Home Blog Page 474

Stiže Folksvagenov električni kombi ID. Buzz 

Foto: Promo/Volkswagen ID. Buzz

Čuveni Folksvagenov (Volkswagen) model Typ 2 “reinkarnirao” se u dugo najavljivani, potpuno električni model ID.Buzz. Unutrašnjost, nekada veoma popularnog modela koji je svojevrsna ikona hipi pokreta, napravljena je od recikliranih materijala, poput veganske kože, dok su neki delovi napravljeni od okeanske plastike.

Ovaj redizajnirani model, nemačkog proizvođača automobila, u početku će imati bateriju kapaciteta 82 kWh, koju će energijom napajati električni motor sa 204 KS (150 kW). Maksimalna brzina modela ograničena je na 145 km/h. Kombi može da se puni na DC punjačima snage do 170 kW, i za 30 minuta puni se do 80 odsto kapaciteta.

Kako se navodi, veći izbor opcija baterije i različitih izlaznih snaga električnog pogona biće dostupan sledeće godine, ali iz kompanije nisu precizirali kada tačno.

ID.Buzz sa pogonom na zadnja četiri točka i standardnim međuosovinskim rastojanjem ima mesta za pet putnika. Njegova prodaja u Evropi počinje već u trećem kvartalu ove godine. Dok će model sa produženim međuosovinskim rastojanjem na evropsko tržište stići 2023. godine i biće ponuđena kao sedmosed.

Pročitajte još:

Osim putničke verzije popularnog modela, predstavljena je i teretna ID. Buzz Cargo.

„Buzz je pionir u pogledu održivosti, proizvodnja i isporuka imaju ugljenično-neutralni otisak“, rekao je Karsten Intra, iz kompanije Folksvagen.

Milica Radičević

Počela realizacija projekta “Kreći održivo – Bor na dva točka”

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Strukovno udruženje za saobraćajno i urbanističko planiranje Sigurne staze iz Bora počelo je sa realizacijom projekta “Kreći se održivo – Bor na dva točka”.

Cilj projekta je unapređenje bezbednosti saobraćaja, životne sredine i pristupačnosti saobraćajne infrastrukture za sve učesnike u saobraćaju sa posebnim akcentom na bicikliste na teritoriji grada Bora, kroz kreiranje inovativne GIS platforme www.bicibor.rs

“Ovim projektom kroz koncept “Javnog zagovaranja” cilj nam je da utičimo na donosioce odluka i kreatore sistema u Gradskoj upravi kako bi grad Bor dobio “Plan održive urbane mobilnosti” i kako bi došlo do izmene “Odluke o tehničkom regulisanju saobraćaja na teritorji grada Bora”, ističe Igor Velić, predsednik udruženja Sigurne staze, navodi se u saopštenju.

Kako ističe u sklopu projekta biće izdata i edukativna brošura “Kreći se održivo – Bor na dva točka”. Ova brošura biće podeljena učenicima osnovnih i srednjih škola na teritoriji grada Bora, a biće organizovane i edukativne i obrazovne radionice.

Pročitajte još:

Projekat je podržan od strane „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT“. ACT je projekat Vlade Švajcarske čiji je cilj aktivno građansko društvo u kome građani više učestvuju u procesu donošenja odluka, naročito na lokalnom nivou. ACT sprovode dve nevladine organizacije: Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative.

Energetski portal

Vlada usvojila inicijativu PKS: Ostaje slobodan izvoz rafinisanog ulja

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Vlada Srbije usvojila je inicijativu Grupacije proizvođača biljnih ulja Privredne komore Srbije da ostane slobodan izvoz rafinisanog suncokretovog ulja u boci, a da se privremeno zaustavi izvoz sirovog ulja.

“PKS razmatra i predlog prema Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da se dozvoli izvoz brašna i pšenice za domaće proizvođače koji imaju već unapred potpisane ugovore kako bi ih ispoštovali i održali stečene pozicije na evropskom i tržištu regiona”, navodi se u saopštenju Privredne komore Srbije.

Komora će sedeće sedmice organizovati sastanak sa izvoznicima voća i povrća u Rusku Federaciju kako bi se definisale dalje zajedničke aktivnosti u vezi izvoznog plasmana ovih proizvoda i razmotrile mogućnosti alternativnih tržišta. 

Pročitajte još:

Ove nedelje održan je sastanak sa predstavnicima građevinske industrije povodom krize u Ukrajini i kako je istaknuto, svakodnevno se prati situacija na domaćem i međunarodnom tržištu građevinskog materijala sa ciljem da se ublaže posledice poremećaja cena na izvođenje građevinskih radova.  

Energetski portal

Beograd -Koliko hrane se potroši, a koliko se proizvede

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Mehrshad Rajabi)

Kada se pomene Beograd, prva pomisao jeste bogat društveni i kulturni život. Pozorišta, bioskopi, noćni provod, samo su neka od prestoničkih obeležja. Međutim, manje je poznato da je više od polovine Beograda poljoprivredno zemljište – čak 70 odsto teritorije.

Poljoprivredna proizvodnja organizuje se u oko 60.000 zemljoradničkih gazdinstava na teritoriji Beograda. Čak 70 odsto teritorije glavnog grada čini poljoprivredno zemljište, sa 160 sela i oko 40 zemljoradničkih zadruga.

Prema podacima Privredne komore Srbije, u Beogradu se proizvede manje nego što se pojede hleba – tačnije proizvede se 90.000 tona hleba i peciva, dok se pojede 130.000 tona. Ali se zato brašno proizvede više nego što se potroši – 100.000 naspram 16.000 tona.

Proizvede se malo manje mleka nego što se popije – 80.000.000 litara konzumnog naspram 85.000.000 litara svežeg mleka.

Što se tiče mesa, proizvede se više nego što se pojede – 45.000 tona naspram 26.000 tona.

Šećer se proizvede skoro duplo više nego što zaslađujemo kolače i kafe – između 40.000 i 50.000 tona, a proizvedemo i oko 1.200 tona sirovog sojinog ulja.

Statistika pokazuje da bi Beograd teorijski mogao da izdržava sam sebe, kada je reč o osnovnoj hrani.

Međutim, Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije ističe da se brojke vezuju za sedište firmi, te da to može stvoriti pogrešnu sliku budući da, kako kaže, dobar deo firmi ima sedište u Beogradu a proizvodi van glavnog grada.

S druge strane, kao važan podatak za poljoprivredna gazdinstva u okolini Beograda ističe veliku potrošnju koja se beleži u prestonici.

“Imamo dva miliona stanovnika, dosta hotela, restorana, kafića, veliku posećenost i stranih i tranzitnih turista. Sve to utiče na potrošnju – i ulja i brašna, jako velike količine idu kroz restorane”, kaže Bogunović.

Dodaje i da se godišnje potroši 100.000 tona povrća i 40.000 tona voća.

Pročitajte još:

Da li je seljaku u Beogradu lakše 

Zbog velike potrošnje, između ostalog, poljoprivrednicima koji su bliži Beogradu lakše je nego onima sa juga, kaže v. d. gradskog sekretara za poljoprivredu Savo Pavičić.

Photo-illustration: Pixabay

“Seljak u Beogradu nije toliko teško biti kao što je u ostalim delovima, baš zbog količina koje se potroše u Beogradu… Lakše je sigurno – infrastruktura, tržište, klimatski uslovi. Beograd ima izuzetne klimatske uslove za poljoprivrednu proizvodnju”, rekao je Pavičić uz napomenu da i Grad obezbeđuje subvencije.

Međutim, i Pavičić i Bogunović saglasni su da to da li je lakše – u velikoj meri zavisi od toga čime se poljoprivrednik bavi. U prednosti su, dodaju, oni koji se bave voćarstvom i povrtarstvom, zbog velikih hladnjača, lakšeg izvoza, velikog broja pijaca na kojima mogu prodati svoje proizvode.

Problemi u ovom poslu su neizbežni, budući da je reč o fabrici pod otvorenim nebom.

“Nijednom poljoprivredniku nije lako, ali mi se trudimo da mu olakšamo kroz podsticaje, edukaciju, u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom održavamo i besplatne obuke što se tiče voćarstva, pčelarstva, organske proizvodnje koja je sad u povoju i sve više zastupljena”, kaže Pavičić.

Troškovi proizvodnje i osiguranje prinosa samo su deo onoga što muči poljoprivrednike.

“Teško je iznositi prognoze toga koliko će šta poskupeti, prošle godine je sve otišlo 30 posto u proseku, neke stvari su poskupele 50 posto… Cena inputa igra veliku ulogu, cena đubriva je tri puta veća i ona je vezana za cenu gasa. Bitno je da ga ima, država radi na tome, da su obezbeđene dovoljne količine đubriva… Što se tiče energetike, sve zavisi kolika će nam biti cena, još uvek imamo tu cenu pod kontrolom…”, rekao je Bogunović.

Napominje i da prihodi proizvođača umnogome zavise od toga da li proizvode manju količinu i plasiraju na pijaci, ili proizvode veće količine za neku prerađivačku industriju.

Grad Beograd u Mladenovcu ima Savetodavnu službu, koja može pomoći svima kojima su potrebni saveti oko osiguranja – budući da su uslovi osiguravajućih kuća teški jer je i rizik veliki.

Ono što može da pomogne i olakša proizvodnju jesu subvencije, koje daju i država i Grad.

Prema Pavičićevim rečima, subvencioniše se kupovina traktora, poljoprivrednih mašina, a tu su i podsticaji za voćarstvo i pčelarstvo.

Izvor: RTS

Plogging – Kombinacija jogginga i skupljanja smeća

Foto: Beogradski trkački klub
Foto: Beogradski trkački klub

Ako ste trkač ili šetač verovatno vas nije ostavila ravnodušnim činjenica koliko su nam putevi, šume, parkovi zagađeni smećem. Da ne spominjemo neke trke posle kojih ponekad ostaju čak i deponije na stazama.

Šta je Plogging

Naime reč plogga potiče iz Švedske i kombinacija je reči „podiži“ i „trči“, a opisuje aktivnost kojom u toku trčanja skupljaš smeće svuda kuda prolaziš. Lepo i korisno zvuči, zar ne?

Formiraju se trkačke grupe

Plogging je postao popularan u zapadnim zemljama, a pogotovo u velikim gradovima gde turisti baš i ne paze gde bacaju otpad. Formiraju se grupe “plogera” koji trče sa vrećama za smeće, usput se savijaju po svako bačeno đubre, trpaju u svoje vreće i na kraju se ponosno i srećno slikaju sa natrpanim kesama, i naravno slike odmah kače na instagram sa oznakom #plogging.

Zanimljivo i korisno

Kako Šveđani kažu nema ničega lepšeg i korisnijeg nego kada vidiš da kroz aktivnost, koju i ovako upražnjavaš, još i očistiš ulice, eventualno spasiš i neke životinje od direktnog trovanja.

Pročitajte još:

Plogging-om do sagorevanja masti

Fitnes stručnjaci kažu da je dobar i kao trening jer ima karakteristike intervalnih treninga, a istovremeno je i dobar sagorevač masti, takođe ima elemente mobilnosti jer savijanje nadole za preuzimanje smeća će proširiti domet kretanja koji koristite, sve u svemu tri u jedan je.

Plogging u Srbiji

U Beogradu je Beogradski trkački klub već nekoliko puta podsticao svoje članove da budu odgovorni pa su organizovani posebni plogging treninzi, jer ako neko prolazi svakodnevno pored bačenog otpada to su trkači.

Budite svesni svoje okoline pa svoje smeće bacajte na određeno mesto za to, i već ste nešto učinili za svoju zemlju. Ako nemate društvo za to, uvek se možete priključiti BRC Školi trčanja ili nekom “crazy” trkačkom pokretu kao što je npr. trail cleaner, uglavnom treba samo da otvorite oči i srca i kad god imate priliku pokupite đubre!

Izvor: Beogradski trkački klub

EFB: Neophodni su tačni i transparentni podaci o zagađenju vazduha

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Yaroslav Boshnakov)

Evropski fond za Balkan saopštio je da podaci o zagađenju vazduha i dalje nisu na zadovoljavajućem nivou i da oni moraju biti mnogo dostupniji i jasniji, a da u tome ključnu ulogu ima javnost.

“Uprkos znatnim pomacima od početka uspostavljanja mreže mernih stanica za kvalitet vazduha i sistema za informisanje javnosti u zemljama regiona, kvalitet i količina podataka o zagađenju i dalje nisu na zadovoljavajućem nivou”, saopštio je Evropski fond za Balkan (EFB) koji sa partnerima iz regiona sprovodi kampanju “Ujedinjeni Balkan za čist vazduh”.

EFB ističe da su države i lokalne samouprave dužne su da u svakom trenutku omoguće pristup informacijama o zagađenosti vazduha jer je to jednako važno kao izveštavanje o vremenskim nepogodama.

“Građani i građanke Zapadnog Balkana imaju pravo da znaju kolika je zagađenost vazduha i da budu obavešteni o svakoj promeni”, navodi se u saopštenju i ističe da podaci moraju da budu tačni, transparentni, pravovremeni i lako dostupni.

Učesnici regionalne kampanje među kojima su organizacije iz Beograda, Prištine, Podgorice, Sarajeva, Zenice, Skoplja i Tirane ukazuju i da nije pokriveno dovoljno teritorije mrežnim stanicama.

“Čak i u urbanim sredinama nedostaju informacije o nekim zagađivačima, pogotovo o najsitnijoj prašini kategorije PM 2.5, jednoj od najopasnijih materija. Podaci s mnogih stanica objavljuju se sa zakašnjenjem – a za stanovništvo su relevantni samo ukoliko se vide svakog sata”, piše u saopštenju.

Pročitajte još:

Nampominje se i da većina zemalja regiona nema precizan popis izvora i količine emisija zagađujućih materija, a “bez toga i ozbiljnih ulaganja u merne stanice ne mogu se donositi prave mere za poboljšanje kvaliteta vazduha”.

U saopštenju se podseća da su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija još u novembru 2020. potpisivanjem Sofijske deklaracije prihvatili Zelenu agendu za Zapadni Balkan, koja je utvrdila obaveze država regiona da poboljšaju merenje i izveštavanje i otvorila put ka sredstvima za finansiranje iz Evropske unije.

“Pritisak javnosti ostaje ključan za unapređivanje sistema merenja i ostvarivanje prava na obaveštenost o nivou zagađenja”, ističe se u saopštenju.

Kampanja “Ujedinjeni Balkan za čist vazduh” je inicijativa Evropskog Fonda za Balkan u partnerstvu sa organizacijama Eko forum iz Zenice, Environmental Territorial Management Institute iz Tirane, Sbunker i Balkan Green Foundation iz Prištine, Air Care iz Skoplja, OZON iz Podgorice, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu i Beogradska otvorena škola iz Beograda.

Njihov cilj je podizanje svesti stanovnika regiona o uzrocima i posledicama zagađenja, mogućim načinima poboljšanja kvaliteta vazduha i borbi za zdraviju životnu sredinu.

Izvor: Beta/Euractiv

Ekspanzija Mercedesovih električnih vozila

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Mercedes-Benz Srbija

Iz godine u godinu intenzivno raste broj prodatih automobila na električni pogon. Tome doprinosi i činjenica da sve više proizvođača automobila ide ka tome da pravi isključivo vozila na električni i hibridni pogon.

Budućim vlasnicima električnih automobila dodatni vetar u leđa daju subvencije i razni vidovi podrške pomoću kojih vlast želi da ih podstakne na kupovinu vozila koja ne emituju štetne gasove.

U Srbiji vlada sve veće interesovanje za vozila na baterije. Tome doprinose i subvencije koje Vlada Republike Srbije daje treću godinu za redom, ali i razvoj mreže punjača. O tome kakva je trenutna situacija u svetu, a i kod nas kada je reč o Mercedesovim vozilima na električni pogon razgovarali smo sa predstavnciima ove kompanije u Srbiji.

EP: Kako ocenjujete prodaju EV u odnosu na „klasična“ tokom prethodne godine?

Mercedes-Benz Srbija: Godina za nama je bila u znaku Mercedes-Benz električne inicijative – premijeru su imali modeli EQA, EQB, EQS, EQE. Potražnja za električnim vozilima je sve veća širom sveta. Zabeležen je rast prodaje električnih i plug-in hibrid Mercedes-Benz vozila na globalnom nivou za skoro 70 odsto. Elektrifikacija Mercedesovih podbrendova AMG, Maybach i G takođe je započeta. Prva električna Mercedes-EQ vozila debitovala su i na našem tržištu u 2021. godini – od 1. oktobra 2021. godine kupci u Srbiji mogu da naruče modele EQA i EQC. Iako je na našem tržištu priča o elektromobilnosti u začetku, nesumnjivo je da postoji veliki potencijal u ovom segmentu. Pored potpuno električnih vozila, deo ponude su i plug-in hibridi, koji predstavljaju važan korak ka vožnji bez izduvnih gasova i koja su sve više izbor naših kupaca.

Pročitajte još:

EP: Šta očekujete od ovogodišnjih subvencija?

Mercedes-Benz Srbija: Subvencije su bitan korak ka što većem prihvatanju električnih i plug-in hibridnih vozila. One su se i u Evropi pokazale kao dobar podstrek za izbor ekološki prihvatljivijih vozila. Nastavak najavljenih subvencija za ovu godinu je značajan podsticaj za prodaju električnih i plug-in hibridnih vozila, a posledično i dalje unapređenje kvaliteta životne sredine.

EP: Kako prevazilazite izazove kada je u pitanju duži period čekanja na isporuku vozila i smanjen lager?

Mercedes-Benz Srbija: Mercedes-Benz ulaže sve napore kako bi osigurao da se sve narudžbine kupaca ispune. Svi Mercedes-Benz modeli se mogu naručiti kod ovlašćenih partnera, a vreme proizvodnje je produženo u odnosu na ranije. Vreme isporuke zavisi od modela, ali i od specifikacije dodatne opreme. Sa druge strane, u Mercedes-Benz ovlašćenoj mreži ima skoro svih modela, osim onih najekskluzivnijih, za isporuku odmah, u manjoj ili većoj raspoloživosti.

EP: Koja elektrifikovana vozila u ponudi Mercedes brenda biste istakli kao najprimamljivija?

Mercedes-Benz Srbija: Izbor zavisi od potreba i navika kupaca. Ulazni model u Mercedes-EQ svet, model EQA nudi pravu kombinaciju performansi i uživanja u vožnji, dok će modeli EQB i EQC odgovoriti na sve potrebe porodica. Sa druge strane, slovo S u Mercedsovim modelima se ne dodeljuje olako – stoga opravdano stoji u imenu modela EQS. On je ne samo najaerodinamičniji serijski automobil na svetu sa dometom od fantastičnih 770 km, EQS je i pravi Mercedes kada je u pitanju aktivna bezbednost, luksuz, kvalitet i komfor. On je otelotvorenje savršene ravnoteže između performansi, efikasnosti, dometa i lakoće punjenja.

Energetski portal

U EU 1 TW iz solarne energije do 2030.

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Nakon što je Evropska komisija objavila plan “RePover EU” u kom je predstavljena strategija kojom će se Evropa što pre odvojiti od ruskog gasa, vodeći akteri solarne industrije rešenje vide u solarnim elektranama. I članovi EK predlažu da solarna energija “napaja” Evropsku uniju, njihov cilj je da do kraja 2022. godine na krovove instaliraju 15TWh. Prema planu “RePover EU” predviđa se postavljanje 420 GW solarnih kapaciteta do 2030. godine, što znači da će ukupni kapacitet solarnih elektrana u Evropskoj uniji iznositi 565 GW.

Valburga Hemetsberger, izvršni direktor SolarPover Europe, kaže da Evropa što pre treba da postane nezavisna od ruskog gasa i nafte i da bi trebalo instalirati 30 GW solarne energije, uključujući 1,5 miliona solarnih krovova do kraja 2022. godine.

“Evropi se na dohvat ruke, do 2030. godine, nalazi 1 TW solarnih kapaciteta. Iz godine u godinu upotreba solarne energije u Evropi premašuje očekivanja. Evropska komisija treba da prizna istinsku snagu sunca i da postavi ciljeve kako bi se ispunili klimatski i bezbedonosni ciljevi”, rekao je Hemetsberger.

Kompanija SolarPover Europe predviđa 672 GW solarne energije u Evropskoj uniji do 2030. godine.

Pročitajte još:

Kao odgovor na predloge Evropske komisije i kao priznanje obnovljenoj geopolitičkoj hitnosti tranzicije ka obnovljivim izvorima energije, SolarPower Europe je objavio put do nivoa solarnog TW u Evropi. Dokument predstavlja tržišne obaveštajne podatke koji opisuju realan obim solarne ekspanzije i navodi mogućnosti kako doći do toga:

1. Umnožiti razvoj fotonapona krova kroz obavezne solarne panele na novim zgradama, zabrane na kotlova na fosilna goriva, kao i značajna ulaganja.

2. Olakšati razvoj na nivou komunalnih usluga ukidanjem naknada za priključenje na mrežu i mandatom državama članicama da identifikuju odgovarajuće solarne fotonaponske lokacije, sa ciljem da ubrzaju razvoj.

3. Otvoriti put pametnim solarnim i hibridnim projektima koji koriste namensko finansiranje CEF-E i RRF, i formirati novu radnu grupu EU Komisije za pristup hibridnim projektima tržištima fleksibilnosti.

4. Ubrzati raspoređivanje proizvodnih kapaciteta solarnih fotonaponskih instalacija u EU sa sredstvima za smanjenje rizika u iznosu od milijardu evra iz InvestEU i Inovacionih fondova.

Foto-ilustracija: Pixabay

U okviru solarnog cilja “RePower EU” od 420 GW, predlozi imaju za cilj da se optereti solarna instalacija i povećaju stope primene za 20 odsto. Dodatnih 80 GW obnovljivih kapaciteta izdvojeno je kako bi se prilagodila veća proizvodnja obnovljivog vodonika.

“Pozdravljamo komunikaciju Evropske komisije u kojoj se ističe kako vodonik može da obezbedi čistu energetsku nezavisnost. “Hidrogenewables” su kamen temeljac “otporne” ekonomije i energetskog oslonca. Sve je važnije obnoviti snage EU zamenom, prenamenom i ponovnim ulaganjem”, rekao je Jorgo Chatzimarkakis, generalni direktor kompanije Hydrogen Europe. 

Aneks 2 Komunikacije RePower EU” pruža ključne principe za države članice prilikom uspostavljanja infra-marginalnih fiskalnih mera profita. Uputstvom je utvrđeno da takve mere ne bi trebalo da budu nastavljene od 30. juna 2022. godine i predviđaju kriterijume za obračun osnovice takvih poreza.

“Retroaktivnim porezima na dobit od prirodnih resursa mora se rukovati sa velikom pažnjom: pravnim usklađivanjem retroaktivnih intervencija na tržišne mehanizme, oni stvaraju presedan koji bi mogao ozbiljno da ometa investicije u obnovljive izvore energije”, kaže Naomi Čevilard, viši savetnik za politiku u SolarPower Europe.

“Pozdravljamo zajednički pristup koji je predložila Evropska komisija i jasan rok do 30. juna 2022. godine, koji bi trebalo da obezbedi da mere budu vremenski ograničene, neretroaktivne i ograničene na ekstra profit. Pozivamo EU da obezbedi veću kontrolu mera zasnovanih na ovim smernicama“, zaključuje ona.

Energetski portal

Za povećanje energetske efikasnosti lokalnim samoupravama četiri milijarde dinara

Foto-ilustracija: Unsplash (Harry Cao)
Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Predstavnicima 151 lokalne samouprave, koje su ispunile uslove za projekat povećanja energetske efikasnosti, od Ministarstva rudarstva i energetike dobili su ugovore neophodne za realizaciju projekta.

Ministarka Zorana Mihajlović je prilikom uručenja novih ugovora ukazala na to da je za realizaciju tog projekta, koji se i ove godine odnosi na stambene zgrade, porodične kuće i stanove, opredeljeno četiri milijarde dinara za više od 20.000 domaćinstava u Srbiji.

“To treba da nam omogući da smanjimo troškove pre svega u potrošnji toplotne energije, ali i da se umanje računi domaćinstvima najmanje za 25 do 30 procenata kada zamene prozore i vrata, naprave bolju izolaciju, zamene kotlove ili stave solarne panele”, istakla je ona, navodi se u saopštenju.

Prema njenim rečima, na taj način će se za četiri milijarde dinara uštedeti toplotna energija koja je recimo jednaka proizvodnji u gradskoj toplani u gradu poput Niša.

Pročitajte još:

“Zamislite koliko ćemo onda uštedeti u zaštiti životne sredine, odnosno u ekološkim troškovima u narednih nekoliko meseci kada bude završen ovaj projekat”, istakla je ona, uz napomenu da je Vlada za energetsku efikasnost u javnim i privatnim objektima opredelila 250 miliona evra.

Dodeli ugovora prisustvovali su predstavnici 151 lokalne samouprave i oni će, nakon potpisivanja ugovora sa Ministarstvom rudarstva i energetike, a na osnovu svojih propisa o raspodeli sredstava, putem javnog poziva, izabrati krajnje korisnike tih sredstava.

Kako su istakli projekat je od velikog značaja za građane, ali i za lokalne samouprave, koje ga u, saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, jednim delom subvencionišu iz svojih budžeta.

Energetski portal

Evopska komisija – Predstavljen plan za smanjenje energetske zavisnosti od Rusije

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Evropska komisija predstavila je nacrt plana „REPower EU“ po kome bi Evropska unija pre 2030. godine trebalo da postane nezavisna od ruskih fosilnih goriva, pre svega gasa. U planu se navodi niz mera kao odgovor na rastuće cene energije u Evropi, kao i za popunjavanje zaliha gasa za sledeću zimu.

Predviđa se da do ukidanja zavisnosti EU od fosilnih goriva iz Rusije dođe pre 2030. godine, te da se diverzifikuje snabdevanje gasom, poveća uvoz prirodnog gasa od drugih dobavljača i poveća proizvodnja i uvoz biometana i hidrogena. Ovo može smanjiti potražnju EU za ruskim gasom za dve trećine pre kraja godine.

“Moramo postati nezavisni od ruske nafte, uglja i gasa. Neophodno je da delujemo sada kako bismo ublažili uticaj rastućih cena energije, diverzifikovali naše snabdevanje gasom za sledeću zimu i ubrzali tranziciju na čistu energiju. Što brže pređemo na obnovljive izvore energije i vodonik, u kombinaciji sa većom energetskom efikasnošću, brže ćemo biti istinski nezavisni i vladaćemo našim energetskim sistemom”, rekla je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.

Osim zamene ruskog gasa drugim vrstama gasa, EK rešenje vidi i tome da poljoprivreda proizvodi više biogasa, dok uvoz tečnog prirodnog gasa treba znatno povečati, a ujedno treba graditi nova postrojenja za proizvodnju vodonika.

Kako kaže Frans Timermans, potpredsednik Evropske komisije, treba ubrzati procedure kada je reč o izdavanju dozvola za vetroelektrane, solarne elektrane i topolotne pumpe, kako bi se ubrzao prelazak na obnovljive izvore energije. Takođe, mora se ubrzati dugo očekivana energetska sanacija zgrada, jer ukoliko građani smanje grejanje za jedan stepen, godišnje bi moglo da se uštedi deset milijardi kubnih metara gasa.

Pročitajte još:

Ujedno se mora raditi i na boljoj povezanosti gasovoda između zemalja članica Evropske unije. Sigurnost snabdevanja treba da osigura plan EU za vanredne situacije.

Predlažu se nova pravila u cilju da obezbede pravednu ravnotežu resursa, izjednačavanje cena, kao i mogućnost centralne kupovine. Članovi Komisije istuču da potrošači moraju da budu zaštićeni od ekstremnih skokova cena kontrolisanim rastom istih.

Već se razmišlja o sledećoj zimi, kako kažu energenata trenutno ima i tokom leta će ih biti. Plan je da se skladišta gasa u Evropi tokom leta popune, kako bi sve bilo spremno za hladne dana kada se potrošnja drastično povećava.

Evropska komisija će u aprilu usvojiti novu uredbu o skladištenju gasa i zahtevaće od svojih članica da sva skladišta budu popunjena najmanje 90 odsto do 1. oktobra svake godine, 10 odsto više nego što je bilo predviđeno prvobitnim planom.

Milica Radičević

Ministarstvo – Počinje izrada nacrta akcionog plana Programa upravljanja otpadom za period od 2022. do 2023. godine

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Brian Yurasits)

U okviru pregovora za pristupanje Evropskoj uniji, Republika Srbija je kroz Poglavlje 27 započela proces uspostavljanja sistema upravljanja otpadom i njegovo prilagođavanje ciljevima i pravnim tekovinama EU.

Programu upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022 – 2031. godine prethodila je Strategija upravljanja otpadom za period 2010–2019. godine na osnovu koje su postavljeni uslovi za uspostavljanje i razvoj integrisanog sistema upravljanja otpadom. Napredak u prethodnom periodu je ostvaren u usklađivanju regulative u oblasti upravljanja otpadom sa regulativom EU, na institucionalnom jačanju i postizanju regionalnih sporazuma za uspostavljanje zajedničkog upravljanja otpadom, kao i na izgradnji jednog broja sanitarnih deponija.

Postavljeni ciljevi nisu u potpunosti ostvareni, pre svega u obuhvatu organizovanim prikupljanjem otpada, stepenu primarne separacije otpada i reciklaži, izgradnji infrastrukture i prestanku odlaganja otpada na nesanitarne deponije i smetlišta, primeni ekonomskih instrumenata i uspostavljanju održivog sistema finansiranja upravljanja otpadom. Kako planirani ciljevi prethodnim planskim dokumentom nisu u potpunosti dostignuti i kako je u međuvremenu došlo do postavljanja novih ciljeva EU u oblasti upravljanja otpadom u okviru zelene tranzicije radi prelaska na cirkularnu ekonomiju u EU, neophodno je postaviti nove ciljeve u oblasti upravljanja otpadom u Republici Srbiji.

Pročitajte još:

Ministarstvo zaštite životne sredine obaveštava zainteresovanu javnost o početku izrade nacrta Akcionog plana Programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022. do 2031. godinu.

Planirano je da nacrt Akcionog plana bude izrađen do maja 2022. godine. Kao priprema za izradu Akcionog plana u prethodnom periodu izrađen je Programa upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022. do 2031. godinu.

Dodatne informacije možete dobiti slanjem imejla na: mirjana.beric@ekologija.gov.rs.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Vlada ograničila cene goriva, smanjene akcize na naftne derivate

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pexels

Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o ograničenju cena naftnih derivata koja se odnosi na naftne derivate Evro dizel i Evro premijum BMB 95, a koja će od stupanja na snagu 11. marta važiti narednih 30 dana – do 11. aprila.

Odluka je doneta u cilju sprečavanja većih poremećaja i očuvanja životnog standarda stanovništva, s obzirom na to da se u prethodnom periodu beleži rast cena naftnih derivata, navodi se u saopštenju.

Uredbom se utvrđuje maksimalna maloprodajna cena i obavezuju privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava, a koji su do donošenja uredbe isporučivali derivate, da nastave sa isporukom isključivo utakanjem u pogonske rezervoare prevoznih sredstava.

Takođe, predviđeni su i uslovi i način prodaje naftnih derivata registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.

Doneta je i odluka o privremenom smanjenju akciza za 20 odsto od sadašnjeg iznosa na derivate nafte – olovni benzin, bezolovni benzin i gasna ulja.

Na sednici je doneta dopunjena odluka o uslovima i načinu za smanjenje carinskih dažbina na određenu robu, odnosno za izuzimanje određene robe za plaćanje carinskih dažbina u 2022. godini.

Pročitajte još:

Odluka koja se odnosi na naftu i ulja dobijena od bitumenoznih minerala važiće do 31. decembra 2022. godine.

Vlada je donela odluku o privremenoj zabrani izvoza osnovnih poljoprivrednih prehrambenih proizvoda bitnih za stanovništvo – zrna pšenice, pšeničnog brašna, kukuruza i prekrupe i suncokretovog ulja, kako bi se pravovremeno reagovalo na tržišne poremećaje i rast tražnje, kako na svetskom, tako i na domaćem tržištu.

Energetski portal

Posebna oznaka za domaće meso

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Promo

Meso i proizvodi od mesa koji su poreklom iz Srbije od 1. aprila 2022. godine u prodajnim objektima biće obeleženi posebnom grafičkom oznakom.

Obeležavanje domaćih proizvoda od mesa na ovaj način uvedeno je novim Pravilnikom o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, čija primena počinje 1. aprila, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Uslov da bi neka mesna prerađevina bila označena novom oznakom „Poreklom iz Srbije“ je da je više od 50 odsto glavne sirovine poreklom iz Srbije.

Kako se navodi, ta oznaka prikazuje se na vidljivom mestu neposredno pored izloženog mesa i proizvoda od mesa ili uz cenu i treba da bude najmanje iste veličine kao i veličina cene.

Na ovu meru Ministarstvo poljoprivrede se odlučilo da bi dalo dodatni podsticaj domaćoj proizvodnji mesa u skladu sa predlogom poljoprivrednika, a  zahvaljujući ovoj meri kupci će imati jasan uvid o poreklu proizvoda koji kupuju.

Pročitajte još:

Na ovaj način takođe ćemo ukazati potrošačima gde mogu kupovati domaće proizvode i promovisati prednosti kvaliteta domaćih proizvoda.

Očekuje se da dugoročno ova mera pozitivno deluje na domaću proizvodnju.

Energetski portal

Nemačka će reaktivirati elektrane na ugalj

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Tsang)

Nemačka je, u trenutku dok se sprema da zatvori svoje poslednje nuklearne elektrane, odlučila da reaktivira stare termoelektrane na ugalj kako bi osigurala stabilno snabdevanje strujom.

Planove Nemačke da se odrekne i nuklearne energije i uglja zakomplikovale su pretnje Rusije da će obustaviti isporuku prirodnog gasa Evropi. Nemačka se za gas, iako je takođe fosilno gorivo, opredelila kao prelazno rešenje u tranziciji do čistih izvora energije.

“Ugalj će igrati ključnu ulogu”, rekao je ministar energetike pokrajine Donja Saksonija Olaf Lis. Ta odluka je, prema njegovim rečima, na neki način iznuđena, s obzirom na raniju odluku Nemačke da se do 2030. godine potpuno odrekne uglja.

Nemačka bi mogla da se suoči sa ozbiljnim problemima u snabdevanju energentima ako Rusija, kao odgovor na zapadne sankcije, ostvari pretnju i prestane da šalje gas kroz gasovod “Severni tok 1”.

Nemački ministar privrede Robert Habek rekao je, na istoj konferenciji za novinare sa Lisom, “da treba priznati da je Nemačka sebe u poslednjih 20 godina dovela u veću zavisnost od fosilnih goriva iz Rusije”.

“Stvari ne stoje dobro. Svi napori savezne vlade, pa i cele zemlje, usmereni su na to da se ta zavisnost što je pre moguće smanji”, rekao je Habek, lider nemačkih Zelenih, koji se protive upotrebi fosilnih goriva, ali i nuklearne energije.

Pročitajte još:

Pa ipak, termoelektrane će po svoj prilici biti ponovo uključene upravo po naređenju ministra Habeka, koji je ujedno i ministar za klimatska pitanja.

“Ako želimo da budemo nezavisniji, moraćemo da koristimo ugalj”, dodao je Lis, koji se novinarima obratio u ime pokrajinskih ministara energetike, sa kojima se Habek vanredno sastao 8. marta.

Nemačka trenutno raspolaže elektranama na ugalj ukupnog kapaciteta oko 45 gigavata, od kojih su neke isključene, a druge samo stavljene na “stend baj” kako bi se u vanrednim situacijama garantovalo snabdevanje energijom.

Habek je rekao i da su nemačke strateške rezerve uglja tolike da će termoelektranama omogućiti da rade 30 dana bez novih isporuka.

Vlada u Berlinu prethodno je, uprkos problemima sa energentima, odlučila da ne produži rad svojih nuklearnih elektrana, čiji je ukupni kapacitet 9,5 GW. Nemačka je prošle godine isključila tri elektrane, ukupnog kapaciteta 4,2 GW.

Vlada je 8. marta odlučila da “nije preporučljivo” da se produži životni vek atomskih centrala koje još rade, i koje takođe uskoro treba da budu isključene, a da je prekasno za reaktiviranje već isključenih.

Odluku da se potpuno odrekne nuklearne energije Nemačka je donela posle nesreće u japanskoj centrali Fukušima, 2011.

Izvor: Beta/Euractiv

Benzin ukrao Amerikancima 824 miliona IQ poena

Photo-illustration: Unsplash (Mahkeo)
Foto-ilustracija: Unsplash (Scott Rodgerson)

Uvek sam se radovala mirisu benzina i trudila se da ga što više udahnem tako da i sat vremena nakon napuštanja pumpe obitava u mojim sinusima. Kasnije sam shvatila da i druga deca vole naftne derivate, a neki su čak krišom otvarali kanistere i inhalirali do besvesti (bukvalno).

Iako je ovo bio jedan od onih dečijih nestašluka koje smo srećom preživeli, a koji sada prepričavamo u stilu ’’kako su se deca 90-ih čeličila, a roditelji nas nisu držali pod staklenim zvonom’’, teško nama ako je u pitanju bio olovni benzin (a verovatno jeste).

Kada vam je zdravlje motora važnije od ljudskog zdravlja, onda dodate olovo u benzin.

Iako su znali da izloženost olovu može dovesti do smanjene inteligencije, male zapremine mozga, pa čak i niza mentalnih poremećaja, prevagnulo je to što olovni beznin doprinosi većoj snazi i manjem habanju motora.

Decenijama su ljudi širom sveta bili izloženi toksičnim isparenjima pri svakom punjenju rezervoara jer je olovni benzin postao veoma zastupljen otkako se prvi put pojavio 20-ih godina prošlog veka. Sreća pa je napokon otišao u istoriju pre dve decenije (kod nas je zabranjen od 2006. godine), ali su posledice i te kako vidljive danas.

Doktorant Aron Ruben sa Univerziteta Djuk u Severnoj Karolini objavio je studiju u kojoj je želeo da ustanovi kakve zdravstvene posledice imaju oni koji su rođeni u Americi pre 1996. jer je to godina kada je olovni beznin zvanično izbačen iz upotrebe.

Koristeći javno dostupne podatke o nivoima olova u krvi dece, otkrio je da je od 2015. godine više od polovine američke populacije imalo klinički zabrinjavajuće nivoe olova u krvi kada su bili deca.

Ruben procenjuje da je izloženost olovu u detinjstvu umanjila kumulativni IQ amerikanaca za 824 miliona poena – skoro tri poena po čoveku, dok je kod onih koji su rođeni 60-ih godina prošlog veka, kada je upotreba olovnog benzina bila na vrhuncu, IQ možda manji za šest poena.

Nekome će par poena manje na IQ testu izgledati zanemarljivo, ali autor studije tvrdi da je uticaj olova toliko dramatičan da može odrediti da li će neko biti klasifikovan kao osoba sa ispodprosečnim kognitivnim sposobnostima (koeficijent inteligencije manji od 85) ili osoba sa intelektualnim invaliditetom (koeficijent inteligencije ispod 70).

Iako je opštepoznato da fosilna goriva ne plaćamo samo novčanicama, već nas koštaju i zdrave životne sredine, nikada ne bih pomislila da smo benzin doskora plaćali IQ poenima.

Milena Maglovski

Kod “Kovačice” uskoro i vetropark “Pupin”

Foto-ilustracija: Unsplash (Serge le Strat)
Foto: Kopaonik biznis forum

U okviru postojećeg kompleksa “Kovačica” uskoro bi mogla da počne izgradnja vetroparka “Pupin”, sve dozvole su spremne, čeka se zaokruženje regulativnog okvira kako bi radovi počeli.

Za ovaj vetropark građevinsku dozvolu je izdao Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj u junu 2021. godine. Kako je tada rečeno planirana je izgradnja 16 vetrogeneratora najmodernije tehnologije ukupne snage 95,5 MW.

O ovome projektu, kao i o učešću na 29. Kopaonik biznis forumu, razgovarali smo sa Milošem Colićem, generalnim direktorom kompanije „New Energy Solutions“.

“Kada je reč o vetroparku “Pupin”, projekat je spreman, imamo sve dozvole, početak izgradnje zavisi od zaokruživanja zakonodavnog okvira, sadržaja podzakonskih akata, kao i maksimalne otkupne cene koja je postavljena za trenutnu aukciju. Imajući u vidu inflaciju i sve neophodne komponente za izgradnju elektrane, trenutna maksimalna otkupna cena nije adekvatna i nju bi trebalo, po našem mišljenju, da revidira Agencija za energetiku. Zato ćemo, kada svi parametri za isplativost projekta budu poznati, odlučiti da li ćemo ići na aukciju i kada će početi izgradnja”, objašnjava za Energetski portal Colić.

Sama izgradnja vetroparka “Pupin” trajaće od 12 do 18 meseci, što je prilično kratak rok, ali imajući u vidu da je kompletna priključna infrastruktura već urađena tokom izgradnje parka “Kovačica”, nije nerealan.

Pročitajte još:

Kada je reč o planovima za neke nove projekte, Miloš Colić, kaže da ih ima, ali da je rano o njima razgovarati.

“Trenutno postoji hiperprodukcija nečega što bi se pre nazvalo ideja a ne projekat, to trenutno pravi iskrivljenu sliku o realno izvodljivim projektima i vremenu kada oni mogu i planiraju da priključe na mrežu. A sve je to izazvano velikim interesovanjem investitora u obnovljive izvore energije, tako i parametri pokazuju da će većina ulaganja u budućnosti u energetiku biti upravo u obnovljive izvore”, kaže Colić.

Naš sagovornik bio je učesnik Kopanik biznis foruma, gde je na panelu “Energetska politika u Srbiji: Kako ostvariti održivost do 2030.” diskutovao o energetskoj tranziciji u našoj zemlji.

“Srbija je zauzela zeleni energetski kurs i u budućnosti se mogu očekivati nove investicije i novi projekti. Naša kompanija, koja već deceniju razvija, kontroliše i upravlja najboljim projektima u ovoj oblasti, koji su u Srbiji sagrađeni, sigurno će u “energetskoj revoluciji” kako je to nazvala Zorana Mihajlović, ministarska rudarstva i energetike, imati da ponudi nove projekte”, ističe Colić.

Udruženje Obnovljivi izvore energije Srbije nedavno je proslavilo prvu godinu poslovanja, o njemu i planovima za budućnost razgovaralo se na forumu.

“Udruženje sarađuje i sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Ministarstvom rudarstva i energetike, u narednom periodu trudićemo se da utičemo na povećanje svesti o obnovljivim izvorima energije i o tome zašto će nam trebati više instalisane snaga iz obnovljivnih izvora”, zaključuje Colić.

Milica Radičević

1...473474475...1,676Page 474 of 1,676

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st December
No Events
Events for 1st January
No Events
Events for 2nd January
No Events
Events for 3rd January
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th January
No Events
Events for 5th January
No Events
Events for 6th January
No Events
Events for 7th January
No Events
Events for 8th January
No Events
Events for 9th January
No Events
Events for 10th January
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th January
No Events
Events for 12th January
No Events
Events for 13th January
No Events
Events for 14th January
No Events
Events for 15th January
No Events
Events for 16th January
No Events
Events for 17th January
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th January
No Events
Events for 19th January
No Events
Events for 20th January
No Events
Events for 21st January
No Events
Events for 22nd January
No Events
Events for 23rd January
No Events
Events for 24th January
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th January
No Events
Events for 26th January
No Events
Events for 27th January
No Events
Events for 28th January
No Events
Events for 29th January
No Events
Events for 30th January
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs