Farska ostrva i dalje upražnjavaju vikinšku tradiciju masakriranja kitova i delfina

20.07.2020

Farska_o_ubijanje_kitova — Foto: Facebook (screenshot)

Mračne fotografije pokazuju da je more obojeno u jarko crvenu boju, jer je na Farskim ostrvima „zaklano“ više od 250 kitova, kao deo “Grindadràp”, godišnje tradicije u regionu.

Tokom održavanja ovog kontroverznog rituala, za koji se veruje da postoji već 1.000 godina, neprofitna organizacija „Sea Shepherd” saopštila je da je početkom nedelje u Hvalbi ubijeno 252 kita i 35 delfina.

Pozivajući se na tradiciju predaka kao “varvarsku praksu”, organizacija je podelila fotografije koje prikazuju lovce u vodi koji ubijaju nesrećne životinje.

U ovom piru učestvovalo je oko 70 čamaca, kao i ljudi koji su životinje ubijali na plaži. Deo mesa može i da se proda, po želji ubice.

Pročitajte još:

Svake godine oko 100.000 kitova pliva u morima u blizini Farskih ostrva, arhipelaga u Severnom Atlantiku između Norveške i Islanda. Iako svi oni moraju imati dozvolu za lov, ova praksa često nailazi na bunt aktivista za prava životinja, uključujući i Društvo plave planete, koja navodi da su životinje ‘brutalno i okrutno zaklane’.

Neprofitna organizacija za očuvanje životne sredine „Orka” takođe je objavila na Tviteru:

“Prelepoj porodici kitova koji su brutalno ubijeni na danskim Farskim ostrvima, duboko nam je žao … Nastavićemo da se borimo za okončanje ovog ludog krvnog sporta … Molim vas bojkotujte Farska ostrva!”

Još 2014. godine organizacija „Sea Shepherd” je uspela da zaustavi klanje i spasi na stotine životinja.

Međutim, napori organizacije pokazali su se kao “mač sa dve oštrice”, jer su pokrenuli donošenje lokalnog zakona kojim je brodovima zabranjeno da uđu u arhipelag.

Izvor: RTS

U razvoj turizma u Đalovića pećini u Crnoj Gori ulaže se 23 miliona evra

20.07.2020

Vlada Crne Gore izdvojiće 2,6 miliona evra za realizaciju druge faze uređenja unutrašnjosti Đalovića pećine sa pratećim objektima na ulazu, za koju su 18. jula ugovor potpisali Uprava javnih radova i najpovoljniji ponuđač u postupku javne nabavke, podgoričko preduzeće „Permonte“.

Izvođač se obavezao da radove završi u roku od 365 dana od uvođenja u posao. Radovi obuhvataju montažu namenskih staza i postavljanje specijalnog osvetljenja, kako bi unutrašnjost pećine bila dostupna turistima, uz istovremeno očuvanje njenih izuzetnih prirodnih vrednosti i ukrasa. Takođe, planirani objekti predstavljaju izlaznu stanicu žičare, sa koje će posetioci posebnom stazom ulaziti u pećinu.

Prva faza uređenja pećine i izgradnje servisnih objekata ispred nje krajem marta ugovorena je sa kompanijom „Novi Volvoks“, a vrednost tog dela posla je dva miliona evra.

Turistička valorizacija Đalovića pećine predstavlja jedan od najvrednijih projekata Vlade Crne Gore, koji će u potpunosti izmeniti ovaj deo bjelopoljske opštine i učiniti ga prepoznatljivim u regionu i Evropi. Ugovorena vrednost svih radova iznosi oko 23 miliona evra.

Pročitajte još:

U toku su asfaltiranje i drugi završni radovi na oko 5,7 kilometara dugom putu Bistrica-manastir Podvrh, kao i izgradnja žičare do Đalovića pećine. Za potrebe kompleksa izgrađena je nova trafostanica u vrednosti od 1,2 miliona evra, sa kompletnom pratećom elektroinfrastrukturom.

Započeta je i izgradnja novog mosta na Bistrici, kao deo rekonstrukcije dionice od Gubavča do Bistrice, a ugovorena je i izrada tehničke dokumentacije i izgradnja centra za posetioce na obali Bistrice.

Realizacija ovog kapitalnog projekta omogućiće otvaranje novih radnih mesta i dati snažan podsticaj privrednom razvoju čitavog severnog regiona.

Izvor: Vlada Crne Gore

Neobično mesto za uzgoj morske trave – vetroelektrana

19.07.2020

seaweed_morska_trava — Foto-ilustracija: Pixabay

Belgijsko-holandski konzorcijum “Wier & Wind” nastoji da u potpunosti opravda ime postrojenja na Severnom moru – vetrofarma (od eng. wind farm) – i da na njegovoj teritoriji u narednih dve godine otpočne uzgoj morske trave. Prema tvrdnjama idejnih tvoraca, bio bi ovo prvi projekat tog tipa na svetu.

Proizvodni asortiman najvećeg vetroparka na moru u Belgiji “Norther”, snage 370 MW, mogao bi uskoro da bude proširen tzv. hranom budućnosti.

Morska trava nicala bi između 44 vetrenjače. Stručnjaci rastuću potražnju za njom objašnjavaju širokim rasponom upotrebe i veruju da bi upravo vetroelektrane na moru bile idealno mesto za njihov uzgoj u blizini obale.

Pročitajte još:

Pored ishrane, morska trava se koristi i za proizvodnju lekova i biogoriva ili biomaterijala, ali i kao đubrivo i kompost i za sprečavanje erozije plaža. Verovatno najznačajniji doprinos životnoj sredini i borbi protiv klimatskih promena daje prečišćavajući vodu i skladišteći ugljenik.

U planu je da sistem za uzgoj morske trave bude postavljen do kraja ove godine, a prvi plodovi iz vetrofarme se očekuju u aprilu 2021. godine. U finansiranje je uključena i Evropska unija.

Jelena Kozbašić

U Beogradu je u toku akcija čišćenja priobalja

19.07.2020

e280c4c172d42f3e94f9042179c9d46f_7919128717 — Foto: Grad Beograd

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić obišao je ove nedelje radove na čišćenju priobalja od Kule Nebojša do marine „Dorćol”. Događaju je prisustvovao direktor JVP „Beogradvode” Dejan Kovačević.

Vesić je istakao da je posle povlačenja vode nakon visokih vodostaja ostalo mnogo toga što je voda nanela, ali i dosta otpada koji je proizvod ljudskog nemara.

“Tu ima dosta prirodnog materijala, drveća i granja, ali i onoga što, nažalost, mi kao građani Srbije bacamo u reke. Nasipi su zbog toga bili zatrpani smećem i zato je Grad Beograd, na zahtev građana, pokrenuo zajedničku akciju sa JVP ‘Srbijavode’ tako da smo počeli sa čišćenjem. Krenuli smo od Kule Nebojša i radićemo sve do marine ‘Dorćol’, što je dužina od gotovo dva kilometra. Taj posao će trajati naredna tri do četiri dana i sve će biti očišćeno”, rekao je Vesić, zahvalivši „Srbijavodama” koje su nadležne za vodotokove prvog i drugog reda.

Pročitajte još:

On je istakao da ovaj posao rade i „Beogradvode” – gradsko preduzeće, koje zajedno sa drugima, poput „Sibnice” i „Galovice”, radi sa „Srbijavodama”.

“Na taj način zajednički uređujemo naš grad i činimo ga boljim mestom za život. Nastavićemo da čuvamo naše obale, jer ako postoji nešto što je bogatstvo Beograda i za šta možemo da kažemo da je njegova specifičnost u odnosu na druge gradove u svetu, to su njegove obale. Mi u Beogradu imamo skoro sto kilometara rečnih obala, više nego što neke zemlje imaju morskih plaža, i to je naša velika prednost o kojoj moramo da vodimo računa”, dodao je Vesić.

Izvor: Grad Beograd

Zašto Španci usmrćuju 93.000 nerčeva?

19.07.2020

american_mink_nerc — Foto-ilustracija: Pixabay

UPDATE 21.7: U smislu istinitog i objektivnog izveštavanja javnosti u jeku pandemije virusa KOVID-19, a kako bi dodatno sprečili zabunu javnosti i neprimereni strah od divljih životinja (u ovom slučaju – vidre), Prirodnjački muzej u Beogradu je saopštio sledeće: “Tokom prethodnih nekoliko dana u mnogim domaćim medijima, na portalima i društvenim mrežama pojavila se zastrašujuća vest o 93.000 jedinki ‘vidre’ na farmi u Španiji, u jednom selu u pokrajini Aragon, od kojih je većina zaražena SARS-CoV-2 virusom. Pošto tako predstavljaju potencijalne vektore bolesti KOVID-19, naloženo je njihovo uništavanje. Ova vest je u medijima potpuno pogrešno interpretirana i nedovoljno objašnjena, zbog pogrešnog prevoda izvornog teksta. U tom kontekstu Prirodnjački muzej u Beogradu ima obavezu da razjasni situaciju i spreči širenje pogrešnih stručnih informacija.

Prilikom preuzimanja i prevoda izvornog teksta, prevodiocu se potkrala ključna greška u prevodu sa engleskog jezika imena zaražene životinjske vrste, jer se uopšte ne radi o vidri (lat. Lutra lutra), već o tzv. američkoj vidrici, poznatijoj kod nas kao nerc ili vizon (lat. Neovison vison), a na engleskom jeziku American Mink. Ime vidre na engleskom jeziku je Eurasian Otter ili samo Otter.

Nerc je vrsta male zveri iz porodice kuna (lat. Mustelidae) koja je autohtona u Severnoj Americi. Ona se zbog cenjenog krzna širom sveta odgaja na farmama životinja radi razmnožavanja i korišćenja njihovog krzna. Zajedno sa drugim životinjama koje se farmski odgajaju radi korišćenja krzna, nerčevi se svrstavaju u tzv. „krznašice“. Status autohtonih populacija ove vrste u divljini je povoljan i stabilan, a vrsta je van svojeg autohtonog areala proglašena izrazito invazivnom vrstom, čija pojava nije dobrodošla s aspekta zaštite prirode. U Evropi je nerc uspeo da se naseli i ustali svoje prisustvo najpre u zemljama Fenoskandije i baltičkim zemljama, a u ostalom delu Evrope se sreće ređe i u manjem broju. Kod nas je prvi i poslednji put zvanično zabeležena jedna jedinka 1974. godine u okolini Pančeva. Pretpostavlja se da je odbegla s farme koja je nekada postojala u Pančevačkom ritu, a taj jedini dokazni primerak se čuva u našem muzeju. Nerčevi u zarobljeništvu predstavljaju poludomestifikovane jedinke koje su podvrgnute veštačkoj selekciji radi dobijanja različite boje i bogatijeg krzna i one se gaje na farmama upravo radi korišćenja njihovog krzna u industriji odeće i odevnih predmeta.

Evroazijska vidra (Lutra lutra), koja je u domaćim medijima apostrofirana umesto američkog nerca, ne gaji se na takvim farmama. Njen status u prirodi nije povoljan, već je populacija u opadanju, a vrsta je na globalnom nivou svrstana u kategoriju skoro ugroženih, čije se stanje ocenjuje kao pogoršavajuće, jer im opada brojnost i smanjuje se veličina areala. U Srbiji je proglašena za strogo zaštićenu vrstu, a iako je populacioni trend već izvesno vreme stabilan, svrstana je u kategoriju ranjivih i osetljivih vrsta.

S druge strane, a što nije razjašnjeno ni u prevodu niti u prenesenom tekstu iz drugih medija, je da su se nerčevi u Španiji (koje komercijalno uzgajaju na farmama, u tesnim kavezima, i žrtvuju radi korišćenja krzna), kao i ranije neki primerci nerčeva na farmama u Danskoj i Holandiji, verovatno zarazili virusom KOVID-19, upravo od ljudi koji su radili na farmama i manipulisali njima. Epidemiološkinja Svetske zdravstvene organizacije Marija van Kerkov izjavila je da se smatra da je došlo do uzajamnog zaražavanja ljudi i nerčeva, te da se istražuje kakvu ulogu nerčevi mogu imati u prenošenju virusa.

Iako je izvorni tekst bio ilustrovan fotografijom nerčeva u kavezima koja opisuje o kojoj se vrsti radi i u kojim uslovima žive, srpski mediji su ovaj prevedeni, preneseni i bitno modifikovani tekst ilustrovali fotografijama naše evroazijske vidre u prirodnim uslovima, koje su bile dostupne na internetu. Tim putem je naša javnost nehotice obmanuta, a vidrama iz slobodne prirode je naneta šteta, jer su označene kao potencijalna opasnost po zdravlje ljudi, što nije istina.

Divlje životinje koje žive slobodno u prirodi, za razliku od onih potpuno ili delimično domestifikovanih, imaju veoma male mogućnosti da budu zaražene virusom koji hara ljudskom populacijom, a takođe, postoje veoma male šanse da, ukoliko su ipak nekako postale nosioci virusa, da njega i prenesu na ljude.

Prirodnjački muzej je priložio i jedan od izvornih tekstova koji sadrži prave informacije https://www.bbc.com/news/world-europe-53439263.”

Zdravstvene vlasti Španije naložile su da se svih 93.000 američkih vidrica s farme na istoku zemlje usmrte kako bi se sprečilo prenošenje koronavirusa na ljude.

Prethodno je utvrđeno da je većina životinja na farmi u selu u regionu Aragon zaražena koronavirusom.

Farma je bila pod zdravstvenim nadzorom pošto je supruga jednog radnika bila pozitivna na koronavirus u maju, a sada je još sedam radnika inficirano, prenosi Rojters.

Vlasti su prvo naložile izolaciju životinja, ali nakon nekoliko nedelja i nekoliko rundi testiranja, odlučili su da usmrte nerčeve koji su uzgajani zbog krzna.

Pročitajte još:

Rezultati su pokazali da je više od 80 odsto testiranih životinja pozitivno na koronavirus.

Izvor: RTS

Odvojeno sakupljanje otpada i kompostiranje – korak ka smanjenju otpada na deponijama

19.07.2020

composting_kompostiranje — Foto-ilustracija: Pixabay

Održivo upravljanje komunalnim otpadom, koji je neizbežan deo svakodnevnih ljudskih aktivnosti, od velikog je značaja za očuvanje zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih resursa. Ovaj proces, koji je u nadležnosti lokalnih samouprava postao je neophodan u svim fazama urbanog razvoja, od planiranja i izgradnje, pa do rukovanja, odlaganja, reciklaže i krajnjeg razlaganja.

Obaveza Srbije, u okviru procesa pristupanja EU, je da do dogovorenog datuma pristupa smanji količine biorazgradivog otpada iz komunalnog otpada, koji se odlaže na deponije, na 35 odsto količina sa nivoa iz 2008. godine.

Međutim, podaci Studije merenja količine i sastava komunalnog otpada iz 2015. godine pokazuju da u Srbiji upravo biorazgradivi otpad čini najdominantniji procenat kućnog otpada – oko 50 odsto, pri čemu je baštenski (zeleni) otpad zastupljen sa oko 18,1 odsto, dok otpada od hrane ima oko 31,4 odsto. Količina biorazgradivog otpada u Srbiji iznosi više od 1,22 miliona tona, što odgovara produkciji od oko 170 kg tog otpada po stanovniku godišnje.

Prema istraživanjima, primarna separacija (odvojeno sakupljanje različitih vrsta otpada) u samim domaćinstvima u velikoj meri doprinosi održivosti procesa upravljanja otpadom. Iako je ova praksa u Srbiji još nedovoljno zastupljena, određene aktivnosti dovele su do pomaka na bolje.

Planiranje kao osnov uspešnog upravljanja otpadom

Projekat „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)“ koji u sklopu Nemačke razvojne saradnje sprovodi GIZ, realizuje aktivnosti usmerene na unapređenje sistema upravljanja otpadom u 17 lokalnih samouprava u okviru tri regiona za upravljanje otpadom. Projekat je pružio stručnu pomoć u izradi odnosno reviziji regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom u skladu sa principima cirkularne ekonomije, koji su osnova za unapređenje postojećeg sistema upravljanja otpadom. Planovi su kreirani na osnovu prethodnih istraživanja sastava komunalnog otpada, koje je sproveo Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu.

„Regionalni plan predviđa uspostavljanje sistema ‘dve kante’ u početnoj fazi, za odvojeno sakupljanje suvog i mokrog kućnog otpada, sa namerom da se ‘treća kanta’, isključivo za biorazgradivi otpad, uvede kao naredni korak“, ističe Bojan Batinić iz Asocijacije za upravljanje čvrstim otpadom Srbije SeSWA, ujedno i docent Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu koji je sprovodio istraživanje.

On dodaje da se, s obzirom na to su u komunalnom otpadu prisutne velike količine biorazgradivog otpada, taj segment može iskoristiti za proizvodnju komposta. „Kompostiranje je proces biološke razgradnje organske materije od koje se, uz pomoć mikroorganizama u prisustvu kiseonika i pod kontrolisanim uslovima stvara kompost – stabilan materijal sličan humusu“, objašnjava Batinić.

Pročitajte još:

Stvaranje komposta postaje sve primenjivije rešenje za upravljanje otpadom i bitan je faktor za očuvanje životne sredine zajednice, a može imati i širu primenu. On se može prodavati potencijalnim korisnicima kao sredstvo za poboljšanje kvaliteta zemljišta, dok se kompost slabijeg kvaliteta može iskoristiti kao prekrivka na deponijama.

„Osnovna prednost kompostiranja je u tome što se kompostirani materijali mogu koristiti kao sredstvo za poboljšanje kvaliteta zemljišta, jer se u njima čuva većina nutrijenata iz izvornog materijala, pa predstavljaju alternativu mineralnim đubrivima. Ukoliko biorazgradivi otpad završi na deponijama, on izaziva produkciju gasova staklene bašte i procednih voda, utičući na taj način negativno na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Ovaj problem je posebno izražen u Srbiji, gde se većina otpada odlaže na nesanitarne deponije koje nemaju adekvatne mere zaštite životne sredine“, smatra Bojan Batinić.

I mala i velika rešenja doprinose

Značajan aspekt tehničke podrške Projekta odnosi se na tretman biorazgradivog otpada (proces kompostiranja), čime se smanjuje produkcija ugljen-dioksida u atmosferi, te utiče na smanjenje efekta staklene bašte i smanjenje globalnog zagrevanja.

S obzirom na višestruku korist koju šira zajednica i sama domaćinstva mogu imati od ovog procesa, u okviru saradnje Projekta sa Gradom Novim Sadom kao nosiocem regiona za upravljanje otpadom, završeno je projektovanje, a u pripremi je i izgradnja pilot postrojenja za tretman (kompostiranje) zelenog otpada sakupljenog sa javnih površina. Ovo postrojenje gradi se u okviru JKP „Zelenilo“ Novi Sad i biće deo budućeg regionalnog centra za upravljanje otpadom. U postrojenju će biti tretiran zeleni otpad sa javnih površina, poput baštenskog otpada – trave i orezanih grana. Dobijeni kompost koristiće se za održavanje gradskog zelenila. Izgradnja hangara za skladištenje gotovog komposta i opreme je završena, a u toku je tender za izgradnju kompostnog polja.

„Plan je da se u ovom postrojenju godišnje kompostira 5.000 tona zelenog otpada koji bi u suprotnom završio na deponiji. Kompostiranje ovog otpada na mesečnom nivou trebalo bi da iznosi 417 tona, a to bi svakako dovelo do smanjenja emisija ugljen-dioksida“, navodi Miloš Egić, direktor JKP „Gradsko zelenilo“ iz Novog Sada.

Osim ovog postrojenja za veće količine biorazgradivog otpada, Projekat je pomogao i realizaciju pilot projekta kućnog kompostiranja u opštini Bački Petrovac. Kućno kompostiranje sprovode sama domaćinstva, a kompost se može koristiti u sopstvenim vrtovima i baštama.

„U opštini Bački Petrovac građanima je krajem 2018. godine podeljeno 100 kućnih kompostera, a zbog velikog interesovanja naknadno je podeljeno još 40. Građani su dobili i priručnike koje je pripremio naš Projekat sa detaljnim uputstvima kako kompostirati biorazgradivi otpad koji nastaje u domaćinstvu“, naglašava Maša Šašić, menadžerka projekta „Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena (DKTI)“. Ona dodaje da su tokom 2019. godine profesionalni timovi predstavnika opštinske uprave i JKP „Progres“ uz pomoć GIZ-a pratili proces kućnog kompostiranja i pružali savetodavnu podršku građanima. U pilot fazi nastalo je oko 85 kubnih metara komposta, što predstavlja četiri puna kamiona biorazgradivog otpada koji nije završio na deponiji.

Ovi rezultati pokazuju da, uz doslednu primenu planova, kompostiranje može postati redovan segment upravljanja otpadom, te da za to nisu uvek neophodne velike investicije i postrojenja, već da se dosta toga može postići i na nivou pojedinačnih domaćinstava. Osim toga, odaziv i interesovanje građana Bačkog Petrovca pokazuje da se ovakvi projekti mogu primeniti i u drugim opštinama.

Izvor: Executive Group

Pomoć EU – pojačanje od 200 medicinskih radnika za borbu protiv koronavirusa u Srbiji

18.07.2020

lucas-vasques-9vnACvX2748-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Lucas Vasques)

Srpske bolnice, klinike i laboratorije dobiće pojačanje tokom narednih šest meseci za oko 200 novih zdravstvenih radnika, čiji angažman omogućava Evropska unija.

Sporazum koji će obezbediti finansijska sredstva za angažovanje novih timova potpisali su ove nedelje Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, ambasador Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji i Mikela Telatin, šefica Kancelarije UN za projektne usluge (UNOPS), a ovoj svečanosti potpisivanja prisustvovala je i Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje „Dr. Milan Jovanović Batut“.

Na zahtev Ministarstva zdravlja Republike Srbije, Evropska unija brzo je odreagovala i omogućila finansiranje zapošljavanja zdravstvenih radnika na period od šest meseci. Zdravstvene radnike činiće lekari, medicinski tehničari i administrativno osoblje kao podrška institutima za javno zdravlje, centrima primarne zdravstvene nege, kovid klinikama i ključnim domaćim laboratorijama. Ovo kvalifikovano osoblje će biti angažovano kao pomoć postojećim zdravstvenim kadrovima.

Ambasador Sem Fabrici je izjavio da je ovo još jedan izraz snažne podrške koju EU pruža Srbiji u oblasti zdravstva i odgovora na epidemiju.

“EU je već značajno pomogla Srbiji kako prethodnih godina tako i proteklih meseci tokom krize KOVID-19, dajući podršku zdravstvenom sektoru. Domaći lekari, medicinske sestre i tehničari kao i ljudi iz administracije biće regrutovani u Srbiji preko Instituta Batut kako bi se obezbedila podrška institutima za javno zdravlje, kovid bolnicama, primarnim zdravstvenim centrima i laboratorijama. Sledećih šest meseci novozaposleni zdravstveni radnici pružiće važnu pomoć na prvim linijama onih opština u kojima je proglašeno vanredno stanje poput Beograda, Kragujevca, Užica, Vranja, Valjeva, Čačka, Šapca, Kraljeva i Novog Pazara. Srbija je suočena sa novom, teškom fazom u suzbijanju KOVID-19. Nakon pružanja hitne pomoći u nabavci medicinske opreme proteklih meseci, sada smo dobili zahtev za kadrovskim pojačanjem neophodnim za borbu protiv KOVID-19. Još jednom iskazujemo konkretnu solidarnost Evropske unije Srbiji u partnerstvu sa nadležnima u zdravstvenom sektoru i UNOPS-om, našim važnim partnerom u realizaciji ovog projekta, za pomoć Srbiji u borbi protiv pandemije”, izjavio je Fabrici.

Pročitajte još:

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da će potpisani ugovor sa EU o angažovanju 200 dodatnih zdravstvenih radnika omogućiti osnaživanje ljudskih kapaciteta našeg zdravstvenog sistema navodeći da je to u ovom trenutku Srbiji veoma potrebno i važno.

Joksimović je istakla da je trenutak nažalost takav da potpisivanje predstavlja jedan od važnijih događaja u kontinuiranoj podršci EU Srbiji od početka pandemije i istakla da su zdravstveni radnici pod ogromnim teretom. Kako kaže, rade pod izuzetno teškim okolnostima, ne samo zbog broja ljudi koji su zaraženi, već i zato što se saživljavaju sa problemima drugih, a i svakodnevno su izloženi riziku.

„Moramo da se fokusiramo i pomognemo i u tom smislu jačanje zdravstvenih kapaciteta Srbije“, naglasila je Joksimović.

Prema njenim rečima, Ministarstvo zdravlja je sredinom juna na inicijativu EU, koja se interesovala šta je to što još može da uradi, uputilo zahtev za finansijsku pomoć za dodatna angažovanja na određeno vreme zdravstvenih timova koji bi pomagali tamo gde je najpotrebnije. Kako je istakla, 3. jula je stigao i formalni odgovor kojim su potvrdili da Srbija može da izdvoji milion evra iz IPA 2018. Ministarstvo za evropske integracije je u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji još ranije identifikovalo neutrošena sredstva iz prethodnih IPA alokacija koja mogu biti namenjena raznim vidovima borbe protiv KOVID-19.

„Tih milion evra, nakon razgovora koje će obaviti stručnjaci iz našeg Instituta Batut, Evropske komisije i UNOPS-a, odrediće angažman za oko 200 ljudi koji će biti koncipirani tako da pripadaju takozvanim zdravstvenim timovima, u kojima će biti jedan lekar, dva sanitetska inženjera i jedan administrativni radnik“, pojasnila je.

Zahvaljujući se u ime Vlade Srbije na izvanredno značajnoj donaciji i sredstvima za jačanje ljudskih kapaciteta, Joksimović je kazala da je „današnje potpisivanje još jedan dokaz solidarnosti EU sa Srbijom ali i našeg odgovornog i posvećenog rada na evropskom putu, pre svega u ovom trenutku na zaštiti javnog zdravlja i zdravlja građana Srbije“, dodala je Joksimović.

Prema rečima dr Verice Jovanović, direktorke za Instituta za javno zdravlje „Dr. Milan Jovanović Batut“, ovakva pomoć omogući će unapređenje dijagnostike, odnosno ranije otkrivanje KOVID-19 kod građana. “Ovo je velika prilika i podrška od Evropske unije – ulaganje u ljudske resurse u narednih šest meseci, u značajnom trenutku, kada su izazovi za Srbiju veliki. Uložićemo u mlade kolege koji su trenutno bez posla, koji će sticanjem iskustva moći da pomognu u borbi protiv epidemije”, zaključila je Jovanović.

Kada je reč o KOVID-19, EU je brzo stavila na raspolaganje 93 miliona evra u martu ove godine: 15 miliona evra je bilo namenjeno hitnoj pomoći, a 78 miliona evra za srednjoročni ekonomski oporavak.

U proteklih 100 dana od početka krize 16. marta 2020. godine, Evropska unija je organizovala 15 kargo aviona koji su sleteli na aerodrom Nikola Tesla. Ti avioni su dovezli više od 721 tone opreme potrebne za borbu protiv koronavirusa, koju je obezbedila Vlada Srbije. Dodatno, Evropska unija je donirala 800.000 maski, ukupno 125 uređaja za intenzivnu negu, od čega 50 respiratora, 100 kontejnera za trijažu KOVID pacijenata, reagense za oko 25.000 testova, 300 beskontaktnih termometara i 100 koncentratora kiseonika.

Takođe, srpski naučnici sada mogu da testiraju veći broj uzoraka na KOVID-19 zahvaljujući sistemu referentnih laboratorija koje je opremila Evropska unija. Nacionalna referentna laboratorija u Batajnici je u prošlosti dobila 7,5 miliona evra donacije od EU za obnovu kompleksa i njegovo opremanje visokotehnološkim mašinama i robotima i pružanje tehničke pomoći. Ova laboratorija je uradila oko 85.000 testova na KOVID-19 od kraja marta do kraja juna.

Evropska unija pomaže zdravstveni sistem Srbije već 20 godina i nastaviće da pruža podršku Srbiji i njenim građanima.

Izvor: EU info

Kako su povezani uvoz soje u Evropu i seča šuma u Brazilu?

18.07.2020

Amazonija_šuma — Foto-ilustracija: Pixabay

Prema nedavnim istraživanjima, soja i govedina koje su iz Brazila uvezene u Evropu bile su “kontaminirane”, odnosno postoji osnovana sumnja da nastaju kao posledica krčenja šuma u ovoj južnoameričkoj zemlji.

Naime, jedna petina soje koja se uvozi iz Brazila u evropske zemlje uglavnom služi za ishranu domaćih životinja. Ipak, ona dolazi iz regija u kojima se nedozvoljenim i prekomernim krčenjem šuma stvaraju uslovi za korišćenje zemljišta u poljoprivredne svrhe. Kako je nekada ta zemlja bila pošumljena, a sada se na tim površinama gaji soja, kao i domaće životinje, ističe se da je neohodno napraviti jasnu razliku između legalne i ilegalne deforestacije u ovoj oblasti.

Stručnjaci se slažu u tome da snabdevanje poljoprivrednim dobrima ne treba da bude povezano sa ilegalnom sečom šume u Amazoniji, te da bi vlasti u Brazilu morale da vode jasniju politiku krčenja šuma, kao i da obezbede transparentnost kad je reč o poljoprivrednom sektoru i lancu dobavljača.

Pročitajte još:

Kampanje za zaštitu životne sredine hitno su tražile mere zaštite kako trgovina ne bi podsticala krčenje šuma. Nedavno dospela pošiljka soje iz Brazila u Amsterdamu izazvala je sumnju jer je pokazano da je za tu količinu bilo potrebnno zemljište površine 80.000 fudbalskih igrališta, pri čemu nije sigurno da ne postoji povezanost sa nedavnim krčenjem šuma i uništavanjem prirodnih staništa. Ističu i da trenutna brazilska vlada ne shvata ozbiljnost klimatskih pitanja i dodatno doprinosi uništavanju prirodnih dobara ove zemlje.

Za sada se samo za 27 odsto soje koja se uvozi u Veliku Britaniju može tvrditi da nije povezana sa uništavanjem šuma, dok čak dve trećine dolaze iz zemalja sa visokom stopom krčenja šuma.

Zakoni za krčenje šuma i novčane kazne za ilegalnu seču još uvek se ne primenjuju u potrebnoj meri.

Jelena Cvetić

Videti svet iz perspektive bube pomoću GoPro kamere

18.07.2020

Naučnici su napravili malenu robot-kameru koja se može pričvrstiti na leđa insekata, kako bi snimio svet iz perspektive bube.

Kameru za bube u GoPro stilu napravili su naučnici u Sjedinjenim Američkim Državama. Teška je svega 250 miligrama, što je, poređenja radi, težina jedne desetine karte za igranje. Funkcioniše uz blutut, a snima pet kadrova u sekundi. Kamera za bube može imati primenu u širokom polju, ali uglavnom u biološkim istraživanjima.

Video snimak sa kamerice šalje se na mobilni telefon. Ugao snimanja je do 60 stepeni, a baterije koje koristi su ultralagane jer kamera troši minimalnu količinu energije.

“Napravili smo sistem bežičnih kamera male snage i male težine, koji može pružiti uvid u život insekata”, rekao je Šajam Golakota, autor studije.

Za ovaj projekat, istraživači su inspiraciju našli upravo u očima insekata. Snimci koje daje mini kamera su crno-beli.

Posle konstrukcije mini kamere, istraživači su je prikačili na sićušna tela buba, koje su ipak dovoljno jake da podnesu težinu malog aparata.

Pročitajte još:

Ipak, uprkos uzbuđenju koje ovakav projekat donosi, istraživači su zabrinuti zbog mogućih zloupotreba izuma, kada je reč o ugrožavanju privatnosti.

Članovi tima se nadaju da će budućim verzijama buba-fotoaparata biti potrebno još manje energije i da će moći da rade na solarni pogon.

Istraživači kažu da su sada prvi put dobili realne snimke iz “stvarnog životnog okruženja buba”, kao što su njihove reakcije u određenim situacijama, brzina, ponašanje…

Rezultati studije su objavljeni u časopisu Sajens robotiks.

Izvor: RTS

Podgorica dobila zelenu oazu u srcu grada – Podgorički park

18.07.2020

Gradonačelnik Podgorice dr Ivan Vuković, sa saradnicima, u četvrtak uveče, 16. jula, otvorio je Podgorički park – novu zelenu oaza u srcu grada i zasigurno jednu od najlepših autentičnih parkovskih površina u Podgorici.

Park se prostire na 10.000 m2 od mosta Milenijum do Moskovskog mosta i dobiće svoj prirodni nastavak sve do mosta Gazela.

Gradonačelnik Vuković istakao je da je Podgorica dobila najlepši park koji nosi naziv Podgorički park upravo zbog autohtonih biljnih vrsta poput murve, iglica, džanje, šipka i drugih, koje su u njemu zasađene, odnosno svega onoga što asocira na Podgoricu i za šta su Podgoričani emotivno vezani.

“Vrednost ove investicije prevazilazi 110.000 evra, a ovaj park će se graditi u dve faze. Za sada je završena prva faza, koja se prostire od mosta Milenijum do Moskovskog mosta, a planirano je se park uredi sve do mosta Gazela, tako ćemo dobiti jednu novu oplemenjenu zelenu površinu”, istakao je gradonačelnik i izrazio posebno zadovoljstvo što je ovo mjesto dobilo potpuno novi izgled i funkciju.

“Naši sugrađani su dobili još jedan prostor za rekreaciju, za uživanje u prirodi i nadam se da će se odgovorno odnositi prema toj činjenici i čuvati ovaj vredan mobilijar”, naglasio je Vuković.

Pročitajte još:

Prostor je opremljen urbanim parkovskim mobilijarom kojeg čine: ljuljaška, ležaljke, set sto i klupe, cik-cak klupe, klupe sa naslonom, korpe za otpatke. Izgrađene su pergole sa rešetkom za puzavice i pergole za portune. Na metalnoj konstrukciji ugrađen je plato od dekinga, dok je prostor prema reci Morači ograđen drvenim stubovima na kojima je ugrađena solarna rasveta.

Gradonačelnik se posebno zahvalio Ministarstvu odbrane Crne Gore koje je dalo značajan doprinos u realizaciji ovog projekta. On je iskazao i posebno poštovanje za predan rad i trud zaposlenih u gradskim preduzećima Zelenilo i Komunalne usluge koji su vredno radili i u otežanim uslovima, kako bi se ovaj projekat završio u planiranom roku.

Izvor: Glavni grad Podgorice

Španija na pola puta ka potpunoj dekarbonizaciji energetskog miksa

17.07.2020

coal_fired_power_plant_elektrana_na_ugalj — Foto-ilustracija: Unsplash (Tobias Tullius)

Krećući se stopama Belgije, Austrije i Švedske koje su već zatvorile sve elektrane na ugalj na svojim teritorijama, Španija teži da svoj energetski miks potpuno dekarbonizuje i da proizvodi isključivo čistu struju do 2050. godine. Trenutno se nalazi na otprilike pola puta s obzirom na to da je ugasila 47 odsto postrojenja ovog tipa. Zemlja je katanac stavila na 7 od ukupno 15 elektrana na ugalj, zaključno sa krajem juna.

Pročitajte još:

Kako bi nadomestila električnu energiju poreklom iz uglja, Španija je radila na razvoju obnovljivih izvora energije.

Energetska tranzicija se ipak nije odvijala na apsolutnu inicijativu vlasti. Najpre je državna pomoć rudnicima proglašena kao nezakonita, te su oni 2018. godine većinski zatvoreni. Propisima Evropske unije, Španci su takođe bili primorani da smanje zagađenje iz prljavih elektroenergetskih objekata što se pokazalo kao skup, a samim tim i neisplativ, poduhvat.

U bliskoj budućnosti, proizvodnja će biti obustavljena u još 4 španske elektrane na ugalj. Proizvodni troškovi su mesecima unazad prilično visoki, kako zbog političkih odluka Evropske komisije, tako i zbog situacije na tržištu, te se poslovanje tih postrojenja već pokazalo kao neprofitabilno i shodno tome je zaustavljeno.

Pre dve godine, Španija je 15 odsto struje dobijala iz uglja koji je oslobađao oko 15 odsto ugljen-dioksida. U maju ove godine je njegov udeo u potrošnji električne energije iznosio tek 1,4 odsto.

Prema klimatskim i energetskim zakonima, emisije gasova sa efektom staklene bašte bi na tlu Španije trebalo da budu smanjene za 90 odsto do polovine veka u poređenju sa vrednostima izmerenim 1990. godine. Kako bi postigla ovaj ambiciozan cilj, vlada se obavezala na izgradnju vetroelektrana i solarnih elektrane snage 3.000 MW u narednih desetak godina.

Jelena Kozbašić

Da li će planeta postati isuviše vruća za ljude?

17.07.2020

naporan_rad_Bangladeš — Foto-ilustracija: Unsplash (Adli Wahid)

Pored globalnog zagrevanja, za milione ljudi širom sveta postoji opasnost od toplotnog stresa. Reč je o stanju u kojem se organizam, usled napora koji ulaže u uslovima povišene temperature i vlažnosti vazduha, nalazi u opasnosti od “otkazivanja” rada organa.

Foto-ilustracija: Unsplash (Hans Reniers)

Mnogi ljudi, pogotovo u zemljama u razvoju, rade u veoma teškim uslovima, od kojih su neki opasni po život. Rad na otvorenom, na primer, na gradilištima ili poljoprivrednim gazdinstvima, ali i u fabrikama i bolnicama može biti fizički isrpljujuć, ne samo zbog prirode posla već i usled povišene temperature.

Radno vreme uobičajeno traje 8 sati tokom dana, neretko i duže, a u velikom broju slučajeva nepovoljni uslovi ne utiču samo na smanjenje produktivnosti radnika, već i na njihovo zdravstveno stanje.

Toplotni stres predstavlja nemogućnost organizma da se ohladi. Njegova osnovna temperatura dolazi do opasno povišenog nivoa, što može predstavljati momenat kad se neki organi mogu samo “isključiti”.

Pored toga, klimatske promene ne idu na ruku u borbi protiv ove pojave. Uz rast temperature beleži se i porast vlažnosti vazduha, te se pored toplote kao smetnja ljudskom organizmu pojavljuje i vlaga, stvarajući kombinaciju koja može dodatno oslabiti organizam.

U nezavidnom položaju nalaze se medicinski radnici, naročito sada, tokom borbe protiv koronavirusa, pri čemu se u mnogim zemljama primećuje kako rad medicinskog osoblja biva dodatno otežan zbog uslova u kojima rade.

Pročitajte još:

Mnogi naučnici ističu da i pored sposobnosti prilagođavanja koju smo stvorili kroz evoluciju, ukoliko se trend globalnog zagrevanja nastavi, velike su šanse da u budućnosti neki delovi planete budu isuviše vrući za ljudski rod.

Prema jednoj studiji predviđa se da do 2100. godine toplotni stres može pogoditi 1,2 milijarde ljudi, što je za četiri puta više nego trenutno.

Dok se na globalnom nivou ne dođe do trajnog rešenja u borbi protiv klimatskih promena, a ujedno i slabljenja mogućnosti pojave toplotnog stresa, stručnjaci savetuju puno tečnosti i neohodne pauze za sve koji rade u uslovima u kojima može doći do toplotnih udara kako bi sačuvali sopstveno zdravlje.

Jelena Cvetić

Zašto Kruševljani sumnjaju na postojanje baznih stanica 5G mreže u svom gradu?

17.07.2020

Kako Nova ekonomija piše, pozivajući se na lokalni portal Kruševac Grad, na teritoriji gradske uprave grada Kruševca nisu izgrađene odnosno postavljene bazne stanice sa 5G mrežom.

Povod za zabrinutost je veliki broj uginulih vrabaca i dograđivanje anteskog sistema u naselju Pejton tokom vanrednog stanja.

Prema rečima nadležnih u kompaniji Telenor, reč je o proširenju kapaciteta na postojećim sistemima zbog povećanog saobraćaja u vreme vanrednog stanja.

“Na teritoriji našeg grada nisu izgrađene, odnosno postavljene bazne stanice sa 5G mrežom”, decidna je inspektorka za zaštitu životne sredine Biljana Stanković. Prema rečima Biljane Stanković, nijedna takva dozvola nije izdata ne samo za Kruševac već ni za celu Srbiju, tako da Srbija u ovom trenutku nema bazne stanice 5G mreže mobilne telefonije. Jedina takva stanica bila je postavljena u Tehnološko-naučnom parku na Zvezdari u cilju naučnog ispitivanja vrsta i stepena nejonizujućeg zračenja, ali je i njena dozvola za rad istekla u martu, te ni ona nije u funkciji.

Kada je reč o uginuću vrabaca koje se moglo videti na pomenutom snimku, Stanković je objasnila da je reč o posledicama oluja koje su poslednjih mesec dana pogodile područje Kruševca. Regulatorna agencija za elektronske komunikacije (RATEL) ranije je u aprilu objavila slično.

Pročitajte još:

RATEL je, u prethodnom periodu, izdao četiri privremene pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija u cilju testiranja i ispitivanja 5G mreže na teritoriji grada Beograda, operatoru Telenor za jednu lokaciju i operatoru Telekom Srbija za tri lokacije.

Nakon završenih testiranja i isteka roka važenja privremenih dozvola, navedene bazne radio stanice su isključene, odnosno, u Srbiji trenutno nema 5G baznih radio stanica koje su u radu, navodi se na sajtu ove institucije.

Povodom lažnih vesti i teorija zavere da koronu izaziva 5G, Ratel je saoštio da između 5G tehnologije i koronavirusa ne postoji nikakva veza.

Takođe,Ratel navodi da je sprovođenje postupka javnog nadmetanja za prodaju spektra u opsegu 3,4-3,8 GHz, za korišćenje na tehnološki neutralnoj osnovi (što uključuje i 5G tehnologije) bilo planirano za treći, odnosno četvrti kvartal 2020. godine.

Izvor: Nova ekonomija, Kruševac Grad

Precizna poljoprivreda ili kako proizvesti više sa manje unosa, kao deo plana oporavka EU?

17.07.2020

polje_obrada_zemljišta — Foto-ilustracija: Unsplash (Dominikjpw)

Precizna poljoprivreda zasniva se na konceptu “proizvoditi više sa manje unosa” koji ima kao krajnji cilj ublažavanje uticaja na okolinu. Kreatori politika Evropske unije se nadaju da će ovaj plan staviti u kontekst ZPP-a.

“Precizna poljoprivredna praksa, uključujući digitalnu poljoprivredu, najbolji je način da strateški ciljevi Evropske unije postanu zeleni, pametni i sigurni i trebaju da budu deo nacionalnih planova za oporavak i otpornost svih država članica”, izjavio je član Evropskog parlamenta Petros Kokalis za EurActiv.

“U skladu s instrumentom “EU sledeća generacija”, države članice imaće dodatna sredstva u iznosu od 15 milijardi evra za Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj (EAFRD), što je odlična prilika za digitalizaciju i zeleni prelaz poljoprivredno-prehrambenog sektora”, nastavlja.

Za ruralna područja 750 milijardi evra

Foto-ilustracija: Unsplash (Stanislav Kondratiev)

Naime, u svom Fondu za oporavak od 750 milijardi evra, Evropska komisija predložila je dodatni novac za ruralna područja uz onaj koji su izdvojile države članice za period 2022. do 2024. godine, srazmerno sredstvima za ruralni razvoj namenjenih u 2018. godini.Ipak, o finansijskom okviru za oporavak od pandemije KOVID-19 se još uvek raspravlja i treba da ga odobre i države članice i Evropski parlament, a ključne rasprave očekuju se 17. i 18. jula.

Kokalis je naglasio da bi precizna i digitalna poljoprivreda mogle da budu jedan od alata za postizanje evropskih ciljeva Zelenog dogovora i strategije “Od njive do trpeze”. Precizna poljoprivreda zasniva se na konceptu “proizvoditi više sa manje unosa” koji ima za krajnji cilj ublažavanje uticaja na okolinu. To bi, na primer, bilo smanjenje upotrebe pesticida ili đubriva. Kreatori politika EU se nadaju da će ovaj plan staviti u kontekst Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP).

Prioritet zeleni projekti i digitalizacija?

“Za podsticanje takvih inovativnih praksi potreban nam je snažan proračun za budući ZPP, bar na istom nivou kao i trenutni. Ulaganje je potrebno za poboljšanje digitalnih veština farmera, savetodavnih usluga, infrastrukture, koja može da se finansira u okviru EAFRD-a”, rekao je Kokalis.

Pročitajte još:

Dva prioriteta EU su digitalizacija i zeleni projekti koji će njenu privredu učiniti otpornijom. Za Kokalisa to se savršeno poklapa sa misijom preciznog uzgoja. “Naučno je dokazano da precizna poljoprivredna praksa, koristeći visokotehnološku opremu, može da smanji emisiju gasova staklene bašte, uglavnom smanjenjem inputa koji su usmereni na prostorne i vremenske potrebe useva i povećanjem sposobnosti tla da skladištite ugljenik“, napomenuo je.

“Sa razvojem digitalne poljoprivrede koja dosledno primenjuje i metode precizne poljoprivrede, uveren sam da imamo odlične alate za postizanje ambicioznih ciljeva strategije ‘Od njive do trpeze'”, dodao je.

Znanje, finansijska i tehnička podrška poljoprivrednicima

Evropski komesar za poljoprivredu, Januz Vojčehovski, deli isto mišljenje, rekavši da cilj navedene strategije čini celokupni prehrambeni sistem održivijim.

“Precizna poljoprivreda može značajno da doprinese održivom poljoprivrednom sektoru i pomogne u postizanju utvrđenih ciljeva kao što je smanjenje upotrebe i opasnosti od pesticida za 50 odsto i smanjenje upotrebe đubriva za najmanje 20 odsto”, rekao je Vojčehovski.

Međutim, naglasio je da je za uvođenje pametnih tehnologija uzgoja potrebno pravilno znanje, kao i finansijska i tehnička podrška farmerima.

“Ne zaboravimo da i sama precizna poljoprivreda neće biti dovoljna. Potrebno je da joj se pruže savetodavne usluge, razmena znanja i izgradnja kapaciteta. Pored toga, potrebne su i druge vrste inovacija koje će dopuniti precizno poljoprivredno gazdinstvo, poput rešenja koja se zasnivaju više na prirodi”, napomenuo je.

Loš savetodavni sistem?

Isto tako, Tasos Haniotis, direktor za strategiju, pojednostavljenje i analizu politika iz Uprave za poljoprivredu i ruralni razvoj, objasnio je da kada su u pitanju savetodavni sistemi na gazdinstvima, koji poljoprivrednicima pružaju javne informacije o tome kako da poboljšaju proizvodnju, postoji vrlo neujednačena situacija zavisno od države do države.

“I dalje postoji ozbiljni digitalni jaz između ruralnih i urbanih područja. Dok 83 odsto stanovništva EU ima pristup brzom internetu, samo 53 odsto domova u seoskim područjima ima tu mogućnost. Ovo je važna prepreka razvoju novih preduzeća, radnih mesta i prosperiteta u ruralnim područjima”, rekao je komesar Vojčehovski.

Autorka: Martina Popić

Izvor: Agroklub.rs

EU odobrila Albaniji 100 miliona evra za obnovu posle zemljotresa

17.07.2020

Tirana_Albanija — Foto-ilustracija: Unsplash (Jonada Molla)

Evropska komisija je danas, 17. jula, usvojila paket vredan 100 miliona evra za obnovu Albanije posle zemljotresa u novembru 2019. Ta sredstva su deo paketa od 115 miliona evra, koliko je Komisija ukupno obećala Albaniji na Međunarodnoj donatorskoj konferenciji “Zajedno za Albaniju” održanoj sredinom februara.

Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelj rekao je da ovim paketom Evropska unija ispunjava svoju obavezu prema Albaniji da pomogne u rekonstrukciji posle zemljotresa, kao što je podržala i napore te zemlje u borbi sa posledicama korona krize.

“Ispunili smo obećanje da ćemo biti sa građanima Albanije i obnovili podršku toj zemlji i njenoj evropskoj budućnosti”, istakao je Varheji.

Novousvojeni program biće fokusiran na obnovu obrazovnih ustanova, uključujući opremanje, kako bi se deca i mladi školovali u boljim uslovima.

Pročitajte još:

Iz novog programa će se finansirati i obnova oštećenog kulturnog nasleđa, uključujući spomenike, muzeje, biblioteke i arheološka nalazišta, čime će se doprineti i lokalnom ekonomskom razvoju.

Zgrade će biti obnavljane po principu “ponovo izgradite bolje”, što znači primenu održivih standarda u građevinarstvu i smanjenje budućih rizika, odnosno izgradnju čvršće, bezbednije i otpornije na katastrofe infrastrukture i sistema.

Posebne mere takođe će doneti unapređenja u pogledu energetske efikasnosti.

Izvor: EurActiv.rs

Virus Zapadnog Nila nije izolovan na teritoriji Beograda

17.07.2020

komarci_voda — Foto-ilustracija: Pixabay

Prema nalazima referentne laboratorije Sektora ekologije i unapređenja životne sredine JKP „Gradska čistoća“ kod izlovljenih komaraca na teritoriji Beograda nije izolovan virus Zapadnog Nila. Nažalost, oprečnim informacijama koje se plasiraju medijima, javnost se zbunjuje i neosnovano se podiže panika kod sugrađana koji su već dovoljno zabrinuti zbog nepovoljne epidemiološke situacije u Beogradu izazvane koronavirusom, saopštilo je JKP “Gradska čistoća” Beograd.

Inače, da bi se virus groznice Zapadnog Nila aktivirao kod komaraca potrebno je da spoljna temperatura pet dana u kontinuitetu bude oko 30 stepeni Celzijusa, što u protekla dva meseca nije bio slučaj u Beogradu. Ukoliko virus Zapadnog Nila u narednom periodu bude izolovan u izlovljenim komarcima koje analizira referentna laboratorija JKP „Gradska čistoća“, javnost će odmah biti obaveštena.

JKP „Gradska čistoća“ na osnovu ugovora sa Gradom Beogradom je ovlašćena da sprovodi monitoring populacije komaraca na teritoriji Beograda i to radi posatvljajući klopke za komarce, svakodneno, u proseku na 16 različitih lokacija širom grada i u skladu sa rezultatima kontinuirano primenjuje najefikasnije mere za suzbijanje odraslih formi komaraca. U okviru monitoringa se rade analize komaraca na prisustvo virusa Zapadnog Nila i parazita izazivača malarije, kao i bakterija Leptospire i Borelije koje se izoluju iz uzoraka krpelja i glodara. Inače, laboratorija u okviru Sektora ekologije i unapređenja životne sredine radi PSR testiranje komaraca na prisustvo virusa Zapadnog Nila metodom „in house“, koristeći sekvence specifične za taj virus, a dobijene od najreferentnije laboratorije za Evropu, koja se nalazi u Teramu, u Italiji.

Od marta meseca je primenjivana tehnologija suzbijanja komaraca sa zemlje, a naredne nedelje pristupiće se i podizanju privredne avijacije kako bi se suzbijanje ovih insekata obavljalo i iz vazduha. Iako, do sada nije izolovan virus Zapadnog Nila, komarci će se tretirati i pomoću avijacije kako bi se sprečilo da se pojave zaraženi komarci, što se očekuje početkom avgusta.

Na osnovu stalnog monitoringa koji se sprovodi na svim opštinama, kao i po prijavama sugrađana, pored mera koje JKP „Gradska čistoća“ sprovodi svakodnevno, broj komaraca je na više lokacija u Beogradu u porastu. Larvicidni tretman koji se sprovodio početkom proleća, kao i hladno i termalno zamagljivanje koje se kao mera za suzbijanje komaraca sprovodi gotovo svakodnevno u Beogradu, dalo je jako dobre rezultate. Međutim, nestabilne vremenske prilike, oscilacija u spoljnoj temperaturi i padavine u proteklom periodu, kada nije bilo moguće sprovoditi mere suzbijanja, rezultirali su da se istovremeno aktiviraju dva roda komaraca, što prethodnih godina nije bio slučaj.

Pročitajte još:

Komarci koji nose virus Zapadnog Nila registrovani u Srbiji

U toku jučerašnjeg dana, 16. jula, 27 ekipa JKP „Gradska čistoća“ je na terenu i rade na suzbijanju odraslih formi komaraca tehnologijom hladnog zamagljivanja koja se koristi u urbanim delovima grada i sa četiri ekipe koje rade na suzbijanju tehnikom termalnog zamagljivanja dimnim generatorima. Pored toga dve ekipe su angažovane na monitoringu larvi i odraslih formi komaraca, a jedna na sprovođenju mera deratizacije.

Jutarnjom akcijom koja je počela od 03:00 časa, juče su obuhvaćene površine Ratno ostrvo, Zemunski kej, Donji Kalemegdan, Kej Tadeuša, Ada Huja i Višnjička banja, kao i Stari grad – Dorćol, Višnjiča banja 1 i 2, Karaburma 2, Kalemegdan ceo i Beograd na vodi. Takođe obuhvaćene su i površine u Mirijevu 1, 2 i 3, Zeleno brdo, Stara Karaburma i Veliki mokri Lug.

Večernjim akcijama koje počinju u 18 i 21 sat tretiraće se površine na lokacijama: Zabra, Zvezdarska šuma, Šumice, Banjička šuma, Bežanija, Mladenovac – Selters, Železnik 1, 2 i 3, Studentski grad, Mladenovac 1, Bežanijska kosa, Paviljoni, Retenzija, Belvil i novobeogradski blokovi od 21 do 30, kao i blokovi: 70, 70a, 37, 38, 39, 61, 72, 71, 19a, 44, 45, 61, 62, i 63.

Sugrađani svakog radnog dana od 7 do 15 časova mogu da prijave lokacije na kojima primete povećano prisustvo komaraca pozivom na besplatan broj telefona 0800–000807 ili putem elektronske pošte na adresu ekologija@gradskacistoca.rs.

Izvor: JKP “Gradska čistoća”

1...684685686...1,670 Page 685 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Planiranje kao osnov uspešnog upravljanja otpadom

Pročitajte još:

I mala i velika rešenja doprinose

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Za ruralna područja 750 milijardi evra

Prioritet zeleni projekti i digitalizacija?

Pročitajte još:

Znanje, finansijska i tehnička podrška poljoprivrednicima

Loš savetodavni sistem?

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM