Nova prilika za razvoj inovacionog i preduzetničkog potencijala Kruševca

05.09.2019

Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović otvorio je 2. septembra Regionalni inovacioni statap centar u Kruševcu za koji je Vlada Srbije izdvojila 42 miliona dinara.

Ovo je šesti po redu regionalni startap centar otvoren ove godine u Srbiji, a do kraja godine očekuje se otvaranje još dva.

Ministar Popović je nakon obilaska startap Centra koji se prostire na više od 300 kvadratnih metara istakao da 30 mladih koji rade u centru imaju odlične uslove i najmoderniju opremu, poput njihovih kolega u Silikonskoj dolini u Americi ili u Australiji i Londonu.

“Vlada je osim prostora i najmodernije opreme obezbedila i sredstva za sve sadržaje koji će u budućnosti da se dešavaju u Centru. Veoma je važno da se ovim mladim statap kompanijama, inovatorima, inženjerima čak i učenicima, omogući da imaju svu podršku i pravnu i finansijsku i veoma važno, mentorsku”, rekao je Popović.

Trend izgradnje inovacionih centara u Srbiji biće nastavljen, rekao je Popović i objasnio da je reč o načinu razvoja inovacija i startap ekosistema kakav se primenjuje u svim modernim zemljama širom sveta kako koncentracija znanja ne bi bila vezana samo za velike univerzitetske centre.

Popović je nakon obilaska Centra podelio svoje utiske o kompanijama koje su svoje mesto našle pod krovom ovog startap centra Rasinskog okruga posebno apostrofirajući firme koje se bave blokčejn tehnologijama.

“Nedavno je i najrelevantnija američka organizacija za analizu inovacionih startap sistema stavila Srbiju na jedno od najboljih mesta u Evropi što se tiče blokčejn tehnologija i gejming industrije”, rekao je resorni ministar. Ukazao je i na to da su srpski inženjeri stavljeni na listu među prvih pet najboljih u svetu,u odnosu na broj stanovnika zemlje iz koje dolaze. To je, ističe, veliki signal investitorima.

“I zato je u Srbiji zadnjih nekoliko godina ovoliko investicija”, ukazao je ministar.

Podsetio je da je nedavno naša zemlja proglašena od strane prestižnog Fajnenšel tajmsa za lidera u svetu po broju stranih direktnih grinfild investicija.

Budućnost je, kako kaže ministar, u savremenim tehnološkim inovacionim parkovima o čemu je razgovarao sa Jasminom Palurović, gradonačelnikom Kruševca, Živojinom Miloradovićem, predsednikom Skupštine grada i Ivanom Anđelićem, načelnikom Gradske uprave, na sastanku pre obilaska centra. Rekao je i da bi u budućnosti ovaj centar Rasinskog okruga trebalo da dobije i tehnički fakultet.

Jasmina Palurović, gradonačelnik Kruševca, istakla je da u novom Centru mladi ljudi sada imaju mogućnost da rade u tehnološki naprednom i dobro opremljenom mestu gde mogu da stvaraju i realizuju svoje ideje i na taj način pomognu svom gradu i Rasinskom okrugu.“ Ovaj startap centar je prilika da vidimo rezultate zajedničkog rada Ministarstva za inovacije i tehnološki razvoj, Grada Kruševca i našeg Biznis inkubatora. Ovom prilikom se zahvaljujem Ministarstvu na podršci i finansijskoj pomoći za otvaranje ovog centra.“

Direktorka Biznis inkubatora i startap centra, Dragana Bogdanović, naglasila je da je ovo veliki dan za Kruševac i da su zahvaljujući ministru Popoviću dobili priliku da pomognu mladim, kreativnim i vrednim ljudima i da za par godina dobiju uspešne privredne subjekte. “Svima koji žele da se bave inovacijama pružićemo, ne samo dobar prostor i najmoderniju tehnologiju, već i svaku drugu pomoć kako bi svoje ideje doveli do tržišta.“

Izvor: Grad Kruševac

Može li Srbija smanjiti upotrebu plastičnih proizvoda?

04.09.2019

Srbija se sprema za donošenje strategije upravljanja plastikom do 2030. godine u paketu cirkularne ekonomije, a o toj temi su danas u Privrednoj komori Srbije razgovarali predstavnici nadležnih organa, velikih trgovinskih lanaca, proizvođači hrane i pića i recikleri.

Svi plastični proizvodi posle izvesnog vremena postaju otpad, pa tako, na primer, vodovodne cevi propadaju tek posle 50 godina, u automobilskoj industriji otpad nastaje posle 15 godina, dok ambalaža ima kratak vek i vrlo brzo postane otpad.

U Srbiji se svake godine generiše oko 100.000 tona ambalažnog otpada, od čega se između 10 i 15 odsto spaljuje, od 27 do 30 odsto se reciklira, a više od 60 odsto završi na deponijama, kaže sekretara Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS Dragana Stevanovića.

Navodi da je plastičarska industrija u Srbiji veoma razvijena i zapošljava više od 16.500 radnika, a da je u prošloj godini ostvarila izvoz veći od 800 miliona evra.

„Da bismo zaštitili domaću proizvodnju, a pre svega životnu sredinu, proizvođači plastičnih proizvoda su podneli inicijativu da se formira radna grupa koja bi uradila nacrt strategije upravljanja plastikom do 2030. godine u paketu cirkularne ekonomije”, kaže Stevanović.

Kako je rekao, radna grupa je snimila situaciju, analizirala stanje po pitanju upravljanja plastičnim otpadom u Srbiji, predstavila viziju, strateške ciljeve, mere i rokove za ostvarivanje tih ciljeva, a ceo nacrt strategije oslanja se na Strategiju EU usvojenu u januaru prošle godine i evropske direktive iz te oblasti.

Proizvođači kažu da je plastika jako bitna i da će ostati jako bitna u industriji, svesni su ograničenja, ali i navode da tranzicioni period ne može biti kratak.

Predsednik Sekcije za plastične kese PKS Viktor Grujić kaže da nijedna zemlja EU nije potpuno zabranila upotrebu plastičnih kesa, ali da se nastoji da se njihova upotreba svede na najmanju moguću meru.

Naplatu plastičnih kesa vidi kao dobar način za smanjenje njihove upotrebe, a smatra da sama upotreba papirnih kesa nije odgovarajuća zamena, jer papirne kese ne mogu da se recikliraju i predstavljale bi nepovratno bačen resurs.

Rukovodilac Centa za cirkularnu ekonomiju PKS Siniša Mitrović kaže da će u narednih 30 dana trajati dijalog sa proizvođačima i reciklerima o tome koje je to najbolje i održivo rešenje.

Biće, dodaje, održane četiri rasprave i to u Subotici, Kruševcu, Nišu i Valjevu, posle čega je predviđen i dijalog sa predstavnicima ministarstava trgovine, privrede i zaštite životne sredine.

Strategija, kaže Mitrović, obuhvata mnoge teme, među kojima su pitanja depozitnog sistema, upotrebe plastičnih kesa, javno-komunalnog sektora i cena komunalnih usluga.

“Bez integrisanog pristupa ne možemo završiti ovaj veliki nacionalni posao”, rekao je Mitrović.

Naveo je da su plastične kese „mejnstrim” tema, ali i naglasio da je važno sagledati kakva je sudbina proizvođača, šta je sa zaposlenima, kako će se kese reciklirati i kakva je uloga javno-komunalnih preduzeća i sakupljača.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović kaže da godišnje u Srbiji upotrebimo 2,4 milijarde plastičnih kesa i navodi da tranzicija ka eliminisanju plastičnih kesa treba da bude proces.

Rekao je da se moraju menjati i navike kupaca koji bi u prodavnicu trebalo da nose ceger.

Sekretar Udruženja za trgovinu PKS Žarko Malinović je rekao da je to udruženje motivisalo trgovinske lance da naplaćuju plastične kese i da je njihova upotreba za godinu dana smanjena za 60 odsto.

„Mnogi su do tih rezultata dolazili za četiri godine”, kaže Malinović.

Recikleri ocenjuju da je nacrt strategije interesantan, ali vide i neke propuste i navode da pored osam zemalja EU koje su uvele depozitni sistem za ambalažni otpad još šest zemalja u Evropi radi na njegovom uvođenju.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Uklanja se „divlja” deponija u Ripnju

04.09.2019

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić obišao je danas jednu od najvećih „divljih” deponija u Beogradu, lociranu u Ripnju, čije je uklanjanje počelo danas.

Kako je tom prilikom precizirao, na teritoriji grada deponija sličnih veličina ima između 40 i 50, a ovaj vid neodgovornog ponašanja pojedinaca nažalost traje već pola veka.

„U ovoj godini „Gradska čistoća” je rešila problem odlaganja oko 7,5 hiljada kubnih metara otpada, a Grad Beograd je opredelio oko deset miliona dinara za ovaj rad.

Kao odgovorno društvo moramo da se bavimo problemom „divljih” deponija i ekologijom, i to strateški dugoročnije.

Vrlo je važno da se podigne svest i da građani partnerski sa Gradom Beogradom učestvuju u rešavanju ovog problema, s obzirom na prethodna iskustva kada se deponije očiste, a vrlo brzo se posle toga ponovo donese smeće i problem se ponavlja”, rekao je gradonačelnik.

On je ukazao da su deponije izvor mogućih zaraza, ali i da se na ovakvim lokacijama proizvodi metan koji na direktan način utiče na stvaranje efekta staklene bašte i klimatske promene.

„Zajedno sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine, „Gradakom čistoćom”, „Zelenilom” i ostalim gradskim službama, u narednom periodu uložićemo veliki napor da krenemo u rešavanje problema „divljih” deponija.

Osim što je važno da podignemo svest ljudi, takođe je važno da se kaznena politika sprovodi i da ljudi koji ne poštuju zakon budu kažnjeni. Jedino ćemo na taj način rešiti problem”, naveo je Radojičić.

On je izrazio želju da Beograd bude čistiji i zdraviji, te da je ovo jedan od važnih zadataka u realizaciji tog cilja.

Gradonačelnik je poručio da će naredne nedelje zajedno sa saradnicima ponovo doći na ovu lokaciju, kako bi se uverio da je deponija uklonjena.

U Ripnju, inače, živi više od 15 hiljada ljudi, te je ovo veoma značajno za njihovo zdravo okruženje jer naselje obiluje zelenilom, dodao je gradonačelnik.

Događaju su prisustvovali predsednik opštine Voždovac Aleksandar Savić, direktor „Gradske čistoće” Marko Popadić i podsekretarka za zaštitu životne sredine Jasmina Madžgalj.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Prvi rezultati prekograničnog IPA projekta PANNONSTEPPES

04.09.2019

1-1024x768 — Foto: Željko Jolić/ Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine

Predstavnici Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine obavili su radni sastanak sa predstavnicima Lovačkog udruženja „Perjanica“, upravljača zaštićenog područja Specijalni rezervat prirode „Pašnjaci velike droplje“ kod Mokrina.

Cilj sastanka bio je da se razmotre rezultati do sada realizovanih projektnih aktivnosti, koje su sprovedene u okviru prekograničnog IPA projekta „Očuvanje ključnih životinjskih vrsta Panonskih stepa u pograničnom području Mađarske i Srbije“ – PANNONSTEPPES.

Na sastanku je konstatovano da je svaka od planiranih aktivnosti uspešno sprovedena i da je do sada najveći uspeh projekta da se unutar podignute zaštitne ograde, koja ima za funkciju očuvanje jedine još preostale populacije velike droplje u Srbiji, redovno posmatraju ženke velike droplje.

Ograda je uspostavljena na lokalitetu Jaroš i dužinom od 4700 metara obuhvata površinu od 115ha, što je izgleda dovoljno prostrana ograđena površina unutar koje se jedinke ovih retkih i veoma ugroženih ptica osećaju sigurno i bezbedno.

S obzirom da se posmatranja odvijala za vreme reproduktivnog perioda vrlo je izvesno da se radi o gnežđenju, što je bio i glavni cilj ovog projekta.

Projekat PANNONSTEPPES se realizuje u periodu od 15. januara 2018. do 14 januara 2020. godine. Vodeći korisnik projekta je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, a partneri su Nacionalni park „Kiškunšag“ (prekogranični partner u Mađarskoj), Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine i Lovačko udruženje “Perjanica”.

Ukupan budžet projekta je 287,039.93 evra, od čega sredstva Evropske unije (IPA) iznose 243.983,93 evra, dok su preostala sredstva obezbeđena iz pokrajinskog budžeta vlade AP Vojvodine.

Milisav Pajević

Kragujevac sanira ulice i puteve oštećene u junskim poplavama

04.09.2019

Kragujevac, poplava, nevreme — Foto: Milisav Pajević

Programom koji je Gradsko veće Kragujevca donelo na sednici održanoj juče utvrđeni su prioriteti, po fazama, za izvođenje radova na rehabilitaciji i održavanju gradskih ulica i opštinskih puteva oštećenih u junskim poplavama.

Predlog prioriteta utvrđen je na osnovu potreba, a posebno na osnovu nalaza odnosno izveštaja Komisije za pripremu i sprovođenje mera na ublažavanju posledica poplava i JP „Putevi“.

U prvoj fazi prioriteta izvodiće se radovi u ukupno 14 ulica.

U Kalinovičkoj, Rasinskog odreda, Šabačkoj, Šarplaninskoj i Unskoj u MZ Beloševac.

U Ilićevu to su Dubravska ulica, Kragujevačkih profesora, Mionička i Učiteljska.

U MZ Maršić programom su obuhvaćene tri ulice Grada Bjalsko Bjale, Miroslava Krleže i Socijalističke solidarnosti, a u Velikom polju Milovana Dragića i Ružice Vasikić.

Nakon realizacije prve faze radova, izvršiće se dopuna Programa, na predlog JP „Putevi“ do potpunog ispunjenja finansijske vrednosti ugovora i u roku na koji je Ugovor zaključen sa Preduzećem za puteve.

Odlukom Štaba za vanredne situacije, da podsetimo, 5. juna proglašena je vanredna situacija na teritoriji grada Kragujevca radi saniranja posledica od obilnih padavina.

Gradsko veće je odmah po nalogu Štaba donelo neophodna akta radi preduzimanja hitnih mera na sanaciji posledica elementarne nepogode i odlučilo da je neophodno da se iskoriste raspoloživa, odnosno neutrošena sredstva budžeta Grada, uključujući i raspoloživa sredstva opredeljena za rehabilitaciju i održavanje gradskih ulica i opštinskih puteva.

Milisav Pajević

Anketni konkurs „Beograd u kakvom želim da živim – ulice budućnosti”

04.09.2019

street-3293556_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

U okviru rada na Planu održive urbane mobilnosti – POUM, Sekretarijat za saobraćaj organizuje otvoreni anketni konkurs, sa željom da se u izradu plana uključe svi zainteresovani građani sa svojim kreativnim i inovativnim razmišljanjima i predlozima na zadatu temu.

Rok za prijavu na konkurs pod nazivom „Beograd u kakvom želim da živim – ulice budućnosti” produžen je do 15. septembra u 23.59 časova, na mejl adresi: sump.beograd@gmail.com.

Zadatak nalaže slanje fotografija, crteža, slika, 3D ilustracija, snimaka ili kratkih priča kojima će se pokazati stav, to jest viđenje teme održive urbane mobilnosti.

„U kakvom Beogradu biste želeli da živite, kakvim ulicama želite da hodate, vozite bicikl, trotinet ili automobil? Kakve autobuse, tramvaje i trolejbuse biste voleli da vidite na ulicama grada? Pokažite šta je to što bi, po Vašem mišljenju, ulepšalo svakodnevnicu i olakšalo kretanje ulicama Beograda”, navodi se u objašnjenju.

Na konkursu mogu da učestvuju učenici, studenti i građani, a predlozi se mogu predavati individualno ili kao grupni rad.

Svečano proglašenje nagrađenih radova i uručenje nagrada obaviće se u nedelju, 22. septembra, u okviru otvaranja izložbe.

Spisak nagrađenih radova biće objavljen na www.bgsaobracaj.rs i Fejsbuk strani „Plan održive urbane mobilnosti POUM-Sump”.

Izložba svih pristiglih radova će biti organizovana u Nacionalnoj galeriji Beograd, Dositejeva 1.

Radovi se predaju isključivo elektronski, u obliku grafičkog priloga, video-prezentacije i teksta.

Više informacija možete pogledati ovde.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Severna Makedonija uvodi depozitni sistem za reciklažu

04.09.2019

1280px-Aldi-reverse_vending_machine_recycling_plastic_bottles — Foto: Wikipedia/Mattes

Sigurno ste nekada kupovali slatkiše, kafu ili vodu na automatima. Uporedo sa njima, u pojedinim zemljama postoje i mašine koje rade po obrnutom principu. Na vama je da iskorišćenu ambalažu ubacite u automat, a na automatu da vam za nju vrati određenu sumu novca plaćenu u obliku kaucije prilikom kupovine ubačenog proizvoda. Reciklažni sistem ustrojen na takav način se zove depozitni, a od 2020. godine bi trebalo da zaživi i u jednoj komšijskoj zemlji.

Pročitajte još:

Šta o reciklaži otpada Srbija može da nauči od Norveške?

Uz pomoć Fonda za inovacije i tehnološki razvoj, Pakomak je postao predvodnik zaokreta ka cirkularnoj ekonomiji u Severnoj Makedoniji. To je prva makedonska kompanija koja će uvesti depozitni sistem za plastične flaše i limenke.

Pakomakove mašine za povraćaj ambalaže će u prvoj polovini naredne godine biti postavljene u nekoliko opština u zemlji. Na duge staze se planira proširenje mreže na čitavu Severnu Makedoniju.

Cilj projekta je da motiviše građane da se na brži i efikasniji način uključe u proces odvajanja otpada. Mašine će nagrađivati potrošače tzv. zelenim poenima koji će moći da se iskoriste za plaćanje određene robe i usluga poput komunalija, parkinga i javnog prevoza. Oni koji pokažu najviši stepen svesti o potrebi zaštite životne sredine dobiće priliku da ostvare dodatne pogodnosti.

Nagrade za reciklažu će biti skrojene prema potrebama različitih starosnih i socijalnih grupa stanovnika.

Ideja za povraćaj ambalaže je bila rođena još dvadesetih godina prošlog veka u Sjedinjenim Američkim Državama kada su Elmer Džons i Sju Voker Vans izumeli mašinu sa mehanizmom povraćaja novčića. Narodi Skandinavije su je usavršavali, a poslednjih pedeset godina depozitni sistem je sve prisutniji širom planete.

Jelena Kozbašić

Počinje izgradnja nedostajuće kanalizacione mreže u Šavniku

04.09.2019

Vlada Crne Gore izdvojiće više od 300 hiljada evra za izgradnju nedostajuće kanalizacione mreže u Šavniku, za koju je Uprava javnih radova danas potpisala ugovor sa najpovoljnijim ponuđačem u postupku javne nabavke, podgoričkim preduzećem „Vukotić trejd”.

Izvođač se ugovorom obavezao da radove završi u roku od četiri meseca od dana uvođenja u posao.

Planirana je izgradnja oko kilometar kanalizacione mreže, kojom će se povezati kompletan kanalizacioni sistem u ovoj opštini, uz njegovo priključenje na već izgrađeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, kako bi se uređaj stavio u punu funkciju.

Milisav Pajević

Ulaganje od pet milijardi evra za modernizaciju železnice

04.09.2019

atharva-tulsi-tpRGKt2IdHY-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Atharva Tulsi)

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prof. dr Zorana Mihajlović rekla je danas da je vrednost investicija na železnici oko pet milijardi evra, da se putnici na modernizovanim prugama vraćaju vozu kao prevoznom sredstvu i da je sledeći cilj da Srbija iskoristi svoj povoljan položaj kao tranzitna ruta za prevoz tereta.

Mihajlovićeva, koja je danas imala sastanak sa direktorima železničkih preduzeća, rekla je novinarima u Vladi Srbije da se, u odnosu na 2012. i 2013, kad se srpskim prugama išlo od 20 do 40 kilometara na sat i ni dinar nije ulagan u obnovu pruga, danas polako menja slika o železnici.

“Od 2014. mi smo zasukali rukave jer je za nas železnica jednako važna kao i auto-putevi koje gradimo. Pored toga što gradimo brzu prugu Beograd – Budimpešta i rekonstruišemo barsku prugu, ulažemo i u regionalne pruge. U 2018, 2019. i 2020. godini ukupno će biti rekonstruisano oko 800 kilometara regionalnih pruga”, rekla je Mihajlovićeva.

Ona je rekla da zahvaljujući urađenim rekonstrukcijama, vozovi danas na pruzi od Beograda do Valjeva, od Beograda do Vršca ili od Šapca do Zvornika idu u proseku između 80 i 110 kilometara na sat i da na pojedinim linijama ima i do 60 odsto više putnika. “To pokazuje da ljudi žele da se voze vozom, ali vozom koji će biti moderan, sređen i jednako brz kao i autobus”, dodala je ona.

Mihajlovićeva je istakla da je za dobre rezultate i efikasan rad železničkih kompanija posebno važna koordinacija između njih.

V. d. generalnog direktora “Infrastrukture železnice Srbije” Miroljub Jevtić rekao je da su regionalne pruge bile u veoma lošem stanju jer u njih nije ulagano veoma dugo, i po 50 ili 100 godina, i da je plan da se u periodu od 2018. do 2020. rekonstruiše oko 800 kilometara regionalnih pruga u koje će biti uloženo oko 330 miliona evra.

“Prugom Šabac-Loznica se ranije išlo od 10 do 30 kilometara na sat, sada se ide 80 kilometara na sat, od Lapova do Kragujevca se išlo do 40 kilometara na sat, a od oktobra će se ići 100 kilometara na sat, što znači da će se od Lapova do Kragujevca stizati za manje od pola sata, po nižoj ceni nego autobusom”, rekao je Jevtić i dodao da je važno što se kroz rekonstrukcije povećavaju i kapaciteti pruga za prevoz tereta.

V. d. generalnog direktora preduzeća “Srbija voz” Jugoslav Jović rekao je da je od 2015. nabavljena 21 elektromotorna garnitura „Štadler“ vozova i 27 ruskih dizel-motornih vozova, da uskoro kreće modernizacija Tehničko-putničke stanice Zemun i da je obezbeđeno 100 miliona evra za novi kredit Evropske banke za obnovu i razvoj za nabavku do 20 elektromotornih garnitura. “Među najboljim linijama trenutno su linije iz Beograda prema Vršcu i Valjevu, na kojima beležimo rast broja putnika, i to pokazuje koliko su važni modernizacija pruga i ulaganje u nove vozove”, rekao je Jović.

V. d. direktora “Srbija Kargo” Dušan Garibović rekao je da je od početka restrukturiranja železničkih preduzeća 2015. godine, „Srbija Kargo“ “neutralisao” dugove koji su nasleđeni od jedinstvenog železničkog preduzeća, da posluje na otvorenom tržištu, da je nabavio 16 najsavremenijih vektron lokomotiva i zaposlio 186 mladih mašinovođa.

Izvor: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije

Programi i kompanije koji ulaze u potragu za naftom i gasom u Hrvatskoj

04.09.2019

zbynek-burival-GrmwVnVSSdU-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Zbynek Burival)

Foto-ilustracija: Unsplash (Aleksey Malinovski)

Vlada Republike Hrvatske je u četvrtak, 29. avgusta, donela odluke o izdavanju dozvola za istraživanje i eksploataciju ugljovodonika na šest istražnih prostora u kontinentalnom delu Hrvatske. Informacije o samim istražnim prostorima, potencijalima, vrednostima investicija i radnim programima predstavili su na konferenciji za medije ministar zaštite okoline i energetike dr sc. Tomislav Ćorić i predsednik Uprave Agencije za ugljovodonike Marijan Krpan.

Dozvolu za istraživanje i eksploataciju na istražnom prostoru Sava-07 dobila je kanadska kompanija “Vermilion Zagreb Exploration d.o.o.” koja već istražuje na području istočne Slavonije. Industrija nafte d.d. INA dobila je dozvole za istraživanje na dva istražna prostora i to Drava-03 i Sjeverozapadna Hrvatska-01.

Dve nove kompanije ulaze u projekte istraživanja u Republici Hrvatskoj, a radi se o američkoj naftnoj kompaniji “Aspect Holdings, LLC” koja je sa svojom pomoćnicom “Aspect Croatia” dobila dozvolu za istraživanje na istražnom prostoru Sava-06, kao i hrvatska naftna kompanija “Crodux derivati dva d.o.o.” koja će istraživati na dva istražna prostora: Sava-11 i Sava-12.

„Trend pada, kojem svedočimo poslednjih dvadesetak godina i koji u budućnosti može dovesti Hrvatsku do potpune zavisnosti o uvozu nafte i gasa, nužno je što pre zaustaviti, a upravo ovi projekti i rezultati koje već imamo na poljima u istočnoj Slavoniji daju nam novi vetar u leđa. Samo u okviru aktivnosti istraživanja ugljovodonika na kopnu predviđaju se investicije od oko 78 miliona evra“, naglasio je ministar Ćorić.

„U tom smislu, veliki napor i ulaganja usmerena su u dalji razvoj i razumevanje naših stvarnih potencijala, razrađenih biznis modela koji u završnici potvrđuju kako je Republika Hrvatska zaista poželjan i ozbiljan partner“, zaključio je Ćorić.

Marijan Krpan pojasnio je kako se u novom talasu istraživanja na kopnu planira 25 novih istražnih bušotina.

„Ukoliko tome pridodamo i istraživanja koja se već odvijaju u istočnoj Slavoniji, u idućih pet godina očekujemo dvadesetak novih istražnih bušotina. Ulaskom novih investitora u projekte istraživanja i eksploatacije ugljovodonika u Republici Hrvatskoj, ovu važnu granu gospodarstva učinili smo vibrantnom i konkurentnom. Naftne kompanije traže investicije u sigurnim zemljama sa stabilnim zakonodavnim okvirom. Ono što je takođe bitno istaći jeste činjenica da smo pokretanjem ovih investicija oživeli proces istraživanja nafte i gasa u Republici Hrvatskoj koji je poslednjih 20 godina bio u stagnaciji“, izjavio je predsednik Uprave Agencije za ugljovodonike Marijan Krpan.

Danas dodeljene dozvole, preduslov su za otvaranje postupka pregovora oko ugovornih obaveza investitora, nakon čega sledi potpisivanje ugovora i prva seizmička istraživanja koja se očekuju u drugoj polovini 2020. godine.

Izvor: Ministarstvo zaštite okoline i energetike Republike Hrvatske

Dodeljena sredstva za pošumljavanje za sedam lokalnih samouprava u Srbiji

04.09.2019

Slika1A-Zeleni-fond-pošumljavanje — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan potpisao je juče ugovore sa predstavnicima gradova Pirot, Užice, Kraljevo i Leskovac i opština Senta, Srbobran i Alibunar kojima će, na osnovu Konkursa Ministarstva održanog u julu mesecu ove godine, biti dodeljena sredstva Zelenog fonda Republike Srbije za pošumljavanje u 2019. godini u iznosu od 13.025.043,00 dinara.

Po drugi put u ovoj godini, ministar Goran Trivan potpisao je ugovore sa predstavnicima lokalnih samouprava o dodeli sredstava iz Zelenog fonda Republike Srbije koja su namenjena pošumljavanju zemljišta u javnoj svojini autohtonim vrstama drveća i žbunja.

Ministar je čestitao predstavnicima sedam lokalnih samouprava na uspešno prijavljenim projektima, i poželeo uspeh u daljim aktivnostima na pošumljavanju.

On je naglasio da je pošumljavanje jedan od najvažnijih zadataka u zaštiti životne sredine, i da je neophodno da se sve lokalne samouprave dosledno i trajno angažuju na unapređenju javnih površina pod šumom. Izrazio je uverenje da uspešnost u pošumljavanju u lokalnim zajednicama ne zavisi toliko od potrebnih sredstava, koliko od opredeljenja i posvećenosti ovim aktivnostima.

„Potrebno je više svesti da je pošumljavanje najvažniji posao u zaštiti životne sredine, i istovremeno najjeftiniji, najefikasniji i najbolji način za sprečavanje posledica klimatskih promena”, naglasio je Trivan.

Ministar je ukazao da je, nakon višegodišnjeg insistiranja i napornog rada Ministarstva zaštite životne sredine na pošumljavanju u Srbiji, ideja pošumljavanja dobila pravo građanstva i u međunarodnim institucijama. Ujedinjene nacije odredile su pošumljavanje kao jedan od prioritetnih zadataka, prihvatajući inicijative među kojima je Srbija možda bila i najglasnija, da se pošumljavanjem bori protiv klimatskih promena i za bolju životnu sredinu na globalnom planu.

Ministarstvo će nastaviti da dodeljuje sredstva i pruža punu podršku lokalnim samoupravama u aktivnostima pošumljavanja, najavio je Trivan jer, „posaditi svake godine bar jedno drvo je zalog za budućnost“.

Novi konkurs za dodelu sredstava Zelenog fonda RS za pošumljavanje objavljen je jula 2019. godine, u ukupnom iznosu od blizu 23 miliona dinara (22.937.797,75 din).

Na javni konkurs je pristiglo 19 prijava. Ministarstvo je budžetom za 2019. godinu opredelilo 41 milion dinara za projekte pošumljavanja. Dodelom sredstava iz Zelenog fonda na osnovu dva ovogodišnja konkursa Ministarstva,

Na osnovu prethodno održanog Konkursa za dodelu sredstava Zelenog fonda Republike Srbije za pošumljavanje u 2019. godini, ukupno je dodeljeno 31.087.246,17 dinara, odnosno 75,82% od planiranih sredstava.

Sredstvima Zelenog fonda Republike Srbije u 2019. godini sufinansirano je 12 jedinica lokalne samouprave za realizaciju 13 projekata.

Milisav Pajević

Srbija i Rusija sarađuju u oblasti primene nuklearne energije u mirnodopske svrhe

04.09.2019

Ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović i zamenik generalnog direktora i direktor bloka za međunarodnu saradnju ruske državne korporacije „Rosatom“ Nikolaj Spaski razgovarali su juče o perspektivama saradnje dveju zemalja u oblasti primene nuklearne energije u mirnodopske svrhe.

Sagovornici su potvrdili spremnost dve strane da sarađuju na izgradnji centra za nuklearnu nauku, tehnologije i inovacije na teritoriji Srbije.

Popović je ukazao na to da će ovaj centar biti zasnovan na najsavremenijim tehnologijama koje danas postoje u oblasti primene nuklearne energije u mirnodopske svrhe.

On je ocenio da će sa takvim centrom Srbija sasvim sigurno postati lider u ovom delu Evrope u istraživanju, razvoju i primeni nuklearnih tehnologija u svim relevantnim oblastima, kao što su medicina, poljoprivreda, industrija, razvoj novih materijala.

Ministar je izrazio uverenje da će ova ustanova biti baza za obrazovanje najboljih srpskih kadrova u oblasti nuklearne energije, ali i mesto gde će se obučavati kadrovi iz celog sveta.

Popović je iskazao zadovoljstvo tempom razvoja odnosa Srbije i Rusije u oblasti primene nuklearne energije u mirnodopske svrhe, koja se ostvaruje kroz saradnju sa državnom korporacijom „Rosatom”.

Prema njegovim rečima, naša zemlja kroz saradnju sa „Rosatomom” dobija transfer znanja i tehnologija koji doprinose podizanju njenih kapaciteta u nauci i ekonomiji.

Spaski je podsetio na to da Srbija i Rusija imaju dugu i bogatu tradiciju saradnje u oblasti primene nuklearne energije u mirnodopske svrhe.

On je izrazio zadovoljstvo činjenicom da Srbija i Rusija posle više od 30 godina obnavljaju saradnju u ovoj oblasti.

Ta saradnja, kako je ocenio, doprinosi obnovi naučne baze Srbije u oblasti primene nuklearne energije u mirnodopske svrhe, ali ima i ogroman komercijalni i ekonomski značaj za Srbiju.

Milisav Pajević

Radovi na sistemu odbrana od poplava Paraćina

03.09.2019

high-water-123200_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay

Prema projektu izgradnje objekata za odbranu od poplava i uređenja korita Crnice, radovi su u završnoj fazi na deonici 4, u delu reke koji prolazi kroz Glavicu. Različiti oblici radova izvode se na različitim deonicama reke, jer su prema proceni stručnjaka, potrebni različiti vidovi odbrane od poplava.

Najzahtevniji radovi odvijaju se na deonici 2, koja prolazi kroz centar grada, pored hotela “Petrus” i kroz kej, ka starom železničkom mostu. Tamo se grade kinete u samom koritu reke, a pored obala se kamenom oblaže rečno dno.

Duž zaštitnih zidova, od “donjeg parka” ka mostiću kod bazena “Prestiž”, rade se pešačke staze, čiji se nivo podiže za tridesetak santimetara, što smanjuje visinu zidova i prolaznicima omogućava pogled na reku.

Projektanti su vodili računa o estetskom uređenju, koliko i o funkcionalnom, pa će na kraju svih radova, šetalište pored reke biti veoma lepo uređeno, uz obavezno ozelenjavanje.

Izvor: Opština Paraćin

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćin u slici i reči“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

Uručeni ugovori za analizu energetske efikasnosti u javnoj svojini u AP Vojvodini

03.09.2019

02092019- Milicevic, dodela ugovora-37 — Foto: Autonomna Pokrajina Vojvodina

Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević uručio je juče predstavnicima 20 lokalnih samouprava ugovore o dodeli sredstava za izradu analize energetske efikasnosti i potrebnih mera za 80 javnih objekata, pre svega osnovnih škola i predškolskih ustanova.

Ovaj projekat, vredan 100.000 evra, finansira Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) na osnovu Memoranduma o razumevanju, koji je, u julu ove godine, potpisala sa Pokrajinskim sekretarijatom za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj.

Potpredsednik Milićević izjavio je ovom prilikom da je ovo početak jednog velikog, višegodišnjeg posla, koji podrazumeva analizu stanja energetske efikasnosti svih 3.000 objekata u javnoj svojini u AP Vojvodini.

„Na taj način ćemo postići nekoliko važnih ciljeva. Pre svega, uštedu u korišćenju energije, i uštedu za budzete, jer se računi za energente plaćaju upravo iz budzeta. Zatim, tu je ekološka dimenzija koja podrazumeva mnogo manje zagađenja naše okoline.

I ne manje važno, na taj način se obezbeđuje mnogo ugodniji boravak za korisnike tih objekata, kao što su škole, univerzitet, te ustanove zdravstvene i socijalne zaštite“, izjavio je Milićević.

Pokrajinska vlada, upravo zbog višestruke koristi za društvo, opredeljena je, kako je istakao Milićević, da na ovom poslu radi ozbiljno i dugoročno.

„U protekle tri godine izdvojili smo 1,2 milijarde dinara za poboljšanje energetske efikasnosti objekata u javnoj svojini i sa tim izdvajanjima ćemo nastaviti i u narednim godinama. Razgovaraćemo, takođe, i sa drugim potencijalnim učesnicima u ovom poslu, kao što su komercijalne banke ili investitori na tržištu kapitala, kako bi podržale stanovništvo u obezbeđivanju uslova za unapređenje energetske efikasnosti objekata u vlasništvu građana“, rekao je potpredsednik Pokrajinske vlade.

Milićević je dodao da će Pokrajinska vlada nastaviti da sarađuje sa EBRD u projektima unapređenja energetske efikasnosti javnih objekata, kao i da će nastaviti razgovore i o drugim aranžmanima na kojima bi zajednički radili, kao što su poslovi u sferi vodosnabdevanja i agrara.

Uručenju ugovora prisustvovali su i pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj Nenad Grbić, kao i predstavnici Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koja finansira ovaj projekat.

Nenad Grbić je naglasio da mere energetske efikasnosti spadaju u primarne programe resornog sekretarijata i zahvalio se predstavnicima EBRD na dosadašnjoj saradnji, što je doprinelo da sekretarijat inicira izradu Atlasa energetske efikasnosti javnih zgrada na teritoriji AP Vojvodine.

Projektom za čiju realizaciju su danas dodeljena bespovratna sredstva obuhvaćene su 42 obrazovne ustanove, 11 zgrada javne uprave, 11 zdravstvenih ustanova, pet objekata socijalne zaštite, pet objekata kulture, po dva banjska i sportska objekta, jedna autobuska stanica i jedna policijska stanica.

Projekat će se sprovesti na teritoriji lokalnih samouprava: Apatin, Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Bela Crkva, Beočin, Vršac, Vrbas, Zrenjanin, Irig, Kanjiža, Kula, Mali Iđoš, Novi Kneževac, Novi Sad, Pančevo, Senta, Srbobran, Subotica i Šid.

Milisav Pajević

Reke dobijaju jednaka prava na odbranu kao i ljudi

03.09.2019

nate-johnston-BW9bM5UoLk4-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Nate Johnston)

Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima usvojena je 1948. godine, a šta se dešava sa pravima prirode?

Ekolozi i aktivisti za zaštitu životne sredine učestvuju u rastućem globalnom pokretu za uvođenje prava prirode u zakonske okvire. Zalažu se za rad na zdravlju celokupnog ekosistema, a ne isključivo na zdravlju ljudi, podsećajući na slučaj jezera Iri u američkoj saveznoj državi Ohajo.

Iz Irija su se u gradski sistem izlile otrovne alge, što je stanovnike učinilo zabrinutim za kvalitet vode. Tom prilikom se povela rasprava oko toga da li priroda ima pravo da u opasnim situacijama brani svoj jedinstveni entitet. Oni koji na to pitanje odgovaraju odlučnim “da”, svoj stav argumentuju činjenicom da su većinu negativnih promena u prirodi izazvali upravo ljudi.

U nekoliko zemalja slični zakoni već postoje. U Ekvadoru i Boliviji je “pravo prirode” uvršteno čak i u poslednji ustav.

Indija se bori za prava reka Jamune i Ganga, Kolumbija zastupa prava Amazona, a u Bangladešu ih imaju sve reke.

Ovakva zalaganja, pak, nisu novina. Još su plemenski narodi svoj život posmatrali neodvojivo od prirode i usklađivali ga sa njenim pravilima. U staroj ideji leži podsetnik da ljudi čine neotuđiv deo uzvišenijeg sistema.

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrew Coelho)

Fond za pravnu zaštitu zajednice u oblasti zaštite životne sredine (CELDF) smatra borbu za prava prirode jednako značajnom kao i borbu za okončanje ropstva ili proglašenje ženskog prava glasa.

Jedan od glavnih postulata ideje da priroda mora imati pravo na odbranu jeste da svi oblici života imaju jednako pravo na postojanje.

Dok određeni deo čovečanstva veruje da je zalaganje za prava prirode među prikladnim, novim i neisprobanim strategijama za borbu sa klimatskim promenama, kritičari inicijative smatraju njihovo uvođenje u pravne sisteme – nedovoljnim, neefikasnim i čak nezakonitim.

Jelena Cvetić

U Vojvodini vlada povoljna klima za – investiranje!

03.09.2019

Konferencija „Investirajte u Vojvodinu“ (Invest in Vojvodina), u organizaciji Privredne komore Vojvodine (PKV) i kompanije „Color media communications“, a uz medijsku podršku magazina „Diplomacy&Commerce“, održana je danas u PKV, u cilju predstavljanja investicionih potencijala AP Vojvodine, privrednih kretanja i razvoja ekonomije u AP Vojvodini i Republici Srbiji (RS), trgovinske i regionalne saradnje, primera dobre prakse, kao i načina za dalje unapređenje investicione klime u nastojanju privlačenja novih investitora, ali i širenja obima postojećih aktivnosti.

Tom prilikom, predsednik PKV Boško Vučurević rekao je da je RS danas lider regiona u privlačenju stranih direktnih investicija (SDI), a Vojvodina, kako je istakao, svakako njen najsnažniji zamajac.

„To je rezultat konzistentne ekonomske politike Vlade RS i Pokrajinske vlade, kao i svih njenih institucija, ali i svih aktivnosti komorskog sistema RS na čelu sa Privrednom komorom Srbije i PKV, razvojnih agencija, trgovinskih predstavništava i ambasada u zemlji. Zato smo i odlučili da zajedno sa ‘Kolor pres grupom’ upriličimo jedan ovakav skup i na jednom mestu okupimo sve najznačajnije aktere,“, naglasio je Vučurević. Podsetio je da je spoljnotrgovinska razmena vojvođanske privrede za prvih sedam meseci tekuće godina iznosila 7,3 milijarde evra. Od toga je ostvaren ukupan izvoz u iznosu od skoro 3,5 milijarde evra, što je povećanje od devet odsto u odnosu na isti period prethodne godine. „Napomenuću i da vojvođanski privrednici ostvaruju 35 odsto ukupnog izvoza RS. Između ostalog, to je svakako rezultat novih investicija i novih pogona, novih tržišta“, rekao je Vučurević.

Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević naglasio je da današnja konferencija treba da da presek aktuelnog stanja privrednih kretanja kod nas i dodao da je stvorena dobra klima za ulaganje, da, kako je rekao, naše kompanije dobro posluju, raste i spoljnotrgovinska razmena, industrijska proizvodnja, sektor usluga, turizam.

„Sveukupno je u Srbiji i Vojvodini u poslednjih nekoliko godina dobra klima za ulaganje, a to govore i podaci – četiri i po procenta rasta BDP u prošloj godini, koji je bio najviši u prethodnoj dekadi. Sve su to dobri signali, ali tu ne smemo stati. Ove godine se očekuje rast od tri do 3,5 procenata, očekuje se dobra godina u agraru, osim nešto malo podbačaja u proizvodnji pšenice zbog vremenskih uslova, sve ostale kulture će dati prinose iznad proseka što će dodatno doprineti rastu BDP. Tendencije i brojke govore i za prvih šest meseci ove godine da se pozitivni trendovi nastavljaju“, rekao je Milićević. Podsetio je da je, prema godišnjem izveštaju britanskog lista „Fajnenšal tajms“ (Financial times), Srbija na prvom mestu po broju direktnih stranih investicija, mereći to veličinom ekonomije. „To zaista govori da smo na dobrom putu u privlačenju i domaćih i stranih investicija, jer ambijent je jednak za sve. Potrebno je da to i nastavimo, a i da kreiramo nove modele, mere, instrumente kojima ćemo podsticati dodatne investicije“, rekao je Milićević.

U svom obraćanju, predsednik „Color Press Group“ Robert Čoban istakao je da, otkad je magazin „Diplomacy&Commerce“ pokrenut 2016. godine, uz njega svakog septembra izlazi i dodatak „Invest in Vojvodina“, a da je ovo prvi put da se uz dodatak, održava i konferencija ovog tipa, koja je okupila sve relevantne činioce – komorski sistem, predstavnike republičke, pokrajinske, gradske vlasti, strane ambasadore, privredu, domaće i strane kompanije.

Razvojna agencija Vojvodine na konferenciji predstavila je investicione potencijale u Vojvodini, prof. dr Vesna Bengin predstavila je Institut Biosens kao primer dobre prakse, a prisutnima su se u okviru tri panela „Različite industrije, jedan cilj: stabilna ekonomija“, „Regionalna međukomorska saradnja: nova šansa za rast“ i „Cirkularna ekonomija: održiva ekonomija u Republici Srbiji“, obratili ambasadori, predsednici PKS i privrednih komora iz Severne Makedonije, Republike Srpske, županije Čongrad, Segedin i Grčko-srpske privredne komore, kao i privrednici.

Konferenciji su prisustvovali ambasadori i predstavnici ambasada u Republici Srbiji (Italija, Japan, Slovenija, Maroko, Egipat, Tunis, Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, Rumunija, Hrvatska), počasni konzuli Slovenije i Tunisa, privrednici, direktori banaka, poljoprivrednih udruženja, zadruga i klastera, predstavnici Novosadskog sajma, Kliničkog centra Vojvodine, Univerziteta u Novom Sadu i drugih relevantnih institucija iz zemlje i inostranstva, koji svojim radom i zalaganjem doprinose pospešivanju privrednog ambijenta.

Izvor: PKV

1...858859860...1,680 Page 859 of 1,680

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM