Home Blog Page 62

Pšenica prevremeno rodila, kvalitet i prinos zrna nisu značajnije ugroženi

Foto-ilustracija: Unsplash (Darla Hueske)
Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

Iako smo proteklih godina dostigli evropski prinos od preko pet tona pšenice po hektaru, ove godine se zbog prerane vegetacije i manje posejanih površina ne možemo nadati rezultatu od prošle godine, kada smo požnjeli tri i po miliona tona pšenice.

,,Ako mogu da se izrazim metaforično, što se pšenice tiče imamo jedan prevremeni porođaj. Kada se vama skrati period vegetacije koja traje 250 do 255 dana na nekih 230, to svakako mora imati posledice. S obzirom na to da smo posejali manje površine pod pšenicom nego prošle godine, proizvodni rezultat bi mogao da bude tu negde između dva zapeta sedam i tri miliona tona“, kaže za RTS Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.

Iako su izvoznici izašli sa podacima da na lageru imamo milion i po tona neprodate pšenice prošlogodišnjeg roda, Galetin kaže da u Srbiji nema preciznih podataka o tome, ali da on ne veruje da nam je ostalo manje od milion tona lanjskog zrna.

Dodaje i da su izvoznici generator stabilnosti i likvidnosti celog sektora te da ih treba uvažavati.

Ove godine bez tržišnog nonsensa

Galetin smatra da će otkupna cena pšenice koja trenutno iznosi oko 23 dinara po kilogramu rasti, te da nam se neće desiti prošlogodišnja situacija kada je posle žetve vrednost pšenice počela da pada.

,,Mi smo prošle godine imali jedan apsolutni nonsens da nam je cena u žetvi praktično bila najviša cena u toku sezone. Imali smo između 23 do 23,5 dinara po kilogramu. I sa tom cenom sada mi ponovno startujemo ove godine što je vrlo interesantno. Obično u vreme žetve cena pod pritiskom velike ponude bude najniža, a u kasnim periodima dostižete neke sezonske pikove. Ja očekujem da se ove godine vratimo u onu paradigmu tržišnu koju pšenica ima, da je u vreme žetve cena najniža, a da će kasnije ta cena početi da raste. Koliko, ne bih se u ovom trenutku usudio da kažem, ima mnogo faktora koji utiču, i logističke prirode i geopolitičke“, kaže Galetin.

Pročitajte još:

Konstanca ponovo protočni bojler, ukrajinsko žito nas neće zatrpati

Klimatske promene pogodile su i naše glavne konkurente u proizvodnji žita, Francusku i Nemačku. Na ruku nam ide i situacija u rumunskoj luci Konstanca, koja je kako kaže Galetin, ponovo postala „protočni bojler“ za žitarice. Kaže i to da je problem sa jeftinim ukrajinskim žitom koje je obaralo cenu evropskim proizvođačima rešen.

,,Rešeno je na onaj ili onaj način. Da sada ne ulazimo u te priče oko protesta zemalja Evropske unije zbog damping cena ukrajinske pšenice. Iznad svega, Ukrajina ima jedan ozbiljan podbačaj u prinosu pšenice, koji se ceni na nekih 30 odsto tako da neće biti te neke velike hiperprodukcije i neke velike konkurencije u tom količinskom smislu“, rekao je Galetin.

Poslednje decenije smo prepolovili potrošnju hleba

Foto-ilustracija: Pixabay (congerdesign)

Do sada je važilo da nam je za domaće potrebe potrebno oko milion i po tona pšenice. Međutim, potrošnja hlebnog žita iz godine u godinu pada.

Na pitanje da li smo promenili navike i da li se kvalitetnije hranimo ili je pad potrošnje posledica pada broja stanovnika, Galetin kaže da je razlog u tome što jedemo više proteina iz mesa i mleka.

,,To je vrlo interesantan podatak. Do pre desetak godina mi smo imali potrošnju od čak 101 kilogram hleba po glavi stanovnika. Danas imamo 51 kilogram potrošnje. Stanovništvo se opredeljuje za hranu boljeg kvaliteta. Jedemo više proteinsku hranu, meso, mleko, pa je zato manja potrošnja hleba. Primećen je i pad potrošnje pekarskih proizvoda“, rekao je Galetin uz nadu da će potrošnja pšenice i u Srbiji kao i u nekim delovima sveta početi da raste zbog porasta broja stanovnika.

Izvor: RTS

Sada su in električna vozila, a u budućnosti će biti od paukove svile

Foto-ilustracija: Pixabay

Automobilska industrija u svome razvoju ne ide samo u pravcu energetske efikasnosti već se sve više okreće upotrebi organskih materijala, pa nakon prvog biorazgradivog automobila napravljenog od šećerne repe i lana pod nazivom „Lina“ naučnici rade na pravljenju materijala na bazi paukove svile, a koji će koristiti za izradu auta.

Superautomobil osmisli su u Sjedinjenim Američkim Državama, a zasnovan je na paukovoj svili kao najjačem biološkom materijalu, gde pomešan s karbonskim vlaknima stvara materijal za karoseriju i šasiju.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

@velozzi је поделио/ла објаву

Do ove ideje došao je tim istraživača Državnog univerziteta Juta. Oni su pod vođstvom profesora Rendija Levisa i dizajnera Roberta Velozija, koji je radio i na projektima NASE razvili ovaj auto budućnosti. Zajedno su osnovali kompaniju „Spidey Tek“, u kojoj već prave proizvode na bazi paukove svile, poput specijalnih lepkova i delova u medicinskoj industriji.

Kako navode, paukova svila koju su veštački uzgojili ima ograničenja samo u mašti, a samo neke od  primena su u elektronici, regeneraciji tkiva, zameni tetiva, ligamenata.

Među specifikacijima koje navode su da će ovaj auto imati prirodno aspirisani V-12 motor koji ispunjava euro-7 standarde emisije, u kombinaciji sa 6-stepenim manuelnim F1 menjačem, blok motora i glave cilindara su od aluminijumske legure, usisni razvodnik od karbona/paukove svile sa optimizatorima usisa, a težina motora je 180 kilograma.

Pročitajte još:

Ovaj automobil njegovi kreatori nazivaju i tehnološkim umetničkim delom, a proizvodnju planiraju da ograniče na 100 automobila i računaju da se to neće dogoditi pre 2029. godine.

Trendovi u automobilskoj industriji vode ka tome da veći deo auta bude ekološki razgradiv, pa se karoserija pravi i korištenjem bezfosilnog čelika, a vetrobrani od recikliranih materija. Očekuje se da će bezfosilni čelik imati veliki uticaj na tranziciju automobilske industrije ka održivijoj budućnosti jer je potpuno reciklabilan bez gubitka svojih osobina.

 Jasna Dragojević

Jesmo li na dobrom putu da zaustavimo krčenje šuma do 2030. godine?

Foto-ilustracija: Unsplash (Steven Kamenar)
Foto-ilustracija: Freepik (nikitabuida)

U periodu između 2019. i 2023. godine, dvadeset najvećih zemalja u proseku je na godišnjem nivou emitovalo 5,6 milijardi tona CO2 ekvivalenta zbog tropskog krčenja šuma. U izveštaju UN-REDD pod nazivom ,,Povećanje ambicija, ubrzavanje akcije: Ka unapređenim Nacionalno određenim doprinosim za šume’’, navodi se da trendovi emisija koje nastaju iz krčenja šuma, nisu na dobrom putu da se do 2030. godine zaustavi krčenje šuma. Sve ovo ima za cilj sprečavanje klimatskih promena i očuvanje šumskih ekosistema.

UN-REDD predstavlja inicijativu koju su pokrenule Ujedinjene nacije upravo sa ciljem smanjenja emisija gasova staklene bašte iz krčenja i degradacije šuma. Osmišljena je kako bi se zemlje u razvoju podržale u naporima da smanje ovakve emisije i da poboljšaju upravljanje svojim šumama.

Međutim, obećanja o smanjenju krčenja šuma u zemljama u okviru REDD+ programa, kao i obećanja o finansijskoj podršci zemljama u razvoju i dalje nisu dovoljna.

Dvadeset zemalja koje imaju najveće emisije iz krčenja šuma, a koje su podnele Nacionalno određene doprinose – NDC, ne ispunjavaju globalnu ambiciju da se krčenje šuma zaustavi do 2030. godine. Samo osam zemalja imaju eksplicitne i kvantifikovane ciljeve za smanjenje krčenja šuma, ali ni jedan od njih ne sadrži ciljeve koji su usklađeni sa globalnim ciljem zaustavljanja ovog problema do 2030. godine.

Pročitajte još:

Neki od ciljeva navedenih u NDC – Bolivija će do 2030. godine smanjiti krčenje šuma za 80 odsto, Obala Slonovače za 70 odsto u odnosu na nivou iz 2015. godine, dok će Kolumbija smanjiti krčenje šuma na 50.000 hektara godišnje.

Kao dodatan nedostatak, navodi se i to da se postavljaju pogrešni ciljevi. Naime, da bi se klimatske promene ublažile potrebno je prvenstveno da se smanji krčenje postojećih šuma. Razlog za ovo jeste što su potrebne godine kako bi se nove sadnice razvile dovoljno da apsorbuju onu količinu ugljenika koja je izgubljena krčenjem postojećih. Zbog toga ciljevi prvenstveno treba da budu usmereni na zaustavljanje krčenja, umesto na pošumljavanje.

Prisećanja radi, NDC predstavljaju jednu od ključnih stavki u okviru Pariskog sporazuma, zato što se u njima iznose planovi i ciljevi svake zemlje kao njihov doprinos borbi protiv klimatskih promena.

U Izveštaju se ističe neuspeh cilja koji je postavljen za 2020. godinu, a koji je glasio da će se prepoloviti gubitak šuma. U daljim naporima za rešavanje ovog problema, 145 zemalja je potpisalo Deklaraciju lidera u Glazgovu o šumama i upotrebi zemljišta (eng. Glasgow Leaders’ Declaration on Forests and Land Use), čime su se obavezale da će zaustaviti i preokrenuti gubitak šuma do 2030. godine. Pored toga, obavezale su se da će istovremeno da ostvaruju održivi razvoj i da promovišu inkluzivnu ruralnu transformaciju.

Katarina Vuinac

Očišćene deponije građevinskog materijala u Kucuri i Vrbasu

Foto: JKP Komunalac Vrbas
Foto: JKP Komunalac Vrbas

U Kucuri i Vrbasu, očišćene su deponije građevinskog materijala uz zabranu deponovanja otpada na svim smetlištima u opštini Vrbas, osim na Gradskoj deponiji koja se nalazi na Srbobranskom putu, saopšteno je iz JKP „Komunalac“.

Ovo je učinjeno na osnovu rešenja Odeljenja za inspekcijske poslove Opštinske uprave Vrbas, a kako se detaljnije navodi, sa deponije namenjene za odlaganje građevinskog otpada, koja se prostire na uglu ulica Maršala Tita i Mučenika Papuge u Kucuri, uklonjeno je blizu 1.500 kubika smeća.

,,Mesna zajednica Kucura, uz podršku lokalne samouprave, ogradila je deponiju na izlazu iz Kucure ka Savinom Selu i na tom mestu postavljen je znak da je zabranjeno bacanje smeća. Na obodu ulice Milivoja Čobanskog u Vrbasu, zabeležena je slična situacija, prilazni put bio je zatrpan raznim vrstama otpada, a pronađena je i kutija s kučićima koji su dalje prosleđeni u JAZIP. Deponija koja je bila namenjena za istovaranje građevinskog materijala prezasićena je i na nju više ne sme da se izbacuje smeće’’ navodi se na sajtu Opštine Vrbas.

Prema rečima Igora Škundrića, apeluje se na građane da deponiju za građevisnki otpad u Vrbasu više ne koriste.

Kako je istakao, početkom prethodne godine, na kraju ulice Milivoja Čobanskog izgrađeni su prstupni put i odvodni kanali. Neretko oni budu zatrpani, usled čega sugrađani ne mogu da uđu u svoje atare koji se ovde nalaze.

Dodao je i da su tokom prošle godine njihovi radnici ovu deponiju sanirali su devet puta.

Pročitajte još:

Iz JKP podsećaju da je Delegacija EU u Srbiji raspisala tender za projektovanje i izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom u Novom Sadu. Regionalni centar za upravljanje otpadom u Novom Sadu uključuje sanitarnu deponiju kapaciteta približno 1.209.000 metara kubnih, kao i projektovanje i izgradnju dve transfer stanice sa svim neophodnim zgradama i opremom u opštinama Vrbas i Bačka Palanka.

Do tada, kako se navodi, za građane opštine Vrbas dostupna je Gradska deponija na koju sav višak otpada mogu da istovare. Na glavnu deponiju u Vrbasu deponovanje smeća besplatno je za fizička lica koja otpad istovaraju iz putničkih vozila sa prikolicom.

Energetski portal

Proizvodnja iz ribarstva i akvakulture dostigla novi rekord

Foto-ilustracija: Unsplash (jean wimmerlin)
Foto-ilustracija: Pixabay

Svetska proizvodnja iz ribarstva i akvakulture dostigla je novi maksimum, dok je proizvodnja iz akvakulture po prvi put u istoriji nadmašila ribarstvo iz ulova, stoji u novom izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

U Izveštaju o stanju ribarstva i akvakulture u svetu za 2024. godinu FAO navodi da je globalna proizvodnja hrane iz vode u 2022. godini porasla na 223,2 miliona tona, što je povećanje od 4,4 odsto u odnosu na 2020. godinu.

Akvakultura je 2022. godine po prvi put nadmašila ribarstvo kao glavni proizvođač vodenih životinja sa do sada neviđenih 130,9 miliona tona hrane.

Globalna potrošnja vodene hrane 1961. godine iznosila je 9,1 kg po glavi stanovnika, da bi se 2022. godine količina dvostruko uvećala – 20,7 kg po čoveku.

Ovaj porast proizvodnje ukazuje na sposobnost akvakulture da odigra ključnu ulogu u sigurnom snabdevanju hranom za rastuću svetsku populaciju, saopšteno je iz FAO-a.

„FAO pozdravlja značajna dostignuća do sada, ali su potrebne dalje transformativne i adaptivne akcije kako bi se ojačala efikasnost, inkluzivnost, otpornost i održivost sistema vodene hrane i konsolidovala njihova uloga u rešavanju problema nesigurnosti hrane, ublažavanja siromaštva i održivog upravljanja“, rekao je direktor FAO-a Ku Dongju.

Pročitajte još:

FAO zagovara “plavu transformaciju” ribarstva i akvakulture

Hrana iz vodenih ekosistema i akvakulture obezbeđuje visokokvalitetne proteine – 15 odsto životinjskih proteina i šest odsto ukupnih proteina širom sveta, kao i ključne hranljive materije poput omega-3 masnih kiselina, minerala i vitamina.

Očekuje se da će se proizvodnja vodenih životinja povećati za 10 odsto do 2032. godine i dostići 205 miliona tona. Projekcije za 2050. godinu ukazuju na to da će proizvodnja morati da se poveća za 22 odsto kako bi potrošnja hrane po stanovniku mogla biti ista kao 2022. godine.

Ovo naglašava potrebu da se ubrzaju prioritetne akcije Plave transformacije u svetu gde vodena hrana igra značajnu ulogu u okončanju gladi, neuhranjenosti i siromaštva, napominju iz FAO-a.

„Da bismo stvorili istinsku transformaciju, ono što nazivamo Plava transformacija, potrebna su nam odgovarajuća tehnička rešenja, adekvatne politike i inovativne partnerstva koja će podržati i unaprediti dugoročni održivi razvoj. Obećavajuće prakse i tehnike već postoje; one bi mogle biti iskorišćene za okončanje gladi i neuhranjenosti uz istovremeno ublažavanje uticaja klimatskih promena“, navodi FAO u svojoj publikaciji „Plava Transformacija“.

Milena Maglovski

Kako se prijaviti za subvencije za mere energetske efikasnosti domaćinstava

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Pixabay

Na osnovu Javnog poziva u okviru kojeg je Ministarstvo rudarstva i energetike zaključilo ugovor o finansiranju programa sa 137 gradova i opština, građani će moći da konkurišu za mere energetske efikasnosti.

Od juna se u lokalnim samoupravama očekuje raspisivanje javnih poziva za građane tako da je važno pratiti internet stranice svojih lokalnih samouprava.

Za te namene država je ove godine obezbedila više od dve milijarde dinara, čime se stiču uslovi za energetsku sanaciju oko 12.000 domaćinstava.

Dokumentacija koja je potrebna za prijavljivanje:

  1. Preuzmite prijavni obrazac na sajtu opštine/grada ili u njihovim prostorijama.
  2. Pozovite jednog od ponuđenih dobavljača sa sajta opštine/grada, kako biste dobili predračun za radove koje želite da sprovedete u svom domaćinstvu da bi ga energetski unapredili.
  3. Fotokopirajte račun za struju za neki od prethodnih meseci, u kom morate da imate potrošnju veću od 100 kWh.
  4. Očitajte ličnu kartu.
  5. Pripremite kopiju dokaza o vlasništvu i legalnosti objekta za koji konkurišete.
  6. Dostavite u zatvorenoj koverti (lično na portirnici grada/opštine ili preporučenom poštom) sve popunjene i potpisane prijavne obrasce, uz svu prateću dokumentaciju, sa naznakom ,,Prijava za javni konkurs za sufinansiranje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova – ne otvarati“, sa punom adresom pošiljaoca na poleđini koverte.

Pročitajte još:

Novina je da se od ove godine u 44 grada i opštine raspisuju i javni pozivi za energetski ugrožene kupce koji mogu da dobiju subvencije do čak 90 odsto ukupne vrednosti energetske sanacije domaćinstva.

Oko 10.000 domaćinstava dobilo je bespovratna sredstva za energetsku sanaciju prošle godine dok će se do kraja 2027. godine, kroz projekat koji se realizuje u saradnji sa Svetskom bankom, sanirati više od 50.000 domaćinstava.

Na energetsku efikasnost gleda se kao na novi izvor energije. Ulaganjem u energetsku efikasnost ne samo da se čuva kućni budžet već se doprinosi i globalnim naporima za očuvanje naše planete.

Energetski portal

Otvorena najveća solarna elektrana na svetu

Foto-ilustracija: Unsplash (Evgeniy Alyoshin)
Foto-ilustracija: Unsplash (karsten-wurth)

Kina je potvrdila svoje prisustvo među globalnim akterima kada je reč o obnovljivim izvorima energije, naročito kada je reč o solarnoj energiji, što je potvrdila puštanjem u rad najvećeg solarnog fotonaponskog (PV) postrojenja na svetu.

Elektrana je snage 3,5 GW smeštena u pustinjskom regionu severozapadne provincije Sinđang – provinciji poznatoj po dve velike pustinje, Takla Makan na jugu i Gurbantungut na severu, koje se ubrajaju među najsuvljim prostranstvima na svetu. Strateški je smeštena u ovoj provinciji zbog geografskih prednosti, a elektrana bi godišnje trebala da proizvodi preko šest milijardi GWh električne energije, prenose svetski mediji.

Zauzimajući oko 13.000 hektara, ova ogromna instalacija nadmašuje kapacitete prethodnih najvećih solarnih parkova od 3 GW koje se takođe nalaze u zapadnom delu Kine.

Pročitajte još:

Podstaknuta smanjenjem troškova proizvodnje kao i nekim drugim faktorima, Kina je drastično povećala svoje kapacitete u oblasti solarne energije tokom 2023. godine, čime je značajno smanjila svoju zavisnost od fosilnih goriva. Inicijative služe i da bi se ostvario plan Kine da do kraja decenije skoro polovinu svoje struje dobija iz OIE, kako bi nadalje dostigla klimatsku neutralnost.

Prema izveštaju Međunarodne agencije za energetiku, Kina je udvostručila svoje kapacitete solarne energije i instalirala količinu solarnih panela ekvivalentnu ukupnoj količini instaliranoj u celom svetu tokom prethodne godine.

Energetski portal

Koliko se u 2024. ulaže u čistu energiju, a koliko u fosilna goriva?

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Procene koje su iznete u novom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA), pokazuju da će investicije u čistu energiju biti skoro duplo veće od onih koje se ulažu u fosilna goriva u 2024. godini.

Govoreći o samom iznosu, ukupna investicija u energetiku trebalo bi da premaši tri biliona dolara po prvi put, dok će od toga oko dva biliona biti usmereno prema čistim tehnologijama. U tom kontekstu, ubrajaju se obnovljivi izvori energije, električna vozila, niskougljenična goriva, nuklearna energija i drugo. Preostali iznos namenjen je za gas, naftu…

Kako se navodi u izveštaju, ono što i dalje ostaje značajan problem, jeste nedostatak pravedne energetske tranzicije. Primera radi, vrlo malo se ulaže u zemlje u razvoju, izostavljajući iz toga Kinu.

Od ovih zemalja, najbolju poziciju zauzimaju Indija i Brazil, a sveukupno će u zemljama u razvoju investicije u čistu energiju biti iznad 300 milijardi dolara. Iako izgleda kao značajan iznos, on predstavlja svega oko 15 odsto globalnih investicija u ove svrhe. Potrebno je još napora kako bi se zadovoljila potražnja koja je stalno u porastu.

Pročitajte još:

Od svih vrsta čiste energije, solarna i dalje zauzima prvo mesto prema najvećim ulaganjima. Jedan od razloga jeste što su troškovi solarnih panela u poslednje dve decenije smanjeni za 30 odsto.

Govoreći o nuklearnoj energiji, njen udeo dostići će 80 milijardi dolara tokom ove godine, što je gotovo dvostruko povećanje u odnosu na nivoe iz 2018. godine.

Kada je reč o državama pojedinačno, najveći deo od ukupne investicije doći će iz Kine. Preciznije, očekuje se 657 milijardi dolara u 2024. godini. Za njom idu Evropa sa 370 milijardi i Sjedinjene Države sa 315 milijardi dolara. One zajedno čine više od dve trećine globalnih investicija u čistu energiju.

Globalne investicije ipak rastu i kada se govori o nafti i gasu, odnosno o njihovom istraživanju i eksploataciji. Procene su da će one porasti za oko sedam odsto u ovoj godini i tako dostići 570 milijardi dolara. Porast je najviše uzrokovan od strane nacionalnih naftnih kompanija na Bliskom istoku i u Aziji.

Energetski portal

Jačanja kapaciteta protiv ekološkog kriminala

Foto-ilustracija: Unsplash (Nikola Stojanovic)
Foto: EP

Konferencija ,,Zelena pravda: Implementacija horizontalnog ekološkog zakonodavstva“, održana je u organizaciji Regionalnog centra za ekološko pravo (RCEL) i uz podršku Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP). Događaj je organizovan u okviru Evropske zelene nedelje, a povodom obeležavanja Dana zaštite životne sredine. Okupio je stručnjake za ekološko pravo, profesore, advokate, predstavnike institucija i nevladinih organizacija koji su razmenili znanja, iskustva i najbolje prakse u Srbiji i regionu.

Cilj skupa bilo je unapređenje razumevanja i primene zakonodavnih okvira u oblasti zaštite životne sredine i jačanju kapaciteta relevantnih aktera u borbi protiv ekološkog kriminala. Kroz konkretnu analizu i raspravu o izazovima i prilikama događaj je organizovan da podigne svest i inspiriše donosioce odluka, stručnjake, aktiviste i građane na konkretne korake ka očuvanju prirodnih resursa i izgradnji pravednijeg društva.

Antoan Avinjon, programski menadžer Delegacije EU je na otvaranju istakao da moramo da pojačamo borbu protiv ekološkog kriminala, jer je to četvrti najorganizovaniji kriminal, sa visokom stopom rasta. Ta vrsta kriminala je vrlo unosna i teško ga je goniti i kažnjavati.

,,Treba da imamo policiju, inspektore i ostale u komandnom lancu. Trebaju nam i sudije da razumeju i pravilno donose presude koje će da odvrate kriminalce u izvršavanju dela. Ekološki kriminal je prioritet u EU u borbi protiv šireg kriminala i deo je Impact programa protiv teškog i organizovanog kriminala“, rekao je Avinjon.

U martu je usvojena Direktiva EU o ekološkom kriminalu u kojoj su pojačani svi aspekti prethodne Direktive, kao i odgovornost.

Žarko Petrović, rukovodilac sektora za vitalni razvoj UNDP je rekao da je namera da se podrži odgovornost i strah od kazne kao faktor zaštite životne sredine, ali i u sprečavanju posledica klimatskih promena. Počinioci koji istovaraju šut, seku šume, učestvuju u pomoru ribe i isušivanje staništa treba da imaju strah od kazne koja sledi za takva dela. Za to je potrebna podrška države – od detekcije, obezbeđivanja dokaza do procesuiranja prijave i suda. Pokrenuto je istraživanje koje će biti gotovo do jeseni koje će sadržati statistiku koliko se podnosi krivičnih dela iz apelacionih sudova. Važna je svest na putu do dobre uprave, ali i zaštite životne sredine koja dolazi i od građana.

Na panelu ,,Krivičnopravna zaštita životne sredine – pregled domaćeg zakonodavnog okvira i uporednog prava“ prof. dr Ivana Marković, docent krivičnog procesnog prava sa Pravnog fakulteta u Beogradu je rekla da je važno napraviti razliku između vode, zemljišta i vazduha koji predstavljaju eko medijum u kojem postoji 18 propisanih krivičnih dela i zaštite divljih životinja.

,,Problem je što ne zabranjujemo direktno krivično ponašanje nego tolerišemo zagađenje do određene mere, pa je neophodno da duboko uđete u propis da bi znali gde je granica zagađenja. Treba dobro identifikovati propis, naći konkretan slučaj i posedovati dobra znanja o tome do koje mere je nešto zagađeno“, rekla je Marković.

Pročitajte još:

Kada je reč o zaštiti životinja, prof dr Vanja Bajović, profesor krivičnog procesnog prava sa Pravnog fakulteta u Beogradu je rekla da postoji izuzetno mali broj osuda u praksi za krivično delo protiv ubijanja i ranjavanja životinja. Broj napuštenih životinja kod nas je nedopustivo veliki. Zakonski okvir nije tako loše postavljen, problem je njegovom sprovođenju u praksi.

,,Kod nas ne postoji dovoljno ekološke svesti i specijalizacije ekoloških organa za zaštitu životinja. U Srbiji oko 90 odsto isključive odgovornosti snose korporacije, a ne pojedinci i kod nas niko ne odgovara za zaštitu životne sredine“, rekla je Bajović.

Kao primer dobre prakse se uzima Belgija gde se u mnogo većoj meri bave ovom problematikom.

Kada se radi o odgovornosti pravnih lica kod ekoloških delikata veliki problem je korupcija. Srbija postaje ekološka deponija za bogatije države. Kod nas se pojedine prijave samo konstatuju službenom beleškom, a korupcija postoji i kod onih koji izdaju i sprovode ekološke dozvole. U našem zakonodavnom sistemu je diskutabilno kako će završiti krivične prijave, a svest građana je na jako niskom nivou.

Foto: EP

,,Dobra rešenja bi bila posebna sudska veća za ekološke delikte, odnosno specijalizacija sudova, a to je predloženo i novom evropskom direktivom. Kod fizičkih lica nastaje problem dokazivanja, sakupljanja dokaza, izlaska na lice mesta. Reč je o nerazumevanju krivičnih dela“, rekla je Bajović.

Preporuke su da se povise kazne ili doda u zakon da je svako krivično delo kažnjivo. Potrebno je izdvojiti protiv-pravno eksploatisanje prirodnog blaga i kumulativno propisati krivične kazne. Neophodno je tačno odrediti šta je krivično delo, a šta prekršaj.

U diskusiji o suočavanju sa ekološkim kriminalom, Nena Miloradović Bjelica, javni tužilac, istakla je formiranje i značaj jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala 2022 godine, koja samostalno radi i pomaže u udruženom radu na predmetima i koordiniranju priprema na prikupljanju dokaza.

,,Imali smo slučaj da je za zakopavanje više tona otpada na jednoj beogradskoj opštini dobijena presuda od četiri ili pet godina zatvora. Na otkrivanju tog predmeta je bilo uključeno 10 institucija. Ne postoji kapacitet da na svakom slučaju bude uključen toliki broj institucija, pa predmeti ostaju neistraženi i zataškani“, rekla je Miloradović Bjelica. Prema njenom mišljenju neophodna je stalna edukacija i uvođenje termina ekocid, kako bi rad nadležnih organa bio olakšan.

Nina Nicović, advokat, rekla je da postoji manjak sudskih veštaka u većini sudskih slučajeva. Potrebna je bolja veza građana sa policijom i pomoć u pronalaženju dokaza. Građani i nevladine organizacije nisu dovoljno prepoznali činioce koji imaju aktivnu ulogu u postupku. Mora da postoji čvrsta veza građana, nevladinih organizacija, policije i tužilaštva da bi predmet imao težinu.

Kada je reč o divljim vrstama životinja, Pavle Jovanović, projektni analitičar iz UNDP je rekao da ekološki kriminal u Srbiji treba da se prepozna kao opasni kriminal, da kazne budu veće i da se ne rešavaju po skraćenom postupku. Važna je međunarodna saradnja i koordinacija sa propisima u EU.

O situaciji u Hrvatskoj i sličnostima i razlikama sa Srbijom govorio je Denis Perić, advokat specijalizovan za energetsko pravo. On je istakao da je najveća razlika između dve zemlje što u Hrvatskoj postoji kolektivna tužba, pa firme i ustanove u kolektivnim postupcima mogu pokrenuti postupak u zaštiti životne sredine. Nedostatak kod kolektivne tužbe je što je najčešća kazna novčana i taj deo bi trebalo promeniti, kao i da se donese zakon o kolektivnoj nadoknadi štete u kolektivnim tužbama.

Konferencija je doprinela unapređenju sudskih i upravnih procedura u zaštiti životne sredine i promovisanju saradnje svih nadležnih organa u sudskom postupku i kažnjavanju.

Mirjana Vujadinović Tomevski

Solarne elektrane sve isplativije za domaćinstva

Foto-ilustracija: Unsplash (Bill Mead)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Računi kupaca-proizvođača koji proizvode energiju za sopstvene potrebe će biti dodatno umanjeni nakon što je Vlada Republike Srbije nedavno usvojila novu Uredbu o naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača iz obnovljivih izvora energije, čime će se povećati isplativost i skratiti period povraćaja investicije u solarne elektrane, saopšteno je iz Centra za unapređenje životne sredine.

Kupci-proizvođači su u prethodnom periodu plaćali naknadu za podsticaj povlašćenih proizvođača na ukupno preuzetu električnu energiju, dok je sada ta osnovica promenjena na utrošenu električnu energiju, odnosno, razliku između preuzete i proizvedene električne energije. Ovom promenom je uklonjena još jedna od barijera za adekvatnu primenu neto-merenja koje je predviđeno za kupce-proizvođače koji su domaćinstva.

„Promena načina obračuna naknade za povlašćene proizvođače je još jedan korak ka punoj primeni neto-merenja, i već sada možemo reći da je i u Srbiji sve isplativije postati kupac-proizvođač. Ova promena će, u zavisnosti od rada solarne elektrane i načina potrošnje, dodatno umanjiti račune domaćinstvima koja imaju solarne elektrane za najmanje 10 odsto, ali na osnovu naših iskustava, računamo da će te uštede dostizati i celih 20 odsto, što će u znatnoj meri ubrzati period povraćaja investicije, ali nadam se da će doprineti i bržem rastu broja kupaca-proizvođača u Srbiji“, izjavila je Ivana Jovčić, izvršna direktorka Centra za unapređenje životne sredine.

Od početka aktivne primene u aprilu 2022. godine, i nakon glasnog nezadovoljstva prvih kupaca-proizvođača, došlo je i do nekoliko neophodnih izmena zakona u oblasti finansija, pre svega, Zakona o PDV-u, Zakona o akcizama, i Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Svaka sprovedena izmena zakona je doprinela većoj isplativosti proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe, a sa ovom najnovijom Uredbom, isplativost je znatno unapređena.

Pročitajte još:

„Mislim da će nakon početka primene ove Uredbe najveći deo kupaca-proizvođača biti zadovoljniji svojim računima za električnu energiju, i da će ovo biti jedan od motiva da još veći broj građana zakorači u svet proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe. Ono što preostaje je da se i Naknada za pristup distributivnom sistemu (mrežarina) obračunava po istom principu kao što su sve dosadašnje promene urađene, na utrošenu (neto-razliku između isporučene i preuzete) električnu energiju, čime bi i u Srbiji bio u potpunosti ostvaren princip neto-merenja. Pored toga, dodatno ohrabrenje i motiv za dalji rast broja kupaca-proizvođača bi bilo i razmatranje modela otkupa viškova na kraju perioda za poravnanje, podsticanje kroz povraćaj (ili smanjenje) PDV-a na opremu za izgradnju solarnih elektrana, uvođenje mogućnosti za prostorno odvajanje mesta proizvodnje i potrošnje električne energije, kao i nastavak rada na uključivanju stambenih zajednica u proizvodnju energije kroz uspostavljanje funkcionalnog modela za ovu grupu prozjumera, izjednačavanje njihovih prava u procesu dobijanja statusa kupca-proizvođača, te omogućavanje vlasništva nad elektranama kupaca-proizvođača trećim licima“, dodao je Vladan Šćekić, programski direktor Centra za unapređenje životne sredine.

Od početka primene instituta kupac-proizvođač, više od 2.300 domaćinstava proizvodi struju na krovovima svojih porodičnih kuća, sa ukupno instalisanim kapacitetom od skoro 19 MW. Pored toga, još ukupno 823 solarne elektrane su izgrađene od strane privrednih društava sa kapacitetom od skoro 35 MW, kao i tri stambene zajednice sa instalisanih 69,5 kW solarnih panela.

Podsećamo, u skladu sa Integrisanim nacionalnim planom za energiju i klimu (INEKP), do 2030. godine je predviđeno da dostignemo kapacitet od 500 MW solarnih elektrana na krovovima kuća, stambenih zajednica i privrednih objekata. Postojećim tempom, dostizanje ovog cilja bi se ostvarilo 2042. godine, zbog čega je neophodno nastaviti na daljem razvoju distribuirane proizvodnje energije koja se nalazi u rukama građana.

Izvor: Centar za unapređenje životne sredine

Bor: Umesto gradske deponije, gradiće se transfer stanica i reciklažno dvorište

Foto-ilustracija: Freepik (onlyyouqj)
Foto-ilustracija: Pixabay (vkingxl)

Grad Bor oglasio je rani javni uvid u plan detaljne regulacije centra za upravljanje otpadom.

Koncept rešenja zasniva se na formiranju centra za upravljanje otpadom u okviru kojeg će egzistirati transfer stanica sa reciklažnim dvorištem i ostalim pratećim sadržajima. U okviru transfer stanice vršiće se, kako se navodi, privremeno sakupljanje i odlaganje otpada sa teritorije grada Bora, koje sakupi i dopremi komunalno preduzeće, a onda se vrši pretovar otpada i njegov dalji transport ka Regionalnom centru u Zaječaru.

Kompleks transfer stanice sadržaće i reciklažno dvorište koje će se pozicionirati u blizini pristupnog puta na kome će građani i meštani okolnih naselja i sela moći da dopreme određene vrste otpada koji sami generišu, a koji se ne odlaže u posude za otpad.

Teritorija Bora, kako piše u dokumentu, još uvek nije uključena u regionalni sistem upravljanja otpadom, već se otpad odlaže na postojeću gradsku nesanitarnu deponiju u krugu RTB Bor grupe.

U planskom periodu predviđa se izgradnja transfer stanice na istoj lokaciji i reciklažnog dvorišta u krugu JKP 3. oktobar.

Osim toga, u planskom periodu sa teritorije Bora svi tokovi otpada će biti preusmereni na planiranu regionalnu deponiju (za područje Borskog i Zaječarskog okruga) Halovo 2, a prema strateškim smernicama Strategije upravljanja otpadom Srbije 2010-2019. godine, Prostornog plana Republike Srbije, Regionalnog prostornog plana Timočke krajine i Regionalnog plana upravljanja otpadom za područje Timočke krajine, kao i Prostornog plana opštine Bor.

Pročitajte još:

“Međutim, budući da se poslednjih godina na prostoru planiranom za izgradnju regionalne deponije dešavaju veće poplave, neophodno je u planskom periodu razmotriti navode Strategije i utvrditi novu lokaciju za smeštanje otpada sa teritorije Timočkog regiona (a koji će uvažiti i dodatne kriterijume lokacije deponije, kakvi su nivoi 100 godišnjih i 1-000 godišnjih voda i dr.)”, navodi se.

Stoga je, kako se dodaje, na osnovu svih navedenih viših planskih dokumenata opredeljenje da se uporedo sa otvaranjem regionalne deponije na lokaciji Halovo 2 (ili druge, alternativne lokacije za deponovanje otpada iz regiona Timočke krajine), izvrši rekultivacija gradske deponije, sanacija i kratkotrajno korišćenje (3-5 godina, do realizacije regionalne deponije), kao i detaljno geološko i hidrotehničko ispitivanje i analiza kvaliteta podzemnih voda u neposrednoj blizini deponije, zbog procene ekološke ugroženosti zemljišta.

Nakon toga pristupiće se izgradnji transfer stanice za gradsko područje Bora, a u skladu sa Regionalnim planom upravljanja otpadom. Neophodno je u međuvremenu zaustaviti dosadašnji trend prostorne disperzije deponije duž pristupnog puta.

Uvođenje sistema upravljanja otpadom će se odvijati u fazama:

– faza (3-5 godina) – jačanje kapaciteta javnog preduzeća za prikupljanje, transport i bezbedno odlaganje otpada, što uključuje aktivnosti na sanaciji postojeće deponije, uporedo sa podizanjem javne svesti i edukacije stanovništva; pripremni radovi za detaljno geološko i hidrotehničko ispitivanje i analizu kvaliteta podzemnih voda u neposrednoj blizini deponije, zbog procene ekološke ugroženosti zemljišta;

– faza (5-10 godina) – uspostavljanje sistema upravljanja čvrstim komunalnim otpadom na regionalnom nivou razvojem sistema transfer stanica i reciklažnih dvorišta za primarno prikupljanje i selekciju na gradskom području (na lokaciji gradske deponije), i daljom evakuacijom otpada ka regionalnoj deponiji za Timočku krajinu; u ovoj fazi sprovodiće se i evakuacija opasnog otpada ka regionalnim skladištima.

Faznost u realizaciji sistema upravljanja otpadom za gradsko područje Bora direktno će zavisiti od procene njihove izvodljivosti od strane opštinske uprave i od finansijskih mogućnosti za rešavanje ovog problema.

Obrađivači plana su Plan urban doo Niška Banja, Juginus iz Beograda, IST urban doo Niš i Geodetska radnja Geometar Đurđanović iz Niša. Rani javni uvid trajaće do 20. juna.

Izvor: eKapija

Superćelijske oluje će biti sve češće i intenzivnije, i to važi i za Srbiju

Foto: Marina Yates-WWF Adria
Foto-ilustracija: Unsplash (Felix Mittermeier)

Iako je karakteristična za tropska podneblja i Centralnu Ameriku, pojam superćelijske oluje prošle godine upoznala je i Srbija. Da li je ova razarajuća vremenska nepogoda postala naša nova normalnost, može li se izbeći, i kako zaštititi ljude, imovinu i useve, za Dnevnik je govorila profesorka fizike na Elektrotehničkom fakultetu u Novom Sadu i osnivač „Biosensa“, dr Vesna Bengin.

Profesorka Vesna Bengin navodi da su superćelijske oluje veoma snažne, praćene izuzetno jakim vetrovima, često i velikim gradom, od preko centimetara, kao i tornadima. Ove oluje se razlikuju od onih na koje smo navikli po tome što ih odlikuje specifični vetar koji ide ka visini. Vetrovi od 160 kilometara na sat hrane tu oluju i ne dozvoljavaju da se završi.

Superćelijske oluje prekrivaju nekoliko kilometara, mogu da traju i po nekoliko sati i predstavljaju veliki hazard kako za čoveka tako i za imovinu.

Profesorka dodaje da se procenjuje da će u Americi, koja koja je zemlja sa najviše tornada na planeti, u narednom periodu biti za oko sedam odsto više ovih oluja.

Pročitajte još:

„One će po svom intenzitetu, po površini koju pokrivaju, po svom trajanju, biti čak za četvrtinu duže. Takođe, govorimo o tome da se ove oluje pomeraju iz oblasti u kojima su se nekada javljale, ka istoku, o tome da će da traju duže, da će se koncentrisati više tornada u jedan veliki. Tako da svakako na nivou celog sveta, Evrope pa i Srbije, očekujemo sve veći broj, nažalost, ovakvih oluja“, kaže profesorka Bengin.

Dodaje da smo superćelijske oluje imali i ranije u Evropi, ali ih nismo nazivali tim imenom.

„Svedoci smo u julu 2023. godine, velike oluje  koja je odnela, nažalost, ljudske živote i napravila veliku štetu. Teško je govoriti kada će ih biti, jer ovakve oluje se ne mogu predviđati mnogo unapred. Tri do pet dana su neke prognoze koje vam mogu reći koji region će eventualno biti ugrožen. Ali tek na nivou od nekoliko sati, na osnovu satelitskih snimaka, radarskih snimaka, može se sa većom sigurnošću reći koji deo će ovakve oluje pogoditi“, ističe profesorka.

Dodaje da nauka još ne može da kontroliše vreme, ali da je ono što možemo da uradimo protivgradna zaštita, osiguranje useva i korišćenje satelitskih mapa koje je „Biosens“ besplatno ustupio poljoprivrednicima.

Izvor: RTS

Investicioni jaz u EV sektoru u svetu

Foto-ilustracija: Unsplash (ernest-ojeh)
Foto-ilustracija: Unsplash (Andreas Dress)

Evropa značajno zaostaje za Severnom Amerikom u obezbeđivanju investicija za proizvodnju električnih vozila (EV) i prateću infrastrukturu. Kako navodi Transport & Environment, između 2021. i 2023. godine Severna Amerika je obezbedila 97 milijardi evra investicija u električna vozila, što čini 37 odsto od ukupnog globalnog iznosa investicija, dok je Evropa privukla samo 70 milijardi evra, što predstavlja 26 odsto. Na sledećem mestu je Kina sa 51 milijardom evra (19 odsto).

Najveći broj investicija na severnoameričkom tržištu ide u SAD, gde velike kompanije kao što su Tesla, Ford i General Motors, uz pomoć saveznih i državnih politika – ulažu u infrastrukturu za punjenje. Nasuprot tome, evropske investicije su fragmentovane od zemlje do zemlje. Velika Britanija vodi sa 26,2 milijarde evra, a slede Nemačka sa 13,5 milijardi evra i Francuska sa 4,6 milijardi evra. Regulatorna nesigurnost i neizvesnost oko ispunjavanja cilja nultih emisija do 2035. unutar EU, predstavljaju značajne izazove velikim investicijama.

PROČITAJTE JOŠ:

Što se tiče prodora na tržište, Evropa nadmašuje Severnu Ameriku sa električnim vozilima koja čine oko 20 odsto ukupne prodaje automobila u 2023. Ova visoka stopa usvajanja je predvođena vladinim podsticajima, visokim cenama goriva i sveobuhvatnim mrežama za punjenje. Norveška je, na primer, postigla preko 90 odsto tržišnog udela za električna vozila zahvaljujući izdašnim subvencijama i obimnoj infrastrukturi. Nasuprot tome, električna vozila su činila približno 7,6 odsto ukupne prodaje automobila u SAD u 2023. Uprkos manjem prodoru na tržište, brz rast ukazuje na obećavajuću budućnost za usvajanje električnih vozila u Severnoj Americi.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Evropa ima gušću, ali u zavisnosti od regiona – manje bogatu mrežu za punjenje. Zemlje poput Nemačke i Holandije napravile su značajne korake, dok druge zaostaju. Direktiva o infrastrukturi za alternativna goriva ima za cilj da standardizuje i proširi infrastrukturu za punjenje širom zemalja članica EU, ali napredak je neujednačen.

SAD nude značajne podsticaje za kupce električnih vozila, uključujući federalne poreske kredite do 7.500 dolara i dodatne podsticaje na državnom nivou. Evropa, posebno Norveška, pruža široku podršku za EV. Oslobođenja od poreza, besplatno parkiranje i pristup autobuskim trakama učinili su Norvešku globalnim liderom u usvajanju električnih vozila. Nemačka i Holandija takođe nude značajne subvencije i imaju ambiciozne planove za postepeno ukidanje vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Rešavanje regulatornih izazova i povećanje investicione privlačnosti ključni su za Evropu kako bi sustigla Severnu Ameriku.

Energetski portal

Precizne strategije i planovi za ublažavanje posledica klimatskih promena

Foto: iz arhiva Ministarstva životne sredine, voda i šuma Rumunije
Foto: iz arhiva Ministarstva životne sredine, voda i šuma Rumunije

Za Rumuniju je biodiverzitet od posebnog značaja, jer oko 23 odsto površine zemlje zauzimaju zaštićena prirodna područja, koja su deo Natura 2000 mreže zaštićenih područja, u okviru granica Evropske unije. U ovoj zemlji ima preko 30.000 hektara pod zaštitom UNESCO-a, više od 70.000 hektara prašume, 20,81 odsto morskih voda, dok se najduži delovi Karpata i Dunava nalaze baš na rumunskoj nacionalnoj teritoriji.

Silvija Davidoju, ambasadorka Rumunije u Srbiji kaže da na nacionalnom nivou predviđaju jasne politike i strategije koje prepoznaju vezu između ublažavanja posledica klimatskih promena, zaustavljanja gubitka biodiverziteta, smanjenja zagađenja životne sredine i unapređenja upravljanja životnom sredinom.

– Rumunija je u potpunosti posvećena implementaciji Pariskog sporazuma i ciljeva Agende 2030 i usvojena je Dugoročna strategija za smanjenje emisije gasova staklene bašte, sa ciljem postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine. Pojačavamo borbu protiv zagađenja plastikom usvajanjem Nacionalne strategije i akcionog plana za prelazak na cirkularnu ekonomiju kako bi ubrzali prelazak na ovaj model i povećali efikasnost upravljanja otpadom. U novembru prošle godine pokrenut je nacionalni sistem povraćaja depozita, drugi po veličini u Evropi po broju obrađenih ambalažnih pakovanja, odmah nakon nemačkog. Imamo prioritete u sektoru šumarstva i zbog mnogih problema sa kojima smo se susreli u prošlosti, posebnu važnost pridajemo održivom upravljanju šumama − kaže Silvija Davidoju i dodaje da je implementiran integrisani Informacioni sistem za praćenje drva (SUMAL), koji prati transport drvne građe. Ovaj sistem je jedinstven na evropskom nivou, a trenutno se razvija nova verziju koja će uključivati najnovije tehnologije, kao što su satelitski snimci, inteligentne video kamere i LIDAR.

Sa kojim programima finansiranja EU podržava implementaciju politike zaštite životne sredine u Rumuniji i o kojim iznosima je reč?

– Imamo Nacionalni plan oporavka i otpornosti odnosno nacionalni program za pristup povratnim i nepovratnim spoljašnjim finansijskim sredstvima iz Evropskog mehanizma za oporavak i otpornost. Ministarstvo životne sredine, voda i šuma je koordinator reformi i investicija za komponente: vodoprivreda, zaštita šuma i biodiverziteta, upravljanje otpadom i ulaganja, digitalizacija u oblasti životne sredine i deo komponente digitalna transformacija. Resorno ministarstvo raspisalo je, ili će u bliskoj budućnosti raspisati niz poziva za projekte sa procenjenim ukupnim budžetom od 2.654.300.000 evra (povratna i bespovratna sredstva).

Postoje i drugi programi EU kojima se upravlja na nivou ovog ministarstva, a to su Projekti koji se realizuju kroz Operativni program velike infrastrukture (POIM 2014−2020), koji će se fazno odvijati kroz Operativni program održivog razvoja (2021−2027), uz finansiranje iz Evropskog fonda za održivi razvoj. Zatim Program Horizont Evropa – Poziv za akciju za implementaciju misije Obnoviti naše okeane i vode do 2030., kao i Program za životnu sredinu i klimu (LIFE).

Istovremeno Ministarstvo životne sredine implementira Program za životnu sredinu u Rumuniji, kao operater programa u partnerstvu sa Norveškom agencijom za životnu sredinu. Realizuje se i Program Životna sredina, prilagođavanje klimatskim promenama i ekosistemi (RO − Environment), koji finansira EEA 2014−2021. Imamo još dva važna projekta: Restore4Life − Obnova močvarnih kompleksa kao sistema za održavanje života u slivu Dunava, koji finansira Horizont Evropa, a Ministarstvo zaštite životne sredine je i deo konzorcijuma koji realizuje projekat Net4LIFE.

 U FOKUSU:

Kakva je struktura energetskih izvora u Rumuniji? Koliki je udeo obnovljivih izvora energije (OIE), koliko se ulaže u ovu oblast i kakvi su planovi za naredni period?

− Struktura energetskih izvora u Rumuniji je raznolika, uključujući i tradicionalne izvore kao što su ugalj (18 odsto proizvodnog kapaciteta), nafta i prirodni gas (15 odsto), nuklearna energija (osam odsto), kao i obnovljivi izvori energije poput hidroelektrične energije (35 odsto), energije vetra (16 odsto), energije sunca (sedam) i biomase (jedan odsto).

U Rumuniji OIE imaju značajan udeo u energetskom miksu, pri čemu su najrazvijenije hidroelektrane, energija vetra i sunca, a planirano je i širenje kapaciteta. Rumunija je 2023. godine povećala kapacitete za proizvodnju električne energije za 624 MW (496 MW solarne, 72 MW vetra i 56 MW drugo), a kupci−proizvođači su proizveli 1.000 MW za nacionalnu mrežu.

Da bi povećala udeo energije proizvedene iz obnovljivih izvora, Rumunija proširuje postojeće kapacitete izgradnjom novih vetroelektrana, solarnih parkova i hidroelektrana. Takođe podstičemo privatna ulaganja u projekte OIE kroz programe finansijske podrške, povoljne tarife i poreske olakšice. Intenzivno se radi na unapređenju infrastrukture za povezivanje obnovljivih izvora u mrežu, kako bi se olakšala njihova efikasna integracija u nacionalni energetski sistem. Promovišemo istraživanja i razvoj inovativnih tehnologija u oblasti OIE, radi smanjenja troškova i poboljšanja efikasnosti ovih izvora.

Koje programe zaštite životne sredine sprovodite na Dunavu i koji su budući planovi za razvoj hidroelektrana?

Foto: iz arhiva Ministarstva životne sredine, voda i šuma Rumunije

− Što se tiče zaštite životne sredine na Dunavu, a posebno u vezi sa đerdapskim hidroelektranama važan je projekat WE PASS. Cilj ovog projekta je pronalaženje rešenja za migracije ribe uzvodno i nizvodno od brana Gvozdena vrata I i II. S druge strane, u Rumuniji su pripremljeni projekti za očuvanje i zaštitu jesetri, smanjenje zagađenja vode iz urbanih širih gradskih područja i smanjenje difuznog zagađenja iz poljoprivrednih izvora.

Projekat HE Đerdap je izvanredan primer prekogranične saradnje dve zemlje za efikasno i održivo upravljanje hidroenergetskim i plovidbenim kapacitetima na Dunavu, kao i zaštitu životne sredine na posebno atraktivnom delu reke. Naša saradnja u oblasti zaštite životne sredine ovog područja razvija se u skladu sa Konvencijom iz Espoa (1991.) i Bukureštanskim sporazumom (2008.)

Kakav je kvalitet vazduha u Rumuniji?

– Rumunija ima Nacionalnu mrežu za praćenje kvaliteta vazduha, koja se sastoji od više od 180 stanica za praćenje širom zemlje, pod upravom Ministarstva životne sredine, voda i šuma, koje sakupljaju informacije o kvalitetu ambijentalnog vazduha i informišu javnost o tome. Podaci praćenja kvaliteta vazduha u urbanim sredinama u realnom vremenu objavljeni su na platformi www.calitateaer.ro. Kao u mnogim drugim evropskim državama, važan problem sa kojim se suočavamo je visok nivo čestica, posebno u atmosferi nekih urbanih sredina, a glavni uzrok su saobraćaj, gradilišta i grejanje stanova. Prekoračenje graničnih vrednosti čestica zabeleženo je u velikim urbanim područjima: Bukurešt, Temišvar, Kluž-Napoka, Konstanca i druga.

Lokalne vlasti same izrađuju planove vezane za poboljšanje kvaliteta vazduha, kako bi ispravili situaciju u zonama i širim gradskim područjima u kojima je evidentirano prekoračenje graničnih vrednosti koncentracija zagađujućih materija. Kao jedna od nacionalnih mera za borbu protiv zagađenja atmosfere, razvijen je Nacionalni program kontrole zagađenja vazduha (NAPCP) i putem njega su uspostavljene mere za smanjenje antropogenih emisija atmosferskih zagađivača.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OČUVANJE PRIRODE.

Saradnja sa Republikom Srpskom u cilju unapređenja stanja zaštićenih područja

Foto-ilustracija: Unsplash (Nemanja Jeremic)
Foto-ilustracija: Unsplash (Stefan Kostić)

U cilju unapređenja stanja zaštićenih područja na teritoriji Republike Srbije i Republike Srpske, kao i narednim koracima kako bi se kandidovao prekogranični Rezervat biosfere „Tara-Drina” u okviru programa UNESCO „Čovek i biosfera”, održan je sastanak.

Na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine, navodi se da bi rezervat biosfere obuhvatao zaštićena područja nacionalnih parkova „Tara’’ i „Drina“, Parka prirode „Šargan-Mokra gora“ i dela Parka prirode „Zlatibor“, odnosno oko 120.000 hektara rezervata.

Tom prilikom, definisana je kontinuirana saradnja nadležnih organa u ovoj oblasti i zakazan naredni sastanak u Višegradu za 19. jul, na kom će se raditi na regionalnim ciljevima zaštite prirode koji otvaraju mogućnost za održivi društveno-ekonomski razvoj i podršku naučno-istraživačkom radu.

Kako bi se radilo na daljem unapređenju saradnje i razmene iskustava na polju upravljanja nacionalnim parkovima u Republici Srbiji i Republici Srpskoj, istovremeno je održan sastanak direktora nacionalnih parkova „Fruška gora”, „Đerdap” i „Kozara”.

Pročitajte još:

U nacionalnim parkovima, kao područjima sa raznovrsnim prirodnim ekosistemima od velikog značaja, očuvanje biodiverziteta je, kroz primenu aktivnih mera zaštite, podignuto na najviši nivo. Zaštićena područja pružaju mogućnost za izradu naučno-istraživačkih radova u cilju popularizacije nauke, efikasnijeg monitoringa područja i istraživanja prirodnih bogatstava.

Kako se navodi, direktori su se složili da je važnost dobrog upravljanja nacionalnim parkovima ono što povezuje Frušku goru, Đerdap i Kozaru, kao i ostala zaštićena područja. Saradnja u oblasti zaštite prirode između Republike Srbije i Republike Srpske biće prioritet i u narednom periodu.

Energetski portal

Poziv za organizacije civilnog društva i medije: Menjaj na zeleno!

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Beogradska otvorena škola raspisala je poziv za podnošenje projektnih ideja u okviru Programa podrške civilnom društvu i medijima za učešće u procesima donošenja odluka i praćenju primene javnih politika iz oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena – Menjaj na zeleno!

Program će podržati organizacije civilnog društva i medije da prepoznaju probleme koje se tiču životne sredine u svojim lokalnim zajednicama, podstaknu društvene promene u svojoj sredini i građane aktivno uključe u procese donošenja odluka.

Podrška organizacijama civilnog društva i medijima u okviru ovog programa podrazumeva finansijsku podršku za realizaciju projekata u rasponu od 8.000,00 do 12.000,00 USD, razvoj kapaciteta za analizu lokalnih javnih politika iz oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, jačanje kapaciteta za razvoj, upravljanje i finansijsko vođenje projekata, ekspertsku i mentorsku podršku shodno potrebama organizacija i medija tokom realizacije projekata i učešće u aktivnostima Koalicije 27.

Pročitajte još:

Organizacije civilnog društva i mediji mogu predlagati projekte samostalno (kao nosioci projekta) ili u partnerstvu. Partnerstva nisu obavezna, a čine ih nosilac projekta i jedna ili više partnerskih organizacija ili medija.

Predloženi projekti mogu biti iz sledećih tematskih oblasti: upravljanje otpadom, kvalitet vazduha, zaštita prirode, zaštita i upravljanje vodama, klimatske promene i horizontalno zakonodavstvo.

Prijave za učešće na Programu Menjaj na zeleno! vrše se isključivo elektronski putem onlajn formulara kome možete pristupiti ovde. Predlozi projektnih ideja koji budu dostavljeni na drugi način neće biti razmatrani.

Više o projektu pročitajte ovde.

Energetski portal