za proizvodnju energije“, čime je postojeća francuska nuklearna flota neprihvatljiva.

Diplomate EU rekle su da rešenje vide samo na predsedničkom nivou, ali razgovori između francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca nisu dali opipljive rezultate prošle nedelje.

Izvor: EURACTIV

Leskovac – jedan od najzagađenijih gradova Srbije i Evrope

17.10.2023

zagađenje, vazduh, avion — Foto-ilustracija: Unsplash (andrew-palmer)

Zagađenje vazduha je postalo gorući problem u mnogim delovima sveta, a Srbija, nažalost, nije izuzetak. Pitanje je odakle potiče ovo masovno zagađenje i zašto statistike pokazuju alarmantno stanje u nekim delovima zemlje? Ključni faktori koji doprinose ovoj slici uključuju industrijske emisije, izduvne gasove vozila, zastarele sisteme grejanja i spaljivanje čvrstog otpada. U našoj zemlji, grejanje zasnovano na uglju, često ne baš kvalitetnom. Svaki od ovih izvora emisije doprinosi povećanju koncentracije štetnih čestica, kao što su PM10 i PM2.5, u vazduhu koji udišemo.

Pored Beograda, Bora, Valjeva i drugih gradova koji ne stoje dobro statistički, kada je u pitanju zagađenje, Leskovac je jedan od gradova za koji su nedavna istraživanja pokazala zabrinjavajuće rezultate. Prema saopštenju Tima 42, zvanične ocene kažu da vazduh u Leskovcu spada u prvu kategoriju – čist ili neznatno zagađen. Međutim, podaci iz Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2022. godinu protivreče ovim tvrdnjama, postavljajući Leskovac na vrh liste najzagađenijih gradova u Srbiji, čak i Evropi.

Kontradikcija je još veća uzimajući u obzir da je grad Leskovac prošle godine usvojio Kratkoročni akcioni plan (KAP) za zaštitu vazduha, u cilju hitnog reagovanja na štetne uticaje zagađenja na zdravlje i životnu sredinu. Ipak, kao što Tim 42 naglašava, primena ovog plana se beskonačno odlaže zbog nedostatka konkretnih rokova za implementaciju predviđenih mera.

PROČITAJTE JOŠ:

Zagađen vazduh ne ostavlja samo trag na životnu sredinu, već ima i ozbiljne posledice po zdravlje stanovništva. Leskovac se suočava sa porastom respiratornih oboljenja tokom grejne sezone, a godišnji izveštaji upućuju na direktan uticaj zagađenja vazduha na ovaj porast. Širu sliku daje Program zaštite vazduha u RS, prema kojem zagađen vazduh u Srbiji godišnje uzrokuje oko 11.000 prevremenih smrti i oko 14.000 hospitalizacija zbog respiratornih i kardiovaskularnih tegoba. Ipak, podaci o zagađivačima i dalje ostaju skriveni od javnosti, a automatizovane merne stanice za praćenje kvaliteta vazduha su i dalje van funkcije, dodaje se u saopštenju.

Zagađenje vazduha u Srbiji je kompleksan problem koji zahteva koordinirane i efikasne akcije na svim nivoima. Dok se traže dugoročna rešenja, blagovremeno informisanje i transparentnost su ključni za zaštitu zdravlja građana. Svakako da predstojeća zima verovatno, još uvek, neće doneti konkretne promene.

Energetski portal

Šta pokazuje analiza nacionalno određenih doprinosa (NDC)

17.10.2023

smoke-vazduh-dim-elektrana — /Foto: Pixabay

Ažurirani IEA plan za neto nulu (IEA’s Net Zero Roadmap), pokazuje da se kombinacijom efikasne politike, širenjem tržišta i smanjenjem troškova, čistim tehnologijama menjaju izgledi za emisije, odnosno da su očekivanja da će doprineti smanjenju emisija za oko 7,5 gigatona u sektoru energije do 2030. godine u odnosu na osnovnu tačku pre Pariskog sporazuma.

Podaci pokazuju da su kratkoročni ciljevi u vezi sa klimom, koji su postavljeni u Nacionalno određenim doprinosima (NDC) zemalja, dostignuti, ali da ambicija ovih NDC na globalnom nivou nije i dalje usklađena sa ciljevima Pariskog sporazuma.

Kako bi se dobili jasniji podaci o razvijanju energetskog sektora u slučaju potpunog sprovođenja klimatskih ciljeva svake zemlje, Međunarodna agencija za energetiku (IEA) sprovela je analizu svakog NDC koji je podnet.

Pročitajte još:

Prvobitno su analizirani NDC podneti nakon stupanja na snagu Pariskog sporazuma 2016. godine. Tadašnji postavljeni ciljevi doveli bi do povećanja emisija CO2 iz sagorevanja goriva, kako se navodi na sajtu IEA, u apsolutnim vrednostima do 35 gigatona CO2 do 2030. godine, što je za oko osam odsto iznad današnjih emisija.

Do oktobra ove godine, 90 odsto potpisnika Pariskog sporazuma dostavilo je ažurirane NDC, čija analiza pokazuje da će se do 2030. godine emisije iz energetskog sektora smanjiti na 30 gigatona CO2, što je za oko osam odsto manje od današnjih emisija. Najveći doprinosi prema ovome dolaze iz Kine, SAD, Indije i EU.

Globalno gledano, trenutni NDC ne prate putanju koja je potrebna da bi se ostvarili svi nacionalni ciljevi neto nulte emisije. Za njihovo dostizanje, potrebno je dodatno smanjenje NDC-ova od 3,5 gigatona CO2 do 2030. godine.

Naredno ažuriranje i podnošenje nacionalno određenih doprinosa, koji treba da uzmu u obzir obaveze za 2035. godinu, trebalo bi da bude 2025. godine, uoči COP30 u Brazilu. Prema trenutnim NDC, globalne emisije godišnje će se smanjivati za jedan odsto. Međutim, kako bi bili usklađeni sa Scenariom najavljenih obećanja (APS), potrebno je da procenat od jedan odsto poraste na otprilike 3,5 odsto.

Prisećanja radi, APS prikazuje u kojoj meri se najavljeni ciljevi za postizanje neto nulte emisije do 2025. godine ostvaruju.

Energetski portal

Otvoren javni poziv za podsticaje u osiguranju poljoprivredne proizvodnje za 2023. Godinu

17.10.2023

poljoprivreda — Foto-ilustracija: Pixabay (andreas160578)

Foto-ilustracija: Freepik (
Oleksandr Ryzhkov)

Objavljen je javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za upravljanje rizicima u poljoprivredi kroz premiju osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja za 2023. godinu.

Svi zainteresovani poljoprivredni proizvođači mogu podneti svoje zahteve sve do 15. novembra 2023. godine, objavljeno je na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodosnabdevanja.

Program podsticaja obuhvata različite aspekte poljoprivredne proizvodnje, uključujući osiguranje ratarskih kultura, povrtarskih kultura, voćarskih kultura, vinove loze i hmelja, kao i osiguranje rasadnika i životinja. Ovim podsticajem, nastoji se unaprediti stabilnost i održivost poljoprivredne proizvodnje kroz smanjenje rizika od gubitaka prouzrokovanih različitim neizvesnostima.

PROČITAJTE JOŠ:

Foto-ilustracija: Unsplash (Chantal Garnier)

Podsticaji su definisani u različitim finansijskim okvirima u zavisnosti od vrste poljoprivredne proizvodnje:

Podsticaji za osiguranje ratarskih kultura iznose do 100.000 dinara.
Za osiguranje povrtarskih kultura podsticaji mogu dostići iznos od 500.000 dinara.
U okviru osiguranja voćarskih kultura, vinove loze i hmelja, podsticaji se kreću do 1.000.000 dinara.
Podsticaji za osiguranje rasadnika dostižu iznos od 500.000 dinara.
A za osiguranje životinja, maksimalni podsticaj iznosi 2.000.000 dinara.

Za svakog poljoprivrednog proizvođača, ukupni iznos podsticaja koji se može ostvariti tokom 2023. godine je limitiran na maksimalnih 2.500.000 dinara.

Ova inicijativa države ima za cilj da pruži podršku poljoprivrednicima, omogućavajući im da se efikasnije suočavaju sa različitim rizicima i izazovima koji su prisutni u sektoru poljoprivrede.

Energetski portal

Koliko će energenti za grejanje koštati ove grejne sezone

17.10.2023

Briketi, pelet, grejanje, loženje — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Nipun Jagtap)

Za grejanje prosečno izolovanog stambenog prostora od 60 m2 na 20oC u toku 16 sati dnevno u celom stanu, 180 dana u grejnoj sezoni, potrebna je energija od oko 9.000 kWh (150 kWh/m2 je prosečna procenjena potrošnja za grejanje u Srbiji). Pri analizi troškova energije za grejanje uzima se u obzir efikasnost uređaja koji se koriste.

Najniže troškove energije za grejanje, za navedene uslove, u grejnoj sezoni 2023/2024. (prema cenama iz prve polovine oktobra 2023.) imaće domaćinstva koja se greju korišćenjem drva u područjima Srbije u kojima se ono može nabaviti po nižim cenama (na primer 6.790 dinara po m3) i ukoliko domaćinstva imaju novije peći čija je efikasnost veća, npr. 65 odsto će koštati 56 hiljada dinara. Značajno veće troškove, 92,5 hiljada dinara, će imati domaćinstva koja koriste skuplje ogrevno drvo (sa cenom 9.500 dinara po m3) i imaju peći niže efikasnosti. Nešto niži troškovi od 84,6 hiljada dinara će biti za domaćinstva koja koriste pelet, ako se sagoreva u efikasnijim pećima konstruisanim za ovo gorivo.

Pročitajte još:

Grejanje korišćenjem prirodnog gasa će i ove grejne sezone biti povoljno u odnosu na druge vidove grejanja jer će iznositi 59,5 hiljada dinara, što je za samo 3,5 hiljada dinara skuplje od najpovoljnijeg grejanja korišćenjem drveta.

Foto-ilustracija: Unsplash (Joey Harris)

Troškovi grejanja na ugalj se nisu promenili u odnosu na prethodnu grejnu sezonu i iznosiće od 71,9 do 77,7 hiljada dinara, zavisno od vrste uglja koji se koristi.

Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove od 81,7 hiljada dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija. Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za 40 odsto, tako da oni iznose 113,6 hiljada dinara.

Najveće troškove energije za grejanje imaće domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož ulje. Za nabavku energenata ili energije, koja je potrebna za grejanje prosečnog stana tokom cele sezone, ona moraju izdvojiti oko 200 hiljada dinara za električnu energiju, 173 hiljade dinara za lož ulje i 156 hiljada dinara za propan butan gas.

U odnosu na prethodnu godinu cena uglja nije promenjena, dok su cene ogrevnog drveta manje za oko 11 odsto i peleta su manje za 12 odsto. Cena propan butan gasa je manja za sedam odsto, kao i cena lož ulja koja je smanjena za osam odsto. Cena prirodnog gasa za domaćinstva je povećana za 31 odsto, dok je grejanje na struju skuplje za oko 27 odsto.

Izvor: Agencija za energetiku Republike Srbije

Metan u fokusu: Oštrija pravila i inovacije za suzbijanje klimatske krize

16.10.2023

methane_metan — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (
Chris LeBoutillier)

Nedavno objavljeni izveštaj naglašava potrebu za brzim i odlučnim merama za smanjenje emisija metana, prvenstveno onih koje potiču od fosilnih goriva, navodi Međunarodna agencija za energiju (IEA).

Izveštaj naglašava da samo smanjenje potražnje za fosilnim gorivima, iako ima uticaj, ne bi bilo dovoljno za brzo postizanje globalnih klimatskih ciljeva. Naglašava suštinske intervencije, kao što su ukidanje uobičajenog odzračivanja, spaljivanja i popravka curenja u operacijama fosilnih goriva kako bi se ubrzalo smanjenje emisije metana, čime se ograničava globalno zagrevanje u željenim granicama.

Inovativni iskaz u izveštaju otkriva da bi ubrzano smanjenje emisije metana moglo značajno da uspori globalno povećanje temperature. U njemu se tvrdi da značajno smanjenje emisije metana ima potencijal da spreči porast globalne temperature od 0,1 °C do sredine veka, što je doprinos borbi protiv globalnog zagrevanja koji je značajniji od eliminisanja svih automobila i kamiona širom sveta.

PROČITAJTE JOŠ:

Očekuje se da će ublažavanje emisija metana sprečiti skoro milion preranih smrtnih slučajeva usled izlaganja ozonu, smanjiti gubitak od oko 90 miliona tona useva i uštedeti oko 85 milijardi radnih sati izgubljenih usled ekstremne vrućine do 2050. godine. Shodno tome, predviđa se da će ove akcije dovesti do približno direktne ekonomske koristi od 260 milijardi dolara do 2050.

Neophodna je investicija u iznosu od oko 75 milijardi USD da bi se sprovele sve održive strategije smanjenja metana u sektoru fosilnih goriva do 2030. godine, što odražava dva odsto zarade sektora u 2022.

Energetski portal

1...979899...1.513 Page 98 of 1.513

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM