Home Blog Page 88

U Crnoj Gori otkrivena nova biljka koje nema nigde drugo na planeti

Foto: Ministarstvo prosvete, nauke i inovacija

Nakon gotovo dva veka, na području Štitara u okolini Cetinja, pronađena je nova biljka koje nema nigde drugo na planeti.

Reč je o Petrolaminum crnojevici, a Anđela Jakšić Stojanović, ministarka prosvete, nauke i inovacija, istakla je da je ovo otkriće od velikog značaja za naučnu zajednicu i biodiverzitet zemlje, kako se navodi na sajtu Vlade Crne Gore.

Zahvalnost za pronalazak nove biljke upućena je Snežani Dragićević iz Eko centra CANU i Snežani Vuksanović iz Prirodnjačkog muzeja Crne Gore.

Pročitajte još:

Srđan Šišić, direktor pravnih, regulatornih i korporativnih poslova kompanije ONE, rekao je da ovo otkriće potvrđuje bogatstvo biodiverziteta Crne Gore te da su posvećenost i istraživački duh tima primer kako znanje i upornost mogu doprineti revolucionarnim saznanjima.

U znak zahvalnosti i priznanja, istraživačima je uručen simboličan poklon – prvi suvenir sa motivom otkrivene biljke.

Kako prenose crnogorski mediji, potvrdu da je reč o značajnom i velikom otkriću dala je i laboratorija u Kini.

Energetski portal

Radna grupa za izgradnju RHE Bistrica razmotrila napredak u izradi dokumentacije

Foto-ilustracija: Pixabay (schauhi)

Na četvrtoj održanoj sednici Radne grupe za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Bistrica, razmotren je napredak u izradi projektno-tehničke dokumentacije, kao i planiranje narednih koraka u realizaciji projekta.

Prema rečima Dubravke Đedović Handanović, ministarke rudarstva i energetike, RHE Bistrica je najvažniji projekat u energetskom sektoru.

Kako je istakla, neophodne je da energetska preduzeća i druge nadležne institucije dodatno poboljšaju koordinaciju kako bi se u skladu sa planiranom dinamikom, do kraja godine, završila izrada projektno-tehničke dokumentacije, uključujući i korigovanu Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, u skladu sa novim Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu koji je nedavno usvojen.

„Izgradnja RHE Bistrica je prioritet, doprineće većoj stabilnosti elektroenergetskog sistema i omogućiti efikasno balansiranje proizvodnje iz obnovljivih izvora”, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Na sastanku je istaknuto da je Studije opravdanosti završena, kao i da su u završnoj fazi pribavljanje lokacijskih uslova i izrada projektne dokumentacije za izmeštanje dela trase državnih puteva, dalekovoda i vodovoda.

Sastanku Posebne radne grupe osim predstavnika Ministarstva rudarstva i energetike prisustvovali su i predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva kulture, Elektroprivrede Srbije, Elektrodistribucije Srbije, Elektromreže Srbije, Republičkog geodetskog zavoda, Republičke direkcije za imovinu, Sektora za vanredne situacije MUP-a, Energoprojekta kao i opština Priboj i Nova Varoš.

Energetski portal

Električni automobili uštedeće EU 20 miliona tona CO2 – izazov ostaju vazdušni i brodski saobraćaj

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U ostvarenju cilja smanjenja emisija, širom sveta podstiče se razvoj električnih vozila. Organizacija Transport&Environment (T&E), sastavila je izveštaj o stanju evropskoj transporta, u kojem se ističe  da će zahvaljujući povećanju broja električnih automobila na putevima, Evropa ove godine uštedeti 20 miliona tona ugljen-dioksida. Međutim, iako raste broj ovakvih automobila, problem ostaje uporedni rast vazdušnog saobraćaja.

U 2024. godini, transportni sektor u Evropi, emitovao je 1,05 milijardi tona CO2, što je pad od pet odsto u odnosu na 2019. godinu. Zasluge za ovaj pad priprisuju se najviše električnim automobilima.

Ipak, istovremeno nastavljaju da rastu emisije iz vazdušnog saobraćaja.  Naime, evropske aviokompanije su prošle godine emitovale 143 miliona tona ugljen-dioksida, što je povećanje od gotovo 10 odsto u odnosu na 2023. godinu. Takođe, emisije iz brodarski saobraćaja ostaju visoke, sa 195 miliona tona ekvivalenta CO2.

Pročitajte još:

Kako se navodi, oba sektora su sada uključena u sistem trgovine emisijama EU (ETS), što znači da će kompanije iz tih sektora morati da kupe dozvole za emisiju CO2. Prihodi od prodaje ovih dozvola, procenjeni su na pet milijardi evra, a mogao bi do kraja decenije na godišnjem nivou da porastu na 30 milijardi evra. Upravo ovi fondovi, mogu da se iskoriste kako bi se pokrila razlika u ceni između zelenih goriva i tradicionalnih fosilnih goriva, prenosi T&E.

Iako je Evropa postigla značajan napredak u smanjenju emisija putem povećanja broja električnih vozila, izazovi poput rasta emisija iz vazdušnog i brodskog saobraćaja ostaju. Stoga je ključno da EU i dalje ustraje na zelenim politikama i nastavi da ulaže u održive tehnologije, kako bi obezbedila čistiju i energetski nezavisnu budućnost.

Energetski portal

Beč već postigao cilj u oblasti proizvodnje solarne energije

Foto-ilustracija: Pixabay (NxTide)

U glavnom gradu Austrije razvoj solarne energije je poslednjih godina napredovao brže nego što se očekivalo. To potvrđuju činjenice da je do kraja 2025. godine cilj Beča bio da postigne proizvodnju solarne energije od 250 megavata (MWp).

Prema aktuelnim izveštajima, taj cilj je već sada dostignut. Za manje od pet godina, proizvodnja solarne energije se više nego petostruko povećala.

Sledeći cilј je 800 MWp do 2030. godine. „To znači da će električna energija biti obezbeđena za četvrtinu svih bečkih domaćinstava“, rekao je član gradskog veća za klimu, Jirgen Černohorski.

Pročitajte još:

Do februara 2025. godine, u Beču je u funkciji 13.146 fotonaponskih sistema (PV), koji zajedno proizvode 252 MWp. Time se čistom energijom može snabdeti oko 72.000 domaćinstava.

„Mi smo prvi među administrativnim oblastima koji smo doneli sopstveni Zakon o klimi“, izjavio je gradonačelnik Beča, Mihael Ludvig. „Takođe, plan razvoja grada koji smo nedavno predstavili, ima klimatsku neutralnost i zaštitu životne sredine kao poseban prioritet.“

Plan je da se do 2030. godine kapacitet fotonaponskih sistema utrostruči, pomoću lakšeg načina dobijanja dozvola, subvencija za fotonaponske (PV) sisteme i besplatnim savetovanjima. Na primer, prema izmenama bečkog Zakona o izgradnji i Zakona o elektroprivredi, sada se sve PV instalacije do 15 kWp mogu postaviti na krovovima ili fasadama, izvan zaštićenih zona, zelenih površina i područja sa zabranama gradnje, bez potrebe za prijavom i odobrenjem. Podsticajna kampanja koja je započela početkom 2024. godine, sa budžetom od 15 miliona evra, biće nastavljena i ove godine.

U Austrijskoj agenciji za energetiku vide velike potencijale za dalji razvoj, posebno na krovovima kuća.

Izvor: Grad Beč

Turizam potvrđuje da su promene nabolje moguće

Foto: Federalno ministarstvo zaštite životne sredine i turizma
Foto: Federalno ministarstvo zaštite životne sredine i turizma

Bosna i Hercegovina, kao zemlja u energetskoj tranziciji, suočava se s brojnim izazovima u očuvanju životne sredine. Problem divljih deponija, neadekvatno upravljanje postojećim odlagalištima otpada i izuzetno zagađen vazduh, koji spada među najgore u svetu, samo su deo ekoloških pitanja koja zahtevaju hitnu pažnju. O aktuelnim problemima, postignutom napretku i budućim planovima, razgovarali smo s Nasihom Pozder, federalnom ministarkom životne sredine i turizma.

Šta biste izdvojili kao najvažnije što je urađeno u protekloj godini?

– Primarna funkcija i zadatak ministarstva je da izradi strateške okvire i zakone, koji potom moraju dobiti podršku Vlade i biti izglasani na oba doma Federalnog parlamenta. Zvuči vrlo administrativno, možda i neinteresantno, ali dinamičan je to put i proces, koji podrazumeva analiziranje potreba i stanja, konsultacije sa strukom, privredom, građanima, donosiocima odluka sa svih nivoa, tako da sam na kraju zadovoljna jer smo u protekloj godini uspeli da realizujemo važne, zacrtane ciljeve. Na snagu su stupile Izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode, Izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom, usvojili smo novi zakon o vazduhu, pokrenuli izradu Plana upravljanja otpadom za FBiH i upravo usvojili Uredbu o strateškoj proceni. Ono na šta sam posebno ponosna, sva pomenuta zakonska rešenja su skoro jednoglasno usvojena, uz veliku podršku poslanica i poslanika iz svih stranaka, i pozicije i opozicije. Uverena sam da je razlog tome bila dobra priprema, kao i stalni dijalog s kantonima i drugim nivoima vlasti.

Građani ne smeju gubiti nadu da su promene nabolje moguće. Verujem da jesu, a možda to najbolje vidimo i u turizmu i njegovom razvoju. Protekle godine smo ostvarili najbolje rezultate otkako vodimo statistiku. Kada posmatramo ukupan broj turista za period januar–decembar 2024. u odnosu na isti period 2023, broj dolazaka i noćenja turista povećan je za 12,97 odsto, u odnosu na 2022. za 34,80 odsto i u odnosu na 2019. za 17,62 odsto. U 2024. godini ukupan broj domaćih turista bio je 1.057.782, dok je broj stranih turista iznosio 3.184.520. To su brojevi koji raduju i koji su nam vodilja i za dalje. Protekle godine smo imali tekući i kapitalni transfer za razvoj turizma u iznosu od četiri miliona KM i verujem da su i projekti koji su dobili javni novac doprineli rekordnoj turističkoj sezoni. Pokrenuli smo i proces zaštite planine Prenj, Mokre Megare, a dali smo i doprinos da proglasimo prva zaštićena područja u Posavini, bare Staraču i Tišinu, realizovali brojne aktivnosti u oblasti upravljanja otpadom, tako da je 2024. iz naše vizure bila jako uspešna.

U FOKUSU:

Koji su trenutno glavni problemi u oblasti Vašeg resora?

Foto: Federalno ministarstvo zaštite životne sredine i turizma

– Izazova ima. Ne volim da se pozivam na nadležnosti, ali u složenom administrativnom okviru u kakvom mi delujemo, često je to nešto što oduzima vreme i energiju. Upravo iz tih razloga redovno organizujem sastanak i sa resornim kantonalnim ministrima i turizma i životne sredine. Pronađemo način da se mnogi izazovi reše i to je, kako sam već rekla, i pomoglo da donesemo nekoliko važnih zakonskih rešenja u prvoj polovini mandata. Poslednji koordinacioni sastanak s ministrima turizma imali smo krajem godine i tu smo razgovarali i o novom zakonu o turizmu u FBiH.

Imamo jasan plan, hodogram aktivnosti u vezi s ovim zakonskim rešenjem, a nadam se da ćemo u 2025. godini dobiti novi zakon o turizmu.

Brojni su izazovi i u pitanjima zaštite životne sredine, gde divlje deponije predstavljaju velike probleme, uz nerešene imovinsko-pravne, administrativne, tehničke i druge izazove, pa do toga kako se prilikom donošenja ekoloških dozvola strogo mora voditi računa o zakonskim propisima, o interesima i lokalnih stanovnika i investitora.

Šta podrazumevaju izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom u FBiH?

– Izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom u FBiH odnose se na dva važna pitanja – pitanje rešavanja odlagališta u opštinama i gradovima i operativnog delovanja inspekcije na terenu, kao i krivičnih odredbi za posebne kategorije otpada, poput guma, ulja i slično. Tekst smo uspeli usaglasiti na oba doma i, prema ovom zakonskom rešenju, upravljanje otpadom od sada mogu vršiti odgovarajući opštinski, međuopštinski, gradski i međugradski, kantonalni i međukantonalni, kao i regionalni centri, što dosad nije bio slučaj. Takođe, stvorene su i pravne pretpostavke za pravilnu i potpunu primenu Zakona o upravljanju otpadom u praksi, te usklađivanje sa zakonodavstvom EU. Naime, preciznije se uređuje pitanje odlagališta otpada, a koje će biti detaljno definisano u provedbenom aktu čija se izrada očekuje. Takođe, Izmene i dopune definišu i iznose novčanih kazni prema težini učinjenog prekršaja za posebne kategorije otpada, što do sada nije bilo prepoznato u zakonu. U ovom trenutku radimo na potpuno novom zakonu, sveobuhvatnom i, rekla bih, hrabro postavljenom u smislu preispitivanja dosadašnjih praksi u upravljanju otpadom. Već krajem ovog meseca Prednacrt ovog zakona trebalo bi da bude na javnom uvidu, pa se nadamo konkretnim predlozima i dobrim sugestijama.

Intervju vodila: Jasna Dragojević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA

Međunarodni značaj izbora na Grenlandu – pitanje energetskih i strateških interesa

Foto-ilustracija: Unsplash (Filip Gielda)

U poslednje vreme Grenland sve češće dolazi u središte pažnje, iako nije tako bilo donedavno. Usled izjava političkih krugova, naročito iz Sjedinjenih Američkih Država, ova samoupravna autonomna teritorija i deo Kraljevine Danske, opet je tema međunarodnih odnosa jer su na Grenlandu održani prevremeni izbori.

Grenland leži na veoma važnoj strateškoj lokaciji – na najkraćem putu od Severne Amerike do Evrope. Osim ka Evropi, to je put i ka Arktiku, i ne čudi da onda dodatno privlači pažnju. Iako je tri četvrtine ove teritorije pokriveno ledom, Grenland je prostor neiskorišćenih skrivenih prirodnih bogatstava. Topljenje glečera usled promena klime sve više otvara pristup potencijalno velikim zalihama nafte, gasa i retkih minerala. To, pored očiglednog energetskog značaja, može pružiti i ozbiljnu ekonomsku dobit onoj državi koja se dublje uključi u istraživanja. Pored toga, otapanje arktičkog leda skraćuje pomorske rute između glavnih svetskih tržišta, što donosi nove ekonomske prednosti.

Kako je međunarodna zajednica sve više uključena u unutrašnje poslove ove teritorije, tako je premijer raspisao izbore ranije nego što je planirano. Izjava američkog predsednika o preuzimanju kontrole na ovoj teritoriji privukla je pažnju međunarodnih medija i učinila lokalne izbore globalno interesantnim.

Pročitajte još:

Neočekivani rezultati izbora

Ovog puta, opoziciona stranka desnog centra Demokraatit ostvarila je iznenađujuću pobedu na parlamentarnim izborima na Grenlandu, osvojivši 29,9 odsto glasova, pokazuju rezultati objavljeni tokom marta.

Pored Demokrata, veliki uspeh zabeležila je i nacionalistička stranka Naleraq, najglasniji zagovornik nezavisnosti Grenlanda, koja je osvojila 24,5 odsto glasova, više nego duplirajući svoju podršku u odnosu na prethodne izbore. Dve partije koje su činile dosadašnju koaliciju levog centra završile su tek na trećem i četvrtom mestu, kako prenose svetski mediji.

Površina Grenlanda iznosi oko 2,16 miliona kvadratnih kilometara, što ga čini najvećim ostrvom na svetu, i potencijalno ogromnim čvorištem energetskih resursa. Spominjanje Grenlanda u političkim izjavama takođe može biti vrlo povezano sa pitanjima arktičkih prava i teritorijalnih zahteva. Uz Grenland kao uporište, Danska stiče pravo na deo Arktika, što je među ostalim razlozima važno i za druge zemlje. Teritorija Grenlanda i Arktika, jeste površina ogromnih rezervi prirodnih resursa i strateške lokacije koja omogućava kontrolu nad istima.

Energetski portal

Raspisan Javni poziv za unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture

Foto-ilustracija: Pixabay (Stefan-1983)

Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije za unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture za 2025. godinu, raspisan je od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprave za agrarna plaćanja.

Poziv se raspisuje za podsticaju koji obuhvataju investicije u izgradnju i opremanje objekata i to za snabdevanje vodom, putne infrastrukture, za skladištenje i preradu poljoprivrednih proizvoda, za kanalizacionu infrastrukturu i za javnu rasvetu.

Zahtev za ostvarivanje prava na podstizacije prema ovom Javnom pozivu, moći će da se podnese do 2. aprila 2025. godine.

Pravo na podsticaje ostvaruje jedinica lokalne samouprave, u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koja ispunjava uslove za ostvarivanje prava na podsticaje u skladu sa Pravilnikom.

Pročitajte još:

Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu od vrednosti prihvatljive investicije, a najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari po Javnom pozivu je 400.000.000 dinara.

Tekst Javnog poziva možete preuzeti ovde.

Informacije u vezi sa raspisanim Javnim pozivom dostupne su na telefone Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100 ili 011/30-20-101, svakog radnog dana od 7.30 do 15.30 časova, kao i na zvaničnoj veb prezentaciji eAgrar koja je dostupna ovde.

Energetski portal

Carine na električna vozila – zašto evropski giganti i dalje padaju u kineski zagrljaj

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Visoke carine na uvoz kineskih električnih vozila koje je uvela Evropska unija imaju za svrhu da njene proizvođače zaštite od tržišne utakmice koju bi sigurno izgubili od kvalitetnih i znatno jeftinijih kineskih takmaca, kao i da im daju vremena da sami razviju konkuretnu tehnologiju i proizvodne procese. Međutim, evropski proizvođači, umesto da se oslone na svoje snage, hrle u naručje kineskim kompanijama.

Evropska unija je prošlog oktobra uvela visoke carine na električne automobile kineskog porekla da bi zaštitila svoju industriju, ali nemački, francuski, italijanski i drugi proizvođači, koji bi trebali da iskoriste štit koje one pružaju kako bi razvili sopstvena vozila na električni pogon, sposobna da se na tržištu po ceni i kvalitetu takmiče sa kineskim, sada hitaju u zagrljaj kineskim proizvođačima.

Za brzi razvoj novih, efikasnih električnih vozila nema boljih kooperanata od Kineza, a brza produkcija novih ekoloških automobila je imperativ i zbog propisa EU i tehnološke tranzicije koja je u toku i, naročito, zbog pada profita koji je zadesio sve veće evropske proizvođače: Volkswagen, Mercedes Benz, BMW, Renault i Stellantis.

Pad profita i „rezanje” troškova

Najozbiljnija situacija je zadesila, pišu azijski mediji, Stellantis i Renault, gde je profit opao za čak 70, odnosno, 66 odsto, dok je teško i u Mercedesu, gde pad iznosi 31 odsto i Volkswagenu, koji je ostvario 28 odsto profita manje u prošloj u odnosu na pretprošlu godinu.

Otud, ovim kompanijama su, između ostalog, potrebna poboljšanja poput rezanja troškova proizvodnje električnih automobila i skraćivanja vremena potrebnog za razvoj novih modela.

Pročitajte još:

Tako je, na primer, Tomas Šafer, generalni direktor Folksvagena, saopštio da njegova kompanija planira da redukuje vreme potrebno da na tržište izbaci novi model sa prosečno 54 na 36 meseci u saradnji sa kineskim proizvođačem Xpeng, kroz zajedničko konstruisanje delova i razvoj softvera za automobile.

Renault je u januaru ove godine otvorio novi centar za istraživanje i razvoj električnih vozila u Šangaju, gde sa kineskim partnerom, čije ime nije objavio, namerava da razvije novu varijantu električnog modela “tvingo” – pristupačan automobil cene niže od 20.000 evra.

Saradnja sa kineskim inženjerima

Generalni direktor francuske kompanije Luka de Meo je u intervjuu kineskoj državnoj novinskoj agenciji Sinhua izjavio da je saradnja sa kineskim inženjerima omogućila njegovoj kompaniji da drastično skrati vreme potrebno za konstruisanje novih modela, sa između 48 i 60 meseci na manje od dve godine, te da će pomenuti model biti ponuđen kupcima već u 2026.

Stellantis je u decembru prošle godine odlučio da uloži 4,1 milijardu evra u giga fabriku za proizvodnju baterija za električna vozila u Španiji po tehnologiji kineskog giganta CATL.

Investirao je 2023. godine 1,5 milijardi evra u mladog kineskog proizvođača automobila Lipmotor, sa sedištem u gradu Handžou, radi razvoja novih električnih modela koji bi se prodavali u Evropi i jugoistočnoj Aziji.

Pošto je prošle godine uvećao svoju investiciju i oformio zajedničku kompaniju sa Lipmotorom, u kojoj ima vlasnički udeo od 51 odsto, Stellantis je sada u prilici da u svojim fabrikama u Evropi (najpre u Poljskoj) proizvodi električna vozila koje je projektovao i konstruisao kineski partner.

To Kinezima odgovara, jer time mogu da zaobiđu namete koje je EU uvela protiv fabrika u Kini.

Tako, mada će visoke tarife (do 45 odsto) na kineska električna vozila koje je uvela EU, nesumnjivo umanjiti njihovu privlačnost za kupce na Starom kontinentu i tako omesti njihovu prodaju.

Izvesno je da će kineski proizvođači električnih automobila, kao i kompanije koje se specijalizuju za pravljenje električnih baterija za vozila, zahvaljujući svom ljudskom potencijalu i sveobuhvatnom znanju i iskustvu, naći načina da zarade u EU.

Izvor: RTS

Nov metod dugoročnog predviđanja suša – bolje planiranje vodnih resursa 

Foto-ilustracija: Pixabay

Precizna prognoza suša mogla bi imati veliki značaj u upravljanju vodnim resursima na nacionalnom i međunarodnom nivou, kao što je predviđeno Okvirnom direktivom EU o vodama. Temperature rastu, padavine su ili intenzivne i u kratkom vremenskom periodu padne velika količina koja donose poplave, ili ih nema nedeljama. Dugoročna prognoza suše baš kao i vremenska prognoza mogla bi umnogome olakšati neke procene.

Postojeći metodi predviđanja, koji se oslanjaju na kratkoročne vremenske prognoze, uglavnom su efikasni samo za jednu sezonu i ne pružaju dovoljno podataka za dugoročno planiranje. Stoga su neophodni neki novi pristupi koji će omogućiti pravovremene i efikasne odgovore na nestašicu vode. Jedan od obećavajućih alternativnih metoda koristi znanje o ponavljajućim obrascima u velikim vremenskim sistemima.

Nova metodologija u analizi suša

Kako bi testirali ovaj pristup, istraživači su koristili podatke iz dva izvora. Prvi izvor su zapisi Nacionalnog arhiva nivoa podzemnih voda Britanskog geološkog instituta (NGLA) u periodu od 1960. do 2023. godine, gde su analizirali trajanje i intenzitet suša na osnovu nivoa podzemnih voda. Drugi izvor je Indeks severnoatlantske oscilacije (NAO), koji meri razlike u atmosferskom pritisku na nivou mora između suptropskih i polarnih regiona severnog Atlantika.

Pročitajte još:

Dugoročno, ovakvi sistemi mogu uticati na vremenske obrasce hiljadama kilometara daleko i predstavljaju ključni faktor za padavine u Evropi. Istraživači su uporedili trendove suša zabeležene u NGLA sa osmogodišnjim ciklusima identifikovanim u NAO indeksu, kako bi testirali značaj ovih povezanosti. Kombinacija ovih podataka omogućila je izradu modela koji istražuje kako NAO utiče na pojavu i trajanje suša u podzemnim vodama, kako je objašnjeno na sajtu Evropske komisije.

Preciznija predviđanja do četiri godine unapred

Rezultati istraživanja pokazuju da NAO obrasci mogu služiti kao prediktor trajanja i intenziteta suša na nacionalnom i regionalnom nivou. Ovim metodom moguće je predvideti suše i do četiri godine unapred, što značajno poboljšava postojeće metode koje se oslanjaju na mesečne podatke ili prosečne zimske padavine.

Preciznost modela varirala je u zavisnosti od trajanja suša, pri čemu je najbolje rezultate pokazivao pri predviđanju dužih suša. Takođe, njegova efikasnost zavisila je od hidrogeoloških regiona. Najbolji rezultati dobijeni su u oblastima gde vodeni sistem sporo reaguje na promene u padavinama.

Energetski portal

Evropska komisija predlaže pojednostavljenje odobravanja mehanizama kapaciteta

Foto-ilustracija: Freepik (evening_tao)

Evropska komisija (EK) objavila je novi izveštaj o trenutnom procesu odobravanja mehanizama kapaciteta u EU. Mehanizmi kapaciteta predstavljaju podršku koju zemlje EU pružaju kapacitetskim resursima (npr. proizvođačima električne energije, odgovorima na potražnju, skladišnim jedinicama) kako bi se osigurala sigurnost snabdevanja električnom energijom.

Međutim, mehanizme kapaciteta treba uvoditi samo kada su zaista neophodni, a zemlje EU moraju osigurati da je mehanizam srazmeran stvarnom problemu adekvatnosti, navodi EK.

Uz pomenuti izveštaj, Komisija je objavila i predloge za pojednostavljenje postupka odobravanja mehanizama kapaciteta. Ovi predlozi su uključeni u nacrt Komunikacije o okviru za državnu pomoć u podršci Industrijskom dogovoru za čistu energiju, nazvanom Okvir za državnu pomoć Industrijskom dogovoru za čistu energiju (CISAF).

Pročitajte još:

Ovi dokumenti su ključni delovi reforme tržišta električne energije EU, koja obavezuje Komisiju da izveštava i predlaže načine za pojednostavljenje postupka procene mehanizama kapaciteta.

„Izveštaj navodi da će Komisija pozvati Agenciju za saradnju energetskih regulatora da, u saradnji sa Evropskom mrežom operatora prenosnih sistema za električnu energiju (ENTSO-E), prilagodi metodologiju Evropske procene adekvatnosti resursa (ERAA) kako bi se pojednostavila u oblastima koje su se pokazale kao teško primenljive”, saopšteno je iz EK.

Dodaju da će ovo mogućiti veću fleksibilnost zemljama EU prilikom pravdanja neophodnosti mehanizma kapaciteta.

Do 17. aprila ove godine EK će izneti predloge sa ciljem pojednostavljenja procesa ocenjivanja mehanizama kapaciteta, ali nakon konsultacija sa državama članicama.

Energetski portal

Bugarska sa najvišim energetskim siromaštvom u EU: da li će dobiti sredstva iz Socijalnog fonda za klimu?

Foto-ilustracija: Freepik (jannoon028)

Bugarska Agencija za održivi energetski razvoj, ističe da ova zemlja ima najviši nivo energetskog siromaštva u Evropskoj uniji – čak 30 odsto stanovništva. Zbog toga je izuzetno važno da se izradi Socijalni plan za klimu, na osnovu kojeg će Bugarskoj biti odobrena značajna sredstva iz Socijalnog fonda za klimu.

U planu je da preko ovog Fonda dobije gotovo 2,5 milijardi evra za period od 2026. do 2032. godine, koje će biti usmerene na najugroženija domaćinstva i mikropreduzeća. Ipak, ukoliko Bugarske ne bude na vreme podnela svoj Socijalni plan za klimu, izgubiće predviđena sredstva.

Dvanaest organizacija koje se bave zaštitom životne sredine i socijalnim sektorom, uključujući Svetsku fondaciju za prirodu (WWF), ujedinile su se kako bi podnele mišljenje nadležnim institucijama i ubrzale donošenje Socijalnog plana, koji Evropskoj komisiji mora da se preda do kraja juna 2025. godine. 

Pročitajte još:

Koordinaciono telo koje je zaduženo za njegovu pripremu, kasnilo je sa početkom rada, a pre nedelju dana je i ukinuto. Problem leži i u tome što nije određena odgovorna institucija koja bi upravljala procesom, a nedostaju i jasna pravila, transparentnost i uključivanje zainteresovanih strana.

Stručnjaci navode da je važno jačati kapacitet lokalnih vlasti, socijalnih i ekonomskih partnera, kao i nevladinih organizacija, kako bi aktivno učestvovali u pripremi i sprovođenju plana.

Kako je navedeno na sajtu WWFa, potrebno je da se pojednostave i prijave za sredstva iz Fonda i smanje administrativne prepreke.

Energetski portal

Rimini, KEY 2025: rekordno učešće, za 20 odsto veća posećenost

Foto: KEY-The Energy Transition Expo

Energetska tranzicija ubrzava svoj tempo, a impresivni brojevi sa KEY – The Energy Transition Expo, vodećeg događaja u organizaciji Italian Exhibition Group (IEG), koji se nedavno završio u Rimini Expo Centru, to potvrđuju.

Uz povećanje ukupne posećenosti od 20 odsto u odnosu na 2024. godinu, od čega je čak 40 odsto međunarodnih posetilaca, više od 1.000 izlagača, od kojih preko 30 odsto dolazi iz inostranstva, te 90.000 m² izložbenog prostora u 20 hala, ovogodišnje izdanje KEYa postavilo je nove rekorde. Posebna posvećenost pružena je lukama i vodoniku, u saradnji sa Hannover Fairs International GmbH (HFI), italijanskom filijalom Deutsche Messe AG. Takođe, prisustvovalo je više od 400 akreditovanih novinara iz Italije i sveta. Ovaj događaj je bio ne samo najveći, već i najinternacionalniji do sada, uz podršku Ministarstva spoljnjih poslova i međunarodne saradnje (MAECI) i Italijanske trgovinske agencije (ITA), te u saradnji sa vodećim industrijskim udruženjima.

Foto: KEY-The Energy Transition Expo

Tokom tri dana, KEY je pretvorio Expo Centar u centralnu tačku energetske tranzicije i efikasnosti, gde su kroz inovativna rešenja i najsavremenije tehnologije učesnici iz celog sveta kreirali budućnost energetike.

Više od 160 događaja, konferencija i radionica okupilo je eksperte, akademike, istraživače, kao i predstavnike udruženja i kompanija, pružajući platformu za diskusiju i analizu svih aspekata energetskog tržišta, inovacija i razvoja.

Sajam je otvoren u sredu, 5. marta, uz prisustvo ministra Gilberta Piketija Fratina. KEY25 je pružio jedinstvenu priliku za kompanije i profesionalce iz sektora da se upoznaju sa aktuelnim i budućim rešenjima koja garantuju energetsku sigurnost, kontrolu troškova i konkurentnost industrijskog sektora. Osim toga, omogućio je susrete i dijalog sa institucijama u cilju promovisanja energetske efikasnosti kao ključnog koraka ka globalnoj dekarbonizaciji.

KEY CHOICE – Oslobađanje budućnosti PPA ugovora

Druga edicija KEY CHOICE – Unlock the future of PPAs, B2B događaja u okviru KEY – The Energy Transition Expo, bavila se temom troškova energije i ugovorima o kupovini energije (PPA) kao inovativnim finansijskim rešenjem za kontrolu troškova. Takođe, naglasak je bio na novim data centrima, ključnim za tehnološki razvoj. Ovaj događaj, organizovan od strane IEG-a u saradnji sa Elemensom i uz podršku SolarPlaza, održan je u utorak, 4. marta, u Kongresnom centru u Riminiju, kako bi omogućio susrete između dobavljača energije i energetskih intenzivnih kompanija s ciljem olakšavanja sklapanja PPA ugovora.

KEY će se ponovo održati u Rimini Expo Centru od 4. do 6. marta 2026. godine.

Energetski portal

Crna Gora predstavila ažurirani Nacionalno utvrđeni doprinos za 2030. i 2035. godinu

Foto: Bojan Džodan

U Naučno-tehnološkom parku u Podgorici održana je konferencija povodom predstavljanja ažuriranog Nacionalno utvrđenog doprinosa (NDC) Crne Gore za 2030. i 2035. godinu. Novi NDC predviđa ambiciozno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto do 2030. i 60 odsto do 2035. godine, što je značajan pomak u odnosu na prethodni plan koji je predviđao smanjenje od 35 odsto. Crna Gora je tako postala jedna od prvih 16 zemalja u svetu koja je usvojila ovaj dokument.

Ažuriranje NDC-ja sprovedeno je uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Crnoj Gori, uz primenu savremenih metodologija koje su u skladu sa standardima Evropske unije i Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama.

Ministar ekologije, održivog razvoja i razvoja severa Damjan Ćulafić istakao je da je Crna Gora posvećena borbi protiv klimatskih promena i da se kroz ulaganja u obnovljive izvore energije – hidro, solarne i vetroelektrane – održivost sve više primenjuje u praksi.

„Naša energetska infrastruktura je u stalnom razvoju i kroz ulaganja u obnovljive izvore energije – hidro, solarne i vetroelektrane – pokazujemo da je održivost svakodnevna praksa. Osnaženi Četvrtim nacionalnim izveštajem o klimatskim promenama, kao i kroz transparentnu saradnju sa međunarodnim partnerima, nastavljamo da gradimo put ka još bržoj implementaciji klimatskih ciljeva”, istakao je ministar Ćulafić.

Pročitajte još:

Prema njegovim rečima, vizija zelenog razvoja već je prisutna u Prostornom planu Crne Gore, koji balansira ekonomski rast, zaštitu životne sredine i društvenu odgovornost.

Šef Sektora za saradnju Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori Ingve Engstrom pohvalio je posvećenost crnogorskih vlasti, civilnog sektora i privatnog biznisa klimatskim ciljevima.

„Put Crne Gore ka klimatskoj neutralnosti nije samo pitanje ispunjavanja zacrtanih brojki iz klimatskih ciljeva—već osiguravanja otpornije, čistije i prosperitetnije budućnosti za njene građane”, rekao je Engstrom.

Stalna predstavnica UNDP-a u Crnoj Gori, Ekaterina Paniklova, naglasila je da je ažuriranje NDC-a tek prvi korak i da su neophodne konkretne mere kako bi se ciljevi ostvarili.

„Nauka ne ostavlja prostor za odlaganje – moramo delovati odmah kako bismo ograničili porast globalne temperature na 1,5°C i ostati na putu ostvarenja dugoročnih ciljeva definisanih Pariskim sporazumom”, poručila je Paniklova.

Na konferenciji su prezentaciju o ažuriranom NDC-ju održale načelnica Direkcije za klimatske promene Jelena Ban i načelnica Direkcije za održivi razvoj Danijela Čabarkapa.

Nacionalno utvrđeni doprinos predstavlja obavezu Crne Gore prema Pariskom sporazumu i deo je globalnih napora u borbi protiv klimatskih promena.

Energetski portal

Počinje izgradnja dalekovoda treće sekcije Transbalkanskog koridora

Foto-ilustracija: Pixabay

U okviru prostorija Elektromreže Srbije (EMS) potpisan je ugovor o izgradnji dvosistemskog 400 kV dalekovoda između trafostanica Obrenovac i Bajina Bašta, što predstavlja deo treće sekcije Transbalkanskog koridora za prenos električne energije.

Nova deonica, dužine 109 kilometara, deo je strateškog projekta od nacionalnog i regionalnog značaja, koji bi trebalo da omogući stabilnije snabdevanje električnom energijom. U okviru treće sekcije, pored izgradnje dalekovoda, predviđeno je i opremanje dalekovodnih polja u TS Obrenovac, kao i podizanje trafostanice Bajina Bašta na 400 kV naponski nivo, kako je saopšteno na sajtu EMSa.

Radovi na ovom infrastrukturnom poduhvatu započeće u aprilu, a završetak je planiran za 2027. godinu. Finansiranje projekta obezbeđeno je iz sredstava EMSa, donacije Western Balkans Investment Framework (WBIF) i kredita nemačke razvojne banke KfW.

Pročitajte još:

Transbalkanski koridor, kao ključni energetski projekat u regionu, do sada je realizovan u dve faze. Prva sekcija, između Pančeva i rumunske granice, završena je 2017. godine, dok je druga, koja povezuje Kragujevac i Kraljevo, puštena u rad 2022. godine. U planu je i četvrta sekcija, koja će povezati Bajinu Baštu sa Višegradom u Bosni i Hercegovini i Pljevljima u Crnoj Gori.

Kako smo ranije pisali, sredinom novembra 2024. godine, pušten je u rad deo visokonaponskog interkonektivnog dalekovoda od 400 kW koji povezuje Rešicu u Rumuniji sa granicom Srbije. Dalekovod je energetski most između dve zemlje i vitalni deo Transbalkanskog koridora za prenos električne energije, koji direktno povezuje transformatorske stanice TS Pančevo 2 i TS Rešica. Rumunska strana dalekovoda ima 206 stubova i proteže se na dužini od 62 kilometra.

Energetski portal

Kineski BYD počinje sa prodajom u Hrvatskoj

Foto: www.byd.com

Kineski proizvođač električnih vozila  BYD do kraja ovog mesaca otvara prodajni salon u Zagrebu, kao i BYD servisni centar.

To je najavio Či Čijenđin, ambasador Narodne Republike Kine u Hrvatskoj, na redovnom godišnjem predstavljanju kineskih spoljnopolitičkih ciljeva pred hrvatskim medijima. Otkrio je da će električni automobili BYD-a u Hrvatskoj koštati oko 30 hiljada evra.

„Kina i Hrvatska dele viziju zelene budućnosti. Senjski vetropark i novi HEP-ov fotonaponski projekat primeri su naše saradnje. Uz BYD-ovu ekspanziju, očekujemo daljnji napredak”, izjavio je ambasador.

Pored ovog salona u glavnom gradu, najavljeno je otvaranje poslovnica i u Rijeci i Splitu.

Udruženje vozača električnih vozila Hrvatske navodi kako će BYD u Hrvatskoj predstaviti neke od svojih popularnih modela.

Pročitajte još:

„To su modeli električnog SUV-a Atto 3, koji je već stekao odlične kritike zbog svog dizajna, dometa i omera cene i kvalitete. Osim Atto 3 modela, BYD će u Hrvatskoj ponuditi i Seal, elegantnu električnu limuzinu s impresivnim dometom i vrhunskim performansama, te Dolphin, kompaktni gradski automobil koji nudi praktičnost i povoljnu cenu za svakodnevne korisnike”, navodi Udruženje.

Takođe, napominju da su već u pripremi posebni popusti i pogodnosti za kupovinu BYD-ovih vozila za njihove članove.

Build your dreams (BYD) je najveći kineski proizvođač električnih i hibridnih vozila i ključni inovator u razvoju tehnologije baterija, kao i najveća konkurencija Teslinim modelima.

O značaju širenja na Hrvatsku, a time i na tržište EU pisala je i kineska novinska agencije Xinhua, gde su stručnjaci iz Hrvatske izrazili zadovoljstvo zbog njihovog dolaska na tržište jer ovi automobili nude bolji omer cene i kvaliteta od mnogih marki.

Jasna Dragojević

Globalno smanjenje potrošnje energije u sektoru zgradarstva za 10 odsto, ali izazovi ostaju

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Dekarbonizacija zgrada ima značajnu ulogu u naporima za ostvarenje globalnih klimatskih ciljeva. Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) i Globalna alijansa za zgrade i građevinstvo (GlobalABC), objavili su izveštaj u kojem je predstavljeno koliki je uspeh postignut u ovoj oblasti i šta je potrebno još da se uradi.

Prema izveštaju Globalni status zgrada i građevinarstva 2024-2025 – Ne još jedna cigla u zidu, prošla godina je bila prva od potpisivanja Pariskog sporazuma 2015. u kojoj je rast izgrađene površine nadmašio rast emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Zahvaljujući uvođenju obaveznih energetskih propisa za zgrade, strožim standardima energetske efikasnosti i većim ulaganjima u energetsku efikasnost, sektor zgradarstva je smanjio svoju energetsku potrošnju za skoro 10 odsto. Istovremeno, udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije porastao je za skoro pet odsto.

Dodatnom smanjenju mogu da doprinesu i mere poput cirkularnih građevinskih praksi, energetske rekonstrukcije postojećih zgrada, korišćenje niskougljeničnih materijala, bolje upravljanje otpadom i druge.

Iako postoje određeni pomace, u Izveštaju se ističe da ovaj sektor i dalje drži visoku poziciju kada je reč o klimatskoj krizi. On troši preko 30 odsto globalne energije i doprinosi sa 34 odsto globalnih emisija ugljen-dioksida. Treba uzeti u obzir da ovaj sektor koristi materijale poput cementa i čelika, koji su odgovorni za 18 odsto globalnih emisija i generišu značajne količine građevinskog otpada.

Pročitajte još:

Još uvek postoji prilika za promenu, uzimajući u obzir podatak da gotovo polovina zgrada predviđenih do 2050. godine, tek treba da bude izgrađeno. Međutim, kako bi se ostvario cilj, potrebno je hitno usvajanje ambicioznih energetskih propisa.

Izveštaj postavlja izazov najvećim zemljama emiterima ugljenika da do 2028. godine usvoje energetske propise za zgrade sa nultom emisijom, a sve ostale zemlje da to učine najkasnije do 2035. godine, navodi UNEP.

Jedan od ključnih načina za ostvarenje obećanja datom na COP28, jeste da se u nove nacionalno utvrđene doprinose (NDC), koji predstavljaju planove svake zemlje za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje klimatskim promenama, uključe reforme građevinskih propisa.

Da bi se obezbedio neophodan napredak, vlade, finansijske institucije i preduzeća moraju zajednički raditi na povećanju globalnih investicija u energetsku efikasnost zgrada, podižući ih sa sadašnjih 270 na 522 milijarde dolara do 2030. godine.

Tu su i dodatne mere poput dužeg veka trajanja zgrada, reciklaža, pasivan dizajn zgrada i druge.

Energetski portal

1...878889...1,673Page 88 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs