U Ćupriji zamena vodovodnih cevi starih 60 godina

02.10.2019

Ćupriji predstoji zamena 18 kilometara “sekundarne vodovodne mreže” i modernizacija merenja protoka što će trajati godinu dana i što će država platiti dva miliona evra.

Ćuprija decenijama ima nestašicu vode i druge svakodnevne probleme jer je vodovodna mreža stara 60 godina.

“Mreža je dotrajala tako da ćemo stare azbestne cevi zameniti novim, od modernog materijala s dužim rokom trajanja”, kazao je direktor Javnog komunalnog preduzeća “Ravno 2014” Dejan Ristić.

Ćuprija se vodom za piće snabdeva iz jednog izvorišta kod Paraćina i dva u Ćupriji, te se sada razmatra i izgradnja novih bunara.

JKP “Ravno 2014” je radi predstojećih radova kupilo šest vozila i mašina za 70 miliona dinara, uglavnom iz kredita.

Izvor: Zelena Srbija

Srbija nagrađena za sprečavanje ilegalne trgovine supstancama koje oštećuju ozon

02.10.2019

ozonski_omotač_sertifikat_Srbija — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije je dobitnik medalje i sertifikata za uspešno sprečavanje ilegalne trgovine supstancama koje oštećuju ozonski omotač. Priznanje je uručeno na Godišnjem sastanku regionalne mreže Evrope i centralne Azije (ECA) carine i ozonskih službenika u Kijevu, Ukrajini, koji je održan u septembru 2019. godine.

Takođe, Bojana Radeski, rukovodilac Grupe za zaštitu ozonskog omotača u okviru Odeljenja za zaštitu vazduha i ozonskog omotača, Sektora za upravljanje životnom sredinom, dobitnik je medalje i sertifikata za doslednu primenu iPIC mehanizma, kao jednog od načina za prevenciju ilegalnog prometa ovih supstanci.

Do sada je dodela nagrada regionalne ozonske mreže organizovana 2010, 2012, 2014, 2016. i 2019. godine i na svim dodelama predstavnici Ministarstva su nagrađeni. Petom nagradom zaredom Republika Srbija predstavlja lidera u regionu u pogledu preduzimanja preventivnih aktivnosti u ovoj oblasti.

Za doslednu primenu iPIC mehanizma pored predstavnika Republike Srbije ove godine nagrade su dobili i predstavnici nadležnih ministarstava iz: Belorusije, Kine, Hrvatske, Evropske unije, Severne Makedonije i Rusije.

Kontrola ilegalne trgovine je jedan od ključnih faktora za ispunjavanje obaveza u okviru Montrealskog protokola, međunarodnog sporazuma koji za cilj ima smanjenje oštećenja ozonskog omotača kroz smanjenje potrošnje supstanci koje ga oštećuju, a usvajanjem Kigali amandmana i smanjenje globalnog zagrevanja i klimatskih promena.

Ilegalna trgovina supstancama koje oštećuju ozonski omotač predstavlja ozbiljan problem za većinu potpisnica Montrealskog protokola o supstancama koje oštećuju ozonski omotač i iz tog razloga je važna dobra saradnja i razmena iskustava između nadležnih organa zemalja potpisnica. Mehanizam iPIC je neformalni mehanizam razmene informacija između nadležnih organa zemalja među kojima se vrši promet supstancama koje oštećuju ozonski omotač i na taj način omogućava, na primer, zemlji uvoznici kao što je Srbija da proveri da li je određeni uvoz ovih supstanci legalno i uz svu potrebnu dokumentaciju izvezen iz zemlje izvoznice. Komunikacija se vrši ili putem elektronske pošte ili koristeći poseban iPIC portal. Dosledna primena ovog mehanizma dovela je do smanjenja broja slučajeva potencijalne ilegalne trgovine, odnosno slučajeva u kojima je utvrđeno da nema uredne dokumentacije, kao i do poboljšanja kvaliteta podataka koje Srbija i njeni partneri izveštavaju u okviru svojih obaveza.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Karlsberg budućnosti – manje vode, više piva

02.10.2019

Carlsberg_pivo_staklena_ambalaža — Foto-ilustracija: Pixabay

Jedan od najvećih svetskih proizvođača piva Karlsberg najavio je da će prepoloviti udeo upotrebe vode pri pravljenju piva.

Osmislili su inicijativu u okviru koje će reciklirati 90 odsto vode koju koriste, čime će umanjiti potrošnju energije do 10 odsto. Na taj način će prepoloviti upotrebu vode u sedištu pivare u Danskoj.

Biće prva pivara koja će doprineti uštedi vode. Plan je da količinu vode od trenutnih 2,9 hektolitara po hektolitru piva smanje na 1,4 hektolitra. Od osnivanja do sada ta razmera se menjala, te je 1979. odnos bio 4:1 u odnosu pivo:voda.

Na ovaj način moći će da uštede i do 90 odsto potrošnje vode za varenje piva, što će na nivou celokupne proizvodnje pivare predstavljati veliki uspeh.

Ipak, plan je sastavljen u okvirima koraka ka postepenom progresu, odnosno prvobitni cilj odnosi se na 2022. godinu, do koje bi mogli da imaju potrošnju vode smanjenu za 25 odsto, što će do 2030. biti udvostručeno.

Inicijativa će pomoći uspehu održivog programa pod nazivom “Together Towards ZERO”, prema kojem bi pivara do 2030. godine trebalo da beleži nultu emisiju ugljenika i nultu potrošnju vode, ali i da ispuni zamisao o odgovornoj konzumaciji alkohola i izuzeću od bilo kakvih nezgoda na radnom mestu, odnosno da osigura potpunu bezbednost zaposlenih.

Jelena Cvetić

Resalta i EIF za razvoj energetske efikasnosti u Evropi

02.10.2019

Evropski investicioni fond (EIF) obezbediće Resalti, inovativnom slovenačkom pružaocu rešenja za energetsku efikasnost, šest miliona evra novog deoničkog kapitala. Ovo povećanje kapitala pomoći će Resalti da se razvija i postane glavni pružalac nezavisnih energetskih usluga i rešenja za obnovljive izvore energije, što pozitivno utiče na slovenačku ekonomiju, ekonomiju Evropske unije (EU) i životnu sredinu.

Ova kompanija trenutno radi sa privatnim klijentima, kompanijama i opštinama u Sloveniji, Bugarskoj, Crnoj Gori, Češkoj, Hrvatskoj, Italiji, Makedoniji i Srbiji, pomažući im da smanje emisije ugljen-dioskida (CO2), potrošnju energije i novčane troškove energije.

Novi deonički kapital omogućen garancijom iz budžeta EU, a u okviru Investicionog plana za Evropu (Junker plana), omogućava Resalti da i dalje doprinosi energetski efikasnoj i ekološkoj Evropi. Do danas je kompanija razvila i implementirala rešenja koja su uštedela 300 GWh električne energije i smanjila emisije CO2 za 30.000 tona godišnje, što je jednako sađenju 3.400 ha šume.

Resalta je kompanija koju su osnovali slovenački industrijski giganti – Gorenje, Geoplin i Energetika Ljubljana, a u narednom periodu njen razvoj će biti mahom usmeren na projekte za obnovljive izvore energije i na istovremeno proširenje portfolija energetskih usluga. Evropska komisija (EK) je doprinos kompanije smanjenju emisija CO2 kroz projekat energetske rekonstrukcije Ljubljane prepoznala kao najbolji projekat energetske usluge, koji je ove godine nagrađen Evropskom nagradom za energetske usluge.

Polovina iznosa rekapitalizacije dolazi od zajedničkog instrumenta koji su razvili EIF i Slovenačka razvojna banka (SID), dok druga polovina dolazi odbugarskog investicionog fonda Black Peak Capital i privatnih investitora.

Izvršni direktor EIF-a Pjer Luiđi Gilbert izjavio je da su kompanije poput Resalte dokaz da preduzeća istovremeno mogu biti uspešna i ekološki svesna.

„Postoji poslovna prilika da Evropa postane bolje mesto za buduće generacije i Resalta je pomogla Sloveniji i EU tako što je iskoristila tu priliku. EIF je ponosan što podržava Resaltu koja deli našu viziju Evrope kao mesta gde posao i sredina funkcionišu u harmoniji, a ne u sukobu. Zahvaljujem se i SID-u što je naš pouzdan partner u Sloveniji”, rekao je izvršni direktor EIF-a.

Evropski komesar za klimatske akcije i energiju Migel Arias Kanjete rekao je da Junkerov plan pospešuje postizanje ciljeva korišćenja čiste energije u celoj EU. Danas, Junkerov plan podržava Resaltu, veoma obećavajuću startap kompaniju, u njenom rastu, napretku i razvitku rešenja za obnovljive izvore energije. „Čestitam Resalti na iskorišćavanju prilike koju nudi Junkerov plan i nadam se da će više slovenačkih inovativnih kompanija slediti taj primer”, izrazio je svoje nade Arias Kanjete.

Prema rečima direktora Resalte Luke Komazeca, investicija EIF-a je veliki korak u razvoju Resalte, a poverenje koje im je ukazano potvrđuje važnu ulogu koju nezavisne kompanije imaju u razvoju energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Zahvaljujući ovoj investiciji oni će moći da razvijaju mnoge nove projekte u svom biznis planu. „Uzbuđeni smo što ulazimo u sledeću fazu Resaltinog napretka, za koji smo uvereni da će imati trajan uticaj na energetski profil regije”, izjavio je Luka Komazec.

Ceo tekst pročitajte u tekstu Magazina Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST jun-avgust 2019.

Nemačka razvojna banka zainteresovana za energetske projekte u Republici Srpskoj

02.10.2019

Banja_Luka_RS — Foto: Wikipedia/Rade Nagraisalovic (Tonka)

Ministarka finansija Zora Vidović razgovarala je u Banja Luci sa Adamom Drosdzolom, novoimenovanim direktorom Kancelarije Nemačke razvojne banke (KfW) u BiH, o projektima u oblasti energetske efikasnosti, revitalizaciji i izgradnji vodovodne i kanalizacione infrastrukture, kao i razvojnim projektima u elektroenergetskom sektoru.

Delegacija Nemačke razvojne banke posebno je iskazala interes za projekte u oblasti energetike, gde se, nakon uspešno završene dve faze projekta revitalizacije hidroelektrane „Trebinje 1“, nastavlja treća faza s ciljem produženja radnog veka hidroelektrane.

“Veoma smo zahvalni Nemačkoj razvojnoj banci na spremnosti i volji za podršku RS i dosadašnjim uspešno realizovanim projektima, koji su od velikog značaja za njen razvoj”, izjavila je Vidović i dodala da je od posebnog značaja podrška lokalnim zajednicama od kojih će direktnu korist imati građani.

Istakla je da je nedavno entitetska vlada prihvatila grant sredstva KfW-a za projekat energetske efikasnosti u javnim zgradama, koji bi trebao dati doprinos približavanju standardima Evropske unije u oblasti energetske efikasnosti, saopšteno je iz Ministarstva finansija RS.

“Posebno smo zadovoljni činjenicom da KfW uz kreditna sredstva pruža i grantove, bez kojih bi opštinama i gradovima bilo veoma teško obezbediti potrebna sredstva za ključne projekte”, izjavila je ministarka finansija i navela da je jedan od uspešnih projekata vodosnabdevanje i odvođenje otpadnih voda u Banja Luci, za koji je obezbeđeno 18 miliona evra.

Izvor: Energetika.ba

Nov sistem odbrane od poplava u Paraćinu

02.10.2019

reka_Crnica_Paracin_wiki — Foto: Wikipedia/Bojana Matić

Među najvećim i za građane Paraćina značajnijim projektima koji su obeležili period između dva praznika opštine intenzivirana je izgradnja novog sistema odbrane od poplava na svim projektnim deonicama, od Glavice do ušća u Veliku Moravu.

Najkomplikovaniji i najzahteviniji radovi izvode se u centru grada, na izgradnji novog korita Crnice, zaštitnih obalnih zidova, temelja za ugradne elemente na koje će se postavljati mobilna oprema duž pojaseva, čija je zaštita projektom predviđena na taj način.

Uz sav taj posao sređuju se i kejske staze, koje će biti nastavljene u produžetku velikog šetališta pored reke nizvodno i uzvodno, čime se, uz neophodne radove podizanja stepena zaštite Paraćina od poplava ubuduće, postiže još jedan cilj – produženo i uređeno šetalište pored paraćinske reke.

Goste iz pobratimskih gradova i opština, koji povodom Dana opštine borave u Paraćinu, domaćini su poveli u šetnju kejskom stazom, od novog Kulturnog centra ka Pozorištu, kako bi videli poodmakle radove u odnosu na prethodnu posetu Paraćinu, 27. septembra prošle godine.

Izvor: Opština Paraćin

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćin u slici i reči“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

Nova turistička atrakcija u Užicu – vožnja kajakom kroz kanjon Đetinje

02.10.2019

Kajak8-1024x683-768x512 — Foto: Grad Užice

U okviru projekta Unapređenje turističke infrastrukture u regiji Zapadna Srbija u Užicu je nabavljeno 10 kajaka kojima će se posetioci voziti stazom dugom 900 metara kanjonom reke Đetinje.

„Ovaj projekat finansiralo je Ministarstvo turizma sa 1,4 miliona dinara. Pored kajaka, koji su namenjeni prvenstveno vožnji rekreativaca, urađeno je pristanište, stavljena zaštitna ograda na brani, a iz gradskog budžeta urađene su pristupne stepenice. Ovo je novina u turističkoj ponudi klisure reke Đetinje, koja sa biciklističkom stazom, zip lajnom, neolitskim naseljem čija izgradnja je u toku, kao i rekonstrukcija Starog grada, sigurno će privući još više turista u Užice“, rekao je direktor TO Regije Zapadna Srbija Miroslav Rađen.

Gradonačelnik Užica Tihomir Petković podsetio je da je Ministarstvo turizma uložilo više miliona evra u razvoj turizma u gradu na Đetinji i da će novi sadržaj još više uticati na raznovrsnost turističke ponude.

„Zelenom stazom u kanjonu Đetinje podstakli smo Užičane da se više bave biciklizmom, a sada im nudimo mogućnost da probaju i vožnju kajakom, koji je jedan od najzdravijih i najlepših vidova rekreacije“, istakao je Petković.

Trener kajakaške reprezentacije Srbije Milenko Našagaćin koji je učestvovao u organizaciji vožnje kajakom po Đetinji, rekao je da je ovo jedna od najlepših kajakaških staza u zemlji.

„Lokalitet je savršen. Predivna je priroda. Onaj ko dođe i proba vožnju kajakom sigurno neće pogrešiti. Biće u prilici da doživi nešto novo i mislim da je ovo jedini, pravi način da se Đetinja doživi sa vode“, poručio je Našagaćin.

Posle promo vožnje, koja je organizovana proteklog vikenda, Užičani će od proleća, kao i svi gosti ovog grada, moći da se voze kajacima rekom Đetinjom od Velike brane nizvodno 900 metara.

Izvor: Grad Užice

Kuršumlija izabrana za „Izuzetnu destinaciju Evrope“ u Srbiji

01.10.2019

Kursumlija-panorama — Foto: Wikipedia/Nikolić

Opština Kuršumlija je pobednik ovogodišnjeg nacionalnog izbora za “Izuzetnu destinaciju Evrope” (EDEN) u Srbiji. Za prateće destinacije su izabrani Pećinci i Kruševac, a takmičenje je kod nas sprovela Turistička organizacija Srbije.

Proglašenje dobitnika priznanja upriličeno je na Svetski dan turizma 27. septembar na svečanoj ceremoniji u Skupštini grada Beograda.

Tema ovogodišnjih nacionalnih EDEN konkursa održanih u 16 evropskih zemalja članica ili kandidatkinja za člasntsvo u Evropskoj uniji je bila “Zdravstveni i velnes turizam”.

Poseban naglasak je ove godine u našoj zemlji bio stavljen na destinacije koje poseduju uredbom utvrđeno područje banje i/ili klimatskog mesta, zaštićeno područje – nacionalni park, park prirode, predeo izuzetnih odlika, opšti ili specijalni rezervat prirode, spomenik prirode, zaštićeno stanište ili rezervat biosfere UNESKO.

“Kuršumlija, mogu da kažem slobodno, je jedina opština u Srbiji koja na svojoj teritoriji ima tri banje – Prolom, Lukovsku i Kuršumlijsku, prirodni fenomen Đavolju varoš, bogato kulturno-istorijsko nasleđe”, rekla je Jasmina Savić, direktorka Turističke organizacije Kuršumlija, za RTS, dodavši da i Nemanjini manastiri iz 12. veka postaju sve popularniji, kako među domaćim, tako i među stranim turistima.

Ministar turizma Rasim Ljajić je prezadovoljan rezultatima ove privredne grane, a naročito novim smeštajem i brojem od 400 hotela.

Svaki deseti zaposleni čovek na svetu radi u turizmu što znači da je ovo jedna od najisplativijih grana privrede u svakoj državi pa i Srbiji, rečeno je u Skupštini grada na proslavi Svetskog dana turizma.

Izbor za “Izuzetnu destinaciju Evrope” je projekat Evropske komisije sa ciljem povezivanja područja u kojima se razvija ekološki, kulturološki i društveno prihvatljiv turizam kako bi ona međusobno sarađivala i delila značajna iskustva i naučene lekcije. Nagrađene destinacije dobijaju mogućnost za povećanu međunarodnu promociju i učešće u radu nacionalne i evropske EDEN mreže s fokusom na održivi turizam.

U finale na evropskom nivou plasirale su se dve destinacije iz Slovenije, Dolenjska i Podčetrtek, a pobedu je, po odluci stručnjaka, odneo Podčetrtek.

Jelena Kozbašić

Santa leda od 315 milijardi tona odvojila se od Antarktika (VIDEO)

01.10.2019

Antarktik_obala_ledena_ploča — Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Palmer)

Foto-ilustracija: Unsplash (Torsten Dederichs)

Odvojila se santa leda površine 1,6 kvadratnih kilometara i težine 315 milijardi tona od treće po veličini ledene ploče Ejmeri na Antarktiku. Na njoj nije bilo značajnih promena još od 1963/64. godine, ali naučnici smatraju da ovo odvajanje nije povezano sa klimatskim promenama.

Helen Amanda Friker sa Instituta za okeanografiju “Scripps” prva je primetila pukotinu na ploči još na početku drugog milenijuma i procenila da će se ploča slomiti između 2010. i 2015. godine. Ipak, naučnici nisu mogli da znaju na kojem će tačno mestu će doći do odvajanja. Tvrde da je ovo deo uobičajenih prirodnih procesa koji se ponavljaju na svakih 60-70 godina i da ga zato ne treba povezivati sa klimatskim promenama.

Naučnici napominju da će biti neophodno da se isprati kako gubitak ove količine leda utiče na okean jer Ejmeri predstavlja ključan odvodni kanal za istočni deo kontinenta. Takođe, ova santa veličine Sidneja može predstavljati opasnost pri plovidbi, čemu će se posvetiti pažnja u narednom periodu.

Jelena Cvetić

Zašto na ovoj američkoj benzinskoj pumpi nema benzina?

01.10.2019

takoma_park_gas-to-electric_station — Foto: Twitter (screenshot)

Kada nekadašnje mušterije jedne benzinske pumpe u Takoma Parku u saveznoj američkoj državi Merilend svrate do nje kako bi dopunili svog dvotočkaša ili četvorotočkaša, ostaće iznenađene i praznog rezervoara. Umesto creva za gorivo zateći će kablove za električnu energiju.

Pomenuta pumpa je prva u Sjedinjenim Američkim Državama koja je napravila zaokret od iskorišćavanja naftnih derivata ka upotrebi punjača za električna vozila. Otvorena je 24. septembra.

Putevima Merilenda trenutno jezdi 20.700 elektromobila, a procenjuje se da će novi kapaciteti za punjenje dodatno motivisati građane da benzince i dizelaše zamene u korist vozila na električnu energiju. Infrastruktura je neophodna i za elektrifikovanu taksi službu.

Iza preduzeća RS Automotives u prošlosti stoji 61 godina rada u polju fosilnih goriva, a ispred – mnogo zelenija budućnost. Vlasnik Depesvar Doli je objasnio medijima kako je vremenom postajao sve nezadovoljniji ugovorima sa naftnim kompanijama, što zbog ograničenja snabdevanja iz više različitih izvora, što zbog pritiska da se određena količina energenata proda, što zbog nedovoljne pomoći pri održavanju pumpe.

Lokalni politički zvaničnik se prošle godine obratio Doliju sa idejom da “ozeleni” svoje poslovanje, a presudan faktor u njegovoj neobičnoj ličnoj energetskoj tranziciji je bila njegova sedamnaestogodišnja kćerka koja ga je, kroz lekciju o životnoj sredini, ubedila da bi to bila ispravna odluka.

“Ne radim to isključivo zbog profita razmišljajući koliko novca ću zaraditi – ne! Znam da je podređeno plemenitom cilju i da je nešto novo”, rekao je on i zaključio da će svojim primerom možda ohrabriti i druge preduzetnike da mu se pridruže i pruže podstrek razvoju elektromobilnosti.

Četiri punjača imaju ukupnu snagu od 200 kW. Baterije na automobilima moći će da se napune do oko 80 odsto u roku od 20 do 30 minuta. Za to vreme, njihovi vlasnici imaju mogućnost da se, uz grickalice i piće, opuste u prodavnici. U njoj su postavljeni i ekrani na kojima će vozači imati uvid u to koliko vremena je preostalo do potpunog punjenja baterije njihovog elektromobila. U sklopu “pumpe” se nalazi i radionica.

Dodatni punjači su Takoma Parku, prema rečima direktora Instituta za električna vozila Metjua Vejda, bili očajnički potrebni. U gradiću sa oko 17.000 stanovnika postojalo je tek dva koja su korišćena bez prestanka. Ljudi su stajali u redu kako bi napunili baterije elektromobila, pa će Dolijeva transformisana benzinska pumpa pomoći da Takoma Park ispuni potrebe svojih meštana za električnom energijom u sektoru saobraćaja.

Jelena Kozbašić

Poljoprivrednici traktorima krenuli na protest u Hag

01.10.2019

traktori_farmeri_protest — Foto: Twitter (screenshot)

Saobraćaj na holandskim putevima danas, 1. oktobra, potpuno je blokiran jer su holandski poljoprivrednici krenuli traktorima prema Hagu, gde je planirano okupljanje na demonstracijama. Poljoprivrednici će štrajkovati jer su, kako kažu, bez potrebe predstavljeni kao krivci za zagađenje azotom, kao i za zlostavljanje životinja.

Zagađenje azotom trenutno je primaran politički problem u Holandiji. Za najveću emisiju azota okrivljena je poljoprivredna industrija, zbog čega su se poljoprivrednici žestoko pobunili. Smeta im, takođe, što ih okrivljuju za nedozvoljeno držanje velikog broja životinja i što ih posmatraju kao zlostavljače životinja.

Zato se preko 10.000 poljoprivrednika okupilo kako bi iskazali svoje nezadovoljstvo. Tvrde da se ovim poslom bave upravo zato što vole i cene prirodu i žele da im se ukaže potrebno poštovanje. Uprkos tome, političari, mediji i aktivisti ih predstavljaju u drugom svetlu.

Ulice su potpuno blokirane i putevi su jedva prohodni. Preko 1.000 kilometara puta je zakrčeno pojačanim saobraćajem, što je dodatno otežano kišnim vremenskim uslovima. Ljudi koji su se našli na putevima opisali su jutrošnju situaciju kao jednu od najgorih u saobraćuju u istoriji zemlje.

Gradsko veće Haga dalo je odobrenje da se u gradu pojavi 75 traktora, dok će ostali biti preusmereni na druge lokacije.

Za sada je zabeleženo da je minimum jedan vozač uhapšen jer se kretao srednjom trakom kako bi izbegao blokade na putu.

Jelena Cvetić

Hrvatska i slovenačka strana o Nuklearnoj elektrani Krško

01.10.2019

Hrvatska_Slovenija_Nuklearna_elektrana_Krško — Foto: Ministarstvo zaštite okoline i energetike RH

Foto-ilustracija: Unsplash (Damien Checoury)

Sednica Međudržavne komisije za praćenje sprovođenja Ugovora između Vlada Republike Hrvatske i Republike Slovenije o uređenju statusnih i drugih pravnih odnosa u vezi ulaganja, korišćenja i razgradnje Nuklearne elektrane Krško održana je danas na Bledu u Sloveniji.

Na sednici se raspravljalo o izveštaju o radu elektrane od prošle sednice Međudržavne komisije i predstavljena je treća revizija Programa razgradnje i Programa zbrinjavanja radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva, koji su ključni dokumenti za sprovođenje međudržavnog sporazuma. Članovi Međudržavne komisije su treću reviziju programa primili na znanje i uputili u dalju proceduru koja u Republici Hrvatskoj podrazumeva da Međudržavne komisije može usvojiti reviziju programa uz prethodnu suglasnost Hrvatskog sabora.

Jedna od tema ove sednice bio je i izveštaj koordinacijskog odbora o mogućnosti nalaženja zajedničkog rešenja zbrinjavanja nisko i srednje radioaktivnog otpada.

„Sledeća sednica na međudržavnom nivou održaće se krajem ove godine, a najkasnije do kraja januara 2020, što ostavlja prostor za dodatne razgovore i konsultacije po ovom pitanju”, rekao je ministar zaštite okoline i energetike dr sc. Tomislav Ćorić i dodao da „varijanta skladištenja, odnosno odlaganja u kojem se rešava tek deo našeg problema, dakle samo otpad koji nastaje na nivou Nuklearne elektrane Krško, nije za Hrvatsku dugoročno rešenje, s obzirom na činjenicu da Hrvatska na čitavom nizu lokacija u ovom trenutku ima institucionalni otpad. Mi želimo da rešenje konačnog problema bude adekvatno za sav otpad” zaključio je Ćorić.

Do sledeće sednice Međudržavne komisije obe strane trebali bi da imaju saglasnost za usvajanje treće revizije Programa razgradnje i Programa odlaganja radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnoga goriva.

Izvor: Ministarstvo zaštite okoline i energetike RH

Zašto je Tajland prinuđen da preseli prestonicu?

01.10.2019

Bankog_centar_Tajland — Foto-ilustracija: Unsplash (Andreas Brücker)

Prestonica Tajlanda možda više neće biti Bangkok. Nakon jučerašnjeg velikog zagađenja vazduha i drastičnog nivoa smoga, zbog kojeg se građanima savetovalo da ostanu unutra ili da nose zaštitne maske, premijer Prajut Can-Oca nagovestio je mogućnost da se prestonica preseli.

Smog nastaje kao rezultat prenaseljenosti grada i intenzivnog saobraćaja. Razvija se kad sitna prašina iz vozila i sa građevine dospe u kontakt sa vlažnošću u vazduhu.

Lako se disanjem unosi u organizam, a nakon što dospe u krvotok, može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme i oštećenje respiratornog i kardiovaskularnog sistema.

Još jedan od razloga zbog kojih se savetuje prebacivanje prestonice jeste i veliki problem prenaseljenosti u gradu.

Foto-ilustracija: Unsplash (William Manuel Son)

Prebacivanje prestonice predstavlja zahtevan poduhvat i potrebno je pronaći grad koji nije daleko, ali voditi računa i da samo “preseljenje” ne bude skupo. Drugi vid rešenja prepoznaje se u raseljavanju u šire područje Bangkoka, kako bi se smanjila gužva u samom gradu.

Nije prvi put da se ovo pitanje pokreće na Tajlandu. I prethodni ministar Taksin Šinavatra se bavio tim problemom i razmatrao mogućnost prebacivanja prestonice oko 100 kilometara dalje.

Tajland bi ovim mogao postati druga država u jugoistočnoj Aziji koja seli prestonicu. Indonezija će takođe biti prinuđena da to učini jer sadašnja prestonica Džakarta vodi borbu sa prenaseljenošću i zagađenjem, a problem predstavlja i spuštanje nivoa mora i bojazan da bi ostrvo Java, na kojem se nalazi, moglo da potone.

Već je izabrana nova lokacija – provincija Istočni Kalimantan na ostrvu Borneo, a samo premeštanje će morati da sačeka 2024. godinu.

Jelena Cvetić

Da li je Srbiji neophodna pomoć Evrope za gašenje termoelektrana na ugalj?

01.10.2019

termoelektrane_ugalj_rudnik — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je u Bukureštu, na sastanku ministara životne sredine EU, da je Srbiji neophodna pomoć evropskih fondova za gašenje termoelektrana na ugalj i da se poslednjih godina ulažu značajna sredstva kako bi se to pitanje rešilo. Trivan je u Rumuniji razgovarao i sa evropskim komesarima za klimu i energetiku i za životnu sredinu.

Na sastanku sa evropskim komesarom za klimatske akcije i energetiku Migelom Ariasom Kanjeteom u okviru Neformalnog sastanka ministara zaštite životne sredine članica EU kazao da su među najznačajnim ekološkim problemima u Srbiji upravljanje otpadom, nedostatak administrativnih kapaciteta i smanjenje zagađenja vazduha iz termoelektrana.

U okviru plenarnog zasedanja Neformalnog sastanka koji se održava u Bukureštu, održane su sesije posvećene klimatskim promenama i rezultatima Globalne procene stanja biiodiverziteta i ekosistemskih usluga i značaju za EU i Globalni okvir biodiverziteta za period nakon 2020. godine.

Obraćajući se učesnicima skupa, Trivan je ukazao da Srbija trenutno utvrđuje strateški i zakonodavni okvir u oblasti klimatskih promena kroz Nacrt Zakona o klimatskim promenama, čije se usvajanje očekuje u narednom periodu, i Strategiju za klimatske promene sa Akcionim planom, saopštilo je Ministarstvo.

“Zakonom o klimatskim promenama Srbija će u svoje zakonodavstvo preneti odredbe relevantnih propisa EU iz date oblasti”, rekao je Trivan i dodao da je važna razmena znanja i dobre komunikacije između pripadnika akademske zajednice, građana, vladinih institucija, organizacija civilnog društva i privatnog sektora.

Trivan se u okviru Neformalnog sastanka 20. maja sastao se i sa evropskim komesarom za životnu sredinu Karmenom Velom i ministrima zaštite životne sredine Portugalije, Turske, Slovačke, kao i državnim sekretarom Španije.

U razgovoru sa evropskim komesarom za životnu sredinu, Trivan je rekao da su pitanja upravljanja otpadom i prečišćavanja otpadnih voda prioritetna za rešavanje u cilju poboljšanja životne sredine u Srbiji i da je za Srbiju značajna podrška i pomoć EU u tom procesu.

Vela je rekao da je Srbija “dosta uradila po pitanju pregovaranja i usvajanja pregovaračke pozicije za Poglavlje 27“, koje se odnosi na životnu sredinu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Samuel Zeller)

“Poručujem Srbiji da ostane na istom dobrom kursu kada je reč o zaštiti životne sredine”, rekao je Vela.

Tokom susreta Trivana i turskog ministra za oblast zaštite životne sredine Murata Kurma predloženo je da se intenzivira saradnja dve zemlje u oblasti ekologije i da se završi priprema Memoranduma o razumevanju resornih ministarstava.

Kurma je uputio poziv Trivanu da učestvuje na konferenciji o otpadu koja će biti održana u Turskoj u novembru.

Izvor: EurActiv.rs

Svoje smeće u svoje dvorište – poručuju sa Trgovske gore

01.10.2019

reci_ne_trgovinska_gora — Foto: Facebook (screenshot)

U Bosanskom Novom danas su održani mirni protesti građana protiv namere Republike Hrvatske da izgradi odlagalište radioaktivnog i nuklearnog otpada na području Trgovske gore.

Sa skupa, koji je u centralnoj pešačkoj zoni organizovala Inicijativa „Trgovska mora reći – ne može“, između ostalog, poručeno je: “Ne damo da iko ugrozi 300.000 ljudskih života i Nacionalni i Park prirode Una“.

“Niko ne sme ignorisati međunarodne i sve druge moguće akte koji tretiraju oblast zaštite ljudskih života i prirodnih dobara”, poruka je protestnog skupa.

Kako je rečeno, niko nema pravo ignorisati usaglašene akte, sve sporazume, konvencije, principe i načela, ali i poziciju Bosne i Hercegovine, čiji građani imaju pravo na život i čuvanje okoline u kojoj žive.

“Glas onih koji su ugroženi upravo ignorišu zemlje koje imaju nameru da izgrade odlagalište nuklearnog, radioaktivnog otpada iz elektrane Krško na Trgovskoj gori, a to su Hrvatska i Slovenija.

Komšijama iz Hrvatske i Slovenije poručili su da se pokažu komšijski i svoje smeće ne ostavljaju njima u dvorište. Peticija je jedan od temelja za moguću tužbu i dalju pravnu bitku.

Ovo je pitanje zaštite ljudskih života, pitanje opstanka na ovim područjima koja su ionako raseljena.

“I zato, pozivamo sve građane Bosne i Hercegovine, u domovini i dijaspori, građane Hrvatske koji bi bili ugroženi ovim odlagalištem da potpišu peticiju i da stanu uz inicijativu “Trgovska mora reći – ne može”, jer ne može, ne damo da iko ugrozi 300.000 ljudskih života i Nacionalni i Park prirode Una”, rekli su.

Istakli su da zemlje članice EU i njihove ambasade nedopustivo stoje po strani, kao i da se cela međunarodna zajednica mora napokon aktivno uključiti u ovaj problem, mora zaustaviti mogući egzodus stanovništva sa ovih prostora i zatražiti poštovanje svih međunarodno–pravnih akata kojih su BiH i RH potpisnice.

Ne želimo verovati da se 30. septembra može desiti donošenje odluke od strane Hrvatske i Slovenije da odlagalište bude stacionirano u Trgovskoj gori, jer to bi nas prisililo na radikalne, nekomšijske mere. Pozivamo na razumno, komšijsko tretiranje naših života i prava”, poručeno je tokom današnjeg skupa u Bosanskom Novom, prenose Vijesti.ba.

Izvor: Energetika.ba

“Kritična masa” u vožnji po Beogradu

01.10.2019

plavi_bicikl_ulica — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (João Marcelo Martins)

Beogradsko Udruženje građana “Ulice za bicikliste” po 102. put, kao i svake poslednje subote u mesecu, priređuje zajedničku mesečnu biciklističku vožnju “Kritična masa”, ovog puta u okviru akcije “Samo ne autom”, započete tokom Evropske nedelje mobilnosti. Okupljanje građana koji bicikl koriste kao prevozno sredstvo, kao i svih drugih koji žele da im se pridruže, bilo je u subotu, 28. septembra, u 16.30 na Trgu Nikole Pašića, a vožnja gradskim ulicama uz muziku i obezbeđenje saobraćajne policije počela je u 17 sati.

“Kritična masa” nosi poruku o zaštiti životne sredine, promoviše bicikl kao prevozno sredstvo i motiviše ljude da što češće sednu na bicikl umesto u automobil, navelo je Udruženje “Ulice za bicikliste”.

“Ulice za bicikliste” i portal “Bajsologija” već četvrte godine uzastopno, u okviru Evropske nedelje mobilnosti organizuju izazov “Samo ne autom”, pozivajući građane da jedan dan na posao krenu biciklom, pešice, trotinetom ili javnim prevozom umesto automobilom.

Cilj takmičenja – izazova je da se ulice rasterete saobraćaja, da vazduh bude čistiji, a grad bezbedniji, piše u najavi Udruženja.

Izvor: Zelena Srbija

1...844845846...1,679 Page 845 of 1,679

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM