Home Blog Page 52

Grad Zagreb planira nabavku 70 električnih autobusa

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Nakon što je u aprilu ove godine u Zagrebu počeo da saobraća prvi električni autobus u okviru javnog prevoza, gradski prevoznik ZET najavio je sledeći veliki korak – nabavku još 70 električnih autobusa. Konsultativna faza tendera je u toku, čime je napravljen značajan iskorak ka cilju da ovaj grad svoju flotu u potpunosti prebaci na električna i vozila na vodonik.

Kako je navedeno na zvaničnom sajtu Evropske komisije, ZET planira da uloži ukupno 50 miliona evra u tri tipa električnih autobusa: solo, zglobne i midi modele. Za 33 solo autobusa sa baterijama kapaciteta 380 kWh predviđeno je 23,6 miliona evra. Nabavka 29 zglobnih autobusa, sa najmanje 510 kWh, vredna je 23,2 miliona evra, dok će za osam midi autobusa, kapaciteta najmanje 100 kWh, biti izdvojeno 3,2 miliona evra.

Minimalni domet vozila definisan je na 300 kilometara za solo i zglobne autobuse, i 200 kilometara za midi modele.

Pročitajte još:

Preliminarna faza tendera završena je krajem aprila, a ZET trenutno analizira pristigle komentare kako bi pripremio izveštaj za narednu fazu postupka.

Istovremeno, Vlada Hrvatske je obezbedila dodatnih 50 miliona evra za podršku infrastrukturi za električne autobuse kod 18 operatera javnog prevoza, uključujući i ZET. Ova sredstva deo su šireg programa Ministarstva privrede za dekarbonizaciju urbanog saobraćaja širom zemlje.

Energetski portal

Kragujevac kreće u potpunu gasifikaciju – 20.000 novih priključaka

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U Kragujevcu će uskoro započeti realizacija velikog infrastrukturnog projekta potpune gasifikacije grada, vrednog 44 miliona evra. Projekat obuhvata izgradnju gasne mreže koja će omogućiti priključenje oko 20.000 domaćinstava, kao i industrijskih i malih privrednih objekata.

Prema rečima gradonačelnika Kragujevca Nikole Dašića, reč je o strateški važnom projektu koji će imati značajne ekološke, energetske i infrastrukturne efekte. Sa ekološkog aspekta, grad dobija veliku šansu da se izbori sa jednim od najvećih zagađivača vazduha – individualnim ložištima.

Generalni direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović najavio je da će radovi na potpunoj gasifikaciji Kragujevca početi u narednih deset dana. Kako je istakao, ovaj infrastrukturni projekat biće završen u roku od tri i po godine.

Pročitajte još:

Uskoro će započeti i radovi na izmeštanju gasne infrastrukture zbog izgradnje obilaznice, što je investicija vredna osam miliona evra, dok će u distributivnu mrežu biti uloženo dodatnih 2,5 miliona evra, naveo je Bajatović.

Trenutno, prirodni gas kao energent u Kragujevcu koristi oko 16.000 domaćinstava i privrednih subjekata.

U Svečanom salonu Gradske uprave, Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji na realizaciji Programa gasifikacije potpisali su gradonačelnik Nikola Dašić, generalni direktor JP „Srbijagas” Dušan Bajatović i Miloš Milićević, predstavnik kompanije „DM Invest” d.o.o. iz Smederevske Palanke, koja je izabrana za strateškog partnera na ovom značajnom infrastrukturnom projektu.

Energetski portal

RERI: Zagađenje vazduha u Srbiji drastično prelazi dozvoljene granice

Foto-ilustracija: Unsplash (koushik-das)

Regulatorni institut za obnovljivu energiju objavio je „Analizu stanja kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2024. godinu” koja ukazuje na ozbiljan stepen zagađenosti vazduha kojem je stanovništvo izloženo. Kako navode iz RERI-ja, podaci navedeni u analizi otkrivaju kontinuirano kršenje zakonskih propisa i izostanak efikasne zaštite zdravlja građana.

„Tokom 2024. godine u naselju Popovac zabeleženo je čak 174 dana sa prekoračenjem dozvoljene koncentracije PM10 što višestruko premašuje zakonski limit i to za čak 497 odsto. To praktično znači da je gotovo svaki drugi dan u godini bio rizičan po zdravlje. Slično stanje je zabeleženo i u drugim gradovima: u Valjevu 132 dana (377 odsto), Novom Pazaru 128 dana (366 odsto), Užicu 117 dana (334 odsto) i Kosjeriću 113 dana (323 odsto)”, stoji u saopštenju RERI-ja.

Oni dodaju da većina planiranih aktivnosti nadležnih organa nije realizovana u predviđenim rokovima definisanim Akcionim planom Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine.

Novi Zakon o zaštiti vazduha nije usklađen sa Direktivom (EU) 2024/2881 Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2024. godine o kvalitetu ambijentalnog vazduha i čistijem vazduhu za Evropu, prenosi RERI. To znači da Republika Srbija i dalje nema obavezujuće ciljeve za smanjenje koncentracija zagađujućih materija do 2030. godine, niti obavezu izrade mapa puta za sanaciju najzagađenijih zona – a ovo su samo neki od nedostataka u odnosu na evropski pravni okvir.

Pročitajte još:

Zagađenje vazduha van kontrole, Niš primer institucionalnog kolapsa

Kako dalje navode, Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva obavezuje da svi podaci o zagađenju vazduha budu elektronski dostupni i da ih prate akreditovane laboratorije, međutim, u Nišu ovaj sistem ne radi.

„Niš je primer institucionalnog kolapsa gde se podaci ne razmenjuju, monitoring je sveden na minimum, a lokalni plan za 2024. uopšte nije ni pokrenut što u stvarnosti znači da skoro četvrt miliona ljudi svakodnevno diše vazduh nepoznatog sastava, bez ikakve garancije da ono što udišu nije opasno po život”, saopštio je RERI.

Prema najnovijem izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu za 2024. godinu, prosečne godišnje koncentracije PM2.5 u Srbiji bile su skoro četiri puta veće od preporuka Svetske zdravstvene organizacije, što objašnjava i zabrinjavajuće podatke o preko 10.000 smrti povezanih sa zagađenjem vazduha i lošu poziciju Republike Srbije u poređenju sa drugim zemljama.

„Evropska unija je u novoj Direktivi o kvalitetu vazduha iz 2024. godine postavila nedvosmislen standard da do 2030. godine države članice, kao i zemlje kandidati, moraju dostići strože granične vrednosti za PM2.5, PM10 i NO₂, uspostaviti obavezne mape puta za sanaciju zagađenih zona, ojačati pristup pravdi i unaprediti transparentnost podataka. Republika Srbija trenutno nije spremna da odgovori na ove zahteve ni infrastrukturno, ni zakonski, ni politički”, navode iz RERI-ja.

Na sledećem linku možete preuzeti dokument Analiza stanja kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2024. godinu

 Energetski portal

Počela gradnja nove fabrike električnih autobusa u Mađarskoj

Foto: BYD/Linkedin

Kineska kompanija BYD položila je kamen temeljac za proširenje fabrike električnih autobusa i kamiona na severozapadu Mađarske. Vrednost investicije iznosi 32 milijarde forinti (približno 81,6 miliona evra).

Iz ove kompanije saopštili su da fabrika u gradu Komarom, koji je udaljen oko 60 km od Budimpešte, označava njihovu posvećenost inovacijama, lokalnoj saradnji i čistijoj budućnosti za sve.

„Ovo ulaganje jača naše prisustvo u Evropi, donosi stotine novih radnih mesta u region i podržava prelazak na održiv javni prevoz širom kontinenta”, navode iz BYD.

 

Nova savremena fabrika je površine 29.000 metara kvadratnih,  povećaće  godišnji proizvodni kapacitet na ukupno 1.250 električnih autobusa i kamiona. Projekat podrazumeva i osnivanje istraživačko-razvojne test laboratorije.

Pročitajte još:

Peter Sijarto, mađarski ministar vanjskih poslova i trgovine izjavio je na ceremoniji polaganja kamena temeljca da će projekat otvoriti 620 novih radnih mesta, kao i da će ga vlada podržati 3,1 milijardom forinti (oko 7,9 miliona evra).

„Ukrcali smo se na voz velikih brzina na koji mnogi u Evropi žele da se ukrcaju — a nama je to već pošlo za rukom. Ovim smo dobili garanciju da ćemo i ubuduće biti među evropskim liderima u najmodernijoj proizvodnji električnih vozila”, navodi Sijarto.

Inače, fabrika u Komaromu je otvorena 2017. godine i do sada je proizvela više od 700 autobusa.

U proteklih godinu i po dana, BYD je najavio tri velika ulaganja u Mađarsku: započeta je izgradnja prve evropske fabrike automobila u Segedinu, odlučili su da evropsko sedište i centar za istraživanje i razvoj premeste u Budimpeštu i izgrade fabriku u Komaronu.

Energetski portal

EIB povećala kontra-garancije za vetroturbine na 6,5 milijardi evra

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Evropska investiciona banka (EIB) je, od Evropske komisije i u okviru Akcionog plana za vetroenergiju, dobila zaduženje da obezbedi alate za smanjenje rizika i 5 milijardi evra kontra-garancije za proizvodnju vetroturbina. Nakon ostvarenog napretka – gde su 3 milijarde evra već plasirane – iznos ove podrške povećan je sa 5 na 6,5 milijardi evra.

Foto-ilustracija: Pixabay (distelAPPArath) – kontra-garancije

Iako predstavlja značajan korak napred, ovo povećanje dolazi u trenutku kada je veliki broj vetroparkova na moru u pripremi. Budući da takvi projekti zahtevaju znatno veće kontra-garancije u poređenju sa onima na kopnu, već sada je potrebno razmatrati dodatno proširenje. Prema proceni organizacije WindEurope, ukupan iznos bi trebalo da bude bliži 10 milijardi evra kako bi se obezbedila stabilna podrška i ostvarili ciljevi u oblasti čiste energije.

Pored povećanja iznosa, važno je i unapređenje same strukture kontra-garantne šeme. Iako je EIB pokazala sposobnost da brzo reaguje, sledeći iskorak trebalo bi da bude njeno proširenje na garancije za period garancije opreme (warranty bonds). Ove garancije su standardna praksa u industriji – proizvođači vetroturbina njima obezbeđuju investitorima i kupcima sigurnost da će oprema funkcionisati ispravno i godinama nakon isporuke.

Ipak, ove garancije još uvek nisu obuhvaćene EIB-ovom šemom, zbog čega proizvođači moraju da ih obezbeđuju preko komercijalnih banaka koje nemaju pristup kontra-garancijama EIB-a. Zbog toga su banke ograničene regulatornim pravilima u iznosima koje mogu da ponude, što dodatno komplikuje proces. Njihovim uključivanjem u šemu, postupak bi bio jednostavniji i jeftiniji za proizvođače.

Pročitajte još:

Kontra-garancije nisu ograničene samo na vetroturbine

Radi jačanja energetske bezbednosti Evrope, kao i unapređenja industrijske konkurentnosti i tehnološkog liderstva, EIB je ove godine podigla gornju granicu finansiranja na rekordnih 100 milijardi evra.

Ovim povećanjem predviđeno je proširenje i uvođenje novih kontra-garantnih šema, ne samo za sektor vetroturbina – čija je podrška porasla sa 5 na 6,5 milijardi evra – već i za druge ključne oblasti. Tako je 1,5 milijardi evra namenjeno proizvođačima opreme za elektroenergetske mreže, 500 miliona evra izdvojeno za podršku korporativnim ugovorima o otkupu električne energije (PPA), a 250 miliona evra za srednje proizvođače zelene tehnologije.

Sva navedena finansijska sredstva imaju za cilj da pomognu u sprovođenju ključnih mera u okviru EU Sporazuma za čistu industriju (EU Clean Industrial Deal).

Energetski portal

Slovenija izdala desetogodišnju obveznicu povezanu sa održivošću, sakupljeno milijardu evra

Foto-ilustracija: Unsplash (Arthur A)

Slovenija je nedavno izdala desetogodišnju obveznicu povezanu sa održivošću (SLB) na međunarodnim tržištima kapitala u iznosu od milijardu evra sa kuponom od 3,125 odsto, i dospećem 2. jula 2035. godine. Reč je o prvoj emisiji takvih obveznica u Sloveniji i u ovom delu sveta, izdatih na osnovu Okvira za izdavanje obveznica Republike Slovenije povezanih sa ostvarivanjem ciljeva održivosti (Okvir). Obveznica dakle ima kupon sa fiksnom kamatnom stopom sa mogućim mehanizmom povećanja/smanjenja konačnog kupona, u zavisnosti od ostvarivanja ciljeva navedenih u Okviru, a ključni indikator su ukupne godišnje emisije gasova staklene bašte, navodi se na sajtu Ministarstva finansije Slovenije.

Cilj održivog razvoja 1.1: smanjenje ukupnih emisija gasova staklene bašte za 35 odsto do 2030. godine u poređenju sa osnovnim nivoom iz 2005. godine.

Cilj održivog razvoja 1.2: smanjenje ukupnih emisija gasova staklene bašte za 45 odsto do 2030. godine u poređenju sa osnovnim nivoom iz 2005. godine. 

Dakle, ako se cilj održivosti 1.1 ne postigne, i Slovenija ne obori ukupne godišnje emisije gasova s efektom staklene bašte za barem 35 odsto sa nivoa zabeleženog 2005. godine, kamatna stopa će se povećati za 50 baznih poena posle devet godina nakon datuma poravnanja, koji će biti 2. jul 2025. godine. Suprotno tome, ako je cilj održivosti 1.2 postignut, i kada bi emisije pale za više od 45 odsto, kamatna stopa se spušta za 50 baznih poena.

Pročitajte još:

Sve u svemu, nova obveznica koristi mehanizam povećanja/smanjenja, pri čemu je njena konačna isplata kupona vezana za klimatski cilj Slovenije. Prema uslovima obveznice, kamatna stopa koja se plaća, povećava se za 50 baznih poena ako Slovenija ne postigne donju granicu smanjenja od 35 odsto, dok će se smanjiti za 50 baznih poena ako postigne gornju granicu smanjenja od 45 odsto.

Što se tiče geografske rasprostranjenosti investitora: 23 odsto kupili su investitori iz Velike Britanije i Irske, 20 odsto iz Belgije, Holandije i Luksemburga, 15 odsto iz Nemačke, Austrije i Švajcarske, potom sledi Južna Evropa 12 odsto, Slovenija 11 odsto, nordijske zemlje 9 odsto, Francuska 5 odsto, dok je 2 odsto paketa kupljeno od strane investitora Centralne i Istočne Evrope.

Iako je zabeležena nedavna slabost na tržištu SLB-a, potražnja za obveznicama je bila evidentna, a ponuda čak više od 6 puta veća od potražnje.

Energetski portal

Najavljena izgradnja sedam regionalnih centara i postrojenja za tretman otpada

Foto-ilustracija: Unsplash (Collab Media)

Predstavnici Francuske agencije za razvoj (AFD) razgovarali su sa resornom ministarkom i predstavnicima Ministarstva zaštite životne sredine o narednim koracima u realizaciji projekata koji se odnose na izgradnju regionalnih centara za upravljanje otpadom širom Srbije, koji bi trebalo da uvedu evropske standarde u domaći sistem tretmana čvrstog otpada.

Izgradnja sedam regionalnih postrojenja finansira se kroz kreditnu liniju AFD i Evropske banke za obnovu i razvoj, ukupne vrednosti 300 miliona evra. Projekti se realizuju u okviru šire strategije unapređenja upravljanja otpadom, kojom će biti obuhvaćeno 47 lokalnih samouprava, navodi se na sajtu resornog ministarstva.

Akcenat je stavljen na to da će moderni centri omogućiti zatvaranje postojećih nesanitarnih deponija, čime će se rešiti višegodišnji problemi u mnogim opštinama i gradovima.

Pročitajte još:

Po prvi put u Srbiji, predviđena je izgradnja objekata za mehaničko-biološki tretman otpada. Na taj način, značajan deo otpada će biti recikliran, a količina materijala koji završi na deponijama biće znatno smanjena. Time se produžava i njihov radni vek.

Pored toga, planira se i razvoj dodatne infrastrukture – uključujući postrojenja za prečišćavanje procednih voda, sisteme za prikupljanje i obradu biogasa, kao i izgradnju ili rekonstrukciju transfer stanica, reciklažnih dvorišta i kompostana.

Energetski portal

Završni radovi na izgradnji kasete 4 na deponiji pepela i šljake

Foto: EPS

U termoelektrani „Nikola Tesla A” u Obrenovcu u toku su završni radovi na izgradnji kasete 4 na deponiji pepela i šljake, a prva testiranja se očekuju od 10. jula. 

Prema rečima Dušana Živkovića, generalnog direktora „Elektroprivrede Srbije”, ovo je jedan od ključnih projekata za unapređenje daljeg rada i zaštitu životne sredine u TENT A. Kako je dodao, to će biti najveća kaseta za odlaganje pepela i šljake u okviru EPS, a posebno je značajno što će biti primenjene najsavremenije tehnologije i standardi zaštite životne sredine Evropske unije.

„Posle završenog postrojenja za odsumporavanje u TENT A , istog takvog u TENT B koji je u finišu izgradnje, sa kasetom 4 u našoj najvećoj TE nastavljamo sa investicijama u zaštitu životne sredine kako bismo naš termo sektor uskladili sa svim EU propisima. To je jedini put da EPS i u budućnosti bude glavni energetski igrač u regionu i šire. Izgrađena kaseta 4 biće primer ekološkog načina odlaganja nusprodukata u proizvodnji termo energije”, rekao je Živković.

Pročitajte još:

Kaseta 4 prostiraće se na površini od 115 hektara, a oko nje se već formira 35 hektara zelenog zaštitnog pojasa. Osim što će služiti za postojeći način odlaganja pepela i šljake, nova kaseta biće spremna i za buduće skladištenje guste hidromešavine ovih materijala. Na ovom projektu primenjeni su najstroži ekološki propisi i u skladu sa tim postavljene su dve vrste folija, bentoninska i polietilenska visoke gustine, svaka površine od po 1,3 miliona kvadratnih metara.

Idejni projekat, studiju opravdanosti i studiju o proceni uticaja na životnu sredinu uradio je Rudarski institut u Beogradu, a projekat za građevinsku dozvolu i projekat za izvođenje Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi”.

Energetski portal

Studija CIRES-a: Požari zagađuju reke i do osam godina nakon izbijanja

Foto-ilustracija: Unsplash (sippakorn-yamkasikorn)

Nastupio je deo godine kada crveni meteoalarm postaje svakodnevna pojava u vremenskoj prognozi. Visoke temperature i suv vazduh donose opasnost po fenomen koji se doskora smatrao za sezonski, pretežno lokalni fenomen, ali je postao globalna pojava. Reč je o šumskim požarima koji poslednjih decenija, naročito u proteklih 15 godina, beleže razorne posledice. Iako je evidentno da požar uništava šume, a dim vazduh, veliki šumski požari narušavaju i kvalitet vode, i to mnogo duže nego što se ranije pretpostavljalo. 

Najugroženiji deo sveta u kom dolazi do šumskih požara svakako je zapadni deo Sjedinjenih Američkih Država, koji se sa ovim problemom suočava u periodu od juna do oktobra, a vrhunac se najčešće beleži tokom avgusta i septembra. Ipak, i početak 2025. godine bio je prepun stravičnih prizora iz Los Anđelesa. Kanada je takođe u vrhu po razmerama šumskih požara, a 2023. godine izgubila je više miliona hektara šume zahvaćenih plamenom. Slično je i na južnoj hemisferi, gde Australiju pogađaju požari najčešće od decembra do marta.

Pročitajte još:

Sprovedena studija u SAD

Nova studija koju je sproveo CIRES (Kooperativni institut za istraživanja u oblasti životne sredine) sa Univerziteta Kolorado u Bolderu, otkrila je da kontaminacija reka može trajati čak osam godina nakon požara.

Istraživanje predstavlja prvu opsežnu analizu kvaliteta vode nakon požara na području celog zapadnog dela Sjedinjenih Američkih Država. Naučnici su analizirali preko 100.000 uzoraka vode iz 500 slivova reka, od kojih je polovina bila sa područja pogođenih požarima, a druga polovina iz nepogođenih oblasti.

Najizraženiji skokovi u zagađenju javljaju se u prvih pet godina nakon požara, dok na primer azot i sedimenti ostaju na povišenom nivou i do osme godine. Posebno su ugrožena područja sa gustom šumskom vegetacijom, dok vremenske nepogode poput jakih kiša često dodatno pogoršavaju stanje, izazivajući talase toksičnih ispiranja u rečne tokove.

Iako su prethodna istraživanja već ukazivala na to da pepeo i erozija zemljišta narušavaju kvalitet vode, ona su bila lokalnog karaktera. Nova analiza CIRES-a omogućava kontinentalno sagledavanje problema, a autori studije ističu i da različiti slivovi reaguju na različite načine — u nekima dolazi do enormnog porasta sedimentacije, dok u drugima voda ostaje gotovo čista. Dakle, različitost rezultata dodatno otežava planiranje i ukazuje na potrebu za lokalno prilagođenim strategijama otpornosti.

Studija CIRES-a jasno ukazuje na ozbiljne posledice klimatskih promena i šumskih požara, ističući pritom potrebu za odlučnijim i preventivnim delovanjem, a ne samo reagovanjem nakon što šteta već nastupi.

Energetski portal

Pametna energetika tima Turbine Tech

Foto: Ljubaznošću Muhameda Hamamdžića

Inovacije u tehnologiji mogu značajno unaprediti efikasnost i pristupačnost obnovljivih izvora energije, čineći ih konkurentnijima u odnosu na tradicionalne energetske izvore. Razvoj novih rešenja omogućava veću integraciju obnovljivih izvora u postojeće energetske mreže, doprinoseći globalnim naporima za smanjenje emisije CO2 i borbu protiv klimatskih promena.

Foto: Ljubaznošću Muhameda Hamamdžića

Da mladi mogu biti pokretači promena u obnovljivim izvorima energije i borbi protiv klimatskih promena, pokazuje tim Turbine Tech iz Sarajeva, na čijem čelu je osamnaestogodišnji Muhamed Hamamdžić. Ovaj tim osvojio je nagradu za najbolji tehničko-inženjerski projekat na dodeli priznanja „Made in BiH 2024” koja je održana u januaru.

– Turbine Tech je projekat koji sam započeo pre godinu dana, s ciljem razvoja naprednih tehnologija u oblasti obnovljivih izvora energije, posebno vertikalnih vetroturbina i IoT uređaja za praćenje i upravljanje energetskim sistemima. Inspiraciju za ovaj projekat dobio sam od Emerika Bluma, koji je postavio temelje ideje da Sarajevo, ali i cela Bosna i Hercegovina, mora više ulagati u energetiku i obnovljive izvore energije. Njegova vizija je pokazala da imamo ogromne potencijale u ovom sektoru, a to me je motivisalo da doprinosim razvoju novih tehnologija koje mogu oblikovati budućnost naše energetske infrastrukture – priča Hamamdžić.

Pojašnjava da je Savonijusova turbina tip vertikalne vetroturbine koja koristi aerodinamički otpor, a ne uzgon, za proizvodnju energije. Njene prednosti u odnosu na klasične horizontalne turbine su brojne, od efikasnog rada pri nižim brzinama vetra, manje buke, rada u svim smerovima, kao i nižim troškovima održavanja.

U FOKUSU:

– Savonijusove turbine su savršene za urbane i ruralne sredine sa slabijim vetrovima, gde tradicionalne turbine nisu učinkovite. Ove turbine rade mnogo tiše, što ih čini pogodnim za instalaciju u blizini naselja. Ne zahtevaju dodatne mehanizme za usmeravanje prema vetru. Zbog jednostavnog mehaničkog dizajna, ove turbine imaju manju potrebu za održavanjem – kaže Hamamdžić.

Savonijusove turbine posebno su korisne za decentralizovane energetske sisteme i mogu snabdevati energijom domaćinstva, farme, kampove, ali i industrijske objekte.

Potencijal BiH

Bosna i Hercegovina ima veliki potencijal za razvoj vertikalnih vetroturbina, naročito u područjima sa nižim brzinama vetra, gde klasične turbine nisu učinkovite.

– Naša zemlja ima i mnogo ruralnih područja koja nemaju stabilnu energetsku infrastrukturu i tu bi Savonijusove turbine mogle igrati ključnu ulogu – pojašnjava mladi inovator.

Projekat Turbine Tech predstavljen je na nekoliko tehničkih sajmova i takmičenja, gde su reakcije bile izuzetno pozitivne.

– Inženjeri iz oblasti obnovljivih izvora energije i potencijalni investitori pokazali su veliko interesovanje, što je za mene velika motivacija da nastavim dalje. Cena proizvodnje jedne Savonijusove turbine kapaciteta pet kilovata je oko 1.500 evra, što je znatno jeftinije u odnosu na tradicionalne horizontalne turbine iste snage – kaže Hamamdžić.

Kako ističe, još uvek nemaju zvanične investitore, a troškovi izgradnje malog vetroparka sa Savonijusovim turbinama variraju između 10.000 i 80.000 evra, u zavisnosti od broja instaliranih turbina. Prednost je, kako kaže, što je ovakav sistem mnogo pristupačniji od velikih vetroelektrana.

Priredila: Jasna Dragojević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala  ODRŽIVA MOBILNOST

Od letnjih vrućina do zimskih hladnoća, dodaci za krovne prozore zadržavaju komfor vašeg doma

Foto: VELUX

Domovi nisu samo mesta za spavanje – oni su prostori za život koji treba da podrže vaš komfor i dobrobit tokom cele godine. Različita rešenja su osmišljena da odgovore na promene koje donose godišnja doba, pomažući domaćinstvima da uživaju u zdravijem životnom okruženju. Baš kao što se oblačite u skladu sa vremenskim prilikama, tako  možete lako da prilagodite i vaš dom – bilo da je leto, zima, proleće, jesen ili nepredvidivo vreme između.

Tokom toplijih meseci, održavanje prijatne temperature u zatvorenom prostoru može biti veliki izazov. VELUX nudi efikasnu zaštitu od vrućine kroz inovativne dodatke kao što su tende protiv toplote, koje smanjuju toplotno zračenje, a pritom omogućavaju prodor prirodne svetlosti. Uz ove tende, temperatura u zatvorenom prostoru može biti do 7 °C niža, uz do četiri puta bolju prirodnu ventilaciju.

Foto: VELUX

Kada stigne jesen i dani postanu kraći, krovni prozori pomažu u optimizaciji prirodne svetlosti. Oni unose više dnevne svetlosti u prostor, što može smanjiti potrebu za veštačkim osvetljenjem do 20 odsto, a istovremeno obezbeđuju dvostruko više dnevnog svetla u poređenju sa vertikalnim prozorom iste veličine. Uz roletne za potpuno zamračenje, korisnici mogu u potpunosti kontrolisati nivoe svetlosti, stvarajući pravu atmosferu za rad, odmor ili opuštanje – čak i kada su dnevni sati ograničeni.

U hladnijim zimskim mesecima, izolacija i termalni komfor postaju prioritet. Aluminijumske roletne pružaju dodatnu zaštitu, pomažući u očuvanju toplote i smanjenju uticaja niskih temperatura, poboljšavajući izolaciju za 14 odsto kod većine tipova prozora sa jednostrukim staklom. Prirodno zagrevanje od sunčevih zraka kroz krovne prozore okrenute ka jugu takođe može doprineti manjoj potrebi za grejanjem tokom sunčanih dana, stvarajući prijatnije i energetski efikasnije okruženje u najhladnijem delu godine.

Kako se godišnja doba pomeraju ka proleću, svež vazduh i sunčevi zraci postaju sve poželjniji u domu. Krovni prozori omogućavaju snažnu, prirodnu ventilaciju koja osvežava prostor i poboljšava kvalitet vazduha u zatvorenom. U kombinaciji sa providnim roletnama, pružaju blagu kontrolu svetlosti i istovremeno sprečavaju ulazak insekata, olakšavajući uživanje u svetlijim i prozračnijim danima.

Tokom cele godine, VELUX rešenja su razvijena tako da podrže zdraviji život, unoseći dnevnu svetlost i svež vazduh u dom, povećavajući komfor i prilagođavajući se jedinstvenim zahtevima svakog godišnjeg doba. Od hlađenja leti, preko izolacije zimi, do vedrih prolećnih jutara i ušuškanih jesenjih večeri osigurava da svako godišnje doba unutar vašeg doma bude savršeno.

VELUX

Vodič za održivi marketing – nova podrška izvoznicima iz Srbije

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Privredna komora Srbije, u partnerstvu sa Švajcarskim programom za promociju izvoza (SIPPO), razvila je novi „Vodič za održivi marketing“, koji ima za cilj da podrži mala i srednja preduzeća i organizacije za podršku poslovanju u kreiranju efikasne komunikacije o održivosti. Dokument je nastao u okviru programa „Održivi izvoz“, kao praktičan alat koji pomaže firmama da svoje održive prakse i društveno odgovorno poslovanje predstave jasno, verodostojno i u skladu sa međunarodnim standardima.

Kako objašnjava Dušanka Kalezić, savetnica predsednika PKS, u savremenim tržišnim uslovima održivost više nije dodatna vrednost, već osnov konkurentnosti. Potrošači, investitori i poslovni partneri sve više očekuju etičko ponašanje, transparentnost i usklađenost sa globalnim ciljevima – zbog čega je veština komunikacije u ovoj oblasti postala neophodna za uspešan nastup na stranim tržištima.

Vodič sadrži niz smernica i primera koji pomažu domaćim izvoznicima da predstave svoje aktivnosti u oblastima kao što su:

  • poštovanje radnih prava i bezbedni uslovi rada,

  • održivo upravljanje lancem snabdevanja,

  • smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu,

  • doprinos ispunjenju UN ciljeva održivog razvoja (SDGs).

U okviru ovog resursa dostupni su i dodatni alati: procena spremnosti za održivo poslovanje, preporuke za unapređenje praksi, kao i smernice za izradu strategije i izveštaja o održivosti.

Posebna pažnja posvećena je upoznavanju sa novim regulativama EU, uključujući Direktivu o zelenim tvrdnjama, digitalni pasoš proizvoda i propise o ambalaži. Naglasak je stavljen na autentičnu i proverljivu komunikaciju, bez neosnovanih tvrdnji, čime se želi izbeći rizik od tzv. „greenwashinga“.

Vodič je dostupan za preuzimanje putem sajta Privredne komore Srbije, dok zainteresovani za dodatne informacije mogu pisati na adresu: odrzivoposlovanje@pks.rs.

Energetski portal

Plutajući grad Maldiva – održive zajednice

Foto-ilustracija Freepik (mrsiraphol) Plutajući grad Maldiva

Klimatske promene podstakle su zemlje širom sveta da pronalaze rešenja koja će gradove prilagoditi izmenjenim uslovima sa kojima se suočavamo danas, ali i onima koje nas očekuju u budućnosti. Veliku opasnost, posebno za priobalne zemlje, predstavlja porast nivoa mora. 

Foto-ilustracija: Freepik (mrsiraphol) – Plutajući grad Maldiva

Maldivi su već započeli primenu jednog takvog rešenja koje bi moglo da postane inspiracija za ceo svet. Plutajući grad Maldiva – Maldives Floating City, reč je o inovativnom projektu koji se gradi u laguni od preko 200 hektara nedaleko od glavnog grada Malea. Iako nazivi projekata često ne odražavaju bukvalno njihovu realizaciju, u ovom slučaju zaista će biti izgrađeno hiljade plutajućih kuća sa direktnim pristupom vodi. Razlog za pokretanje ovakvog projekta jeste podatak da 80 odsto kopna ove zemlje leži na manje od jednog metra iznad nivoa mora.

Ovo je prvi grad ovakvog koncepta koji ima punu podršku vlade, zasnivajući se na pravnom okviru i vlasničkim listovima.

Posebno interesantno je što je inspiracija pronađena u prirodi. Naime, njegov raspored inspirisan je koralom mozga (brain coral) – prirodnom strukturom poznatom po snazi i efikasnosti. Grad će imati krivudave puteve i kanale koji, kada se posmatraju iz ptičije perspektive, podsećaju na razgranate staze korala. Time se promoviše sklad sa prirodom, kao i značaj očuvanja koralnih grebena.

Kako bi ostao dosledan inspiraciji, projekat uključuje stvaranje plavih staništa. To znači da će ispod površine grada biti pričvršćeni veštački koralni grebeni koji će podstaći prirodan razvoj korala. Ovo je dvostruka korist, zato što će koralni grebeni funkcionisati kao prirodna barijera koja će smanjivati jačinu udara talasa.

U ovom gradu biće smešteni objekti za stanovanje, hoteli, prodavnice i restorani. Naselja će biti povezana pešačkim i biciklističkim stazama izrađenim od belog peska, dok automobili ovde neće pronaći svoje mesto. Umesto njih, kao prevozna sredstva koristiće se isključivo bicikli i tiha električna vozila i skuteri.

Pročitajte još:

Plutajući grad Maldiva – ispunjenje 10 uslova

Da bi grad bio u potpunosti funkcionalan, postavljeno je 10 najvažnijih uslova koje mora da ispuni. Prvi se odnosi na pravnu sigurnost – stanovnici dobijaju vlasničke listove, a kupovinom kuće moguće je dobiti i boravišnu dozvolu. Pored pravnih uslova, pristupačnih tački i bezbednosnih mera, posebno je značajan ekološki aspekt. Tu spadaju energetska infrastruktura – smanjenje potrošnje i proizvodnja zelene energije u pametnoj mreži gde jedinice dele višak energije, zatim efikasno i kontrolisano upravljanje otpadom koje je deo urbanističkog plana. Takođe, količina svetlosti i senki koju plutajuće strukture emituju na morsko dno mora biti pažljivo balansirana, kako se ne bi ugrožavao razvoj podvodnog sveta.

Podizanje nivoa mora predstavlja neizbežan izazov, zbog čega gradovi moraju pronaći prilagodljiva rešenja. Plutajući grad Maldiva upravo to nudi – zahvaljujući svojoj sposobnosti da pluta, grad će se zajedno sa porastom nivoa mora podizati, čime se sprečavaju poplave i potapanje. 

Katarina Vuinac

Vizija koja transformiše reciklažnu industriju

Foto: Connect Clean Roma Group

Svaki pojedinac može biti u stanju da doprinese efikasnom funkcionisanju i napretku jednog društva, ali društva često nisu dizajnirana tako da individuama omoguće da ostvare svoje pune potencijale. Da bismo stvorili bolje društvo, neophodni su nam ljudi sa vizijom koji prepoznaju vrednosti drugih i koji mogu da prekinu karike koje su nas sputavale.

Upravo to je misija ekološke zadruge Connect Clean Roma Group (CCRG) – da osnaži neformalne sakupljače otpada – nevidljive junake naše svakodnevice koji su još uvek na margini društva i uvede ih u zvanične tokove reciklažne industrije.

Foto: Connect Clean Roma Group

Kilino Stojkov, generalni menadžer CCRG-a, objasnio nam je da ova zadruga pomaže neformalnim sakupljačima da postanu priznati deo industrije, omogućavajući im da svoje sirovine prodaju kroz zadrugu, da steknu pravni status i ostvare održiv izvor prihoda.

„Pre svega težimo da podstaknemo analitičko razmišljanje o značaju njihove uloge u reciklažnoj industriji, zelenoj agendi i održivom razvoju. Pokušavamo im objasniti da su oni jedan od faktora bez kojeg čitava industrija ne bi mogla da funkcioniše”, kaže naš sagovornik.

Ipak, zakonodavni okvir u Srbiji još uvek otežava njihovu potpunu integraciju, čime deo posla ostaje u sivoj zoni. Zakon jasno propisuje da se trgovina sekundarnim sirovinama vrši isključivo između ovlašćenih lica, međutim, određeni finansijski propisi dozvoljavaju otkup sekundarnih sirovina od fizičkih lica uz plaćanje poreza od 10,6 odsto. Zato je CCRG i posrednik – između sakupljača, države i privatnog sektora – most koji spaja različite interese ka zajedničkom cilju.

Stojkov dodaje da koncept cirkularne ekonomije u Srbiji još uvek nije dovoljno ukorenjen. Čini se da ljudi i institucije još uvek ne shvataju da živimo u vremenu ograničenih resursa i da je reciklaža, uz racionalno korišćenje materijala, ključ opstanka. CCRG ne vidi reciklažu samo kao ekonomsku aktivnost već kao spoj ekonomije, sociologije i ekologije – kao model koji pruža korist svima. Glavne prepreke su nedostatak saradnje između privatnog i javnog sektora, spor razvoj inovacija i nedovoljno obrazovanje o ovoj temi. No, to nije razlog za odustajanje, već za još jaču borbu ka osvešćivanju i unapređenju sistema.

U FOKUSU:

Ekološka reciklaža kablova

Nelegalno spaljivanje kablova jedno je od najvećih ekoloških problema u Srbiji. CCRG je postavio jasnu misiju: eliminisati ovu praksu i povećati stopu reciklaže, prekidajući otkup spaljenog bakra.

„Da bismo rešili ovaj kompleksan problem, moramo da se obratimo najvećim kupcima u Evropi, Kini i Sjedinjenim Američkim Državama. Iako je vidljivo kako sakupljači uništavaju životnu sredinu, koren problema leži u velikoj potražnji za ovom sirovinom”, pojašnjava Stojkov.

Fabrika ove ekološke zadruge koristi najsavremenije evropske mašine za reciklažu kablova – od šrediranja i magnetne separacije do granulacije, gde se bakar odvaja od plastike. Svesni izazova, uspeli su da optimizuju procese i dodatno izdvoje dva odsto bakra iz izolacione plastike, čime maksimizuju upotrebu sirovina. Ovde inovacije ne staju – u završnoj su fazi razvoja sistema koji će omogućiti potpuno iskorišćenje kablova, što će doneti revoluciju u industriji reciklaže.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala  ODRŽIVA MOBILNOST

U Topličkom okrugu 113 požara u junu, najviše gori nisko rastinje

Foto-ilustracija: Unsplash (mary-hammel)

Na teritoriji Topličkog okruga, u Prokuplju, Blacu, Kuršumliji i Žitorađi u periodu od 1. do 25. juna ove godine zabeleženo je čak 113 požara, što je više nego četiri puta u odnosu na isti period prošle godine, kada ih je tokom celog juna bilo svega 25. Trenutno gori nisko rastinje u ataru sela Samarinovac kod Žitorađe, a vatrogasci su na terenu. Za sada, na sreću, u požarima nije bilo povređenih.

Prema podacima iz policije, u svim opštinama okruga zabeležen je nagli porast broja požara. Tako u Žitorađi u junu prošle godine nije bilo nijednog požara, dok ih je samo tokom ovog juna registrovano 20.

Situacija je slična i u ostalim opštinama, u Prokuplju je prošle godine u junu bilo 13 požara, a ove godine već 32, među kojima su požari na kućama, pomoćnim objektima, ali najčešće na otvorenom prostoru, usled ljudske nepažnje.

U Blacu je prošle godine u junu bilo četiri požara, dok ih je do danas zabeleženo čak 34, dok je u Kuršumliji najmanji porast, sa osam u junu 2024. na 23 požara koliko ih je zabeleženo ove godine.

Pročitajte još:

Zbog alarmantne situacije, Odeljenje za vanredne situacije u Prokuplju apeluje na građane da ne pale strnjišta i budu izuzetno oprezni.

Imajući u vidu period veoma toplog i suvog vremena koje pogoduje nastanku i širenju požara na otvorenom prostoru, a koji mogu da zahvate velike površine, ugroze živote i zdravlje građana i izazovu veliku materijalnu štetu, apelujemo na sve da budu odgovorni, poštuju zakon i odmah prijave svaki uočeni požar pozivom na broj 193 – navodi se u saopštenju Sektora za vanredne situacije MUP-a.

Podsećaju i da je Zakonom o zaštiti od požara zabranjeno spaljivanje trave, niskog rastinja, ostataka strnih useva i smeća na otvorenom, kao i loženje vatre u šumi i na udaljenosti manjoj od 200 metara od ruba šume.

Kazne za kršenje ovih odredbi iznose od 10.000 do 50.000 dinara za fizička lica, a za spaljivanje biljnih ostataka kazne dostižu i 1.000.000 dinara za pravna lica.

Najavljeno je da će Sektor za vanredne situacije, zajedno sa drugim službama MUP-a i inspekcijama, pojačati nadzor na terenu i procesuirati sve koji ne poštuju zakone, kako bi se broj požara na otvorenom smanjio i povećala bezbednost građana.

Izvor: Južne vesti

Daljinsko hlađenje: Nedovoljno poznato, a čisto i efikasno rešenje za hlađenje naših domova

Foto ilustracija: Pixabay

U Srbiji je daljinsko grejanje dobro poznat tehnički sistem, prisutan u oko 60 gradova i opština.

Međutim, sasvim je drugačija situacija sa sistemima daljinskog hlađenja – koji ne samo da ne postoje u našoj zemlji, već su i kao pojam nepoznati velikom delu javnosti. To je šteta, jer u gusto naseljenim urbanim sredinama daljinsko hlađenje može biti odlično rešenje za stambene i komercijalne prostore sa rastućim energetskim potrebama u svetlu klimatskih promena, piše za Klima101, dr Dejan Ivezić sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Načelno, princip rada je sličan kao i kod sistema daljinskog grejanja. 

Daljinsko hlađenje (skraćeno DH) odnosi se na centralizovanu proizvodnju i distribuciju energije za hlađenje. Rashlađena voda  se proizvodi u centralnom rashladnom postrojenju i distribuira potrošačima. Radi se o vodi koja se u centralizovanom postrojenju rashladi na relativno nisku temperaturu (4-10 °C), a potom se podzemnim cevovodima razvodi do potrošača. 

Kod potrošača ova voda oduzima i odvodi toplotu iz unutrašnjosti objekata koji se hlade (direktnim prolaskom kroz unutrašnju instalaciju ili preko dodatnog razmenjivača), zagreva se i potom vraća u centralno postrojenje na ponovno hlađenje. Ovo je takozvani zatvoreni sistem daljinskog hlađenja. 

Postoje i otvoreni sistemi daljinskog hlađenja kod kojih se voda sa većih dubina jezera, reka i mora (sa temperaturom nižom od 10°C) transportuje kroz distributivnu mrežu, i nakon upotrebe, odnosno „preuzimanja” toplotne energije u razmenjivačima toplote kod potrošača, vraća nazad, u prirodni izvor.

Kao izvori energije za pripremu rashladne vode mogu se koristiti i otpadna toplota iz industrijskih procesa, spaljivanja otpada ili postrojenja za kogeneraciju ili toplotne pumpe u kombinaciji sa sistemima daljinskog grejanja.

Efikasnost sistema daljinskog hlađenja je pet do 10 puta veća od efikasnosti split sistema. 

Iskustva gradova koji primenjuju daljinsko hlađenje pokazuju da je temperatura u gradu tokom letnjih meseci niža za 1 do 2 °C u poređenju sa situacijom kada se koriste split sistemi, što je posebno važno za potencijalno najveće sisteme u Srbiji, kao što su Beograd ili Novi Sad.

Pročitajte još:

Sistem daljinskog hlađenja može biti čistiji i ekonomičniji od alternativa

Sistemi daljinskog hlađenja poseduju čitav niz prednosti, kako za društvo, tako i za vlasnike nekretnina i korisnike, kao i za pružaoce energetskih usluga.

Između ostalog, ovakvi sistemi su pogodni po životnu sredinu: ne utiču na lokalno zagrevanje vazduha i stvaranje toplotnih ostrva, nema buke kod korisnika, a njihova upotreba smanjuje emisije CO₂ i upotrebu štetnih rashladnih gasova kao što su hlorofluorougljenici (HFC) i hidrohlorofluorougljenici (HCFC), koji su u širokoj upotrebi u tradicionalnim sistemima hlađenja.

Istovremeno, sistemi daljinskog hlađenja nude sigurnost snabdevanja i izbegavanje investicija u proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije tokom letnjih vršnih opterećenja – što je posebno važno u vreme rastuće letnje potrošnje usled sve viših temperatura. 

Oni su i ekonomičnije rešenje za vlasnike i korisnike nekretnina – nude niže troškove eksploatacije u poređenju sa alternativama kao što je lokalno hlađenje split sistemima, zatim jasnu strukturu troškova, pouzdanu uslugu, fleksibilno prilagođavanje isporuke potražnji, ali i uštedu prostora, veću arhitektonsku slobodu i kvalitet… Ovo su posebno važni faktori s obzirom na nova (i teško ostvariva) ograničenja u postavljanju spoljnih jedinica klima uređaja.

Daljinsko hlađenje je inovativna usluga koja za preduzeća-pružaoce usluga može poslužiti kao način privlačenja novih i zadržavanje postojećih korisnika; konkurentan proizvod koji omogućava dugoročno stabilan i profitabilan biznis. Ovakvi sistemi nude i posebnu prednost za pružaoce energetskih usluga: mogućnost skladištenja energije. 

Tekst u celosti pročitajte ovde.

Izvor: Klima101

1...515253...1,672Page 52 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs