Obala „Bolsa Čika“ na jugu Kalifornije ovih dana je neobično tiha. Prepoznatljivo oglašavanje elegantnih čigri, koje je i talase činilo jedva čujnim, značilo je da je sezona parenja u jeku, a da će se iz ljuski jajeta uskoro pomoliti paperjaste glavice. Samo što je ovaj veseli prizor, u kome su posetioci uživali svake godine u kasno proleće, sada zamenila jedna tužna slika – više od 3.000 jaja ostalo je napušteno u pesku, bez ikakve nade da će se iz njih izleći ptići.

Mir jednog majskog popodneva, dok su se ove morske ptice brižljivo starale o svojim jajima, narušilo je zloslutno „MRRRRRRR“ letećeg predatora kakvog ranije nisu videle. Ovaj neobični predator munjevito se obrušio u sred jata. nateravši ptice da polete u paničnom strahu i iza sebe ostave željno očekivano potomstvo.

Egzodus kakav se ne pamti izazvao je pametnjaković koji nije video (ili nije želeo da vidi) na stotine tabli koje upozoravaju na zaštićeno područje, pa je odlučio da je rezervat „Bolsa Čika“ idealno mesto da “provoza” svoj dron.

Tako je jedan, naizgled bezazleni čin, za samo nekoliko sekundi uništio čitavu populaciju ptica, opustošio obalu i uveo pometnju u bogati morski i kopneni biodiverzitet južne Kalifornije. Naučnici još uvek nisu utvrdili gde se ove nesrećne ptice trenutno nalaze niti da li ima izgleda da će obala „Bolsa Čika“ ponovo postati jedno od četiri mesta na svetu gde se gnezde elegantne čigre.

Policija se nada da će uz pomoć snimaka sa drona uspeti da utvrdi identitet počinioca  kome se „smeši“ zatvorska kazna, mada on nije jedini koji je uznemiravao ove osetljive ptice. Rezervat „Bolsa Čika“ već neko vreme je izložen intenzivnom saobraćaju i nesavesnim vlasnicima koji svoje pse šetaju bez povoca i puštaju ih da jure divlje životinje. Ipak, nakon svakog nemilog događaja, čigre bi se vraćale svojim gneznima, ali izgleda da je dron „prelio čašu“ pa su ptice presudile – ovo područje više nije bezbedno za nas.

Ono što je ljudima zabavno – glasna muzika, vatromet ili, kao u ovom slučaju, upravljanje dronom,  vrste kojima je potreban mir doživljavaju kao apsolutni horor. Ptice su naročito sklone da napuste svoja jaja ili mladunce ukoliko su izložene uznemiravanju, a dugoročno oglušavanje o pravila ponašanja u zaštićenim područjima i prirodnim rezervatima može imati katastrofalne posledice poput ovog.

Neka nam zato ovaj nesrećni slučaj posluži kao opomena da čuvamo biodiverzitet naše zemlje, a da nedostatak nadzornih kamera, čuvara ili ograde ne znači „zeleno svetlo“ da kroz zaštićeno područje provozamo kvad ili napravimo roštilj. U Srbiji su mnoge vrste na ivici izumiranja, a to je slika koju samo uz strogo očuvanje njihovih staništa možemo da promenimo.

Milena Maglovski