Zbog ekološkog incidenta u Pljevljima osumnjičeni izvršni direktor TE i tri radnika

11.07.2019

Uprava policije podnela krivične prijave zbog ekološkog incidenta u Pljevljima.

Za pomor ribe osumnjičeni su izvršni direktor TE i tri radnika, prenosi Pobjeda.

Podsećamo, policija je juče podnela krivičnu prijavu protiv Termoeketrane Pljevlja i četiri osobe za koje se sumnja da su odgovorne za izlivanje materija u reke Vezišnica i Ćehotina, koje su izazvale ekološki incident i pomor ribe.

Kako su istakli iz policije, podneli su prijavu protiv Elektroprivrede Crne Gore, odnosno TE Pljevlja, zbog postojanja sumnje da je izvršila krivično delo zagađenje životne sredine, zatim izvršnog direktora TE Pljevlja V.Š, zbog sumnje da je izvršio krivično delo zagađenje životne sredine i krivično delo nepreduzimanje mera zaštite životne sredine.

Zbog sumnje da su odgovorni za zagađenje životne sredine, podnete su i prijave protiv rukovodioca Sektora za operativnu kontrolu i planiranje u TE Pljevlja D.B., smenskog inženjera u TE Pljevlja R.D, dok se stručno lice za zaštitu životne sredine u TE Pljevlja S.V. sumnjiči da je izvršio krivično delo nepreduzimanje mera zaštite životne sredine.

Policija je došla do saznanja da je rukovodilac bager stanice, po usmenom nalogu smenskog inženjera R.D, a u skladu sa usmenim instrukcijama rukovodioca D.B, sa kojima je bio upoznat izvršni direktor TE Pljevlja V.Š, otvorio drenažni ventil koji se nalazi van kruga TE Pljevlja u cilju izlivanja otpadnih voda iz sistema TE Pljevlja u reku Vezišnica, što je izazvalo ekološki incident i pomor ribe u toj reci i reci Ćehotina.

Izvor: Pobjeda/RTCG

Milisav Pajević

„Nauka i parlament“ – Klimatske promene globalni izazov

11.07.2019

nauka-i-parlament-2 — Foto: EU Delegacija u Srbiji

Nauka ima veoma značajno mesto u donošenju političkih odluka, posebno u oblasti klimatskih promena sa kojima se suočava svet, zaključeno je na događaju „Nauka i parlament“, koji je održan u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Srbija je prva zemlja van Evropske unije u kojoj je održana debata koja ima podršku Zajedničkog naučnog haba Evropske komisije.

Na skupu koji je organizovan povodom Nacionalnog dana nauke, šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici navodi da se evropskim fondovima pomažu brojne aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine, poput izgradnje prečistača za vodu, modernih deponija i pogona za reciklažu.

„EU će nastaviti da se kreće ka višem nivou zaštite životne sredine i klimatski odgovornim akcijama. Srećni smo akomožemo Srbiji da pomognemo na tom putu. To je ključno za zaštitu naše planete, očuvanje prirode i zdravlje budućih generacija Srbije, Evrope i šire od toga“, ističe ambasador Fabrici.

U Izveštaju 2019 navodi se da je Srbija postigla određeni nivo pripreme u oblasti zaštite životne sredine, a da je postignut ograničeni napredak, navodi on.

Preporuke Srbiji su da jača zeleni fond, da uvede princip po kom zagadjivač plaća, kao i donošenje zakona i strategija o klimatskim promenama.

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković kaže da je cilj debate da se skrene pažnja na značaj nauke prilikom donošenja političkih odluka i zakona.

„Razvijene države stalno ulažu u inovativno istraživanje, ljudske resurse, i prepoznaju da to nije trošak već investicija. Sredstva predviđena za nauku povećana su za 30 procenata, a Skupština i Vlada Srbije spremne su da rade na reformama za bolji položaj naučnika”, ističe predsednica parlamenta.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević posebno navodi značaj koji za nauku imaju Zakon o nauci i istraživanju, izglasan u ponedeljak, i Zakon o fondu za nauku.

„Centar za promociju nauke postaje vidljiviji i postaje krovna kapa ostalih centara. Radimo na novoj strategiji obrazovanja i nauke, ali mnogo toga mora još da se uradi i promeni kako bi se začepile rupe u toj oblasti”, najavljuje Šarčević.

Ministarka nauke Crne Gore Sanja Damjanović ocenjuje da bi koncept „Nauka u parlamentu” trebalo da se proširi i na ostale zemlje, a da države u regionu moraju da rade zajedno kako bi osnažile nauku i inovacije.

Konferenciju „Nauka u parlamentu” organizuje Centar za promociju nauke, u saradnji sa Skupštinom Srbije i Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Glavni program dogadjaja čine tri panel diskusije sa temama: Obnovljivi izvori energije, Klimatske promene i voda i Kvalitet vazduha i gasovi staklene bašte.

Izvor: EU Delegacija u Srbiji

Milisav Pajević

Informacija o „visokim” vrednostima PM 10 posledica neispravnog uređaja

11.07.2019

ams_mostar — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

Na automatskoj stanici za praćenje kvaliteta vazduha prošle nedelje je u kasnim popodnevnim satima došlo do prekida u napajanju električnom energijom do 11 sati u ponedeljak, a po dolasku struje došlo je do problema u funkcionisanju analizatora.

Automatski detektor suspendovanih čestica PM 10 je pokazao nestabilnost u radu -„detektovao” je netačne, a enormno visoke vrednosti.

Isti je isključen iz prenosa i preuzet na defektažu i servisiranje.

Agencije za zaštitu životne sredine odgovorno potvrđuje da tada prikazani-nevalidirani podaci nisu rezultat zagađenja, odnosno lošeg kvaliteta vazduha već posledica neispravnog uređaja.

Iz Agencije za zaštitu životne sredine naglašavaju da su jedini pouzdan izvor informacija o kvalitetu vazduha na osnovu rezultata merenja iz mreže od 33 automatske stanice za koje je odgovorna.

Sve aplikacije koje su dostupne građanima imaju isti princip rada: automatski preuzimaju rezultate monitoringa tih istih stanica, ali bez mogućnosti kontrole i validiranja podataka.

Na taj način se nehotično plasiraju informacije koje su rezultat automatske kalkulacije sa pogrešnim podacima i na taj način postaju dezinformacije.

Milisav Pajević

Građanima leve obale Dunava Grad Beograd će rešiti probleme

10.07.2019

Predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević obišao je danas porodice iz ulice Pavla Ivića u Borči čiji su domovi pogođeni nedavnom poplavom izazvanom obilnim padavinama.

Obilasku su prisustvovali sekretarka za zdravstvo Vera Dražić, sekretar za upravu Nikola Prelević, direktorka Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju Dragana Despot i direktor Centra za kulturu „Vlada Divljan” Ljubiša Đurović.

Nikodijević je podsetio da je opštinski Štab za vanredne situacije Palilule ukinuo vanrednu situaciju na delu teritorije na levoj obali Dunava i da današnja poseta ovom delu grada ima za cilj da se utvrdi kako napreduje sanacija terena.

„Prvi, urgentni deo, odmah posle izlivanja vode, urađen je na profesionalan način. Zahvaljujući stručnom i profesionalnom radu svih službi nije došlo do pojave infekcije ni zaraza, a i dalje nastavljamo da pomažemo stanovnicima ovog dela grada.

Sada je na redu traženje sistemskog rešenja za naselja na ovoj obali Dunava. Prošle nedelje potpisan je ugovor sa Evropskom investicionom bankom o projektu izgradnje kanalizacije, a dinamika je takva da ćemo 35 miliona evra dobiti od EIB-a, a Grad Beograd uložiće oko 13 miliona evra.

Verujem da će projektovanje biti gotovo do kraja godine i da ćemo od marta sledeće godine početi sa izvođenjem radova”, kazao je Nikodijević.

On je istakao da uporedo sa tim treba raditi na mreži kanala koji postoje na levoj obali Dunava.

„Nažalost, veliki deo kanala bio je ili zatrpan ili pregrađen, velika količina vode nije imala gde da ode i zato je došlo do zadržavanja atmosferskih voda.

Uradili smo mapiranje celog terena, vlada je izdvojila 218 miliona dinara „Srbijavodama” koje će tretirati sve kanale na levoj obali i privesti ih nameni. Kada govorimo o sanaciji štete, do petka je bio rok za prijavu svih oštećenih.

U Opštinu Palilula stiglo je više od hiljadu zahteva i u toku je njihova obrada, pa verujem da će vrlo brzo građani dobiti jedan deo nadoknade. Ona iznosi od jedne do tri prosečne plate na teritoriji grada, što može dostići i do 200.000 dinara po domaćinstvu.

U međuvremenu je urađena je asanacija čitavog terena. Dezinsekcija, dezinfekcija i deratizacija su obavljene ne samo na terenu već i u stambenim i pomoćnim objektima. Trenutno se u kanale ubacuje larvicid, a prethodno je već obavljeno zaprašivanje komaraca. Voda za piće dostupna je na celoj teritoriji Palilule, osim na području Popove bare gde je na terenu pet cisterni za stanovništvo, vrtiće, mesnu zajednicu i druge objekte”, kazao je Nikodijević.

Direktorka Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju Dragana Despot istakla je da se, pored svih drugih mera, mnogo uradilo i na prevenciji i otklanjanju uzroka potencijalnog nastanka epidemije i zaraze.

„Do sada smo obradili 2.200 domaćinstava, ekipe su stalno na terenu, radimo dezinfekciju, deratizaciju i suzbijanje larvi komaraca u kanalima.

Građanima smo podelili sredstva koja mogu sami da ubace u svoje septičke jame, tablete larvicida, sredstva za dezinfekciju ruku i tu smo za svaku potrebu građana.

Molimo građane za strpljenje jer se ne može sve odjednom uraditi, ali uveravam sugrađane da ćemo obići sva mesta i da će posao biti obavljen na najbolji način”, istakla je Dragana Despot.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Osnovno državno tužilaštvo u Pljevljima formiralo predmet za pomor ribe u Ćehotini

10.07.2019

pomor ribe na Ćehotini — Foto: NVO Green home

Osnovno državno tužilaštvo (ODT) u Pljevljima formiralo je predmet radi provere navoda o ekološkom incidentu i sumnje da je došlo do ispuštanja hemikalija i otpadnih voda u reke Vezišnicu i Ćehotinu.

Podsetimo, sportski ribolovci u subotu su iz Ćehotine izvadili oko tonu mrtve ribe, nakon što su se u tu reku, kako se sumnja, ulile otpadne vode iz Termoelektrane.

Iz ODT-a u Pljevljima agenciji MINA su kazali da su kroz fazu izviđaja naredili veštačenje veštaka ekološke struke i zaštite životna sredine.

“ODT u Pljevljima formiralo je predmet radi provere navoda o ekološkom incidentu koji se desio u noći između četvrtka i petka, i sumnje da je došlo do ispuštanja hemikalija i otpadnih voda u Vezišnicu i Ćehotinu, usled čega je došlo do oštećenja biljnog i životinjskog sveta i pomora ribe”, naveli su iz te sudske institucije.

Iz Tužilaštva su saopštili i da je od Centra bezbednosti zatraženo prikupljanje neophodnih obaveštenja kako bi se utvrdilo da li je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.

Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) će, kako je ranije saopšteno, nadoknaditi štetu i izdvojiti novac za poribljavanje Ćehotine do pronalaženja osobe odgovorne za ekološki incident u toj reci.

Izvor: MINA

Milisav Pajević

Beč – evropska prestonica pčela

10.07.2019

Za vreme leta u Beču živi i do 200 miliona pčela, a trenutno je po gradskim zelenim površinama raspoređeno oko 5. 000 košnica.

Ako uzmemo u obzir da se među njima nalazi 456 različitih vrsta – onda je Beč ujedno glavni grad pčela u Evropi.

Neke od pčelinjih košnica smeštene su u parkovima ili u blizini Dunavskog kanala, ali i na drugim neobičnim mestima – na centralnom groblju, u okviru Opšte bolnice ili na krovu gradske skupštine u samom centru grada.

Bečki sekretarijat za zaštitu životne sredine definisao je nedavno različite mere zaštite i ogranizovao aktivnosti po gradskim opštinama kako bi se povećao broj insekata u Beču.

Naime, pčele, ose i drugi insekti postepeno gube svoja staništa zbog upotrebe pesticida, usled klimatskih promena i zagađenja.

U okviru jednog od aktuelnih projekata pod nazivom CITY NATURE, Beč pruža informacije neophodne za negu livada.

Pokošeni travnjaci, uređene livade i egzotične biljke ne sadrže dovoljne količine nektara i nemaju nikakvu ekološku vrednost za pčele i druge insekte.

Građanima se zato savetuje da na svojim balkonima i u baštama sade poljsko cveće i začinsko bilje.

Izvor: Predstavništvo grada Beča, Eurocomm-PR Beograd

Uspešno zbrinute kukumavke

10.07.2019

sove, kukumavke — Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Odeljenje za zbrinjavanje strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta životinja Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode imalo je pune ruke posla prošle nedelje.

U Vrbasu i Novom Sadu pronađene su kukumavke koje su očigledno roditelji napustili.

Jedna bela roda je pronađena u Pećincima: Imala je povređene noge usled urušavanja gnezda.

Siva čaplja je pronađena u Pančevu. Ona nije mogla da stoji na nogama, dok je primerak čapljice pronađen ošamućen u Pećincima.

Sve životinje su uspešno zbrinute u prihvatilištu Zoološkog vrta Palić.

Milisav Pajević

Obavljen pojačan nadzor veterinarske inspekcije u Zlatiborskom okrugu

10.07.2019

Veterinarska inspekcija izvršila je pojačani nadzor u Zlatiborskom upravnom okrugu, gde je konstatovan veći broj nepravilnosti kod privrednih subjekata koji se bave preradom hrane životinjskog porekla.

U dva objekta registrovana za preradu mesa uočene su nepravilnosti pretežno strukturalne prirode, a koje su u suprotnosti sa Pravilnikom o uslovima higijene hrane kao i nepravilnosti vezane za posebne uslove higijene hrane uključujući i neimplementiran HACCP. Zabeležene nepravilnosti su u suprotnosti sa Pravilnikom o veterinarsko-sanitarnim uslovima, odnosno opštim i posebnim uslovima za higijenu hrane životinjskog porekla, kao i o uslovima higijene hrane životinjskog porekla, saopštilo je juče Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Kod jednog subjekta zatečena je hrana životinjskog porekla koja nije označena i kojoj nije moguće utvrditi sledljivost u ukupnoj količini od 405 kilograma. Hrana koja je proglašena nebezbednom za ishranu ljudi, stavljena je van prometa i poslata na neškodljivo poništenje u prisustvu veterinarskih inspektora. Dodatnih 600 kilograma hrane koja je bila propisno obeležena ali čuvana u neadekvatnim temperaturnim uslovima, službeno je uzorkovano i stavljeno van prometa do stizanja rezultata analiza.

Osim navedenog, kod istog proizvođača stavljeno je van prometa 2.000 kilograma dimljenih proizvoda i blokirano od strane veterinarskih inspektora do stizanja analiza službenog uzorkovanja jer isti subjekt u tekućoj godini nije radio analize gotovih proizvoda.

U objektu koji se bavi preradom mleka i proizvodnjom kajmaka zatečene su strukturalne neusaglašenosti, loš nivo higijene i plesnivost prostorija što u velikoj meri utiče na opšte uslove higijene hrane a što je u suprotnosti sa Pravilnikom o uslovima higijene hrane.

Pomenutom subjektu zabranjen je rad do otklanjanja nedostataka.

Za sva tri subjekta u poslovanju hranom izrečena je mera zabrane upotrebe prostorija i opreme do otklanjanja nedostataka.

Subjekti kojima je zabranjeno korišćenje opreme i prostorija do otklanjanja neusaglašenosti su:

Objekat za preradu mleka Zlatibor K, selo Šljivovica, opština Čajetina,

Objekat za preradu mesa SZR Rupić, selo Mačkat, opština Čajetina,

Objekat za preradu mesa SZR Radojičić, selo Mačkat , opština Čajetina.

Milisav Pajević

Ekološka Gefco rešenja za očuvanje ekosistema

10.07.2019

Kompanija GEFCO već 30 godina upotrebljava rešenja za povratnu i održivu ambalažu u transportu komponenata vodećih avio i auto proizvođača. Za više od 2000 korisnika, kompanija svakodnevno širom Evrope organizuje logistička i transportna rešenja 130.000 ambalažnih jednica iz 26 centara u cilju očuvanja ekosistema.

Zahvaljujući ovim ekološkim rešenjima, smanjena je količina nepovratne ambalaže na tržištu, kao i broj kamiona na putevima, dok je istovremeno ostvarena veća nosivost, imajući u vidu da je većina GEFCO ambalažnih jedinica sklopiva. Istovremeno, sva oštećena GEFCO ambalaža se 100 odsto reciklira. Kompletno upravljanje ambalažom kroz lanac snabdevanja

U okruženju koje se brzo razvija, mnogi proizvođači žele da se usmere na svoj osnovni biznis, te upravljanje ambalažom prepuštaju eksternim kompanijama. Nakon što se još 1989. godine vodeći proizvođač automobila odlučio na takav korak, jedan proizvođač premium automobila je 2014. godine poverio kompaniji GEFCO upravljanje lancem snabdevanja paketa povratne ambalaže za sve svoje fabrike i direktne dobavljače na globalnom nivou. Nedavno je vodeća avio kompanija nagradila GEFCO dugoročnim ugovorom, kako bi Grupa podržala njenu tranziciju ka održivom lancu snabdevanja kroz povratnu ambalažu.

Sebastijan Rože, menadžer sektora za rešenja povratne ambalaže u kompaniji GEFCO, izjavio je: „Naš asortiman povratne ambalaže dizajniran je tako da omogući najbolju zaštitu proizvoda naših klijenata i istovremeno optimizuje stopu utovara kamiona, proizvodnje i skladištenja. Kako se naši klijenti suočavaju sa sve većom konkurencijom na tržištu, mi im omogućavamo da unaprede svoje lance snabdevanja i značajno povećaju profitabilnost“.

Osim jedinstvene ekspertize koju GEFCO nudi u upravljanju ambalažom, vodeći proizvođači takođe mogu imati koristi od velikog broja obučenih revizora koji mogu da izvrše reviziju opreme i pruže bolji uvid u lance snabdevanja klijenata i način njihove optimizacije. Revizori, koji su locirani širom GEFCO mreže u Evropi, mogu da pruže korisnicima ličnu obuku i na taj način ih osposobe da prate svaki korak upravljanja ambalažom, uključujući naručivanje, zakazivanje slanja pošiljki, praćenje kretanja i fakturisanje.

U cilju dodatnog poboljšanja procesa u lancu snabdevanja, kompanija GEFCO je razvila IT sistem pod nazivom NETBOX koji omogućava praćenje aktivnosti u realnom vremenu. Na osnovu podataka u ovom sistemu, svakog trenutka se mogu izmeniti lokacija i kretanje ambalažnih jedinica u skladu sa potrebama, što omogućava pružanje pametnih i fleksibilnih rešenja klijentima. Ovaj softver daje pouzdane informacije i obezbeđuje značajne uštede u lancu snabdevanja za održiviji model transporta.

„Ja sam zaista ubeđen da GEFCO rešenja za povratnu ambalažu donose jedinstvenu dodatu vrednost tržištu, posebno proizvođačima koji traže pametna rešenja kako bi njihov lanac snabdevanja bio ekološki prihvatljiviji. Za sve njih, naša globalna mreža i nenadmašna stručnost u pružanju složenih multimodalnih rešenja zaista može da dovede do značajnog unapređenja njihove pozicije u tržišnoj utakmici”, zaključuje Sebastijan Rože.

GEFCO je svetski lider u kompleksnim rešenjima u lancu snabdevanja i evropski lider u u oblasti autologistike. Zahvaljujući stručnom iskustvu dugom 70 godina i broju od 13.000 zaposlenih, GEFCO razvija pametna, fleksibilna rešenja koja će odgovoriti na najsloženije izazove u lancu snabdevanja u svim industrijskim sektorima. Kompanija GEFCO ima jaku globalnu mrežu partnera – prisutna je u 47 zemalja i pokriva 300 destinacija širom sveta. Grupa je u 2018. godini ostvarila prihod od 4,6 milijardi

Pčela – mala, vredna i blagorodna

10.07.2019

Kada sam iznenada dobila zadatak da napišem svoj prvi tekst o medu, mislila sam da već dosta toga znam. Koliko teško može da bude pisanje o toj sveprisutnoj namirnici?

Ispostavilo se da pisanje nije baš teklo tako lako kako sam zamislila, sve dok nisam upoznala zanimljivu gospođu koja se našla među pčelama baš kao i ja među prvim slovima o medu i mednim proizvodima.

Sasvim slučajno. Milena Miltenović je pčelarka i vlasnica divne medene radnje „Flora med”, a na moje pitanje otkuda se rodila ideja da se bavi pčelarstvom, odgovorila mi je da su joj pčele zapravo doneli da bi unele lepotu i živost u njeno dvorište.

„Nisu me tada interesovale, budući da sam imala previše obaveza: malu decu, posao, vikendicu, stan… Bio je početak januara 1995. godine kada mi je pažnju privuklo jedno ’društvo’ koje je imalo trunje ispred ’leta’ (ulaza košnice), za razliku od drugog društva. Ništa mi nije bilo jasno, pa sam pozvala jednog starijeg pčelara da pregleda košnice. Kada je otvorio košnicu sa trunjem, istrčalo je nekoliko miševa, dok su pčele bile u drugoj polovini košnice. Pitao me je da li imam pogače (za prihranu pčela), odgovorila sam da nisam donela hleb jer sam samo došla da obiđem kuću. Toliko o mom poznavanju pčelarstva”, uz osmeh mi je Milena prepričala svoj prvi susret sa pčelarstvom.

„U to vreme, firme su propadale, a takva sudbina je zadesila i robnu kuću u kojoj sam radila. Tražila sam alternativu, a rešenje mi je samo zakucalo na vrata. Jednostavno, počela sam da pčelarim”, rekla je Milena naglasivši da je taj trenutak predstavljao početak velikog učenja. Strpljivim radom ona se polako pripremala za ostvarenje sna koji će za nekoliko godina uslediti. Prodavnica „Flora med” otvorena je 200f2. godine i na njenim policama šepure se raznovrsna pakovanja pčelinjih proizvoda. Sa ulice oseća se miris voska i meda. Milena sa ponosom ističe da je do otvaranja svoje prodavnice morala dosta toga da nauči.

Pre svega, o tome da sluša pčelu. „Neke naše manje greške pčele same ispravljaju. Svaki pčelinji proizvod je besprekorno čist, kvalitetan i nezamenljiv u ljudskoj ishrani. Sve što je loše u pčelinjim proizvodima posledica je ljudske nemarnosti”, rekla mi je otkrivši da isprva potrošači nisu imali poverenja u nju kao pčelara, pogotovo zato što je žena. Danas uživa u poverenju svojih kupaca, a med šalje na sve kontinente. „Naši ljudi koji žive u inostranstvu prilikom posete Srbiji kupuju med i pčelinje proizvode. I naši sugrađani često kupuju i nose med kao poklon. Srbija je zemlja meda i u našoj državi ima dosta poznavalaca pčela i svih dobrobiti koje donose njeni proizvodi. Ipak, osim meda, u upotrebi su sve više polen, propolis, mleč i perga”, objasnila mi je Milena, a meni se čini da za nju nakon decenije i po rada nema više nepoznanica, mada ona i dalje uči i priprema nove proizvode od meda. Zanimljivo je da Milena pergu ne pravi kao mešavinu, već je prodaje u izvornom stanju, prelivenu bagremovim medom. Vadi je iz saća i to direktno u prodavnici da bi potrošači videli proces dobijanja perge. Inače, pravi sve mešavine pčelinjih proizvoda pred očima potrošača, jer smatra da na taj način stiče najveće poverenje, a usput im i objasni sve što ih zanima.

Priredila: Milica Jordan

Ceo tekst možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA POLJOPRIVREDA mart – maj 2019

Uskoro realizacija projekta „Energetska efikasnost javnih zgrada AP Vojvodine”

10.07.2019

AP Milicevic_potpisivanje-2 — Foto: AP Vojvodina

Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević primio je juče delegaciju Evropske banke za obnovu i razvoj, koju je predvodila Žužana Hargitaj, direktorka za Zapadni Balkan, sa kojom je razgovarao o proširenju saradnje Pokrajinske vlade i EBRD u različitim, veoma značajnim oblastima.

Sagovornici su se složili da postoje neiskorišćeni potencijali i mogućnosti za rast kroz investiranje u oblastima energetske efikasnosti, vodoprivrede i navodnjavanja.

Prvi korak je potpisan memorandum o razumevanju EBRD i resornog Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, koji se odnosi na realizaciju projekta „Energetska efikasnost javnih zgrada AP Vojvodine“.

Evropska banka za obnovu i razvoj je odobrila 100.000 evra za izradu analize potencijala za unapređenje energetske efikasnosti 80 javnih zgrada, na više različitih lokaliteta na teritoriji AP Vojvodine.

Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević je naveo da je Pokrajinska vlada u poslednje tri godine dodelila preko 1,2 milijarde dinara za projekte kojima se doprinosi poboljšanju energetske efikasnosti, ali je finansijsku podršku EBRD za izradu „Atlasa energetske efikasnosti” za 80 javnih objekata ocenio kao izuzetno značajnu, jer treba da posluži kao model za visinu investicionih ulaganja u unapređenje energetske efikasnosti u svim javnim objektima.

„Na teritoriji AP Vojvodine postoji oko 3.000 javnih objekata o kojima se staraju Republika Srbija, AP Vojvodina i lokalne samouprave.

Zbog toga je značajno da se izradi atlas za prvih 80 zgrada ovog tipa, koji treba da nam pokaže put i način kako da javne objekte u Vojvodini učinimo energetski efikasnim: da smanjimo troškove njihovog korišćenja koji se, inače, plaćaju iz budzeta, da korisnicima tih objekata – a radi se najpre o školama, zdravstvenim i socijalnim ustanovama – boravak u njima učinimo komfornijim i da, korišćenjem obnovljivih izvora energije, sačuvamo i zaštitimo životnu sredinu“, izjavio je Milićević.

Razgovarali smo takođe, kako je rekao Milićević, na koji način ćemo produbiti saradnju između Pokrajinske vlade i EBRD u vodoprivredi i stavljanju svih hodropotencijala u AP Vojvodini u funkciju navodnjavanja, kao i o svemu onome što se na taj način može valorizovati kroz poljoprivrednu proizvodnju.

Direktorka EBRD za Zapadni Balkan Žužana Hargitaj izrazila je zadovoljstvo što danas započinje saradnja sa Pokrajinskom vladom.

Prema njenim rečima, energetska sigurnost zasniva se na energetskoj efikasnosti, kao i borba protiv klimatskih promena.

„U saradnji sa Pokrajinskom vladom, radićemo na razvijanju mera energetske efikasnosti koje će uticati na poboljšanje kvaliteta života ljudi, kao i na razvoj novih poslovnih prilika i aktivnosti kroz investiranje u ovoj oblasti. To je samo početak, svakako planiramo da saradnju proširimo i na oblast navodnjavanja u Vojvodini“, izjavila je Žužana Hargitaj.

Evropska banka za obnovu i razvoj je međunarodna finansijska organizacija, koja u našoj zemlji posluje već 18 godina.

Milisav Pajević

Uručeni ugovori o sufinansiranju projekata OCD za 2019. godinu

10.07.2019

potpisivanjeNVO — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan juče je svečano potpisao i uručio ugovore predstavnicima nevladinih organizacija kojima Ministarstvo dodeljuje sredstva za sufinansiranje projekata u oblasti zaštite životne sredine u 2019. godini.

Konkursom su opredeljena sredstva iz budžeta za 2019. godinu za sufinansiranje 85 projekata u ukupnom iznosu od pedeset miliona dinara.

Potpisani ugovori predstavljaju deo kontinuirane podrške Ministarstva zaštite životne sredine za realizaciju projekata organizacija civilnog društva koji su usmereni na rešavanje različitih pitanja iz oblasti zaštite životne sredine.

Ministar Trivan je ukazao da je nevladinim organizacijama potrebna ne samo deklarativna podrška, već i konkretna pomoć u realizaciji njihovih programa i akcija, koji doprinose poboljšanju stanja životne sredine.

Na osnovu javnog konkursa Ministarstva, kako je rekao Trivan, pristiglo je 288 projekata, od kojih je 238 ispunilo neophodne uslove, a na osnovu liste vrednovanja i rangiranja za sufinansiranje izabrano 85 projekata koji su se izdvojili kvalitetom programa.

Konkursom su obuhvaćene teme iz oblasti zaštite prirode, klimatskih promena, cirkularne ekonomije i ekološkog preduzetništva, građanskog aktivizma, prirode u urbanim sredinama i događajima i ekologiji, shodno spektru aktivnosti ekoloških nevladinih organizacija.

Za sve projekte kojima je aplicirano na ovogodišnjem konkursu bilo bi potrebno obezbediti oko 230 miliona dinara, što je znatno više od obezbeđenih 50 miliona, rekao je Trivan i dodao da će Ministarstvo nastaviti da povećava sredstva namenjena programima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine.

„Daleko od toga da smo zadovoljni količinom para koliko je izdvojeno za civilno društvo, ali to je preko dva puta više nego što je Ministarstvo ranije izdvajalo.

Postoje bar duplo veće realne potrebe civilnog sektora, i mi ćemo svakako ići ka tome da povećamo količinu sredstava, jer je potpuno jasno da ni jedna država na svetu ne može bez civilnog društva, naročito u oblasti zaštite životne sredine“, naglasio je Trivan.

Ministar je ocenio da je do sada ostvarena uspešna saradnja sa civilnim sektorom, ali da će se nastaviti na razvijanju međusobne dobre komunikacije, i rada na ostvarivanju zajedničkih ciljeva.

„Mi smo ozbiljna ekološka vojska, svako na svoj način“ poručio je Trivan.

Glavni operativni zadatak Ministarstva je obezbeđenje uslova za realizaciju projekata koji su od najvećeg značaja za životnu sredinu.

Paradigma početka ovog procesa, posle kojeg više ništa neće biti isto u Srbiji u ovoj oblasti, je izgradnja druge faze – linije mulja u okviru Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu, koje će biti završeno naredne godine, naglasio je Trivan.

U prethodnom periodu stvoreni su uslovi, i slede zamašne aktivnosti na otvaranju Poglavlja 27, uspostavljanju sistema prerade otpadnih voda i upravljanja otpadom, u agilnijoj zaštiti prirode, daljem jačanju saradnje i povezivanju u međunarodnim okvirima, a za koje je potrebno veće uključivanje nevladinih organizacija.

Ministar Goran Trivan pozvao je predstavnike civilnog sektora da nastave sa razvijanjem dobrih programa na zaštiti životne sredine Srbije.

Milisav Pajević

Otvorena najveća plantaža organske jabuke u Srbiji

10.07.2019

organska jabuka — Foto: Privredna komora Srbije

U Vladičinom Hanu prekjuče je otvorena najveća plantaža organske jabuke u Srbiji na 45 hektara zemljišta.

Privredna komora Srbije pruža podršku kompanijama, u novim poslovnim poduhvatima, rekao je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, ocenjujući da ovom investicijom Nektar na najbolji način doprinosi razvoju i promociji organske proizvodnje, kao i ekonomskom rastu čitavog regiona.

„Privredna komora Srbije, u saradnji sa nadležnim državnim institucijama, radi na rešavanju ključnih pitanja za razvoj domaće organske proizvodnje i tržišta organskih proizvoda, kao što su harmonizacija propisa sa međunarodnim standardima, registracija preparata za najsavremeniju zaštitu bilja i semena i usklađivanje podsticajnih mera sa realnim potrebama proizvođača”, izjavio je Čadež.

Čadež je pozvao poljoprivrednike iz čitave Srbije da se intenzivnije bave organskom proizvodnjom jer je ona budućnost poljoprivrede.

Prema njegovim rečima, Srbija ima i posebnu mogućnost izvoza organskih prehrambenih proizvoda na nemačko tržište.

Predsednik PKS je istakao da je za ceo kraj plantaža veoma značajna, jer su potencijali juga Srbije odlični za investicije, ali i da se od sedam odsto zaštićenog zemljišta u Srbiji koje može da bude sertifikovano kao organsko, koristi svega 0,4 odsto.

Milisav Pajević

Potpisan Aneks ugovora o izgradnji toplodalekovoda Obrenovac – Novi Beograd

09.07.2019

potpisivanje ugovora toplodalekovoda — Foto: Grad Beograd

Jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u Gradu Beogradu – projekat izgradnje toplodalekovoda Obrenovac – Novi Beograd je u pripremnoj fazi realizacije.

Danas je sa kineskom kompanijom „Power Construction Corporation of China”, odabranim izvođačem radova, potpisan Aneks ugovora o izgradnji toplodalekovoda Obrenovac – Novi Beograd čime su stvorene mogućnosti za početak ugovaranja kredita za finansiranje projekta, izjavio je gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić.

Aneks ugovora danas su u Starom dvoru potpisali gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić, v.d. direktora Javnog komunalnog preduzeća „Beogradske elektrane” Rade Basta i zvanični zastupnik za Srbiju preduzeća „Power Construction Corporation of China” Jang Bo.

Radojičić je naveo da projekat napreduje u skladu sa planiranom dinamikom i da je u toku postupak eksproprijacije zemljišta.

„Stvaraju se svi neophodni preduslovi za započinjanje radova. Realizacijom ovog projekta, odnosno preuzimanjem energije iz Obrenovca, Grad Beograd obezbediće stabilno i ekološki prihvatljivije snabdevanje, što je izuzetno važno”, istakao je Radojičić.

Milisav Pajević

U toku sanacija deponije građevinskog materijala

09.07.2019

Mašine JKP ,,Komunalac’‘ Vrbas nalaze se na deponiji građevinskog materijala u Vrbasu gde se vrši sanacija smetlišta. Uređenje ovog prostora komunalci obavljaju na osnovu rešenja Odeljenja za inspekcijske poslove opštinske uprave Vrbas.

,,Naredna tri dana vršiće se uređivanje građevinske deponije u Vrbasu. Ovo je treća ovogodišnja akcija čišćenja smetlišta namenjenog isključivo za zemlju i građevinski otpad.

Nažalost, svedoci smo da na deponiji postoje i manje količine komunalnog otpada. Apelujemo na građane da ovaj prostor isključivo koriste za građevinski otpad, što je i njegova namena”, kaže poslovođa u PJ ,,Čistoća” Mladen Pavlović.

Deponija građevinskog materijala smeštena je na kraju Ulice Milivoja Čobanskog u Starom Vrbasu, nadomak nekadašnje fabrike ,,Mepol” i prostire se na 20 hiljada kvadratnih metara. Poslednjih godina ovaj deo Vrbasa urbanizovan je i proširen.

Svako ko na ovom prostoru izruči otpad koji nije građevinski, treba da ima na umu da su ovde, pored fabrika i ugostiteljskih objekata, smeštene i stambene kuće i bašte meštana, kao i da u ovom delu naselja odrastaju mališani koji imaju pravo na zdravu životnu sredinu.

Kako bismo sačuvali našu okolinu potrebno je da se svi prema njoj odgovorno ponašamo.

1...883884885...1,678 Page 884 of 1,678

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM