Zašto treba da se unapređuju mehanizmi građanskog učešća u donošenju zakona?

15.04.2019

Ministarstvo zaštite životne sredine, Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Mreža Arhus centara u Srbiji su uvideli neophodnost rane participacije najšire javnosti u donošenju zakonskih propisa. Iz ovog razloga su, u skladu sa principima Evropske unije i Arhuskom konvencijom, organizovali deset javnih konsultacija o predlozima nacrta tri zakonska propisa iz oblasti zaštite životne sredine u nekoliko gradova širom zemlje.

Proces je bio otvoren prvim konsultativnim sastankom održanim u Beogradu 9. aprila na kom je ministar Goran Trivan istakao da društvo ne može napredovati i poboljšavati kvalitet života građana ukoliko se ne povežu državni i civilni sektor i ukoliko se ne stvori sinergija na zajedničkom zadatku. Prvi zajednički zadatak ova dva sektora predstavlja oblikovanje i izmene i dopune tri važna dokumenta: Uredba o učešću javnosti u izradi određenih planova i programa u oblasti zaštite životne sredine, Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu i Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu.

Pročitajte još:

Bez učešća civilnog društva i javnosti nema dobrih zakonskih rešenja

I Novosađani su dobili priliku da se njihov glas ovim povodom čuje i to 12. aprila u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode.

Skup u Novom Sadu su otvorile predstavnica Misije OEBS u Srbiji Olivera Zurovac Kuzman i predstavnica resornog ministarstva Tina Janjatović, upoznajući prisutne sa idejom vodiljom koja se krila iza uključivanja građana u izradu zakonskih akata i naglašavajući bitnost najdirektnijeg građanskog učešća. Uloga moderatora je bila poverena Dariji Šajin iz Arhus centra Novi Sad.

Samostalni konsultant za zaštitu životne sredine Mirko Popović se u svom izlaganju koncentrisao na relevantnost inkluzivnog procesa. “Iako mi ne živimo u društvu koje je podsticajno prema građanskoj participaciji i svuda vrvi od učešća javnosti, mislim da baš zbog toga treba raditi na tome da se postojeći mehanizmi neguju, čuvaju i unapređuju, a verujem da se unapređuju brojnijim i više kvalitetnim građanskim angažovanjem”, istakao je.

Obaveštavanje javnosti i pristup informacijama pomoću “Službenog glasnika” je ocenio kao nedovoljno efikasno s obzirom na to da ovo glasilo nije dostupno svima i da se plaća. Popović smatra da je zabluda da učešće građana odugovlači donošenje zakona, već se, prema njegovim rečima, ono događa u kasnijim fazama zakonodavnog postupka.

Pročitajte još:

„Ako svako od nas učini malo, malo ćemo i postići“

Kratak osvrt na uredbu i zakone su pružili Tina Janjatović, Sabina Ivanović i Miroslav Tošović iz Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Predloženu regulativu iz pravne perspektive je analizirala advokat Gordana Kovačević.

Potom su zainteresovani građani izneli nedoumice u vezi sa materijom i svoje predloge kako bi ona mogla da se poboljša. Učesnici su za pojedine sugestije imali i objašnjenja zbog čega ne bi mogle da se uvaže, a pojedini komentari su naišli na njihovo odobravanje.

Zapisnik sa svakog od konsultativnih sastanaka se šalje Ministarstvu zaštite životne sredine.

Jelena Kozbašić

Uprava za agrarna plaćanja daje podsticaje za pčelare

15.04.2019

Podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje po košnici pčela počinje danas i trajaće do 31. maja ove godine.

Podsticaji se ostvaruju u iznosu od 720 dinara po košnici pčela.

Pčelari su prvi koji će za „podsticaje po košnici“ moći da podnesu zahtev elektronskim putem, zahvaljujući pilot projektu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Na ovaj način će sama procedura ostvarivanja prava na podsticaj biti olakšana, a pčelari će mnogo brže doći do svog podsticaja.

Pristup aplikaciji za podnošenje elektronskog zahteva je omogućen sa zvanične internet prezentacije Uprave za agrarna plaćanja uap.gov.rs.

