Konferencija ,,Srbija na putu održivog razvoja’’

01.12.2023

U okviru XVIII Međunarodnog sajma energetike, koji je održan na Beogradskom sajmu, posetioci su imali priliku da prisustvuju Konferenciji ,,Srbija na putu održivog razvoja’’, na kojoj se razgovaralo o ključnim aspektima koji doprinose održivom razvoju u Srbiji.

Drugi panel pod nazivom ,,Održivi razvoj – trend ili potreba’’, okupio je stručnjake iz važnih organizacija, sa kojima je razgovarala Marija Pantelić, moderetor panela i direktor održivog razvoja BOSIS Valjevo.

Osvrćući se na naziv panela, Radovan Nikčević, projekt menadžer ,,EU za Zelenu agendu u Srbiji’’ UNDP, rekao je da trend ne isključuje potrebu, već je i jedno i drugo, ali i obaveza. U tom smislu objasnio je da je trend zato što svi postajemo svesni neodgovornog ponašanja prema životnoj sredini, a ujedno se osvešćujemo o potrebi promene našeg ponašanja. Tako se javlja trend i novi talas osećaja odgovornosti. S druge strane, potreba je jer ovaj način socio-ekonomskog razvoja nije održiv i neophodne je promeniti naše navike. Na kraju, obaveza je jer od trenutka kad je Srbija potpisala Sofijsku deklaraciju o Zelenoj Agendi, obavezala se da ostvari ambiciozne ciljeve definisane dokumentom – ostvarenje klimatske neutralnosti do 2050. godine kao najvažniji cilj, a u tome svemu UNDP podržava Srbiju. Misija UNDP-a je da podrži nacionalne institucije, kao što su Vlada Srbije i Ministarstvo zaštite životne sredine, pre svega u obavezama proisteklim iz Sofijske deklaracije.

Ovom prilikom istakao je i njihov projekat pod nazivom Izazov za inovativna rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede, kao podrška privredi, odnosno konkretnim inovativnim projektima. UNDP pruža tehničku i finansijsku pomoć za sprovođenje projekata koji doprinose zelenoj tranziciji Srbije.

,,Kod nas je otvoren javni poziv do kraja 2026. gde pozivamo sve zainteresovane subjekte, javne, privatne kompanije, lokalne samouprave, organizacije civilnog društva, poljoprivrednike… da predlože inovativne projekte. Do sada se javilo preko 300 organizacija, a izabrali smo 56 najboljih projekata i obezbedili finansijsku podršku od 3,5 miliona dolara. Na raspolaganju je još oko pet miliona dolara do kraja projekta’’, rekao je Nikčević.

Pročitajte još:

Slobodan Krstović, direktor Odeljenja za održivi razvoj NALED, rekao je da je trenutna kriza pokazala da su upravo one lokalne zajednice koje mogu da obezbede energetsku bezbednost, zdravu hranu, čist vazduh, poželjne sredine gde će i naše buduće generacije želeti da se zadrže.

,,NALED je formirao Savez za zaštitu životne sredine i intenzivno se bavimo, u saradnji sa privredom i lokalnim samoupravama, projektima koji pre svega treba da doprinesu konačnom rešavanju upravljanja komunalnim otpadom, sa fokusom na ambalažu i ambalažni otpad, gde pored studija koje smo uradili, aktivno zagovaramo uvođenje depozitnog sistema kao potencijalnog rešenja za upravljanje ambalažnim otpadom’’, rekao je Krstović.

Kako je objasnio, ovaj sistem brzo daje rešenja – preko 95 odsto povrata ambalaže koja je u sistemu i koja je obeležena, omogućava povrat novca kada se donese u maloprodajne objekte. Ovo rešenje je prihvatilo preko 10 zemalja EU, a njih još sedam će uvesti u narednom periodu.

Foto-ilustracija: Unsplash (marcin-jozwiak)

NALED ima brojne različite projekte koje realizuje u saradnji kako sa UNDP-om i Evropskom unijom, tako i sa drugim donatorima i međunarodnim fondovima. Pored toga, NALED ima mehanizam kojim pritiska institucije da se neke stvari pokrenu dalje i zove se Siva knjiga propisa. Kako je objasnio, to su preporuke koje upućuju na to koje administrativne procedure ukinuti ili unaprediti. Jedna od stvari je puna primena principa zagađivač plaća.

,,Treba ići prema tome da se ponovo formira Zeleni fond, kao institucija koja će novac koji se prikupi od ekologije, dalje investirati u ekologiju – sada je to opšti prihod budžeta i taj novac se ne vraća gde treba’’, rekao je Krstović..

Uroš Delić, korporativni menadžer WWF Adria, podsetio je na njihove prve aktivnosti koje se sprovode još od 1961. godine, koje su bila u vezi sa zaštitom divljih i ugroženih vrsta, a koje su se kasnije proširile i na zaštitu šumskih područja i voda, kao i mora i okeana.

,,Radimo i Izveštaj o stanju planete – svake dve godine se objavljuje i tu prikazujemo i dramatične promene koje se dršavaju u svetu. Mogu da se vide podaci kao što su da je broj jedinski divljih vrsta smanjen za dve trećine. Zatim, podatak da divljih životinja ima oko pet odsto u odnosu na one domaće životinje’’, rekao je Delić.

Kada je reč o Srbiji, kako je istakao, ovde sprovode više projekata u vezi sa zaštitom životne sredine. Jedan zanimljiv je Gornje Podunavlje, veoma značajan izvor biodiverziteta koji je dugogodišnjim nemarom bio dosta devastiran. Njegovom zaštitom i promocijom u nekom evropskim okvirima, počeo je da dolazi veliki broj turista koji se zanima za eko turizam. Do tog trenutka odatle su odlazili ljudi, a ekonomija i privreda su propadali, međutim nakon sprovedenog projekta počela je da se razvija lokalna privreda i priča se okrenula u drugom smeru.

Govoreći o zaštiti divljih životinja u našem području od strane WWF-a, tu su vuk, medved i ris, jako važni za funkcionisanje ekosistema. Ris je ugrožena vrsta i ima samo 29 jedinki na području Balkana.

WWF takođe sprovodi projekte u koje su uključeni studenti i srednjoškolci, ali i poslovne firme. Rade na edukaciji mladih, kao i profesora, te su prošle godine pokrenuli program koji se tiče podrške učiteljima i profesorima osnovnih i srednjih škola, ali i fakulteta. Oni prolaze kroz proces edukacije, licencirani program, i dobijaju informacije i potreban materijal koji moju da primene u stručnim predmetima kao što su Biologija ili Svet oko nas.

Damir Dizdarević, koordinator projekta BOŠ/Koalicija 27, predstavio je oblasti u kojima deluju, kao što su zaštita životne sredine, zagađenje vazduha i vode, upravljanje otpadom i OIE, zaštita od buke, klimatske promene, šumarstvo i horizontalno zakonodavstvo. Koalicija 27 prati proces pristupanja, pregovora i implementacije EU zakonodavstava, pre svega donošenja određenih zakona, strategija i planova, ali prati i da li se adekvatno sprovode i finansiraju.

Prema njegovim rečima, Zelena agenda nije samo imperativ već i prilika da se izborimo za prirodu. To je svakako u ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan EU, te je za naredni period obezbeđeno devet milijardi evra, što je naša odlična prilika za napredak.

Da li će biti ostvareno, zavisi mnogo i od političke volje, rekao je Dizdarević i objasnio gde ona može da se vidi. Na jesen 2023. bio je rebalans budžeta i tada je budžet za zaštitu životne sredine smanjen za čak četiri milijarde dinara – tu su se smanjila sredstva za zagađenje iz individualnih ložišta, integrisano upravljanje otpadom, hemikalijama i drugo. Jedino što se povećalo jeste subvencija za kupovinu ekološko prihvatljivih vozila, ali prema njegovim rečima, svrsishodnost te mere je upitna. Kako je zaključio, mi moramo da utičemo na vlast, na ono što mi želimo i tako dalje utičemo na kreiranje političke volje koja je nedovoljna za sada.

Na pitanje koliko je ostvaren napredak Srbije u skladu sa EU standardima, objašnjava da mi imamo dobro usklađivanje zakonodavstva, ali nedostaje njegovo sprovođenje.

Katarina Vuinac

U Smederevu uručeni ugovori za subvencije za energetsku sanaciju domaćinstava

01.12.2023

glass-work-prozor — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Towfiqu barbhuiya)

Građanima u Smederevu, koji su na ovogodišnjem javnom pozivu dobili subvencije za povećanje energetske efikasnosti u svojim domaćinstvima, uručeni su ugovori.

Oni građani koji istovremeno sprovode više od jedne mere mogu da dobiju subvenciju države do 65 odsto ukupne vrednosti energetske sanacije.

Smederevo je jedna od 131 lokalne samouprave u Srbiji koje su letos dobile sredstva od Ministarstva za program podrške energetske sanacije kuća i stanova, a ovom prilikom je uručeno preko 80 ugovora. Do sada je već 145 domaćinstava iz Smedereva dobilo subvencije države za energetsku efikasnost i najveći broj njih iskoristio je sredstva za zamenu stolarije, dok su neka domaćinstava ugradila solarne panele za sopstvenu proizvodnju električne energije i postali kupci proizvođači, navodi se na sajtu Ministarstva.

U ovom gradu je su toku radovi na rekonstrukciji nadzemne niskonaponske distributivne mreže. Prema rečima ministarke, zamenjeni su dotrajali drveni stubovi betonskim i povećana je prenosna moć provodnika što će unaprediti pouzdanost snabdevanja električnom energijom u ovom kraju i rešiti dugogodišnje probleme u snabdevanju, ali i omogućiti priključke za veći broj korisnika što je važno i zbog daljeg razvoja poljoprivrede i turizma u ovom kraju.

Pročitajte još:

Pored toga, u Smederevu je održana tribina „Manji računi, veći komfor, čistiji vazduh“, gde su građani mogli da dobiju informacije o proceduri prijavljivanja za subvencije koje dodeljuje država, koristima od povećanja energetske efikasnosti, kao i o olakšicama za električnu energiju, gas i toplotnu energiju.

„Za zamenu prozora i vrata građani mogu da uštede oko 20 odsto energije potrebne za grejanje, a 30 odsto postavljanjem termičke izolacije spoljnih zidova. Zamenom kotlova, kamina ili peći energetski efikasnijim kotlom na biomasu ostvaruju se uštede od oko 30 odsto primarne energije, dok se postavljanjem solarnih panela može zadovoljiti deo potreba za energijom iz sopstvene proizvodnje“, rekla je ministarka.

Energetski portal

Na njivama manje pšenice, upitni prinosi i kvalitet budućeg roda

01.12.2023

poljoprivreda , pšenica — Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

Iako zvaničnih podataka još nema, prve procene pokazuju da je ove godine pšenicom zasejano manje površina nego lane. Stručnjaci objašnjavaju da je to posledica poremećaja na tržištu. Od niske cene prošlogodišnjeg roda, smanjenog otkupa, do visokih cena goriva i đubriva koje u velikom procentu učestvuju u ukupnim troškovima gazdinstva. Osim što je pšenice manje na njivama, usevima prete i glodari koji su se zbog povoljnog vremena i izostanka pojedinih agrotehničkih mera prenamnožili.

I dok je u jesen 2022. godine pšenica zauzela rekordne površine, oko 665.000 hektara, nakon ovogodišnje setve jasno je da je hlebnog zrna značajno manje na njivama, kažu stručnjaci. Koliko je tačno pšenice posejano znaće se kada to objavi Republički zavod za statistiku.

„Mnogo je faktora uticalo na smanjenje površina koje su zasejane pšenicom. Od cene prošlogodišnjeg roda, smanjenog otkupa, pa do cene goriva i đubriva koje u velikom procentu učestvuju u ukupnim troškovima gazdinstva“, kaže dipl. ing. Miloš Nikoletić iz Poljoprivredne stručne službe Beograd.

Poštovanje agrotehnike je, naglašava, ove setvene sezone delimično izostavljeno.

„To se najviše odnosi na smanjene količine mineralno komplkeksnih đubriva NPK upotrebljenih pre setve. Retko ko je od poljoprivrednika, bar tokom razgovora, rekao da je upotrebio preporučene formulacije i količine NPK, već su te količine značajno manje i išle su od 50 do 150 kg/ha“, dodaje sagovornik.

„Smanjena količina ili izostanak primene NPK će se pokazati, budući da to odlučujuće utiče na formiranje biljaka. Inače, totalni izostanak primene osnovnih NPK đubriva je uočljivo na manjim gazdinstvima ili onim koja u zadnjem trenutku menjaju izabranu biljnu kulturu koju će da seju. U ovom slučaju pšenicu. Prošlogodišnje iskustvo je pokazalo da su prinosi bili mnogo stabilniji kod poljoprivrenih proizvođača koji nisu izostavili upotrebu NPK po preporuci stručnog lica“, ističe Nikoletić.

Veliki problem je i mala količina upotrebljenog deklarisanog semena pšenice prema ukupno zasejanim površinama.

„Deklarisano seme nam daje sigurnost da je pšenica zaštićena u prvim fazama razvoja od bolesti. Da je zdravija od one „sa tavana“, kao i da je zaista iz određene grupe zrenja. Da ima odlike, odnosno kvalitet sorte kojoj pripada, da nije došlo eventualno do cepanja osobina i da će i u otežanim uslovima dati bar približno projektovan prinos“, kaže Nikoletić.

Pročitajte još:

Zbog nepovoljnih uslova za setvu deo proizvođača odustao od proizvodnje pšenice ove jeseni

Meteorološke prilike su, takođe, uticale na površine zasejane pšenicom.

„Nedostatak padavina tokom druge polovine septembra, u oktobru i početkom novembra odlagao je početak i vreme setve ili je uticao čak i na izostanak setve. Mora se reći da mnogi poljoprivredni proizvođači nisu hteli da poseju pšenicu u suvu zemlju. Čekali su kišu koje dug period nije bilo“, navodi on.

„I sada se vide parcele koje su pripremljene za setvu, a pšenica nije posejana. Jednostavno su poljoprivredni proizvođači odustali od kasne setve i rešili da poseju neku jaru ratarsku kulturu na toj parceli“, dodaje Nikoletić.

Stručnjaci kažu da je za pšenicu najbolje da se poseje u optimalnom roku.

„Mora se istaći i čvrsto stojim iza toga, a na osnovu rezultata i ogleda naših instituta, da je u višegodišnjem proseku pokazano da se najstabilniji prinosi pšenice dobijaju ako se ona poseje između 10. i 20. oktobra. Ove datume treba ispoštovati kad god vremenski i zemljišni uslovi to dozvoljavaju. Mnogi ogledi dokazuju da vreme setve značajno utiče na visinu prinosa“, ističe ovaj stručnjak.

U zavisnosti od vremena setve, vremena i količine padavina nakon setve, pšenica se nalazi od faze klijanja, nicanja, pa najčešće do faze 1-2 lista. Ima parcela i gde je pšenica i u fazi 2-3 lista.

„Na parcelama pod pšenicom je uočeno prisustvo lisnih vašiju, cikada kao i veći broj aktivnih rupa od miševa i voluharica. Lisne vaši i cikade pored sisanja biljnih sokova prenose i viruse koji mogu biti štetni, a glodari u ovoj fazi najveće štete nanose listu pšenice. Neophodno je da se o načinu suzbijanja ovih štetočina i o tome koji je prag štenosti i kada početi vršiti suzbijanje naši poljoprivredni proizvođači konsultuju sa stručnim licima za zaštitu bilja“, navodi Nikoletić.

Šta sve utiče na smanjenje prinosa pšenice

U ovom trenutku jako je teško prognozirati kako će se sve navedeno odraziti na prinose.

„Mnogo je faktora koji mogu uticati na umanjenje prinosa. To je nepotpuna primena agrotehnike kao što je izostanak ili primena niskih količina mineralno kompleksnih đubriva NPK, loša predsetvena priprema na većini parcela i usled toga neujednačeno nicanje, što stvara probleme sa zaštitom od bolesti, korova i štetočina, a i prihranom na proleće. Uočeno prisustvo štetočina i glodara, takođe, utiče na smanjenje prinosa“, kaže Nikoletić.

„Kasna setva i usled toga mogući izostanak obrazovanja čvora bokorenja do pojave prvih jačih mrazeva može naneti proredu pšenice koja će se videti tek na proleće. I na kraju, za zimu možda i najvažnije je da padne sneg i tako sačuva svojim izolacionim svojstvima štetni uticaj od mraza. Mnogo je mogućnosti za smanjenje prinosa, a jedini način da to umanjimo je primena pune agrotehnike i setva deklarisane semenske pšenice. Seme nikad nije skupo, a ja dodajem i puna agrotehnika“, navodi Nikoletić.

Tekst u celosti pročitajte ovde.

Izvor: RTS

Obnova puteva u Opštini Pećinci

01.12.2023

autoput — Foto-ilustracija: Unsplash (jason krieger)

Završni radovi na obnovi puta koji povezuju Sremski Mihaljevci i Karlovčić, smešteni u opštini Pećinci su u toku. U sklopu ovog projekta, najavljena je rekonstrukcija više od 50 kilometara puteva u ovoj opštini, od kojih će neki radovi početi već ove godine, a ostatak u toku sledeće. Ovaj potez je deo šireg plana ulaganja u lokalnu infrastrukturu, sa ciljem poboljšanja kvaliteta života i privlačenja investitora.

Tokom posete resornog ministra, istaknuto je da je u opštinu Pećinci ove godine uloženo 420 miliona dinara, što je omogućilo izgradnju preko deset kilometara puteva. Među planiranim projektima su i obnova deonice od Brestača do naselja Ašanja, dugoj oko 25 kilometara, kao i putnih deonica prema Progaru i Kupinovu. Osim toga, planirano je ulaganje od preko 1,5 milijardi dinara za obnovu lokalnih puteva u opštini Pećinci sledeće godine, saopšteno je na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Jamar Penny)

U okviru projekta obnove puta Sremski Mihaljevci – Karlovčić, izvršeni su i radovi na prilazima do kuća, što je bio zahtev predsednika opštine Pećinci. Ovakav pristup radovima ističe važnost povezivanja lokalnih zajednica i pružanja boljih uslova za stanovnike.Napori za poboljšanje lokalne infrastrukture trebalo bi da doprinesu razvoju turizma, lokalnih biznisa i privlačenju investitora.

U kontekstu ovih napora, pomenuta je i završna faza rekonstrukcije puta Sremska Mitrovica – Manđelos, čija vrednost iznosi oko 330 miliona dinara. Takođe, izdvojeni su i radovi na putu Šid – Kukujevci, gde je od 12 kilometara puta obnovljeno šest.

Sa planiranim projektima, Pećinci će biti potpuno opremljeni u pogledu putne infrastrukture, što će doprineti daljem razvoju ove industrijski razvijene opštine.

Energetski portal

Daćete mi šolju kafe, bez kafe – Stiže odmah!

30.11.2023

jakub-dziubak-XtUd5SiX464-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Jakub Dziubak)

Foto-ilustracija: Unsplash (Clint McKoy)

Osvežavajuća leti, kao ice coffe, ili univerzalna u svakom godišnjem dobu – turska/domaća, espresso sa ili bez mleka, produženi ili kratki, sa ukusom – mocha, irish, a možda i nescafe, bilo kako bilo šolja dobre kafe možda je i najtraženiji napitak.

Dok svako od ljubitelja kafe bira svoju omiljenu koju će popiti danas, ne treba zaboraviti da uzgajanje ove biljke ne usrećuje sve stanovnike naše planete. Plantaže kafe traže prenamenu šumskih područja u ona pogodna za uzgajanje ove biljke. Na taj način deo biodiverziteta ostaje bez zvog staništa, postaje ugrožen, što dalje utiče na ceo lanac ishrane.

Specifični uslovi koje zahteva ova biljka za svoj rast, praćeni velikim količinama vode, ne čine je pogodnom za pravac kojem planeta teži – održivost.

Međutim, startup iz Sijetla, Atomo, uspeo je da iznađe rešenje kojim će se zadržati zadovoljstvo užitka u ukusu ovog napitka, a ujedno okrenuti. Njihova tehnologija omogućava da ekstrahuju jedinjenje kafe iz široko dostupnih izvora hrane, za koju nisu potrebni ovako posebni uslovi uzgajanja i ne zahtevaju u toj meri prenamenu važnih i ugroženih staništa.

Dakle, ova kafa ne koristi zrno kafe, odnosno samu biljku kafe. Štaviše, sastojke čine semenke urme i suncokreta, zatim fruktoza, protein graška, proso, limun, soda bikarbona i drugi. Šolju kafe sastoji se od 28 jedinjena koja se nalaze i u uobičajenoj kafi.

Kafa je proizvod koji je sve više tražen, a ukoliko ova industrija nema za cilj da se proširi na tolike površine koje nisu ekološki prihvatljive, neće moći da isprati potražnju.

Neki podaci pokazuju da se godišnje na globalnom nivou ispije više od 800 milijardi šoljica kafe. Zbog toga bi sa osmehom trebalo da podržimo inovativna rešenja, koja će obezbediti sigurno snabdevanje jednim od omiljenih napitaka, uz istovremeni umanjen negativan uticaj na prirodu.

Katarina Vuinac

Svetla budućnost OIE u Srbiji – uvid sa Sajma energetike i ekologije

30.11.2023

Tokom drugog dana Međunarodnog sajma energetike i ekologije, održan je panel pod nazivom „Značaj obnovljivih izvora energije“, koji je okupio stručnjake iz sektora OIE. Panel je pružio uvid u trenutne napore i planove za prelazak na čistu energiju u Srbiji, sa posebnim fokusom na doprinose pojedinih kompanija u ovom sektoru.

Nikola Grubor, projekt menadžer u kompaniji MT-KOMEX, jedan od tri učesnika panela, detaljno je predstavio aktivnosti i dostignuća kompanije u kojoj radi. MT-KOMEX je postavio preko 110.000 solarnih panela i izgradio više od 180 solarnih elektrana, doprinoseći time velikom procentu zelenih kilovata u energetskoj mreži Srbije. Grubor je naglasio da su ovakvi projekti ključni za ostvarivanje cilja Srbije da do 2040. godine 40 odsto energije dobija iz obnovljivih izvora. On je istakao značaj hidroelektrana koje već proizvode oko 25 odsto ukupne instalisane snage u zemlji, što jeste olakšavajuća okolnost kada je u pitanju ostvarivanje cilja, ali se očekuje da će vetar i solarna energija preuzeti preostali deo. Već sada u vetru imamo oko 500 megavata instalisane snage, a kada je reč o solarima, njihov broj se uvećava iz dana u dan. Otežavajuća okolnost bile su regulative, tačnije određeni zastoj koji se desio, i koji je trajao oko šest meseci, kada nisu izdavani uslovi za priključenje novih kapaciteta OIE. U međuvremenu je doneta nova uredba, i trend se nastavio.

Bojan Gligić, direktor kompanije Esotron, prisutnim je predočio svoj doprinos sektoru OIE kroz inovativno korišćenje otpadnih jestivih ulja za proizvodnju biodizela. Njegova kompanija vodi se idejom o ekološki prihvatljivom korišćenju otpada. Esotron danas sakuplja otpadno ulje sa preko 4.300 lokacija, što uključuje restorane i hotele, sakupljajući oko 1.500 tona mesečno.

Treći govornik, Nikola Luković iz kompanije New Energy Solutions, predstavio je Vetropark Kovačica kao primer smanjenja zavisnosti od fosilnih goriva. Ovaj vetropark, sa 38 turbina i 104,5 MW instalisanih kapaciteta, doprinosi značajnom smanjenju emisije štetnih gasova (oko 250.000t godišnje), snabdevajući električnom energijom oko 68.000 domaćinstava. Kada u Srbiji duva košava, to znači da se 10-12 odsto električne energije dobija iz energije vetra.

Panel je takođe istakao značaj solarnih projekata, uključujući najveću solarnu elektranu DeLAsol, koju je razvila kompanija MT-KOMEX. Sa 11,8 MW instalisane snage i 9,9 MW priključne snage, ova elektrana predstavlja važan korak u razvoju velikih solarnih projekata u Srbiji. MT-KOMEX trenutno razvija projekte u Bečeju, a uskoro i Kikindi i Novoj Crnji, sa planovima za izgradnju solarnih elektrana od 3, 10 i 8 megavata.

Osim razvoja solarnih elektrana, MT-KOMEX planira ulaganje u velike projekte za skladištenje energije. Trenutno je u razvoju projekat za skladištenje 4 MW/h energije pored planirane izgradnje nove elektrane od 10 megavata. MT-KOMEX skladištenje energije vidi kao ključni sledeći korak u svojoj strategiji razvoja.

Održana edukativna radionica

Inženjeri kompanije MT-KOMEX, sa saradnicima iz kompanija K2 Systems i SKE-Solar održali su edukativnu radionicu na kojoj su okupljeni čuli sve sistamima i konsutrukcijama za solarne elektrane, kao i o inverterima i platformi za monitoring solarnih sistema.

Matjaž Grošelj, menadžer K2 Systems u Srbiji – govorio je u okviru radionice o samoj kompaniji, osnovanoj 2004. godine, kao i o tome kako rade i razvijaju svoje proizvode. Prve ćerke firme osnovane su u Italiji, zatim Francuskoj, Engleskoj, Americi, pored toga firme postoje i u Meksiku, Južnoj Africi i Sloveniji. Tako su 2010. godine imali prvi softver za proračun modernih sistema potvrdu statike, tada je bio u oflajn verziji, a sada je online i dostupan je i na srpskom jeziku.

Grošelj je predstavio i montažne sisteme za različite vrste krovova. Do sada su podržali više od 27 gigavata modula sa njihovim sistemima, a trenutno isporučuju više od 200 megavata svake nedelje. Tokom prošle godine isporučili su osam gigavata za krovove, a od naredne godine, nakon duže pauze, vraćaju se isporukama i za solare na zemlji. Pored toga, rade na razvoju digitalnih aplikacija kako bi projektantima i instalaterima omogućili uštedu vremena, a prvi takav softver je K2 Baza (eng. K2 Base), dostupna i na srpskom jeziku sada. Još jedna novina koju je predstavio su nadstršnice sa čijom će se isporukom krenuti u prvom kvartalu naredne godine, a tu su i sistemi za fasade, kao i druge inovacije kao što su one za praćenje preopterećenosti modula.

Filip Stojović, inženjer kompanije MT-KOMEX, govorio je o invertorima Fronius, njihovoj razvijenoj platformi za monitoring solarnih sistema, za konfigurisanje solarnih sistema, kao i za praćenje i rešenje svih kvarova njihovih invertora. Objasnio je koje vrste invertora postoje i koje su im namene. Kako je istakao, u Srbiji su do sada realizovali preko 70 megavata elektrana sa Fronius invertorima.

Dejan Balać, key account menadžer SKE-Solar, govorio je o Huawei solar inverterima i sistemima integrisanim u inverter koji pružaju dodatne mogućnosti, veću efikasnost, kao i povećanu ulaznost struje kako bi bili kompatibilni sa svim panelima na tržištu. Pored toga, male težine omogućavaju laku montažu.

Predstavio je ovom prilikom i Smart PV Optimizer, bilo da je reč o potpunoj optimizaciji ili parcijalnoj za one panele koji mogu u toku dana da dođu u problem, kao što je recimo povremena senka, kako bi se sačuvala maksimalna efiksnost solarne elektrane.

Sa prisutnima je podelio bogata pametna rešenja kompanije Huawei, među kojima treba pomenuti i Smart Power Sensor koji su u ponudi bili i ranije, ali razlika novih jeste mogućnost direktnog merenja struje.

Prisutni su nakon izlaganja mogli da priđu i postave sva dodatna pitanja govornicima, koji su stručnjaci u oblasti o kojoj su pričali.

Milica Vučković

Zvanično počela Konferencija UN o klimatskim promenama 2023 – COP28

30.11.2023

klimatske promene , planeta — Foto-ilustracija: Freepik (user6702303)

Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2023 (COP28), danas je zvanično otvorena u Dubaiju i trajaće do 12. decembra.

O značaju ove Konferencije, govore važne donete odluke kao što je Pariski sporazum. Ovaj pravno obavezujući međunarodni ugovor o klimatskim promenama, usvojen je od strane 196 strana na COP21 u Parizu, 12. decembra 2015. godine. Njegov glavni cilj jeste zadržavanje provećanja globalne prosečne temperature na ispod 2^OC u odnosu na predindustrijke nivoe, uz napore da se ostvari i ograničenje od 1.5^OC. Pariski sporazum stupio je na snagu 4. novembra 2016. godine i od tada je jedna od najvažnijih donetih odluka o kojoj se govori na gotovo svakom događaju koji je u vezi sa klimatskim promenama.

Kao i prethodnih, ove godine će se na COP28 takođe govoriti o Pariskom sporazumu. Preciznije, fokus će biti na sveobuhvatnoj proceni napretka od usvajanja ovog Sporazuma, kako bi se poboljšalo usklađivanje napora na klimatskim akcijama, što podrazumeva i dodatne mere koje je potrebno preduzeti.

Pročitajte još:

Tokom naredne gotovo dve nedelje, obrađivaće se različite teme, kao što je osnaživanje mladih i njihovo obrazovanje, finansiranje, osnaživanje Net Zero, zatim tranzicija obnovljive energije na tržiština u razvoju, ali i uopšteno o pravednoj energetskoj tranziciji.

Posebna pažnja biće posvećena ulozi i značaju tehnologije, te će posebne teme biti dekarbonizacija industrije pomoću tehnologije, potencijal tehnologije u istraživanju klime, uloga tehnologije i veštačke inteligencije u borbi protiv klimatskih promena.

Pored toga, tu su zasebne teme o uklanjanju emisija metana do 2030, značaju vodonika, održivom vazduhoplovstvu, dekarbonizaciji gradskog teretnog transporta, zatim o putu prema integrisanoj tekstilnoj cirkularnosti i drugo.

U skladu sa tematikom Konferencije, organizatori će raditi na tome da samu njenu realizaciju učine ugljenično neutralnom. U odnosu na to, hrana koja će se služiti promovisaće mogućnost da ujedno može biti pogodna za klimu, zadržavajući dobar ukus. Na jelovniku će se naći dve trećine veganskih ili vegeterijanskih obroka, a pratiće ih održava ambalaža. Ugostitelji će se truditi da hrana bude od lokalnih ili regionalnih proizvođača.

Prva Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama – COP1, održana je 1995. godine u Berlinu.

Energetski portal

Pravni okvir za otpad – ko će najviše profitirati

30.11.2023

deponija , deponije , upravljanje otpadom , otpad — Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Foto-ilustracija: Unsplash (Collab Media)

U protekle tri godine očišćeno je više od 900 divljih i uređeno desetak nesanitarnih deponija koje se nalaze u blizini naselja. Uredba o upravljanju otpadom od građenja i rušenja umnogome je doprinela da – se menja odnos prema toj vrsti otpada.

Sadašnji način rušenja i uklanjanja objekata pogubni su po društveni sistem. Prašina zagađuje životnu sredinu, a nepropisno odlaganje otpada degradira prostor u gradovima. Uredba nalaže – otpad treba sortirati i odlagati na mesta predviđena za to. U Evropi se reciklira više od 70 odsto tog otpada.

,,Mi imamo zajedničke smernice u Evropi, kako da se ukloni azbest, kako da se ukloni PCB – za neke materije imamo. Situacija je sada takva da nemamo u svim zemljama iste materijale, nismo gradili na isti način. U Evropi imamo jednu bazu znanja i udžbenika i prakse kako treba da se sklone te materije“, kaže Igor Keskes Makonkai, potpredsednik Međunarodnog komiteta EDA.

,,Mislim da Srbija u ovoj oblasti može da bude na dobrom putu ukoliko formira pravni okvir, ukoliko formira standarde koji će pratiti ideje da je građevinski otpad resurs“, rekao je prof. dr Đorđe Veljović sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.

Pročitajte još:

Prema uredbi, investitor ne može da dobije ni građevinsku, ni upotrebnu dozvolu ukoliko nema knjigu o pravilnom toku otpada. Upućeni kažu da će uredba morati da pretrpi izmene i dopune, pa čak i uvođenje kaznene politike.

,,Ovde jeste ideja da se loše navike, praksa koja je bila pogubna i pravila koja su bila nepisana izmene i da dobije neku formu. Kao prvi korak mislim da je ovo sjajna stvar i mi kao asocijacija i mislim da je sjajna stvar“, kaže Dejan Borojević, predsednik srpske asocijacije za rušenje, dokontaminaciju i reciklažu.

,,Biće teško, dok se ne ispune prethodni uslovi kojih ima dosta. Ja mislim da će najviše profitirati građani zato što će se krenuti konačno u uspostavljanje sistema upravljanjem ovom vrstom otpada imajući u vidu koliko je gradilišta na teritoriji cele Srbije“, napominje Tatjana Živković, diplomirana pravnica.

Pravilnim tretiranjem i odvajanjem uz adekvatno znanje, opasni i neopasni otpad postaje novi resurs, štedi se na rezervama mineralnih sirovina, ali i smanjuju površine divljih deponija.

Građevinski otpad i otpad od rušenja čini otprilike 25 do 30 odsto ukupnog otpada koji se stvara u EU, dok je u Srbiji taj procenat veći od 75 odsto.

Izvor: RTS

WWF poziva zemlje da ostanu čvrste u borbi protiv plastike

29.11.2023

smeće-plastika-otpad — Foto-ilustracija: Unsplash (Brian Yurasits)

Uprkos ogromnoj većini zemalja koje su spremne da krenu napred ka snažnom i ambicioznom sporazumu, zemlje sa dubokim petrohemijskim interesima odlagale su napredak i blokirale konačnu odluku o tome kako unaprediti rad koji vodi u četvrtu rundu pregovora UN o globalnom zagađenju plastikom.

Sada neće biti ni formalnog rada pre sledeće runde pregovora, što odlaže diskusije o kritičnim merama koje mogu da okončaju krizu zagađenja plastikom.

Budući da se mali broj država koje proizvode naftu tokom ovog procesa protivi obavezujućim pravilima, WWF poziva zemlje sa visokim ambicijama da budu hrabre i voljne da krenu napred u razvoju efikasnog sporazuma uprkos ovom protivljenju. Sledeća runda pregovora je u Otavi (Kanada) za samo pet meseci i progresivne zemlje moraju mudro da iskoriste ovo vreme i ostanu fokusirane na razvoj seta pravno obavezujućih pravila, na šta su veliki broj vlada i mnoga vodeća preduzeća već pozvala.

“Skupština UN za zaštitu životne sredine dala je pregovaračima zadatak da razviju sporazum kojim se okončava zagađenje plastikom. Svakim minutom odlaganja, dodajemo toksično nasleđe koje ostavljamo budućim generacijama. Pregovarači moraju biti vođeni, ne onim što su najmanje ambiciozne zemlje spremne da prihvate, već hitnošću krize zagađenja plastikom koja se dešava van konferencijskih sala. Sastanak u Otavi može da bude ova prekretnica”, rekla je Nataša Kalauz, direktorka Svetske organizacije za zaštitu prirode.

Uprkos opstrukcijama više od 100 zemalja podržava globalne zabrane i postepeno ukidanje najštetnije plastike, a 140 zemalja želi da uspostavi globalna obavezujuća pravila za razliku od sporazuma zasnovanog isključivo na dobrovoljnim akcijama.

Pročitajte još:

U ovoj rundi razgovora, pregovarači su po prvi put radili na nacrtu teksta ugovora, pri čemu su iznete brojne konstruktivne opcije za jačanje predloženih globalnih pravila u celom „životnom ciklusu“ plastike – od vađenja nafte i gasa preko proizvodnje plastike, do dizajna za ponovnu upotrebu i popravku i bezbedno odlaganje.

Pošto su preostale još samo dve pregovaračke sesije za postizanje dogovora o globalnom sporazumu o plastici pre kraja 2024. godine, WWF poziva zemlje da maksimalno iskoriste vreme koje prethodi pregovorima u Otavi kako bi mobilisale političku podršku i pripremile tehničku osnovu potrebnu za prekretnicu u pregovorima. Razgovori u Najrobiju iznedrili su konkretne predloge i identifikovali oblasti u kojima postoje neslaganja. U Otavi, zemlje treba da počnu stvarne pregovore i da se usredsrede na odredbe koje imaju podršku većine.

WWF je nedavno objavio izveštaj u kome upozorava da stvarna cena plastike po životnu sredinu, zdravlje i privredu može biti čak 10 puta veća za zemlje sa niskim prihodima, iako one troše skoro tri puta manje plastike po glavi stanovnika od onih sa visokim prihodima. Još jednom apelujemo na građane da se svojim potpisom pridruže peticiji protiv zagađenja koju je do sada potpisalo više od 217 hiljada ljudi.

Izvor: WWF Adria

ZAŠTO SE NAJVEĆA SANTA LEDA POKRENULA POSLE 30 GODINA MIROVANJA?

29.11.2023

ledeni-breg — Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Palmer)

Najveća ledena santa na planeti pokrenula se i to posle više od 30 godina, tokom kojih je bila povezana sa okeanskim dnom. A23a, kako je zvanični naziv ove ledene površine, odlomila se od antarktičke obale 1986. godine, ali se neposredno posle toga zakačila za dno Vedelovog mora, čime je praktično postala ledeno ostrvo.

Ovaj uspavani div, površine 4.000 kvadratnih kilometara, dvostruko veći od površine Londona sa okolinom, sada je u pokretu, a stručnjaci upozoravaju na sve moguće opasnosti koje sa sobom nosi.

Debljina leda na ovoj santi je oko 400 metara (poređenja radi, London Šard je najviši neboder u Evropi i visok je 310 metara). Bila je deo Filšnerove ledene police Belog kontinenta, kako se naziva Antarktik. Tu je nekada bila smeštena sovjetska istraživačka stanica, što pokazuje koliko je vremena prošlo od njegovog odlamanja.

Moskva je poslala ekspediciju kako bi se uklonila stanica Družnaja 1 zbog strahova da bi mogla da bude izgubljena. Ali, ovaj ledeni breg ravnog vrha i oštrih ivica nije mnogo odmakao od obale pošto se njegova donja strana usidrila u muljevito dno Vedelovog mora.

Pročitajte još:

Zbog čega se ledena santa sada ponovo pokrenula?

„Postavljao sam pitanja nekolicini kolega o tome, razmišljajući da li je došlo do neke promene temperature vode koja bi možda izazvala ovo, ali su saglasni da je jednostavno stigao trenutak za to“, kaže Endru Fleming, stručnjak iz britanskog Instituta za izučavanje Antarktika.

Objasnio je da je ledeni breg bio usidren od 1986. godine, ali se smanjio dovoljno da izgubi ravnotežu i počne da se kreće. Prvi pokreti primećeni su 2020. godine.

Podstaknut vetrovima i strujama, A23a sada prolazi pokraj severnog rta Antarktičkog poluostrva.

Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

Kao i većina ledenih bregova iz oblasti Vedela, A23a će gotovo sigurno biti izbačen u polje Antarktičke cirkumpolarne struje, koja se smatra najjačom na planeti, a ona će je izbaciti ka Južnom Atlantiku na putu da postane nešto što je poznato kao „dolina ledenog brega“.

Ovu struju je čuveni pronalazač ser Ernest Šekelton iskoristio 1916. godine kako bi pobegao sa Antarktika pošto je izgubio brod.

Šekelton je usmerio čamac za spasavanje ka Južnoj Džorciji, ostrvu sa kojeg se često vide ledene sante.

Koliko god bili veliki, sudbina svih ledenih bregova je da se na kraju istope i nestanu. Naučnici pomno prate razvoj situacije sa ledenom santom A23a. Ukoliko se usidri kod Južne Džordžije, to bi moglo da predstavlja problem za miliona foka, pingvina i drugih morskih ptica koje se gnezde na tom ostrvu.

Velika površina koju ima A23a bi mogla da poremeti uobičajene rute kretanja životinja, što bih ih onemogućilo da hrane mlade jedinke. Ali, bilo bi pogrešno da ledene bregove smatramo isključivo opasnim objektima, poput priča o Titaniku i drugih.

Njihov značaj za širu životnu sredinu sve više biva prepoznat. Kada se tope, oni otpuštaju mineralnu prašinu koju sadrži led iz glečera sa dna Antarktika. Ta prašina je izvor hranljivih materija za organizme i čini osnovu lanca ishrane u okeanu.

„Ovi ledeni bregovi su na mnogo načina izvor života: oni su početna tačka za veliku količinu biološke aktivnosti“, kaže Ketrin Voker, stručnjakinja iz Okeanografskog instituta Vuds Hol, koja je rođena iste godine kada je nastao i ledeni breg A23a.

Izvor: Euractiv

PUT U RAZVOJ E-MOBILNOSTI

29.11.2023

why-kei-8e2gal_GIE8-unsplash(1) — Foto-ilustracija: Unsplash (Why Kei)

Nacionalna asocijacija autonomnih i električnih vozila (NAAEV), u saradnji sa Mašinskim, Saobraćajnim i Elektrotehničkim fakultetom, 11. i 12. oktobra organizuje šesti E-mobility forum u Beogradu. Forum će biti organizovan pod pokroviteljstvom Ministarstva nauke, prosvete i tehnološkog razvoja i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Skup će biti fokusiran na izazove i inovativna tehnološka rešenja iz oblasti autonomne i urbane mobilnosti, uključujući industriju, akademsku zajednicu i gradove. Tim povodom i sa namerom da kažemo gde je Srbija na drumu razvoja e-mobilnosti, kao i koje mere bi trebalo preduzeti da bi sa električnim vozilima putovali sigurnije i brže, razgovarali smo sa Daliborom Ignjatovićem, direktorom inovacija u NAAEV-u.

Počeli smo 2015. godine sa idejom da Srbiju uključimo u promene koje su u globalnoj mobilnosti tada bile u toku. Naš cilj je da srpske naučno-istraživačke i industrijske potencijale usmerimo prema saradnji na projektima koji se bave inovativnim rešenjima urbane mobilnosti. Putem ugovora integrišemo 11 najvećih tehničkih fakulteta u Srbiji, kao i 14 domaćih visokotehnoloških kompanija. U 2019. godini NAAEV je od European Institute of Innovation and Technology – Urban Mobility (EIT-UM) dobio status HUB-a za Srbiju, a ove godine smo primljeni i u članstvo Evropske asocijacije Connected, Cooperative and Automated Mobility (CCAM).

Kroz angažovanje sopstvenih kapaciteta u okviru značajnog broja evropskih projekata iz oblasti urbane mobilnosti NAAEV je postao kontakt tačka za naučno-istraživačke institucije, kompanije i gradove u Srbiji koje usmerava i uključuje u projekte razvoja, istraživanja i testiranja električnih i autonomnih vozila, infrastrukture i njihovih komponenti.

U FOKUSU:

Kako nadležni odgovaraju na akcije NAAEV-a da naučni i istraživački potencijal angažuje na razvijanju električnih vozila?

Imajući u vidu obim i dinamiku promena u oblasti električnog i autonomnog transporta, NAAEV je Vladi Republike Srbije i nadležnim ministarstvima uputio nekoliko strateških inicijativa u vezi sa razvojem ove oblasti u našoj zemlji. Među njima su Studije Program za elektromobilnost u Srbiji u 10 tačaka i Smernice za razvoj elektromobilnosti u Srbiji za period od 2019. do 2025. godine koje sadrže 10 mera, čija realizacije trasira efikasan put Srbije ka e-mobilnosti. Predložili smo formiranje međuresorne radne grupe i vremenske rokove, u kojima bi ove mere mogle biti realizovane. Međutim, u Srbiji se do sada, i pored koraka ka unapređenju e-mobilnosti koji se preduzimaju, dosta toga radi sporo i nesinhronizovano, jer nije uspostavljena jasna institucionalna infrastruktura, niti neophodno regulatorno i strateško okruženje.

Koliko, prema vašim procenama, u Srbiji ima četvorotočkaša na struju, a koliko punjača? Kako ocenjujete razvoj infrastrukture, kako da se e-mobilnost brže razvija?

Ovo pitanje je samo na prvi pogled lako. Činjenica je da se, prema određenim kriterijumima, u e-vozila mogu računati i plag-in hibridna električna vozila (Plug-in Hybrid Electric Vehicles), kao i hibridna vozila. Ove dve kategorije, kao i čista električna vozila na baterije (Battery Electric Vehicles) daju bitan doprinos realizaciji zelenog transporta.

U okviru Studije razvoja elektromobilnosti za grad Beograd od 2022 do 2030, koju je NAAEV radio za potrebe Svetske banke, urađena je procena prema kojoj je na kraju 2022. godine u Srbiji, u okviru ove tri kategorije, trebalo biti registrovano skoro 11.500 e-vozila, što je manje od jedan odsto ukupnog voznog parka, a prema toj studiji više od 90 odsto trebalo je da čine plag-in hibridna vozila. Ključna tačka tranzicije ka elektrifikaciji voznog parka privatnih vozila, ali i vozila javnog prevoza jeste uspostavljanje adekvatne e-infrastrukture, odnosno dostupnost stanica za punjenje. Ograničen broj stanica za punjenje električnih vozila je, pored nedefinisanih regulatornih aspekata u Srbiji, jedna od glavnih prepreka da se električna tranzicija uspostavi lako i brzo.

Foto-ilustracija: Pixabay (Autoknipser-de)

Kojom dinamikom će se, prema vašim procenama, u Srbiji u narednom periodu povećavati broj e-vozila i punjača? Kako unaprediti mrežu punjača?

Imajući u vidu analizu koja je urađena za potrebe Svetske banke, pretpostavlja se da će rast broja električnih vozila na baterije i hibridnih električnih vozila u Srbiji na godišnjem nivou, u periodu do 2030. godine, iznositi do pet odsto. Što se punjača tiče, prema toj analizi, Srbiji će do 2030. godine biti potrebno nešto više od 2.000 stanica za punjenje EV-a kako bi se zadovoljio očekivani broj korisnika. Naglašavam da se ovde ne radi samo o broju potrebnih punjača već pre svega o njihovoj strukturi i odgovarajućem prostornom rasporedu. U urbanim sredinama će se postavljati Fast charging (7–22 kW) i Rapid charging (50–99 kW), dok će na auto-putevima biti instalirani Ultra-rapid charging (100–360 kW) punjači.

Kako se u Srbiji testiraju rešenja autonomnog transporta? Gde se nalazimo kada je reč o propisima za autonomni transport?

Autonomna vozila bez vozača polako postaju stvarnost, a statistika pokazuje da je ljudska greška uzrok više od 90 odsto saobraćajnih nezgoda. U pojedinim zemljama usluge robo-taksija već funkcionišu, a osim prevoza putnika, robotska dostava u urbanim sredinama i posebno rešavanje prevoza robe na velike daljine predstavlja blisku budućnost. Amerika i Kina prednjače u razvoju legislative koja je primarni preduslov za dalji razvoj i primenu ovih tehnologija. Evropa po ovom pitanju još uvek dosta kasni. Zato dolazak firme Self Driving Group, ćerke kompanije Yandex, koja je najavila testiranje autonomnih vozila u Beogradu, pruža značajnu šansu Srbiji da među prvim evropskim zemljama pokrene primenu ovih najsavremenijih usluga.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST

Raspisani Javni pozivi za subvencionisanje mera energetske efikasnosti u stambenim zajednicama

29.11.2023

1024px-Oštećena_zgrada_Đorđićeva — Foto: Wikipedia/Franjo Tahy

Foto-ilustracija: Unsplash (Alicia Steels)

Ministarstvo rudarstva i energetike je u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj izdvojilo 64,5 miliona evra za unapređenje energetske efikasnosti u stambenim zgradama, priključenim na sisteme daljinskog grejanja, i prelazak na naplatu prema potrošnji toplotne energije.

Program predviđa dodeljivanje bespovratnih sredstava za troškove pripreme elaborata energetske efikasnosti i 50 odsto vrednosti investicije.

Prema rečima Maje Vukadinović, pomoćnice ministarke rudarstva i energetike za energetsku efikasnost i klimatske promene u ovom projektu učestvuje 15 gradova i opština u kojima su raspisani Javni pozivi za stambene zajednice koje mogu da dobiju subvencije za zamenu fasade i krovova.

„Troškove izrade elaborata o energetskoj efikasnosti i 50 odsto vrednosti investicije snose Ministarstvo i Evropska banka za obnovu i razvoj dok građani plaćaju polovinu investicije kroz račune za grejanje. Računi će ostati uglavnom isti, a period otplate investicije će biti od osam do 11 godina“, rekla je ona, navodi se na sajtu Ministarstva.

Kako je istakla kroz projekat će biti energetski sanirano oko 500 stambenih zgrada, odnosno oko milion kvadratnih metara.

„Sprovođenjem mera energetske efikasnosti u stambenim objektima omogućavaju se uštede energije od oko 35 odsto. Građani će time povećati vrednost svoje nekretnine, sami će uticati na sopstvenu potrošnju toplotne energije, kao i troškova za hlađenje leti, ali će se povećati i komfor i vizuelni izgled zgrada“, rekla je Vukadinović.

Pročitajte još:

Pomoćnica ministarke je rekla da će prioritet imati zgrade sa najvećom specifičnom potrošnjom toplotne energije, odnosni energetski neefikasne stambene zgrade, jer će se kod njih ostvariti najveće uštede, čime će se omogućiti naplata po potrošnji koja je utvrđena zakonska obaveza.

„Nakon utvrđivanja preliminarnog spiska prijavljenih stambenih zgrada, izvršiće se izbor konsultanta koji će za svaki objekat predložiti mere energetske sanacije, energetske uštede i načina otplaćivanja. Na osnovu toga će svaka stambena zgrada doneti konačnu odluku da li želi da učestvuje u programu, za šta je potrebna saglasnost dve trećine vlasnika stambenog prostora“, dodaje ona.

Podsećamo u toku je program energetske sanacija u domaćinstvima, na koji građani mogu da se prijave u svojim lokalnim samoupravama.

Energetski portal

1...858687...1.516 Page 86 of 1.516

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM