Održiva gradnja danas predstavlja jedno od ključnih usmerenja savremene arhitekture i urbanizma. Ona smanjuje negativan uticaj na životnu sredinu, podstiče racionalno korišćenje resursa i doprinosi unapređenju kvaliteta života korisnika objekata. U tom procesu sertifikacioni sistemi imaju presudnu ulogu jer kroz holistički okvir vrednuju ne samo performanse samog objekta već i njegov širi uticaj na okolinu, društvo i ekonomiju. Oni pružaju potvrdu kvaliteta, ali i smernice za stalno unapređenje performansi objekata, bilo da se radi o novoj gradnji, adaptaciji ili upravljanju postojećim zgradama. U nastavku će biti predstavljena tri vrlo rasprostranjena i priznata sistema koja služe kao primeri ovakvog sveobuhvatnog pristupa.

BREEAM

Najstariji među tri sertifikaciona sistema koje obrađujemo u ovom tekstu jeste BREEAM, razvijen 1990. godine u Velikoj Britaniji od strane BRE Globala, koji je deo britanskog Building Research Establishmenta (BRE). Reč je o prvom standardu za ocenu održivosti u građevinarstvu i infrastrukturi. Poznat je po holističkom pristupu – ocenjuje ne samo sam objekat već i njegov širi kontekst, te uticaj na životnu sredinu, društvo i ekonomiju. Podaci pokazuju da danas milioni zgrada širom sveta primenjuju BREEAM metodologiju.

Ocenjivanje uključuje kvalitet dizajna i izgradnje, uz korišćenje niskougljeničnih, dugotrajnih i odgovorno nabavljenih materijala, kao i energetsku i vodnu efikasnost kroz različite sisteme i tehnologije koje smanjuju troškove održavanja. Uticaj na životnu sredinu obuhvata unapređenje biodiverziteta, smanjenje otpada i otpornost na klimatske promene. Kada je reč o socijalnom aspektu, procenjuje se dobrobit korisnika – kvalitet unutrašnjeg vazduha, termalna udobnost, dnevno svetlo – ali i šire: integracija u zajednicu kroz povezanost, pristup uslugama i stvaranje društvenih vrednosti.

BREEAM standardi omogućavaju da se održivost objekta procenjuje i prati tokom celog njegovog života. U okviru sistema postoje četiri glavne šeme: New Construction je namenjen novoizgrađenim objektima; Refurbishment & Fit-Out procenjuje održivost renoviranja i unutrašnjih adaptacija postojećih objekata; In-Use pomaže investitorima, vlasnicima i menadžerima u unapređenju operativnih performansi zgrada; dok Communities pruža podršku planerima, lokalnim vlastima i investitorima u integraciji održivog dizajna u masterplanove novih zajednica i projekata regeneracije.

Svaka BREEAM ocena se nezavisno donosi i verifikuje, čime se garantuje da sertifikovani objekti ispunjavaju obećane standarde održivosti i kvaliteta. Rezultat ocenjivanja prikazuje se kroz zvezdice na sertifikatu. Rejting se kreće od osnovnog nivoa prihvatljivo (samo za standard In-Use), preko dovoljno, dobro, veoma dobro, odlično, do najvišeg nivoa – izvanredno, dodeljenog projektima koji ostvare više od 85% ukupnih poena. U originalnom nazivu, nivoi se dele na – Acceptable, Pass, Good, Very Good, Excellent i Outstanding.

Nepristrasnost ocenjivanja i usklađenost sa BREEAM standardima osiguravaju se kroz Quality Audit (QA) – nezavisnu proveru sprovedene procene koju vrši akreditovano telo BRE Global Ltd. Sve BREEAM aktivnosti su u skladu sa ISO 9001 – međunarodnim standardom koji definiše zahteve za sistem upravljanja kvalitetom u organizacijama.

LEED

LEED (Leadership in Energy and Environmental Design) jedan je od najrasprostranjenijih međunarodnih sistema za sertifikaciju održivih zgrada. Pokrenut je 1998. godine, a razvio ga je U.S. Green Building Council (USGBC) – organizacija sa sedištem u Vašingtonu. Sertifikat izdaje Green Business Certification Inc. (GBCI) – nezavisno telo koje sprovodi proces ocenjivanja i potvrđuje da objekti ispunjavaju kriterijume.

U fokusu:

• Digitalizacija je ključ za sigurnu i održivu distribuciju energije
• Crna Gora na putu održive gradnje
• Kula Geneks – „pametna zgrada” pre digitalnog doba

Ovaj sertifikacioni sistem takođe je prilagođen različitim fazama životnog ciklusa gradnje, a u odnosu na to postoji šest šema. BD+C (Building Design and Construction) – namenjen je novim objektima i velikim rekonstrukcijama postojećih. O+M (Operations and Maintenance) – odnosi se na postojeće objekte koji su u upotrebi najmanje godinu dana i na njihovo unapređenje. ID+C (Interior Design and Construction) šema upotrebljava se za unutrašnju adaptaciju prostora, dok je ND (Neighborhood Development) namenjen planiranju i razvoju naselja i urbanih četvrti. Residential ima užu primenu usmeravajući se na stambene objekte, a Cities and Communities najširu, koji služi za ocenjivanje čitavih gradova ili zajednica.

Postoji više verzija LEED standarda. LEED v4 i LEED v4.1 predstavljaju standarde koji su i dalje u primeni, ali je 2023. godine objavljena najnovija, LEED v5, za koju se očekuje da će u narednim godinama postati vodeći standard za ocenjivanje. Ovaj sistem osenjivanja donosi ažurirane smernice i poboljšanja u procesu sertifikacije, a namenjen je različitim kategorijama – BD+C, ID+C i O+M.

Kako bi se ostvarila doslednost, LEED u ocenjivanje uključuje dva važna alata. Scorecard – predstavlja tabelu u okviru koje se prati napredak projekata u odnosu na postavljene kriterijume. Certification Guide – jeste važan alat koji u formi priručnika pruža detaljna uputstva, kao i podatke o potrebnoj dokumentaciji i kriterijumima za dodelu bodova. Nadovezujući se na navedeno, na osnovu prikupljenih bodova, objekat može da dobije jednu od četiri oznake – Certified, Silver, Gold ili Platinum.

LEED sertifikacija primenjuje se u više od 180 zemalja, a Hung Kuo Building primer je poslovne zgrade na Tajvanu koja je dobila LEED v5 sertifikat u kategoriji O+M, odnosno postojeće zgrade koja je unapređena. Reč je o zgradi koja postoji od 1989. godine, a prostire se na preko 60.000 metara kvadratnih. Njenim unapređenjem postignuta su smanjenja u potrošnji energije, vode, ali i otpada. Samo u periodu 2021–2022. godine, potrošnja energije smanjena je za 10,25 odsto, dok je u 2021, u odnosu na 2020, smanjena za 10,65 odsto. Osim na ove kriterijume, pažnja je bila usmerena na unapređenje zdravlja i dobrobiti korisnika. Ovaj primer pokazuje da čak i višedecenijske zgrade imaju potencijal da se transformišu u visokoefikasne.

DGNB

Poslednji sertifikacioni sistem koji obrađujemo osnovan je 2007. godine i, iako mlađi od prethodna dva, danas predstavlja najveću evropsku mrežu za održivu gradnju i drugu po veličini u svetu. Nastao je u Nemačkoj kao neprofitno udruženje Deutsche Gesellschaft für Nachhaltiges Bauen – German Sustainable Building Council (Nemačko udruženje za održivu gradnju). Sertifikate izdaje upravo DGNB, putem svoje mreže ovlašćenih auditora i konsultanata.

DGNB sistem zasniva se na holističkom pristupu, uključujući životnu sredinu, ljude i ekonomsku efikasnost. Kriterijumi sertifikacije kontinuirano se razvijaju kako bi pratili promene i prilagođavali se. S obzirom na to da se primenjuju širom sveta, kriterijumi se prilagođavaju lokalnim, klimatskim i kulturološkim metodama gradnje. Vlasnici, investitori ili projektanti angažuju ovlašćene DGNB auditore i konsultante, koji ocenjuju projekte različitih tipova (nova gradnja, renovacija, urbanističke celine) u skladu sa DGNB kriterijumima. Proces obuhvata proveru usklađenosti sa ekološkim, ekonomskim, tehničkim i sociokulturnim standardima. U zavisnosti od postignutih rezultata, projektima se dodeljuju sertifikati u jednoj od četiri kategorije: bronzani, srebrni, zlatni ili platinasti.

Pored sertifikacionog, DGNB nudi i obrazovni deo sistema, koji je namenjen stručnjacima širom sveta. Kroz njihovu akademiju, polaznici stiču znanja o principima održive gradnje, kriterijumima sertifikacije i praktičnoj primeni standarda. Sve ovo doprinosi razvoju mreže međunarodnih eksperata koji doprinose promociji i sprovođenju održivih praksi u građevinarstvu.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA