Home Blog Page 8

Završava se najveći projekat solarne elektrane u sistemu Elektroprivrede BiH

Foto: EP
Foto: EP

MT‑KOMEX zajedno sa kompanijom MT-KOMEX BH privodi kraju izgradnju Fotonaponske elektrane (FNE) Rešetnica, u istoimenom mestu u gradu Goraždu.

Ova solarna elektrana u Bosansko-podrinjskom kantonu je ujedno i najveća solarna elektrana u sistemu JP Elektroprivreda BiH d.d Sarajevo, koja je investitor postrojenja.

Rešetnica se nalazi na lokaciji od 900 metara nadmorske visine i platou površine 10.000 metara kvadratnih, a sam projekat je od početka imao razne izazove koji su uspešno rešavani.

Izgradnja solarne elektrane urađena je po sistemu „ključ u ruke“, tako da je kompanija MT-KOMEX preuzela planiranje i izradu modela elektrane, dopremanje materijala, odabir tehnologije, instaliranje panela i konstrukcije, postavljanje invertora i ostale potrebne opreme i infrastrukture.

Predviđa se da će solarna elektrana proizvoditi procenjenu godišnju energiju od 1.411 MWh, što je dovoljno da se podmire potrebe za električnom energijom oko 350 domaćinstava.

Za FNE Rešetnica, postavljeno je 2.340 fotonaponskih panela proizvođača „Aiko“ pojedinačne snage 450 W, dok su za konvertovanje struje i priključivanje na elektroenergetsku mrežu zaduženi invertori proizvođača „Huawei“.

Pročitajte još:

Ovaj projekat je zahtevao da se uradi specijalna konstrukcija koja odgovara tamošnjim meteorološkim uslovima.

„Konstrukcija je specifična po tome što je morala biti konsturisana posebno za ovaj projekat jer se radi o terenu koji zbog snežnih padavina zahteva dodatno ojačanje“, rekli su iz kompanije MT-KOMEX BH.

MT‑KOMEX zajedno sa kompanijom MT-KOMEX BH uspešno je savladala montažu konstrukcije i panela na terenu koji je pod velikim nagibom, a koji ide i do 15 stepeni sa orjentacijom prema jugu, dok su obično mesta za solarne elektrane sa manjim nagibom.

Može se reći da FNE Rešetnica zbog svog terena, spada u mesto prilično zahtevno i nepristupačno za izgradnju, zbog čega završetak ovog projekta i puštanje u rad solarne elektrane, prestavlja uspeh za izvođača ali i investitora.

Energetski portal

Održana druga sednica Posebne radne grupe za izgradnju RHE Bistrica

Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)
Foto-ilustracija: Unsplash (T L PlbeyaME7Jk)

Posebna radna grupa za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Bistrica održala je drugu sednicu na kojoj je razmatran napredak u izradi tehničke dokumentacije, saopšteno je iz Ministarstva rudarstva i energetike.

Prema rečima ministarke rudarstva i energetike, Dubravke Đedović Handanović, do sada su završeni Idejni projekat, Studija opravdanosti, Studija nepokrenih kulturnih dobara i Studija o priključenju elektrane na prenosnu mrežu.

“Prostorni plan područja posebne namene uskoro će biti usvojen na sednici Vlade, nakon čega sledi ishodovanje lokacijskih uslova, dok je u izradi Studija o proceni uticaja na životnu sredinu koja će biti usvojena nakon javnog uvida, do kraja ove godine, a takođe je započeta i izrada Projekta za građevinsku dozvolu”, rekla je Đedović Handanović.

Ona je dodala da je RHE Bistrica najvažniji projekat u energetskom sektoru koji je prepoznat i u programu „Skok u budućnost – Srbija 2027“.

Pročitajte još:

“Bistrica će biti prva reverzibilna hidroelektrana koju ćemo graditi nakon tri i po decenije i najveći novi energetski kapacitet od 646 MW, neophodan za sigurnost snabdevanja električnom energijom u narednim godinama, povećanje proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora, balansiranje i skladištenje energije“, istakla je ministarka.

Ona je podsetila da je resorno ministarstvo dobilo zvaničnu potvrdu Vlade Japana, odnosno njihovog Ministarstva spoljnih poslova, da je nakon preliminarne analize tehničke dokumentacije doneta pozitivna odluka o učešću Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA) u finansiranju i izgradnji RHE Bistrica.

„Nastavićemo da radimo na obezbeđivanju komplentnog finansiranja najvažnijeg projekta u energetskom sektoru”, rekla je Đedović Handanović.

Energetski portal

Erste Banka i Erste Leasing finansijski podržali izgradnju nove solarne elektrane „Saraorci“

Foto: Erste Banka
Foto: Erste Banka

Primena novih tehnologija obnovljivih izvora energije, smanjenje emisije štetnih gasova i poboljšanje efikasnosti energetskih sistema postaju imperativ u savremenom svetu suočenom sa klimatskim promenama i sve većom tražnjom za energijom. Ulaganje u obnovljive izvore energije ne samo da doprinosi zaštiti životne sredine, već i jača energetsku sigurnost i ekonomski razvoj zemalja, a solarne elektrane, kao jedan od najefikasnijih oblika korišćenja obnovljivih izvora energije, igraju ključnu ulogu u ovoj tranziciji.

Zbog toga su kompanije Erste Banka i Erste Leasing odlučile da pruže finansijsku podršku izgradnji nove solarne elektrane „Saraorci“, projekta koji je realizovan u partnerstvu sa investitorom AVR Solar Park d.o.o, članom nemačke AVR Grupe, i kineskom kompanijom PowerChina. Otvaranje ove solarne elektrane u selu Saraorci, na 20 km južno od Smedereva i na 75 km od Beograda, predstavlja važan korak na putu transformacije ka održivoj budućnosti Srbije.

Projekat solarne elektrane „Saraorci“ predstavlja izuzetan primer integracije inovativnih tehnologija i održivog poslovanja. Sa izlaznom snagom od 9,86 MW i instaliranom snagom od 11,8 MW, ova fotonaponska elektrana će godišnje proizvoditi oko 15.100 MWh električne energije, dovoljno da zadovolji potrebe 2.400 domaćinstava. Opremljeni sa preko 18 hiljada fotonaponskih panela koji koriste monokristalni silicijum, 28 invertora i 3 transformatorske stanice kontejnerskog tipa, „Saraorci“ predstavljaju jednu od najvećih solarnih elektrana u Srbiji.

Pročitajte još:

Foto: Erste Banka

Jedna od ključnih prednosti ovog projekta jeste smanjenje emisije ugljen-dioksida za 17.500 tona godišnje, čime se značajno doprinosi zaštiti životne sredine i održivosti energetskog sektora. Energija koju ova elektrana proizvodi direktno se integriše u elektrodistributivnu mrežu, doprinoseći redukciji energetskih izvora i stabilnosti elektroenergetskog sistema u Srbiji.

Partnerstvo između Erste Banke i Erste Leasing-a, kao kompanija koje koje duboko veruju u ESG principe, predstavlja još jedan pokazatelj njihovog snažnog opredeljenja održivom finansiranju, na zajedničkom putu ka unapređenju energetske efikasnosti.

Zahvaljujući posvećenosti i viziji svih partnera uključenih u ovaj projekat, Srbija je ostvarila veliki napredak ka postizanju energetske nezavisnosti i unapređenju ekološke održivosti, a Erste Banka i Erste Leasing su svojim fokusom na zelene investicije i održivi razvoj još jednom potvrdili da pozitivnim promenama svaka kompanija može mnogo učiniti u poglednu očuvanja naše planete za generacije koje dolaze.

Izvor: Erste Banka

Potpisan ugovor za izgradnju kolektora u Zrenjaninu

Foto-ilustracija: Pixabay
Photo-illustration: Pixabay

Potpisan je Ugovor na osnovu kojeg će se u Zrenjaninu krenuti sa izgradnjom glavnog gradskog kolektora.

Kako je navela Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, izgradnja ovog kolektora, neophodna je za efikasno funkcionisanje sistema za upravljanje otpadnim vodama u ovom gradu.

Pored toga, ministarka je istakla da je projekat izgradnje glavnog kolektora dužine 1,75 kilometara, važan preduslov za rad postrojenja za preradu otpadnih voda, čija izgradnja je deo drugog projekta.

Planirano je da radovi na izgradnji kolektora počnu krajem jula, dok je rok za završetak radova planiran krajem jula 2026. godine.

Pročitajte još:

,,Izgradnja kolektora u Zrenjaninu je važna za efikasan rad budućeg postrojenja za preradu otpadnih voda, nakon čega će biti obezbeđena potpuna zaštita recipijenata od mogućih nekontrolisanih izlivanja otpadnih voda, jer će se ispuštati tehnički ispravna voda’’, rekla je ministarka.

Ovi projekti su važni za Zrenjanin, rekla je ona, objašnjavajući da će se njihovom realizacijom omogućiti zaštita Aleksandrovačkog kanala, vodotoka reke Begej i očuvanje biodiverziteta.

Energetski portal

Značajan potencijal za zajednička ulaganja i trgovinu sa Brazilom

Foto-ilustracija: Unsplash (Farsai Chaikulngamdee)
Foto-ilustracija: Pixabay (andreas160578)

Mogućnosti za povećanje trgovinske razmene Srbije sa Brazilom nalaze se u sektoru poljoprivredno-prehrambrenih proizvoda, posebno u izvozu domaćih konditorskih proizvoda, voća i povrća zbog sezonske komplementarnosti, ali i veštačkog đubriva, rečeno je na sastanku Tatjane Ercegović Petrić, pomoćnika direktora Sektora udruženja privrede PKS sa delegacijom Ministarstva poljoprivrede i stočarstva Brazila.

Delegaciju Brazila predvodio je Žulio Sezar Forte Ramos, pomoćnik sekretara poljoprivrede za trgovinu i međunarodne odnose, a u sastavu delegacije bili su Marsel Moreira Pinto, direktor Odeljenja za promociju trgovine i ulaganja, Luis Rua, direktor tržišta brazilskog Udruženja životinjskih proteina, kao i predstavnici Ambasade Brazila u Beogradu.

Na sastanku su razmatrane mogućnosti saradnje u industriji mesa i mesnih prerađevina kroz zajednička ulaganja koristeći pogodnosti koje Srbija poseduje kao atraktivna investiciona destinacija. Poseban naglasak stavljen je na mogućnosti izvoza iz Srbije poljoprivrednih mašina za male i srednje farme, budući da Brazil deo potreba za poljoprivrednim mašinama zadovoljava iz uvoza.

Pročitajte još:

Kao konkretizacija međuinstitucionalnog dijaloga, učesnici sastanka su se saglasili da se na jesen putem video konferencije organizuju bilateralni sastanci srpskih i brazilskih kompanija.

Brazil sa preko 215 miliona stanovnika tradicionalno predstavlja najznačajnijeg spoljnotrgovinskog partnera Srbije u Latinskoj Americi sa kojim je razmena od preko 200 miliona dolara veća od zbira razmene Srbije sa svim ostalim zemljama latinoameričkog kontinenta.

Međutim, potencijal za dalje unapređenje trgovinskih odnosa sa Brazilom i dalje je značajan, zaključeno je na sastanku predstavnika udruženja PKS i brazilske delegacije.

Izvor: PKS

Finansiranje energetskog sektora – odnos duga i kapitala

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Na pitanje ko ima najveći udeo u investicijama, odgovor je – korporacije. Međutim, domaćinstva i vlade imaju ključnu ulogu u ovom smislu. Naime, domaćinstva su značajno povećala svoje učešće od 2015. godine, naročito kroz primenu solarnih panela, mera energetske efikasnosti, toplotnih pumpi, električnih vozila i drugo. Sa druge strane, vlade su te koje podržavaju ovakve investicije kroz, recimo, poreske olakšice.

Uopšteno gledano, od 2015. godine, struktura kapitala investiranja u globalnom energetskom sektoru ostala je stabilna, navodi se u novom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA). Izveštaj se bavi odnosom duga i kapitala, kada je reč o finansiranju ovog sektora.

Trenutno, dug čini oko 46 odsto ukupnih troškova, a kapital oko 54 odsto. Pojašnjenja radi, dug predstavlja onaj deo novca koji je pozajmljen, recimo od banki. Na drugoj strani, kapital, kako i sama reč govori, predstavlja sopstveni kapital onoga ko ulaže.

Pročitajte još:

Međutim, dug nije isti za sve energente. Primera radi, nacionalne naftne kompanije se u manjoj meri oslanjaju na zaduživanje, u odnosu na svoje konkurente, pa je procenat duga oko 35 odsto ukupnih investicija.

Kako se navodi u izveštaju, visoke cene energije nakon pandemije COVID-19 i dešavanja u Ukrajini, omogućile su kompanijama za fosilna goriva da tokom poslednjih godina smanje nivo duga.

Za razliku od njih, čista energija, kao što je energija vetra ili solarna, zahteva više početne troškove, zbog čega finansiranje dugom iznosi oko 50 odsto.

Kao još jedan interesantan primer, mogu da se navedu nove tehnologije poput onih za skladištenje baterija ili snabdevanje vodonikom. Njihov udeo duga je značajno niži i čini oko 20 odsto. Razlog za to nalazi se u činjenici da su ove tehnologije povezane sa većim rizicima. S obzirom na to, razvojni timovi se ređe oslanjaju na zaduživanje, već nastoje da finansije obezbede putem takozvanog Venture capital, odnosno rizičnog kapitala. Pojašnjena radi, reč je investitorima koji su specijalizovani za rizične investicije. Oni nastoje da ulažu u nove tehnologije za koje postoji rizik, ali otvaraju i mogućnost da učestvuju u njihovom potencijalnom uspehu.

Energetski portal

EU nije spremna za novu energetsku krizu bez ruskog gasa

Foto-ilustracija: Freepik (aleksandarlittlewolf)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Evropska unija nije dovoljno spremna da se suoči s predstojećom gasnom krizom uprkos tome što je uvela niz mera za prestanak zavisnosti od ruskih energenata, saopštio je Evropski revizorski sud (ECA).

U izveštaju se navodi da je Evropa uspela da izbegne veliku nestašicu gasa tokom krize, ali i da je nejasno koliko se toga može pripisati odlukama Evropske unije u odnosu na druge faktore, kao što su blaga zima i visoke cene zbog kojih industrija koristi manje gasa.

Snabdevanje Evrope energentima postalo je problematično 2022. godine kada je dotadašnji najveći snabdevač gasom, Rusija, započela rat u Ukrajini i smanjila isporuke goriva, što je navelo Evropsku uniju da hitno uvede zajedničku politiku kada je reč o punjenju skladišta gasa, kao i o smanjivanju upotrebe i zajedničkoj kupovini tog energenta.

„Zbog brzog ukidanja uvoza gasa iz Rusije, koji je 2021. činio 45 odsto ukupnog uvoza plina u EU, došlo je do krize u snabdevanju koja je izazvala krizu u pogledu cenovne pristupačnosti. U avgustu 2022. veleprodajne cene gasa dostigle su vrhunac od 339 eura po megavat satu (u odnosu na 51 euro u avgustu 2021. godini). Države članice EU počele su subvencionisati cene plina i električne energije (u iznosu od oko 390 milijardi eura samo za 2022. godinu) kako bi smanjile uticaj na domaćinstva i preduzeća. Do kraja 2023. godine, EU je uspešno restrukturirala snabdevanje kako ne bi zavisila od ruskog gasa, a cene su se u međuvremenu stabilizovale i početkom 2024. dostigle nivo pre krize“, navedeno je između ostalog u izveštaju.

Pročitajte još:

Koordinacija Brisela i članica EU pomogla je u stvaranju novih ruta snabdevanja gasom kako bi bile izbegnute nestašice, a obaveza zemalja bloka da popune 90 odsto skladišta gasa pre zime stvorila je stabilnost tržišta, navodi se u izveštaju revizora.

Međutim, ove aktivnosti nisu u dovoljnoj meri rešile pitanje dostupnosti gasa, čija je ciena porasla na više od 300 eura po megavat satu u avgustu 2022, sa oko 50 eura po megavat satu godinu dana ranije.

„Komisija je još 2014. godine znala da će prestanak dopremanja ruskog gasa imati ogroman uticaj na cene, ali nikada nije rešila uticaj njegovih efekata na potrošače ili industriju“, rekao je Žoao Leao, jedan od revizora.

Revizori su naveli i druge nedostatke u evropskim pripremama za krizu snabdevanja, napominjući da je šest zemalja EU zadržalo opciju da u hitnim slučajevima prekinu isporuku gasa svojim susedima.

Oni su odbili da komentarišu kako bi planirani ovogodišnji završetak sporazuma o tranzitu ruskog gasa u Evropu preko Ukrajine uticao na energetsku bezbednost Evrope, ali su primetili da je sveukupno oslanjanje EU na Rusiju palo sa 45 odsto ukupnih isporuka gasa u 2021. na oko 15 odsto prošle godine.

Revizori su poručili da Evropska unija daleko zaostaje kada je reč o planovima da izgradi infrastrukturu za umanjenje štetnih emisija koje nastaju kontinuiranim sagorevanjem gasa. S obzirom na klimatske ciljeve EU-a (posebno nultu neto stopu emisija do 2050.), potreba za smanjenjem emisija ugljenika iz potrošnje plina biće sve važnija u području sigurnosti snabdevanja u EU.

Energetski portal

Charge&GO pomera granice e-mobilnosti

Foto: Charge&GO
Foto: Charge&GO

Kompanija Charge&GO nastavlja da širi mrežu punjača ubrzavajući tempo kako se približava letnja sezona. Infrastruktura za punjenje je temelj na kom se gradi budućnost elektromobilnosti, zbog čega je unapređivanje mape punjača u Srbiji i regionu u potpunom skladu sa globalnim tendencijama.

Kompanija Charge&GO je nedavno uvrstila nove punjače za električna vozila u svoju mrežu i najavila CHARGE&GO POMERA GRANICE E-MOBILNOSTI zanimljive planove za ovu godinu, naročito za sve turiste koji će ovog leta ići električnim automobilom na more preko Severne Makedonije. Što se tiče novih punjača, neki od njih su već u funkciji i dostupni su korisnicima, dok će preostali uskoro biti na mapi Charge&GO.

Na OMV pumpi na obilaznici kod Surčina nedavno je instaliran punjač snage 120 kilovata, dok će sa druge strane autoputa, takođe na OMV pumpi, do kraja aprila biti pušten u rad punjač snage 150 kilovata. Pre izvesnog vremena, pušten je u rad i punjač snage 45 kilovata na OMV pumpi u Zaječaru. To nije sve, jer je ovog proleća u planu i instalacija još jednog punjača snage 60 kilovata na parkingu BIG šoping centra u Rakovici.

Da zaključimo, dva DC punjača, jedan u okolini Beograda, drugi u Zaječaru, već su na mreži, dok će druga dva biti u funkciji u najskorijem roku.

U FOKUSU:

Bezbedno putovanje celom Evropom

Prilikom razvoja infrastrukture, važna je standardizacija punjača zbog čega Evropska unija radi na rešavanju ovog pitanja kako bi se olakšalo međunarodno putovanje. Baš kada su u pitanju putovanja u druge države, jedan od noviteta kompanije jeste što je registrovanim korisnicima na raspolaganju roming platforma, najveća ovog tipa u Evropi.

Uz pomoć ove platforme, čiji je deo i Charge&GO, na jednom mestu povezuju se brojne kompanije koje pružaju usluge u oblasti elektromobilnosti širom kontinenta, dok se vozačima osigurava jednostavno korišćenje punjača ne samo u našoj zemlji i regionu, već i u inostranstvu. Autorizacija za punjenje se vrši putem RFID kartice koja je već omogućena za korisnike, što proces čini jednostavnim i efikasnim. Za ove usluge neophodno je potpisati ugovor, pri čemu postupak nije složen i lako je ostvariv ukoliko se pošalje zahtev na podrska@chargego.rs. Nakon ovoga, korisnik će odmah prilikom napuštanja naše zemlje imati dostupnu bogatu mapu, a reč je o stotinama hiljada punjača raznih kompanija, pri čemu će aplikacija omogućiti vozačima jednostavan prikaz dolaska do željenog mesta.

Foto: Charge&GO

Uz kontinuirano širenje mreže punjača, kompanija Charge&GO proširuje dostupnost svoje aplikacije i izvan granica naše zemlje.

– Do početka leta, mreža Charge&GO biće dostupna i u Severnoj Makedoniji, uz prilagođenu verziju naše aplikacije za makedonsko tržište – objašnjava Tamara Zjačić, zamenik direktora kompanije.

Kada aplikacija osvane na makedonskom tržištu, ona bi trebalo da prikaže mapu sa 10 DC punjača koji će biti dostupni vozačima već do polovine juna.

Charge&GO iz meseca u mesec raste i širi se. Do kraja godine broj punjača drastično će se uvećati kako na nivou kompanije, tako i u celoj zemlji, zbog čega bi broj električnih vozila mogao nadmašiti očekavanja. Prema određenim prognozama, u Srbiji bi do kraja godine trebalo da bude oko 3.500 potpuno električnih vozila, iako je sada taj broj između 2.500 i 2.700 automobila. Tačan podatak o broju registrovanih električnih automobila nije javno dostupan, iako registar u MUP-u postoji. Podatak o broju registrovanih električnih vozila umnogome bi pomogao kompanijama kao što je Charge&GO, budući da bi bilo lakše i preciznije odrediti infrastrukturne potrebe ukoliko je poznat broj e-vozila i njihova popularnost među vozačima.

Za dalju popularizaciju električnih automobila, postojanje prateće infrastrukture je neminovnost. Pre svega, ključno je povećanje broja stanica za punjenje, kako duž auto-puteva, tako i u urbanim sredinama, na čemu kompanija Charge&GO neprestano radi.

Priredila: Milica Vučković

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OČUVANJE PRIRODE.

Severna Makedonija dobija jednu od najvećih vetroelektrana na Zapadnom Balkanu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Pexels (Kindel Media)

U Severnoj Makedoniji najavljena je izgradnja jedne od najvećih vetroelektrana na Zapadnom Balkanu, snage 400 MW.

U vetroelektranu “Štip”, koja će se nalaziti 75 km južno od Skoplja, biće uloženo više od 500 miliona dolara čime ovaj projekat predstavlja najveću u sektoru obnovljivih izvora energije u zemlji.

Finansijsko zatvaranje očekuje se do poslednjeg kvartala 2025. godine, a izgradnja bi trebalo da počne početkom 2026. godine.

Kada bude u potpunosti operativna, ova vetroelektrana će skoro petostruko povećati instalirani kapacitet vetra Severne Makedonije. Procenjuje se da će projekat otvoriti više od 630 radnih mesta u građevinarstvu.

„Stojimo ispred najveće investicije u obnovljive izvore energije koju smo ikada imali. Ova investicija označava početak vladine politike stvaranja energetske nezavisnosti Makedonije. Višestrukim ulaganjima u oblasti energetike uspostavićemo da Makedonija proizvodi struju za potrebe svojih građana, a viškove, zbog dobre mrežne povezanosti, možemo prodati našim susedima. Vetropark u jugoistočnoj Makedoniji povećaće potencijal Makedonije u oblasti obnovljivih izvora energije za pet puta. Područje na kome će se graditi vetropark nalazi se između tri opštine, Karbinci, Radoviš i Štip, gde je potencijal za ovu vrstu ulaganja veliki”, poručio je premijer Severne Makedonije, Hristijan Mickoski.

Pročitajte još:

Kada bude počeo da radi, vetropark će proizvoditi dovoljno čiste energije za napajanje preko 100.000 domaćinstava godišnje, uz smanjenje emisija CO2 za preko 670.000 tona.

Projekat će takođe imati ključnu ulogu u unapređenju investicione platforme za pravednu tranziciju Severne Makedonije , najavljene na prošlogodišnjem samitu COP28.

Kompanija Alcazar Energy Partners, vodeći investitor u oblasti OIE na rastućim tržištima, najavila je investiciju od 500 miliona dolara za pokretanje najvećeg projekta vetroparka na kopnu u Severnoj Makedoniji.

Kompanija je saopštila da ovaj projekat predstavlja drugu prekretnicu u njenom nastojanju da izgradi najveću platformu za obnovljivu energiju na Zapadnom Balkanu, sa očekivanom ukupnom regionalnom investicijom od oko milijardu dolara.

„Oduševljeni smo što smo pokrenuli veliki projekat vetroparka na zapadnom Balkanu, koji će Severnoj Makedoniji obezbediti čistu, pristupačnu električnu energiju i otvoriti lokalna radna mesta. Alcazar Energy vidi Severnu Makedoniju kao obećavajuću lokaciju za ulaganja u obnovljive izvore energije. Radujemo se saradnji sa vladom i zainteresovanim stranama na izgradnji najveće vetroelektrane u zemlji, značajno povećavajući njen kapacitet vetra. Naša posvećenost ESG principima i razvoju obnovljivih izvora energije naglašava našu posvećenost održivoj infrastrukturi na tržištima u razvoju”, rekao je suosnivač Alcazar Energy, Danijel Kalderon.

Ova investicija neće koristiti samo energetskom miksu u Severnoj Makedoniji, već će takođe značajno doprineti energetskoj bezbednosti šireg regiona Zapadnog Balkana. Zbog mrežnih veza Severne Makedonije sa regionom, projekat će pomoći u smanjenju nestašice energije i podržati prelazak na obnovljivu energiju na Zapadnom Balkanu i Jugoistočnoj Evropi.

Energetski portal

RHMZ upozorava na vremenske nepogode

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (David Trinks)

Kako je saopštio Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ), do petka će se zadržati nestabilno vreme, sa čestom pojavom grmljavinskih nepogoda sa intenzivnim pljuskovima, gradom i olujnim vetrom.

Narandžasto upozorenje izdato je za Banat, Bačku, Pomoravlje, Istočnu i Jugoistočnu Srbiju gde se očekuju opasne vremenske pojave.

U većem delu zemlje zadržaće se toplo i sparno vreme, a u popodnevnim satima moguće su nepogode praćene kišom i grmljavinom, koje lokalno mogu biti izraženije uz kratkotrajnu pojavu grada i jak olujni vetar. Najviša dnevna temperatura biće do 33 stepena.

Pročitajte još:

U Beogradu će do petka biti toplo, nestabilno i sparno, sa lokalnim pljuskovima i grmljavinom koji u pojedinim delovima grada mogu biti intenzivniji uz grad i olujni vetar.

Narandžasti meteoalarm usled rizika od pojave nepogoda preliminarno je izdat za područje Beograda, a za konrektne lokacije biće izdata hitna upozorenja jedan do dva sata unapred.

Energetski portal

Na poljima oko Zrenjanina rodilo i do osam tona pšenice po hektaru, ratari traže veću otkupnu cenu

Foto-ilustracija: Unsplash (Darla Hueske)
Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

Žetvu pšenice i ove godine prati nezadovoljstvo ratara zbog nepoznanica oko otkupne cene. Nudi se akontna koja je za trećinu niža od uloženih troškova. Proizvođačima se nudi 20 dinara za kilogram, što je manje skoro za trećinu od cene koštanja proizvodnje koju je izračunao Zadružni savez Vojvodine.

Na prijemnom mestu u selu Torak kod Zrenjanina na istovar traktora čeka se desetak minuta. Skladište se brzo popuni, pa se pšenica prevozi u veće silose.

Rukovodilac silosa Dejan Ćosić rekao da raspolažu skladišnim kapacitetom od 1.500 tona i podno skladište od dve hiljade tona.

,,Do sto traktora prođe, radimo od jutra do mraka“, rekao je Ćosić.

Zrno ima vlagu do trinaest i po odsto. Hektolitar je visok često iznad 80. Izvoznici pšenice očekuju da će berza reagovati odmah po završetku žetve.

Dejan Jovanović iz kompanije „Konzul“ već 30. juna očekuje da će biti kraj žetve kako bi se formirala konačna cena.

,,Prinosi su u ovom momentu negde oko šest tona po hektaru u proseku. Čak neki bolji proizvođači koji vode striktno računa o proizvodnji postizali su prinose i preko osam tona po hektaru“, kazao je Jovanović.

Pročitajte još:

Po računici Zadružnog saveza Vojvodine, ulaganja po jednom hektaru pšenice su bila oko 160.000 dinara.

Iz Zadružnog saveza Vojvodine navode da za prosečni prinos od pet i po tona cena troškova proizvodnje jeste 29,63 dinara po kilogram

Foto-ilustracija: Unsplash (Kai Pilger)

,,Što znači da bi u momentu prodaje proiozvođač sa prosečnim prinosom, ukoliko bi je prodao ispod ove cene, ostvario gubitak“, rekla je predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jovana Nestorov.

Na manifestaciji „Žetveni dan“ koja je održana u Novom Miloševu, Zadružni savez Vojvodine, još jednom je predložio da država kao meru pomoći subvencioniše kamate na kredite kod poslovnih banaka. Zatraženo je i hitno donošenje uredbe za subvencije po osnovu deklarisanog semena.

Državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede Ivana Popović nije optimistično odgovorila.

,,Ali ono što je u ovom trenutku stav našeg ministarstva jeste da ne vidimo u budžetu na našem prostora za tako nešto“, rekla je Popovićeva.

Iz Ministarstva su u više navrata poručili da žele da pregovaraju i sa poljoprivrednim udruženjima dođu do najboljih rešenja kojima bi pomogli poljoprivrednicima.

Izvor: RTS

Evropska komisija pokrenula prvu solarnu akademiju

Foto-ilustracija: Unsplash (Anders J)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Evropska komisija pokrenula je Evropsku solarnu akademiju, prvu u nizu akademija koje će se sprovoditi u skladu sa Zakonom o neto nultoj industriji (NZIA).

Ovaj zakon usvojen je u maju ove godine kako bi Evropska unija lakše ostvarila svoj cilj od 43 odsto udela obnovljive energije u energetskom miksu do 2030. godine, sa težnjom da dostigne 45 odsto.

Solarne elektrane trenutno prednjače u Evropi kada je reč o novim OIE  kapacitetima, a da bi dodatno podstakla razvoj ovog obnovljivog izvora energije, komisija je u maju 2022. godine usvojila strategiju EU za solarnu energiju kao deo REPowerEU plana. Cilj strategije je dodavanje preko 320 GW solarne energije do 2025. godine, odnosno blizu 600 GW do kraja decenije.

Stoga se procenjuje da će sektoru solara do kraja 2030. godine biti potrebno oko 66.000 kvalifikovanih radnika kako bi EU ispunila svoje ambiciozne ciljeve i osigurala industrijsku konkurentnost, saopštila je Evropska komisija.

Pročitajte još:

Solarna akademija ima za cilj da u naredne tri godine obuči 100.000 radnika i time prevaziđe trenutni jaz u radnoj snazi i veštinama neophodnim za razvoj solarne energije u Evropskoj uniji.

Pored toga što će dizajnirati sadržaje za učenje u saradnji sa industrijom i drugim relevantnim stranama, Solarna akademija će omogućiti i akreditaciju stečenih veština. U planu je da se sprovođenje programa vrši preko lokalnih partnera, a to mogu biti univerziteti, preduzeća i pružaoci stručne obuke i obrazovanja sa kojima će Akademija potpisati ugovore.

Nakon uspešne realizacije Evropske akademije za baterije iz 2022. godine, ova akademija predstavlja najnoviju inicijativu Evropske Komisije koja podržava ciljeve definisane u okviru Evropskog zelenog dogovora i REPowerEU plana.

Komisija je za pokretanje Evropske solarne akademije opredelila devet miliona evra iz Programa jedinstvenog tržišta.

Energetski portal

Dobra godina za modernizaciju mađarske elektroenergetske mreže

Foto-ilustracija: Unsplash (Ervin Lukacs)
Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Vlada Mađarske u 2024. godini podržava modernizaciju elektroenergetske mreže sa 160 milijardi forinti (preko 400 miliona evra). Ovim sredstvima obezbediće se gradnja novih trafostanica, ali i nastavak proširenja postojećih. Pored toga, novac će biti uložen u poboljšanje dalekovoda.

Kako se navodi na sajtu Vlade Mađarske, jedan od projekata koji se tiče proširenja trafostanice i rekonstrukcije dalekovoda, čija je vrednost 13 milijardi forinti, dobila je podršku od Evropske unije u iznosu od 2,5 milijardi forinti. Ovo je značajan korak napred u smislu sigurnosti snabdevanja Budimpešte i istočne Mađarske.

Iz Ministarstva energetike Mađarske objašnjavaju da je modernizacija ovog sektora opravdana rastućim stambenim i industrijskim potrebama, kao i porastom i proširenjem kapaciteta obnovljivih izvora energije koji zavise od vremenskih prilika.

Žofia Konc, državna sekretarka u Ministarstvu energetike, Mađarska je šampion u solarnoj energiji, zato što je 2023. godine, bila treća zemlja po korišćenju ove energije za proizvodnju električne energije.

Pročitajte još:

Pored toga, podsetila je da je Mađarska već postigla svoj cilj do 2030. godine od 6 gigavata kapaciteta solarnih panela, a da trenutno u Nacionalnom planu energetike i klima razmatra i cilj od 12 gigavata.

Prema njenim rečima, budućnost Mađarske je u zelenoj energiji, a obnovljivi izvori energije koji zavise od vremena, predstavljaju velike izazove za operatore mereže i upravljače sistema. U ovoj zemlji trenutno radi 267.000 malih solarnih elektrana kućnog tipa, od kojih je tri četvrtine instalirano na krovovima porodičnih kuća.

Kako se navodi, Vlada podržava energetsku sigurnost i nezavisnost i kroz konkretne investicije kao što su izgradnja kombinovanih ciklusnih elektrana, a trenutno se sprovodi i izvodljivost studije za izgradnju makar jedne pumpe za akumulaciju energije u Mađarskoj.

Energetski portal

Šta je uzrok gradonosnog nevremena u Srbiji i BiH?

Foto-ilustracija: Unsplash (David Trinks)
Foto-ilustracija: Pixabay (maraisea)

,,Padao grad veličine teniske loptice“, ,,U jednom satu dva puta tukao led“, ,,Građani u redu čekaju da prijave štetu na automobilima nakon nevremena“, samo je deo medijskih naslova, a rezultat stvarnosti proteklog vikenda u Bosni i Hercegovini i Srbiji.

Nakon veoma visokih temperatura stiglo je jako nevreme, a samo u Republici Srpskoj u subotu je ispaljeno 260 protivgradnih raketa, od reke Une do Drine.  Dok je u delovima opštine Osečina, zbog gradonosnog nevremena koje je nanelo štetu usevima i ubijalo životinje, proglašeno vanredno stanje.

Zašto su gradonosne oluje postale ovako česte i nepredvidive, krije se u klimatskim promena, a ranije istraživanje Univerziteta u Novom južnom Velsu (UNSW), pokazalo je da će se jačina grada povećati u većini delova sveta, naročito Australiji i Evropi. Prema ovom istraživanju, očekuje se da će se učestalost oluja sa gradom smanjiti u Istočnoj Aziji i Severnoj Americi.

Muriz Spahić, iz Udruženja geografa u BiH, rekao je za Energetski portal da u novije vreme, kada se govori o klimatskim promenama (fluktuacijama), pripisuje im se svako nevreme koje se javlja. Međutim, klimatske fluktuacije ne proizvode nove vremenske nepogode, već utiču na njihovu učestalost.

Ističe da gradonosne pojave zahvataju manja prostranstva, najčešće se javljaju u tropskim geografskim zonama, mada je česta i u umerenim geografskim širinama, isključivo u toplijem periodu godine.

Pročitajte još:

„Grad nastaje pri olujnom vremenu iz kumulonimbusnih oblaka, ali uvek pri temperaturi prizemnog sloja vazduha višoj od 0oC. U kumulonimbusima, najsnažnija su uzlazna strujanja u njegovom središnjem delu. U jednom delu ovog oblačnog sistema stvaraju se uzlazna, a u njegovom drugom delu silazna strujanja. U njegovoj donjoj osnovici temperature se kreću oko 0oC i ovaj sloj oblaka se sastoji od vodenih kapljica. Ukoliko je kumulonimbus razvijen, onda se u njemu zbog silaznih strujanja u donjim horizontima mogu obrazovati prehlađene kapljice, pahuljice snega i ledeni kristali“, kaže profesor Spahić, pojašnjavajući nastanak grada.

Dodaje da zbog uzlaznih i silaznih zračnih strujanja u kumulonimbusima zrna grada, pre nego što započinje proces njihovog padanja, mogu se duže vreme zadržati u oblačnom sistemu. U procesu uzlaznih i silaznih strujanja ledeni kristali se sudaraju sa prehlađenim vodenim kapljicama zbog čega povećavaju svoju veličinu.

Led, odnosno grad, čine ledene kuglice ili loptice prečnika, najčešće od 5 do 50 milimetara, ali zabeleženi su i slučajevi mnogo većeg.

Iako su kugle leda širine 12 centimetara oborile rekorde u Španiji, istraživači su dokumentovali još veće primere na drugim delovima sveta. Što se tiče Evrope, u Italiji je 2023. godine zabeležena kugla leda prečnika 19 centimetara.

U Sjedinjenim Državama, rekord je kugla leda širine 20,32 centimetra, koja je pala u Južnoj Dakoti 2010. godine, a prema zabeleženim podacima u Kini je 1902. godine padao grad čija su zrna bila teška 4,5 kilograma i prečnika 21 centimetara.

Jasna Dragojević

Nove mere za povećanje stočnog fonda i razvoj govedarstva

Foto-ilustracija: Pixabay (Miller_Eszter)
Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

Na sastanku sa predstavnicima udruženja proizvođača mleka i udruženja odgajivača goveda, rečeno je da će država nastaviti da radi na povećanju stočnog fonda i da ulaže u razvoj govedarstva, kao jednu od ključnih oblasti srpske poljoprivrede.

Tom prilikom su Aleksandru Martinoviću, ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, predstavljeni ključni izazovi sa kojima se suočavaju mlekari i uzgajivači goveda širom Srbije.

Razmatrane su mere koje bi doprinele prevazilaženju tih izazova i stimulisanju mladih da ostaju na selima i bave se ovom granom poljoprivrede.

Ukazavši na to da su tokom prošle godine premije za mleko i subvencije za mlečno govedarstvo povećane, te da je Ministarstvo poljoprivrede uvelo niz mera koje su usmerene na unapređenje i povećanje stočnog fonda, ministar Martinović je naveo da će se sa tom politikom nastaviti, te da će povećanje stočnog fonda ostati jedan od apsolutnih prioriteta Vlade Srbije.

Sagovornici su se, takođe, saglasili da je potrebno nastaviti sa strogom kontrolom uvoza mesa, mleka i mlečnih proizvoda, a u cilju zaštite domaće proizvodnje.

Ministar je sagovornicima iskazao zahvalnost na tome što su probleme, predloge i ideje izneli na jedan konstruktivan i civilizovan način, još jednom naglasivši da je dijalog i bliska saradnja države i poljoprivrednika jedini način da se srpska poljoprivreda unapredi.

Pročitajte još:

On je podsetio na to da Ministarstvo poljoprivrede na godišnjem nivou izdvaja 900 miliona evra za subvencije po najrazličitijim osnovama, a predstavnicima ovih udruženja predočio je da će Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Narodne skupštine uskoro organizovati javno slušanje na temu rekonfiguracije podsticaja iz budžeta.

Takođe, on ih je pozvao da na tom skupu uzmu aktivno učešće, istakavši da će se zalagati za to da javna slušanja ovog tipa postanu praksa i da se održavaju dva puta godišnje.

Sastanku su, ispred Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga prisustvovali Goran Vasić i Miloš Galonić, ispred Udruženja odgajivača goveda rase Limuzin Srbije prisustvovao je Miroslav Kiš, dok je u ime Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije prisutan bio Milija Palamarević.

U razgovoru su, pored ministra Martinovića, učestvovali državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede Livija Pavićević, pomoćnici ministra Nenad Katanić i Milica Neđić, direktori Uprave za veterinu i Uprave za agrarna plaćanja Živko Matijević i Slobodan Nikolovski, kao i Nenad Terzić iz Sektora za agrarnu politiku Ministarstva.

Energetski portal

U Bečeju uskoro počinje izgradnja nedostajuće kanalizacione mreže

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)
Foto-ilustracija: Unsplash (Timothy L. Brock)

Na osnovu ugovora koji je potpisan, uskoro će krenuti izgradnja 61 kilometra nedostajuće kanalizacione mreže u Bečeju, čime će se obezbediti uslovi da se priključe sva domaćinstva u opštini, ali i da postrojenje za preradu otpadnih voda radi u punom kapacitetu.

Ugovor je potpisala Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, a tom prilikom je istakla da je ovo još jedan u nizu projekata iz oblasti upravljanja otpadnim vodama, za koji su se stekli neophodni uslovi za početak radova na terenu.

Kako je podsetila, u martu je potpisan ugovor za rekonstrukciju i proširenje postrojenja za preradu otpadnih voda u Bečeju, koje će, kada bude izgrađena kanalizacija, moći da radi u punom kapacitetu.

Pročitajte još:

Ministarka je objasnila da će nakon tretmana u ovom postrojenju, voda biti tehnički ispravna, a na taj način će se sačuvati kanal koji povezuje reke Dunav i Tisu.

Prema informacijama opštine Bečej, trenutno je izgrađeno 55 kilometara kanalizacione mreže, a izgradnjom 61 kilometra kanalizacije, biće u potpunosti pokrivene potrebe stanovnika ove opštine. Kada je reč o postrojenju za preradu otpadnih voda, kapaciteta 29.000 ekvivalent stanovnika, očekuje se da ove godine počnu radovi.

Prisećanja radi, nedavno su potpisani ugovori za izgradnju kanalizacione mreže u Priboju, kao i ugovor za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda u Sečnju.

Energetski portal

1...789...1.510Page 8 of 1.510

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th jun
No Events
Events for 1st jul
No Events
Events for 2nd jul
No Events
Events for 3rd jul
No Events
Events for 4th jul
No Events
Events for 5th jul
No Events
Events for 6th jul
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th jul
No Events
Events for 8th jul
No Events
Events for 9th jul
No Events
Events for 10th jul
No Events
Events for 11th jul
No Events
Events for 12th jul
No Events
Events for 13th jul
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th jul
No Events
Events for 15th jul
No Events
Events for 16th jul
No Events
Events for 17th jul
No Events
Events for 18th jul
No Events
Events for 19th jul
No Events
Events for 20th jul
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st jul
No Events
Events for 22nd jul
No Events
Events for 23rd jul
No Events
Events for 24th jul
No Events
Events for 25th jul
No Events
Events for 26th jul
No Events
Events for 27th jul
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th jul
No Events
Events for 29th jul
No Events
Events for 30th jul
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs