Ratni sukobi u Ukrajini, koja ima četiri nuklearke, ponovo su pokrenuli priču o njihovoj sigurnosti. Od 440 nuklearnih elektrana u svetu trećina je u Evropi, a najnovija vest je da je Finska pustila u probni rad novu nuklearku kako bi nadomestila manjak struje. Ilija Plećaš, naučni savetnik i predsednik Nadzornog odbora u preduzeću “Nuklearni objekti Srbije”, kaže za RTS da su nuklearke u Evropi potpuno sigurne i da građani ne treba da strepe. Poručuje i da je nuklearna energija jedina budućnost, jer će za 250 godina nestati drugih energenata.

Kako ističe nuklearku se, pogotovu treće generacije, apsolutno sigurne.

“Kada se desio Černobilj 1986. godine, to je bila nuklearka prve generacije koja čak nije ni imala krov zato se i desilo da je sva kontaminacija otišla i preplavila celu Evropu – to je bilo jako opasno i velika šteta je naneta”, kaže Plećaš.

Objasnio je da druga i treća generacija nuklearki imaju veliki betonski zid koji praktično stoji iznad reaktora i ima dvostruku svrhu – prvo da spreči da dođe do povrede samog reaktora pod uticajem recimo pada aviona, jer nuklearka može da izdrži i pad srednjeg putničkog aviona, a druga svrha tog zida je da u slučaju da se desi neka reakcija koja nije dobra da ne mogu kontaminanti da izađu bar u prvo vreme dok stučnjaci ne reaguju.

Plećaš ukazuje da je potvrđeno da dron koji je pao u Zagrebu nije mogao da nanese nikakvu štetu nuklearnoj elektrani “Krško”.

“Po mom mišljenju, nuklearke u Evropi su zasad potpuno sigurne”, poručuje Plećaš.

“Moratorijum na gradnju nuklearki u Srbiji nema nikakvu svrhu”

Naveo je da je nakon katastrofe u Černobilju, u Jugoslaviji donet moratorijum na gradnju nuklearnih elektrana i da je on još na snazi.

“Nas koji smo bili za nuklearnu energiju i koji smo planirali da se tih godina izgrade nove četiri nuklearke u Jugoslaviji, dve bi bile sigurno u Srbiji, nisu poslušali, velika je šteta što to nije urađeno. Međutim, taj moratorijum je ostao i dan-danas”, navodi Plećaš.

Smatra da taj moratorijum nema nikakvu svrhu u Srbiji i da su Hrvati i Slovenci pocepali taj zakon i imaju svoj nuklearni program.

“Srbija je okružena sa 18 nuklearki na 400-500 kilometara od naše granice. Dovoljno bi bilo da se nešto desi u Bugarskoj u Kozloduju i da za dva sata vetar to nanese”, dodao je on.

Ističe da je taj moratorijum sprečio i mlade da studiraju nuklearne tehnologije i da 25 godina nemamo stručnjake iz te oblasti.

Ključno je i odlaganje nuklearnog otpada, a Plećaš kaže da to pitanje dolazi kasnije i da je u ovom trenutku ključno da se rat okonča i da nijedna nuklearka ne bude oštećena.

“Nuklearna energija jedina budućnost, drugih energenata neće biti”

Sve nuklearne elektrane imaju sobe za simulaciju eventualnih akcidenata. Plećaš navodi da je obuka zaposlenih jako važna, a da su, šest-sedam godina pre nego što je “Krško” građen, ljudi išli u inostranstvo na obuku.

“Ne može svako da radi u elektrani ili da završi neki kurs. To su ozbiljne obuke koje omogućavaju ljudima da upravljaju ovako ozbiljnim sistemima”, poručuje Plećaš.

Ističe da svaka nuklearna elektrana ima svoj poseban sistem zaštite i kontrole.

Od početka ratnog sukoba u Ukrajini, u svetskoj javnosti dosta je i dezinformacija o radijaciji. U strahu od zračenja, građani u Italiji, Austriji, Belgiji kupuju tablete joda. Plećaš poručuje da je to potpuno nepotrebno, a čak i opasno.

“Zaštitom ljudskog zdravlja treba da upravljaju lekari. Mi imamo naš direktorat koji je u stalnom kontaktu sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju i njihov zadatak je da prenesu sve informacije koje ceo svet treba da ih zna i šta i kako treba reagovati pogotovu po pitanju zaštite građana”, dodaje on.

I pored svih ovih dešavanja, ni Evropa ni svet se ne odriču nuklearne energije, a u pripremi je gradnja čak sto nuklearki. A zbog energetske krize, Nemačka i Belgija spremne su i da odlože zatvaranje svojih preostalih nuklearki.

“Ja sam apsolutno siguran da je nuklearna energija jedina budućnost, jer kroz 200-250 godina nestaće drugih energenata – uglja, nafte, gasa neće biti. Ostaće jedino nuklearna energija ta koja će nadomestiti sve ostalo. Samo zemlje koje razmišljaju o nuklearnoj energiji – Kina, Indija, Japan, Koreja – moraju da grade nuklearke da bi obezbedile svoju industriju i prosperitet”, objašnjava Plećaš.

Izvor: RTS