Pčelari koji imaju registrovan elektronski potpis, ceo proces će obaviti unošenjem traženih podataka u aplikaciju (podacio o podnosiocu zahteva, broj poljoprivrednog gazdinstva, HID broj i broj pčelinjih stajališta) i elektronskim podnošenjem zahteva.

Tokom samog procesa elektronskog potpisivanja imaće detaljna uputstva koja će ih voditi kroz proces. Rešenje povodom ovog zahteva biće im takođe prosleđeno elektronskim putem.

Podnosioci zahteva koji nemaju registrovan elektronski potpis, moći će da nakon unošenja traženih podataka, generišu obrazac za podnošenje zahteva koji će na sebi imati bar kod.

Generisani obrazac sa bar kodom je neophodno odštampati, svojeručno potpisati, ili overiti (u slučaju da je podnosilac zahteva preduzetnik), a potom ga poslati preporučenom poštom na adresu Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, Bulevar kralja Aleksandra 84, 11050 Beograd.

Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, može da ostvari pravo na podsticaje u stočarstvu po košnici pčela za najmanje 20, a najviše 1000 košnica pčela.

To u praksi znači da svi pčelari koji imaju manje od 20 obeleženih i registrovanih košnica pčela ne ispunjavaju uslov za ostvarivanje prava na podsticaj po košnici pčela, dok oni koji imaju preko 1000 košnica i podnose zahtev za ostvarivanje prava na ovaj podsticaj, neće po automatizmu biti odbijeni zbog prekoračenja propisanog broja košnica, već će im se priznati podsticaji za 1000 košnica pčela.

Milisav Pajević

Uređeno zaštićeno prirodno dobro Ripaljka

15.04.2019

Ripaljka, čišćenje, Dan zaštite prirode — Foto: print screen RTS

I pored kišovitog vremena, zaljubljenici u prirodu iz Sokobanje nisu propustili da na Dan zaštite prirode izađu na vodopad Ripaljka i urede ovaj biser prirode pred početak izletničke sezone.

Na vodopadu Velika Ripaljka trenutno nema vode.

To se često dešava od kada je davne 1953. kaptiran zbog vodosnabdevanja Sokobanje.

U manje sušnim periodima voda na vodopadu zvanom Velika Ripaljka pada sa 11 metara visine, a uz još 10 manjih predstavlja veličanstven prizor.

Međutim, i kada presuši, popularno je izletište ne samo među žiteljima ovog kraja, već i među stranim gostima, a naslanja se na još tri zaštićena dobra: Ozrenske livade, Lepteriju i Sokograd i Rtanj.

Jedanaesti april obeležava se kao Dan zaštite prirode u Srbiji od pre deset godina.

Na taj dan 1949. prvi put je institucionalno zaštićeno neko prirodno dobro u tadašnjoj FNRJ. Bio je to upravo vodopad Ripaljka na reci Gradašnici na planini Ozren.

Izvor: RTS

Milisav Pajević

Srbija spremnija za elementarne nepogode

15.04.2019

elementarne nepogode, poplave, katastrofe, — Foto: pixabay.com

Srbija je danas bezbednija i spremnija da se suoči sa elementarnim nepogodama nego što je bila za vreme poplava 2014, rečeno je na konferenciji na kojoj su promovisani načini za jačanje otpornosti lokalnih zajednica u takvim situacijama, a direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević kaže da je rezultat postignut strateškim planiranjem i primenom zakona.

„Nećemo sprečiti ni poplave, ni zemljotrese, ni sušu, bilo koju elementarnu nepogodu, ali ono što možemo da sprečimo jeste da šteta ne bude prekomerna. Napravili smo puno velikih koraka da bismo danas mogli da kažemo da smo i bezbedniji i spremniji”, kazao je Blagojević, ali je napomenuo da je potrebno još puno vremena i novca da bismo došli do tačke u kojoj ćemo moći da kažemo da smo bezbedni i spremni.

On je naveo da je izrada strateških dokumenata počela nedugo nakon poplava 2014. godine i istakao da su poplave te godine označile prekretnicu u razmišljanju o elementarnim nepogodama.

„Tada su elementarne nepogode u Srbiji prestale da predstavljaju praznu pretnju i da budu nešto apstraktno”, kazao je Blagojević i dodao da se to što je Srbija danas bezbednija i spremnija pokazalo i na delu, reagovanjem na poplave 2016.

Pomoćnik ministra i šef Sektora za vanredne situacije MUP-a Predrag Marić naveo je da je prošle godine setom zakona postavljen zakonodavni okvir, što je dovelo do promene na bolje u odnosu na 2014.

„Promenila se svest o reagovanju, što je dobro. Sada nam predstoji promena svesti da se mnogo radi i kada se ništa ne dešava, odnosno promena svesti o preventivi”, kazao je Marić.

Dodao je da to nije proces koji će se desiti preko noći, kao i da bez lokalnih samouprava sve to će ostati spisak želja.

„Kod nas kada se ništa ne dešava je najkritičniji trenutak, jer onda se ljudi opuste. Treba da kao društvo pokažemo da razmišljamo o ovoj temi i da na njoj radimo i uradimo da sistem bude bolji. Tema današnje konferencije je jedan od koraka u tom pravcu”, naveo je Predrag Marić.

Na konferenciji je predstavljen „Program upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda u jedinicama lokalne samouprave”, sa posebnim osvrtom na jačanje rodno osetljivih politika, koji je pomogla Misija OEBS-a u Srbiji, a šef te Misije Andrea Oricio kazao je da je reakcija cele zajednice uvek mnogo uspešnija ako se rodna komponenta uzima od početka u stvaranju nekog dokumenta ili traženju održivih rešenja.

Oricio je dodao i da OEBS nastoji da ostvari puno partnerstvo sa akterima i državnim institucijama, da pruži savete i tehničku podršku koja omogućava da se sprovode reforme i u sektoru o elementarnim nepogodama.

Generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština Đorđe Staničić istakao je da je po pitanju elementarnih nepogoda puno urađeno na republičkom nivou, kao i da sada to treba uraditi i u više od 100 lokalnih jedinica.

Govoreći o Programu, Staničić je kazao da je to dokument koji je prvi od primera usklađivanja lokalnih strategija i planova sa republičkim, a sve u skladu sa planskim sistemom Republike Srbije.

„U stvari, mi pričamo o sistemu, odnosno kako da ga napravimo da bude konzistentan, da prepoznaje sve nivoe vlasti, uloge i da se zna ko šta radi”, kazao je Staničić.

Milisav Pajević

Pozitivni efekti javno-civilne saradnje – Uklanjanje divljih deponija

15.04.2019

dump-truck-1396587_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Po prijavi građana, Ekološki pokret Vrbas prijavio je divlju deponiju komunalnoj inspekciji na izlasku iz Bačkog Dobrog Polja prema Zmajevu koju su komunalci ubrzo rešili. U ovoj akciji uklonjeno je 3500 kubnih metara otpada.

Po izdatom nalogu radnici Poslovne jedinice “Čistoća” JKP Komunalac iz Vrbasa, predviđenom mehanizacijom su sanirali divlju deponiju na kraju Durmitorske ulice.

Na deponiji je uglavnom bio skladišten građevinski otpad. Teren je očišćen, a zatim poravnan, a očekuje se da u narednom periodu bude pošumljen.

Desetak velikih divljih deponija uklonjeno je ove godine po prijavi Ekološkog pokreta Vrbas, i to u tri vojvođanske opštine – Vrbas, Kula i Šid i u gradu Somboru.

“Nailazimo na pozitivan eho od institucija, što je pozitivan pomak u odnosu na raniji period. Nadamo se da će ovaj zajednički napor javnog i civilnog sektora ispratiti adekvatna edukacija stanovništva i naročito kaznena politika koja neće imati tolerancije na ovakvu vrstu protivpravnog ponašanja građana”, navodi se u saopštenju ovog pokreta.

Dodaju da samo kontinuirana i sinhronizovana aktivnost svih aktera u ovoj oblasti može izmeniti trenutno stanje i ovaj slučaj navode kao dobar primer partnerstva između donosioca odluka i Organizacija civilnog društva sa vidljivim i korisnim efektima za zajednicu.

Željka Vesić

Počinje čišćenje nuklearne elektrane Fukušima

15.04.2019

čišćenje radijacije, Fokušima, Japan, — Foto: pixabay.com

Kompanija Tokio elektrik pauer, upravnik havarisane nuklearne elektrane Fukušima, počela je danas uklanjanje goriva iz bazena u reaktoru broj tri, jednom od najoštećenijih prilikom zemljotresa i cunamija 2011. godine.

Ovo je drugi put da se ta operacija izvodi, pošto je bazen reaktora broj četiri već ispražnjen između kraja 2013. i kraja 2014.

Taj reaktor se, međutim, nije istopio, za razliku od reaktora tri.

Bazen za hlađenje reaktora tri sadrži 566 jedinica nuklearnog goriva.

Te jedinice nisu zatvorene i njihovo uklanjanje na bezbedno je ključno da bi se izbegla katastrofa u slučaju novog jačeg zemljotresa.

Kompanija je saopštila da će uklanjanje goriva iz bazena trajati oko dve godine, a da će potom biti ispražnjena još dva reaktora.

Kada to bude okončano, sledi veliki izazov uklanjanja istopljenog goriva iz samih reaktora, ali detalji o tome nisu poznati.

Izvor: Beta

Milisav Pajević

Nagrađene ideje za poslovanje blisko prirodi

15.04.2019

Tara, Nacionalni park Tara, nagrade, — Foto: JP Nacionalni park Tara

Dan zaštite prirode, 11. april, Nacionalni park Tara obeležio je dodelom nagrada i podsticajnih sredstava za poslovne ideje koje će doprineti zaštiti prirode i, istovremeno, omogućiti održivo korišćenja prirodnih resursa.

Živeti na prostoru Nacionalnog parka je, sa stanovišta prirodnih vrednosti, posebna privilegija, ali upravo zbog svih dragocenosti koje su u režimu zaštite i posebna obaveza i izvesno ograničenje u poslovnim poduhvatima.

Zato je Nacionalni park Tara kroz projekat „Eko karst”, u okviru „Interreg DTP” poziva, nagradio tri najbolje poslovne ideje, koje će se realizovati u Nacionalnom parku.

Na konkurs za najbolje poslovne ideje za „ pristiglo je 11 projektnih prijava.

Žiri sastavljen od stručnjaka iz Zavoda za šume Slovenije, ZaVita d.o.o. (Slovenija), Globalnog fond za prirodu (Nemačka), Regionalne razvojne agencije „Zlatibor“ i novinarke RTS-a Jelene Božović izabrao je najbolje.

Treća nagrada, u iznosu od 47.000 dinara, pripala je udruženju građana „Bios“ iz Bajine Bašte za projekat „Eko sapuni – tarski sapun“.

Projekat predviđa proizvodnju sapuna na tradicionalni način uz uključivanje lokalnog stanovništva u proizvodnju i nabavku sirovina, a naglasak će biti stavljen i na edukaciju o štetnosti standardnih deterdženata koje koristimo.

„Nabavljaćemo osnovne sirovine kao što su svinjska mast i goveđi loj, a onda dolazi onaj zanimljiviji deo, u stvari, odabir livadskog ili lekovitog bilja, koji će svakako svojim sastavom doprineti kvalitetu tih sapuna”, kaže Jasna Stanković iz Udruženja građana „Bios”.

Drugu nagradu, u iznosu od 70.000 dinara, osvojio je Miloš Stevanović iz sela Jagoštica sa idejom za izgradnju sušare za autohtone sorte voća i nabavku kazana za proizvodnju pekmeza od šumskih plodova i divljih voćki. Projekat se temelji na sertifikaciji celog sela za zonu organske proizvodnje i očuvanju genofonda.

„Planiram nabavku kazana za pravljenje pekmeza, od autohtonih vrsta šljiva, madžarke, divljih krušaka i autohtonih krušaka, kalemljenih koji bi osavremenio proces uz očuvanje tradicionalnih proces”, navodi Miloš Stevanović iz Jagoštice na Tari.

Prvu nagradu, u iznosu od 118.000 dinara, dobio je Miloš Jovanović iz sela Rastište za ideju za sakupljanje pčelinjeg otrova i izgradnja api komore. Doprinos pčela očuvanju biološke raznovrsnosti i retkih biljnih vrsta na ovom području je izuzetno značajan.

„U mom projektu, u sakupljanju pčelinjeg otrova i bavljenja pčelarstvom, nemam nikakva ograničenja… A sama ideja mi se javila 2018. godine, zbog malih prihoda organskog meda, tako da sam morao da smislim nešto od sporednih pčelinjih proizvoda ” navodi Miloš Jovanović iz Rastišta.

Pored ovih nagrada još troje aplikanata će biti u prilici da putuje u Sloveniju na završnu konferenciju „Eko Кarst“ projekta. Novčane nagrade je finansirao nacionalni park Tara iz svojih sredstava.

Nacionalni park Tara, obuhvata oko 25.000 hektara, i čuva više od 1200 biljnih i najatraktivnije životinjske vrste. Šume Tare su po lepoti i bogatstvu, među najvrednijim u Evropi, a uloga čoveka u ovom zaštićenom krečnjačkom području, dok radi i prihoduje, neodvojiva je od obaveze da ta prirodna blaga štiti i razvija.

„Ovo je samo jedna od niza različitih aktivnosti koje će doprineti, kako očuvanju prirode, tako očuvanju i boljem životu stanovništva na području Parka”, kaže Marijana Josipović iz Nacionalnog parka Tara.

Milisav Pajević

Crna Gora ima problem sa starim gumama

15.04.2019

automobilske gume, otpad, tires, — Foto: pixabay.com

U Crnoj Gori ne postoji određena lokacija gde je moguće odlagati stare gume, pa ih jedni lageruju, drugi pale ili bacaju negde u prirodi.

U Ministarstvo održivog razvoja i turizma Crne Gore poručuju da traže rešenje za taj problem.

Kažu da postoje zadovoljavajuća zakonska rešenja, ali je primena ono što nedostaje.

Da se rešenje problema ne nazire, smatraju i u civilnom sektoru.

Kažu da u Crnoj Gori ne postoji lokacija za takvu vrstu otpada.

„Nemamo definisane bar privremene lokacije gde bi se te gume skladištile dok se ne nađe način šta raditi sa gumama”, poručuje Milica Kandić iz NVO Green home.

Do tada gume odlaže gde ko stigne. Zvanične statistike nema, a ona nezvanična kaže da se godišnje odbaci 200.000 starih guma i najčešće završe u prirodi.

U Ministarstvu održivog razvoja i turizma Crne Gore tvrde da traže rešenje.

„Mi imamo zadovoljavajuća zakonska rešenja, ali na žalost zaista moram da saopštim da u praksi nismo do sada implementirali jedan dobar dio funkcionalan i organizovan sistem, kada je reč o ovoj posebnoj vrsti otpada”, navodi Ivana Vojinović, iz Ministarstva održivog razvoja i turizma.

Dok se čeka na rešenje, treba podsetiti da pametnim korišćenjem i guma može biti resurs.

„Šezdeset pet odsto sadržaja gume čini gumeni granulat, trideset pet odsto žica i pet odsto platno. Tako da sve te komponente mogu se iskoristiti negde u proizvodnji bilo da je reč o industriji saobraćaja, građevinarstvu ili poljoprivredi”; poručuje Milica Kandić, iz NVO Green home.

Za koju god varijantu se nadležni odluče neće pogrešiti, jer će biti bolja od ove koju danas imamo na terenu.

Izvor: RTCG

Milisav Pajević

Koliko će nas ubuduće koštati kampovanje i fotografisanje na Staroj planini?

15.04.2019

wanderer-455338_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Komercijalna fotografija u Parku prirode na Staroj planini koštaće od sada 2000 dinara. Nove cene za korišćenje zaštićenog područja donete su polovinom prošlog meseca Odlukom o naknadama za korišćenje zaštićenog područja Parka prirode Stare planine.

Po toj odluci, novi cenovnik odredili su JP Srbijašume, a jedna od njih je 30 dinara dnevno po kvadratnom metru šatora, za one koji se odluče za kampovanje.

Predviđeno je da vlasnici hotela plaćaju godišnje 1200 dinara po krevetu, a vlasnik kuće za seoski turizam po 430 dinara. Svaki kvadrat restorana, brze hrane, bara ili kafane, koštaće vlasnike 800 dinara po kvadratnom metru.

Godišnja naknada za kamp prikolice je 3.800 dinara, a vlasnici vikendica i vila će plaćati 100 dinara po kvadratnom metru. Sakupljači gljiva, lekovitog bilja i drugih šumskih plodova plaćaće godišnju naknadu od 1800 dinara, a jedan dan u šumi i sakupljanje gljiva i biljaka koštaće ih 120 din po danu. Kuće za odmor na vodi i drugo plovni objekti plaćaće 1000 dinara po kvadratnom metru na godišnjem nivou. Za postavljanje reklama i bilborda definisane su cene u zavisnosti od tipa reklame, od 15 000 do 35 000 dinara.

Lovci na divljač če u ovoj aktivnosti uživati za 225 dinara dnevno ili 1000 dinara godišnje.

Novac od nadoknada koristiće se za razvoj, unapređenje i razvoj Parka prirode Stare planine. Kompletan cenovnik dostupan je ovde.

Željka Vesić

Donosi se Program privremenih objekata za NP „Durmitor“

15.04.2019

Durmitor dan — Foto: Nacionalni parkovi Crne Gore

Ministarstvo održivog razvoja i turizma Crne Gore je u skladu sa Zakonom o planiranju prostora i izgradnji objekata u obavezi da donese Program privremenih objekata za NP „Durmitor“.

U cilju pripreme i izrade što kvalitetnijeg Programa, a polazeći od potrebe da se obezbedi što veći stepen transparentnosti i omogući prethodno učešće zainteresovane javnosti, a posebno zainteresovanih korisnika prostora odnosno lokalnog stanovništva u opštinama Žabljak, Pljevlja, Mojkovac, Plužine i Šavnik, Ministarstvo je pripremilo odgovarajući Upitnik.

Upitnike je potrebno popuniti u periodu do 22. aprila i dostaviti na adresu javna.rasprava@mrt.gov.me.

Milisav Pajević

Za nekoliko dana počinje sa radom Komisija za osiromašeni uranijum

15.04.2019

Radijacija - ilustracija — Foto: Pixabay

Komisija koja treba da ispita posledice bombardovanja Srbije 1999. osiromašenim uranijumom počeće da radi za nekoliko dana, izjavio je danas ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan.

Trivan smatra da su posledice gađanja osiromašenim uranijumom tokom NATO bombardovanja 1999. godine, nesumnjive.

„Posledica će biti sigurno, samo je pitanje gde i koliko. Komisija se nece baviti samo time, vec i posledicama bombardovanja petrohemijskih postrojenja. Tvrdim da su štete tu epske”, istakao je Trivan za Radio Beograd i dodao da su preskočili opstrukcije, kašnjenja, ostalo je još da se komisiji koja treba da ispita posledice bombardovanja Srbije 1999. godine nađe prostor za rad i počeće sa radom za nekoliko dana”, rekao je Trivan.

On je kazao da na kritike “zašto komisija”, odgovara pitanjem “a zašto da ne”, dodajući da se mora znati činjenično stanje da bi se moglo videti šta dalje treba da se preduzme za životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Trivan je takođe naglasio da je prerada otpadnih voda prioritet Ministarstva zaštite životne sredine.

„Odlučili smo se za više manjih sistema za prečišćavanje, biće ih 350, koji će nas koštati pet milijardi evra”, izjavio je resorni ministar.

Trivan je ocenio i da su minihidroelektrane devastirajuće za životnu sredinu, bez obzira na to „ko stoji iza njih”.

„To je moj stav otkad su se pojavile, 2017. godine. Moramo da se privedemo nameni, vodu moramo da sačuvamo. Ta priča o obnovljivim izvorima energije je neprihvatljiva, korist je dva odsto, a šteta ogromna”, ukazao je ministar, prenosi RTS.

„Minihidroelektrane su horor”, ocenio je Goran Trivan i dodao da resorno ministarstvo već vodi razgovore sa vlasnicima i traže zajednički jezik. “Nisam ni za to da minihidroelektrane rade na zaštićenim dobrima”, dodao je Trivan.

Trivan očekuje da će Vlada do kraja godine usvojiti pregovaračku poziciju za otvaranje Poglavlja 27.

„Sugestije koje je poslao Brisel na doradu su kozmetičke”, kaže Trivan i najavljuje da ce ih ministarstvo popraviti do kraja juna.

On dodaje da je zadovoljan saradnjom sa ministrom finansija.

“Budžet je takav kakav je. Nama je odobren kredit od 200 miliona evra koji će biti iskorišćen za projektno-tehničku dokumentaciju i značiće pomoć za desetinu opština i lokalnih samouprava u Srbiji”, rekao je Trivan.

Milisav Pajević

Nove škole u programu „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini”

15.04.2019

Za čistije i zelenije škole, Vojvodina, — Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Prošlog četvrtka predstavnici Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode su bili u poseti OŠ „Prva vojvođanska brigada” u Novom Sadu.

Ova škola se pridružila programu „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini”.

Učešće u ovom programu podrazumeva aktiviranje zaposlenih, učenika, roditelja i ostalih zainteresovanih iz lokalne zajednica kako bi školu i deo grada učinio lepšim i čistijim.

Tim povodom predstavnici Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode su održali predavanje deci, a zatim su prisustvovali sadnji „Drvo generacije” za 2018/2019. godinu.

Milisav Pajević

Veče otvorenih vrata Društva za promociju prirode

14.04.2019

viber image 2019-04-14 , 13.35.52 — Foto-ilustracija: Društvo za promociju prirode

Nevladina, neprofitna organizacija Društvo za promociju prirode Srbije održala je Veče otvorenih vrata u petak, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, kako bi upoznali građane sa svojim radom, ali i predstavili nove stvari koje pokreću u Društvu.

Društvo za promociju prirode Srbije postoji od 2015. godine i bavi se promocijom prirodne baštine Srbije.

Čine je studenti biologije, turizma, hemije, fizike, žurnalistike, kao i studenti iz IT sektora.

Njihova motivacija jeste popularizacija biodiverziteta zemlje ali i lično usavršavanje kroz projekte, programe zaštite prirode, Erazmus+ projekte, obuke i kurseve. Sve ovo su mogli su da čuju svi zainteresovani koji su došli u petak na Veče otvorenih vrata. Ovo udruženje se zalaže za osvešćivanje na polju ekoloških problema kao i dostizanje konkretnih i efektivnih rešenja. Produkcija odgovornog odnosa prema ekosistemu jedan je od njihovih glavnih motiva.

Predstavljeno je kako funkcioniše rad Udruženja i da bi budući članovi imali mogućnost da pre svega, upoznaju Srbiju, steknu dodatne kontakte i poznanstva, rade na ličnom rastu i usavršavanju, steknu znanje iz pisanja projekata, steknu bitna iskustva i veštine, unaprede znanje iz svoje struke, upotpune i osveže biografiju, budu koordinatori na projektima, rukovodioci mnogih programa, kontinuirano napreduju u Udruženju, iznesu ideje, predloge i stavove, kao i da učestvuju na Erasmus+ projektima.

Više informacija o udruženju i o tome kako možete postati deo njih na sajtu https://dpps.org.rs/

Izvor: Društvo za promociju prirode

Zaštita Dunava prioritet zemalja podunavskog regiona

14.04.2019

Dunav,Marija Maki, bicikla, drveće — Foto: Milisav Pajević

Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (International Commission for the Protection of the Danube River – ICPDR) sačinjena od predstavnika 13 zemalja podunavskog regiona, održala je prošlog četvrtka sastanak u Beogradu.

Sastanak, koji se odnosio na radnu grupu koja podrazumeva učešće javnosti u radu ove komisije je, ispred Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Republike Srbije, otvorio šef kabineta ministra Branislava Nedimovića, Igor Grabež.

Skupom je, ispred Republičke direkcije za vode, predsedavala direktorka Nataša Milić.

Učešće na sastanku uzeli su i predstavnici JVP „Vode Vojvodine“, stalni članovi radne grupe, prezentujući trenutne aktivnosti i buduće planove.

Misija ove komisije je da promoviše i koordinira održivo i integralno upravljanje vodama, uključujući i zaštitu, poboljšanje i racionalnu upotrebu voda u cilju dobrobiti zemalja dunavskog sliva i njihovih stanovnika.

Milisav Pajević

Oralna vakcinacija lisica protiv besnila u Crnoj Gori

14.04.2019

lisica,besnilo,crna gora,vakcinacija, oral — Foto: Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja Crne Gore

Мinistаrstvо poljoprivrede i ruralnog razvoja – Uprava za bezbednost hrane, veterinu i fitosanitarne poslove uz podršku Delegacije EU u Crnoj Gori od 2011. godine sprovodi kampanju oralne vakcinacije lisica protiv besnila, sa ciljem zaštite zdravlja ljudi i domaćih životinja od besnila odnosno stvaranja uslova da Crna Gora dobije status države slobodne od ove zarazne bolesti.

Šesnaesta kampanja oralne vakcinacije lisica i divljih mesojeda protiv besnila počinje 15. aprila dok će sprovođenje na dnevnom nivou zavisiti od meteoroloških uslova.

U slučaju povoljnih vremenskih prilika, vakcinacija će trajati pet do sedam dana.

Oralna vakcinacija lisica sprovodi se dva puta godišnje, u jesen i na proleće vazdušnom distribucijom vakcina-mamaca.

Avioni koji izbacuju mamce s vakcinama protiv besnila preletaće celu teritoriju Crne Gore i distribuirati mamce s vakcinama, izuzimajući vodene i urbane površine.

Bačeni mamci sa vakcinama mogu se naći u prirodi, i zato su potrebne određene mere opreza.

Milisav Pajević

Počinju prijave za učešće u regati „Vode Vojvodine“

13.04.2019

Regata arhiva 3_7879 — Foto: Vode Vojvodine

Zaljubljenici u plovidbu od ponedeljka, 15. aprila, mogu da se prijave za učešće u regati „Vode Vojvodine“, koja se održava od 21. do 30. juna ove godine.

Tokom deset dana, nautičari će ploviti duž 250 kilometara bačkim kanalima i Dunavom, na kružnoj ruti Novi Sad-Bački Petrovac-Ruski Krstur-Srpski Miletić-Sombor-Prigrevica-Doroslovo-Karavukovo-Bačko Novo Selo-Novi Sad.

Obrazac za prijavu može se preuzeti ovde ili lično u JVP „Vode Vojvodine“, Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 25, treći sprat, kancelarija broj 9. Popunjenu i potpisanu prijavu, sa kopijom plovidbene dozvole potrebno je dostaviti lično, poštom ili skenirano elektronskim putem na adresu mzivkovic@vodevojvodine.rs.

Za učešće u regati potrebno je imati registrovano plovilo.

Podsećamo nautičare da je broj mesta u regati ograničen zbog organizacionih razloga. Više informacija o prijavi može se dobiti putem telefona 021/48-81-409 ili 021/48-81-583.

Već deset godina unazad, JVP „Vode Vojvodine“ povodom Međunarodnog dana Dunava organizuje višednevnu rekreativnu regatu za koju vlada veliko interesovanje kako domaćih, tako i stranih nautičara.

Ovo je jedna od najvećih regata u našoj zemlji, u javnosti poznata i kao „krstarenje ravnicom“.

Na ovaj način, JVP „Vode Vojvodine“ želi da promoviše plovne potencijale Vojvodine, plovidbu i nautički turizam.

S jedne strane, nautičari stiču iskustvo u plovidbi kanalima DTD, a sa druge strane, gradovi i sela na rekama i kanalima dobijaju podstrek za razvoj nautičkog turizma.

Milisav Pajević

1...922923924...1,674 Page 923 of 1,674

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM