Sa idejom da pomognu opštinama, javnim ustanovama i javnim preduzećima da sprovode strategije i akcione planove, kroz realizaciju projekata u okviru programa Evropske unije, pre 17 godina osnovana je Fondacija za razvoj severa Crne Gore (FORS Montenegro) neprofitna, regionalna, razvojna organizacija koja se zalaže za socio-ekonomski razvoj, zaštitu životne sredine i unapređenje civilnog društva. FORS ima različita polja delovanja – od ekologije, zdravstva, vanrednih situacija do sporta, kulture i drugih oblasti.

O radu Fondacije, doprinosu poboljšanja kvaliteta života građana, projektima za unapređenje zaštite životne okoline, interesovanju opština i javnih preduzeća za saradnju, kao i zasluženom priznanju razgovarali smo sa Veselinom Šturanovićem, izvršnim direktorom FORS Montenegro.

On kaže da su u početku uglavnom radili sa opštinama iz severnog dela Crne Gore: Pljevlja, Berane, Bijelo Polje, Nikšić, Plav, Rožaje, ali se vremenom rad proširio na celu teritoriju države. Fondacija je isključivo projektno orijentisana, nema drugih prihoda, pa i veličina tima zavisi od broja projekata koje realizuju.

– U stalnoj ekipi su četiri osobe, a kada se poveća broj projekata, angažujemo još saradnika. Dosledno obavljamo zadatke, pokušavamo svaki dan da podižemo lestvicu nagore, jer je to dobro za dostizanje dobre radne forme – kaže Šturanović i dodaje da njihov posao nije lak, jer nema radnog vremena i uvek su na raspolaganju partnerima. Pošto su uvereni da rade pravu stvar, to ih ispunjava i sve je mnogo lakše.

U FOKUSU:

• ODGOVORAN BIZNIS PODRŽAVA ZAJEDNICU
• ŠTA JE ESG I KAKVE PROMENE DONOSI?
• UZ OČUVANJE ISTORIJE DO ENERGETSKI EFIKASNOG GRADA

Na koji način i u okviru kojih projekata doprinosite unapređenju zaštite životne sredine i razvoju lokalne zajednice?

– Životna sredina je jedan od pravaca u kojem Fondacija deluje, a u toj oblasti situacija nije povoljna, jer na svim meridijanima društvo ignoriše upozorenja koja šalje planeta. U okviru projekata sarađujemo sa službama koje su odgovorne za zaštitu životne sredine, koje imaju mogućnost donošenja preventivnih, ali i mera kaznene politike. Te dve stvari treba da funkcionišu uporedo i ne sme se odustajati od toga da shodno prekršaju koji je napravljen budu sankcionisani svi u skladu sa propisima. Kombinacija ta dva faktora i pravilna primena propisa morali bi da donesu bolje rezultate. Naš zadatak je da javnim službama koje se na različite načine bave životnom sredinom pomognemo tako što ćemo opremiti neko komunalno preduzeće sa kamionom za odvoz otpada, nabaviti opremu koja nedostaje ili pomoći da zamene dotrajalu. Cilj nam je i da donosioce odluka na državnom i lokalnom nivou informišemo neophodnim podacima i analizama koje će im poslužiti za planiranje i donošenje potrebnih akata za regulisanje oblasti odlaganja i upravljanja otpadom. Pokušavamo da pomognemo da oni posao obave bolje kako bi na što bolji način zadovoljili potrebe građana, što je naš generalni cilj. Kroz projekte Prekogranična inicijativa za zaštitu životne sredine i Prekogranični zeleni dogovor pokušavamo da pomognemo koliko možemo. U okviru prvog projekta, koji je realizovan u Nikšiću i Trebinju, cilj je bio jačanje kapaciteta institucija koje se bave zaštitom životne sredine kroz obuke, nabavku vredne opreme i vozila za odvoz smeća i inspekcijske aktivnosti, kao i informisanje stanovništva o značaju unapređivanja sistema upravljanja čvrstim otpadom i usklađivanja sa standardima. Cilj drugog projekta, koji je sada u toku, jeste unapređivanje kvaliteta usluga u sektoru zaštite životne sredine, upravljanja otpadom i podizanje nivoa svesti stanovništva o značaju ekološki odgovornog ponašanja u očuvanju životne sredine i prirodnih resursa. I u okviru drugog projekta je predviđena nabavka vozila za odvoz smeća za komunalno preduzeće u Beranama i nabavka terenskih vozila za službe koje se bave zaštitom životne sredine. Očekujemo početak realizacije projekta NRGCOM – Stvaranje odgovarajućih operativnih uslova za energetski održive zajednice u Dunavskom regionu, u kojem, pored nas iz CG, učestvuju i partneri iz Srbije i još 10 zemalja Dunavskog sliva. Cilj je podsticaj širenju energetskih zajednica stvaranjem odgovarajućeg okruženja za njihovo adekvatno funkcionisanje.

Kako ustanovljavate probleme koje treba rešavati ili unapređivati? Zašto ste se opredelili za slogan Dela, a ne reči?

– Svaka osoba koja podeli sa nama problem sa kojim se suočava u poslu nam pomaže da osmislimo projekat. Mi ne sedimo u kancelariji, mi pričamo sa ljudima, analiziramo njihove potrebe i stavljamo ih u kontekst onoga što je važeća strategija iz te oblasti, onda to upoređujemo sa onim što donator zahteva i pobedničke ideje se same izdvoje. Za moto Dela, a ne reči smo se opredelili, jer ne želimo previše da pričamo, to može svako, a mi hoćemo da pokažemo delima iza čega stojimo. To je, po nama, jedini ispravan put.

Zašto se donatori opredeljuju za saradnju sa FORS-om, koji je osnovni kriterijum za podršku vašim projektima?

– FORS-u se odobravaju projekti u takmičarskom procesu isključivo na konkursima EU, tako da su oni dominantni donator. Oni gledaju ko može najbolje da ispuni njihovu misiju i ciljeve. Naše iskustvo je da će projekat dobiti oni koji najbolje predstave ono što žele da postignu. Od velikog značaja je i to da li je određena organizacija imala iskustva iz te oblasti, da je ranije realizovala projekte iz sličnih oblasti i sa uspehom i da ima uspostavljene kapacitete da administrativno i finansijski sprovede ono što je predložila kao projekat. Kombinacija ovoga prilikom ocene projekata kaže jeste li iznad ili ispod crte za uspešne i odobrene projekte, za razliku od onih koji će šansu potražiti sledeći put.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE