Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić govorio je danas na Forumu gradonačelnika 2020. u Palati Ujedinjenih nacija u Ženevi. Panel je posvećen borbi protiv prirodnih nepogoda, a pored Beograda svoja iskustva podelili su i gradonačelnici Praga, Helsinkija, Atine, Berna, Budimpešte, Sarajeva i mnogih drugih gradova.

Radojičić je govorio o teškim poplavama koje su pogodile Srbiju 2014. godine. Opština Obrenovac je tada pretrpela najveću prirodnu katastrofu, izgubljeni su životi, 30.000 ljudi je evakuisano, a nastala je velika materijalna šteta na objektima i infrastrukturi.

“Ovaj događaj uslovio je promenu strateškog pristupa u rešavanju problema prirodnih nepogoda. Formalizovana je promena plana suočavanja sa prirodnim katastrofama, tako da je sada nadležnost lokalnih vlasti proširena čime smo stvorili uslove za brzu i efikasnu reakaciju u krizi. Tada smo formirali i Gradski štab za vanredne situacije čija se efikasnst videla i u prethodnim mesecima tokom epidemije”, rekao je Radojičić.

On je naglasio da je tada usvojen set zakona koji je u skladu sa dokumentom kancelarije Ujedinjenih nacija za smanjivanje šteta od katastofa 2015–2030. Takođe je istakao da je taj događaj izazvao i reviziju sistema civilne zaštite, koja je bila zadužena za odbranu od nepogoda proteklih 30 godina, a za unapređenje infrastrukture i sistema prevencije od poplava opredeljen je iznos od 70 miliona evra. Ova sredstva korišćena su za čišćenje kanala, popravku kanalizacionih i vodovodnih mreža, obnavljanje područja rečnih obala i izgradnju nasipa.

“Danas je Obrenovac bezbedniji grad, čiji su kapaciteti tokom velikih padavina u nekoliko navrata testirani”, istakao je gradonačelnik.

On je dodao da se kontinuirano radi na projektu razvijanja sistema za rano upozorenje na poplave, koji Grad Beograd sprovodi sa Kancelarijom UN za razvoj (UNDP).

“Beograd ima skoro 200 vodotokova drugog reda. To je prirodno bogatstvo našeg grada, ali i potencijalni rizik. Odredili smo 20 lokacija za postavljanje mernih uređaja nivoa reka i 40 kišomera. Nabavili smo neophodnu opremu i trentuno se radi na njenom postavljanju. Ovi uređaji će nem blagovremeno slati saopštenja o potencijalnim rizicima, kako bismo mogli na vreme da reagujemo i zaštitimo stanovnišvo i dobra”, kazao je Radojičić.

Gradonačelnik je dodao da je vrednost ove opreme oko 400.000 evra i da će u saradnji sa Republičkim hidrometeorološkim zavodom, koji će obrađivati ove podatke, ubuduće moći da se preveniraju mnogi događaji čije smo posledice do sada mogli samo da saniramo.

“Ključna reč 2020. je prevencija. Ja sam lekar i znam koliko je prevencija važna i zbog toga se na ovom projektu nećemo zaustaviti. U planu je izgradnja velikog kriznog komandnog centra za teritoriju celog grada, kao i postavljanje sistema sirena. Vrednost ova dva planirana projekta je oko 15 miliona evra. Beograd će dobiti najsavremeniji centar koji će obuhvatiti sistem ranog upozorenja u kome se obrađuju prikupljeni podaci o vodostaju. Takođe, postojaće sistem ranog upozorenje o hemijskim incidentima a pratiće se i obrađivati podaci o vodi, vazduhu, buci i zemljotresu. U celom Beogradu biće postavljena i 311 sirena. Da bismo razvili pametan grad, neophodno je da ulažemo u informacione sisteme i tehnologiju, jer su nam u ovom slučaju podaci saveznici u prevenciji nepogoda”, objasnio je Radojičić.

Gradonačelnik je zaključio da su gradovi nosioci odgovornosti i moraju razvijati proaktivni pristup kao odgovor na izazove koje nam donose klimatske promene. Sigurniji i kvalitetniji život za sve građane je zajednička misija donosilaca odluka, a na tom putu ne smemo zanemirati da je priroda nepredvidiva i da moramo biti spremni na sve situacije. Efikasan globalni odgovor na krize podrazumeva sinhornizovane akcije gradova i zato su ovakvi skupovi i forumi značajni kako bismo razmenili znanja i iskustva, ali i usaglasali akcije.

Izvor: Grad Beograd