Nemačka apeluje na građane – smanjite potrošnju gasa

31.03.2022

teapots-gas-šporet — Foto-ilustracija: Pixabay

Rusija insistira na tome da se gas koji isporučuje isključivo plaća u rubljama. Nemačka, Italija, Evropska unija i G7 to kategorično odbijaju što bi moglo da se odrazi na isporuku ovog energenta. Novonastala situacija dovela je do toga da zemlje Evropske unije pokreću preventivne krizne mere snabdevanja gasom.

Jedno je sigurno, svi su zavisni od ruskog gasa, a najveću štetu bi pretpela privreda Nemačke, zato i ne treba da čudi što je Ministarstvo privrede ove zemlje je izdalo “rano upozorenje” plana za vanredne situacije i apelovalo na opštu štednju.

Nadležni su pozvali građane i kompanije da smanje potrošnju jer je “svaki kilovat-sat bitan”.

“Moramo da preduzmemo mere predostrožnosti za slučaj da Rusija uradi nešto radikalnije“, rekao je Robert Habek, ministar privrede.

Pored “ranog upozorenja” Nemačka ima i plan za vanredne situacije koji uključuje nivo uzbune i nivo vanredne situacije. To znači da će u slučaju poremećaja u isporuci prednost prilikom snabdevanja imati domaćinstva, bolnice, vatrogasci i policija, prenose svetski mediji.

Pročitajte još:

Nemačka nastavlja da plaća evrom

Međutim, nakon razgovora Vladimira Putina, predsednika Rusije i Olafa Šolca, kancelara Nemačke, doneta je odluka da ova zemlja nastavi da plaća isporuke gasa u evrima.

Putin je u telefonskom razgovoru objasnio da evropski kupci i od petka, odnosno dolaska zakona o obaveznom plaćanju gasa rubljama, mogu nadalje devizama da plaćaju Gasprom banci, izuzetoj od sankcija. Banka će, navodno, sama evre konvertovati u rublje, prenosi dpa.

Kremlj je ranije najavio da prelazak na plaćanje u rubljama neće uticati na Nemačku i da to ne treba da “pogorša uslove evropskim uvoznicima ruskog gasa”.

Milica Radičević

Marjan Rintel nova generalna direktora KLM-a

31.03.2022

Nadzorni odbor holandske avio-kompanije KLM predlaže g-đu Marjan Rintel za mesto novog generalnog direktora KLM-a. Rintel se trenutno nalazi na poziciji generalnog direktora Holandskih železnica (NS), gde radi od novembra 2014. Pre nego što je došla u Holandske železnice, Marjan Rintel je 15 godina radila na različitim pozicijama u KLM-u i avio-grupi Air France – KLM.

Upravni odbor avio-grupe Air France – KLM je odobrio ovu nominaciju. Marjan Rintel će 1. jula 2022. zameniti Pitera Elbersa na mestu generalnog direktora KLM-a.

“Oduševljeni smo što će Marjan postati generalni direktor KLM-a. Ona poznaje zaposlene i način rada kompanije i uvereni smo da će sa svojim bogatim menadžerskim iskustvom nastaviti da oblikuje budućnost KLM-a kao održive i finansijski stabilne avio-kompanije koja je fokusirana na svoje putnike. Smatramo da će Marjan svojim poznavanjem sektora, mrežom poznanstava i iskustvom na polju politike samo ojačati kompaniju,” izjavio je povodom jednoglasne nominacije, Kejs Et Hart, predsednik nadzornog odbora.

“Srećan sam što mogu da poželim dobrodošlicu Marjan u naš tim. Siguran sam da će Marjan uspeti da ojača KLM na temeljima vrednosti i načela Air France – KLM grupe,” dodao je Ben Smit, generalni direktor avio-grupe Air France – KLM.

Pročitajte još:

Povodom svoje nominacije, Marjan Rintel je istakla kako joj je čast što se vratila u KLM i preuzela vođstvo od Elbersa.

“Njegov 30-godišnji rad je impresivan. Pod Piterovim vođstvom, KLM je pronašao svoj put i ja ću nastaviti tim putem. Avio-industrija se nalazi u vremenu velikih i komplikovanih izazova. Smatram da holandske kompanije, kao što su KLM i Holandske železnice imaju značajnu ulogu u društvenom i ekonomskom aspektu. A ispunjavanje te uloge i uspešno vođenje kompanije biće moj prioritet od prvog dana,” zaključila je Rintel.

Predlog za imenovanje biće podnet na odobrenje akcionarima na vanrednoj skupštini koja je zakazana upravo ovim povodom, a očekuje se i mišljenje od Saveta radnika KLM-a.

Izvor: Top One

ABB će automatizovati fabriku bioplastike kako bi pomogao u ispunjavanju globalne potražnje za održivim materijalima

31.03.2022

ABB je potpisao ugovor sa vodećim svetskim proizvođačem bioplastike sa niskim sadržajem ugljenika, kompanijom NatureWorks, o automatizaciji njihove nove fabrike na Tajlandu u kojoj će šećernu trsku pretvarati u polimlečnu kiselinu ( PLA) – biopolimer.

Nova fabrika na Tajlandu će fermentisati i destilovati šećere na biljnoj bazi – u procesu sličnom pravljenju piva ili vina – pretvarajući šećere prvo u mlečnu kiselinu, zatim laktid, a potom ih polimerizovati u proizvod zvani Ingeo.

Na novoj lokaciji, ova tri odvojena proizvodna procesa će biti u potpunosti integrisana, što će dovesti do značajnog poboljšanja u energetskoj i proizvodnoj efikasnosti. Pored toga, integracija faze fermentacije će obezbediti snabdevanje mlečne kiseline.

Tajlandska fabrika će koristiti šećernu trsku kao sirovinu i planirano je da proizvodi 75.000 tona održive plastike godišnje kada bude u potpunosti operativna. Predviđeno puštanje u rad ovog grinfild objekta je u drugoj polovini 2024. godine.

ABB-ov delokrug rada je dvodelna porudžbina, uključujući FEED (prednji inženjerski dizajn) studiju praćenu detaljnim izvođenjem projekta automatizacije, pri čemu ABB deluje kao glavni izvođač radova za automatizaciju.

Pročitajte još:

ABB će isporučiti hardver, softver, rešenja za dizajn kontrolne sobe, inženjering i podršku na lokaciji za potpuni razvoj Grinfild sistema. ABB-ov vodeći na tržištu distribuirani kontrolni sistem Abiliti™ Sistem 800kA će maksimizirati efikasnost i pouzdanost postrojenja kroz automatizaciju.

Koristeći ovu tehnologiju, ABB će integrisati ulazne podatke iz svih ključnih sistema u jedan pregled prilagođen korisniku. Kao rezultat toga, operateri će moći da iskoriste uvide u podatke iz svih oblasti fabrike, isporučene u realnom vremenu, kako bi povećali efikasnost, smanjili rizik i osigurali optimizaciju proizvodnje.

Projekat će primeniti državne kontrole (SBC), omogućavajući operaterima da preuzmu manje interakcija za pokretanje jedinice i smanje rizike tako što ćete imati pristup pravim informacijama u pravo vreme. Pored toga, za ovaj projekat će biti implementiran ABB-ov automatizovani alat za grupnu aplikaciju.

Deo globalnog plana proširenja kompanije NatureWorks, fabrika će pomoći u ispunjavanju rastuće globalne potražnje za održivim materijalima. Bioplastika danas predstavlja manje od 1 odsto sve plastike proizvedene u svetu, ali se očekuje da će proizvodnja porasti za 260 odsto između 2020. i 2026. godine.

Izvor: ABB

Formirana jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala

31.03.2022

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, po prvi put je osnovalo Jedinicu za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine, čiji će primarni zadatak biti borba protiv onih koji uništavaju i zagađuju prirodu i životnu okolinu.

Na sastanku, kojem je prisustvovala ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, načelnik ove novoformirane jedinice Živica Munćan referisao je o planovima i aktivnostima koje će ova jedinica u narednom periodu preduzeti kako bi se ekološkom kriminalu u Srbiji što pre stalo na put.

Prema rečima Aleksandra Vulina, ministra unutrašnjih poslova, rast ekološkog kriminala beleži se širom sveta i to za posledicu ima uništavanje celokupne prirode, gubitak biodiverziteta i prirodnih resursa.

“Na našoj državi je da učini sve da zaštiti i sačuva svoje reke, planine i prirodu. Borba protiv ekološkog kriminala mora da bude uporna i beskompromisna, baš kao i borba protiv svih ostalih oblika kriminala”, kaže ministar, navodi se u saopštenju.

Kako je istakao svaka zloupotreba, uništavanje i narušavanje prirode i zagađivanje šire i uže okoline i našeg prostora biće sankcionisano i kažnjeno od strane Jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine, ekološke policije.

Vujović je navela da je podrška policije od velikog značaja za sprečavanje ekoloških prestupa, ističući da Ministarstvo koje vodi već ulaže velike napore kako bi se podigla svest u društvu o značaju zaštite životne sredine.

Pročitajte još:

Ministarka je ukazala na to da polazna osnova može da bude Jedinstveni informacioni sistem koji je nedavno pušten u rad, a putem kojeg je građanima omogućeno da prijave ekološke probleme na koje nailaze u svom okruženju.

Ona je navela da je kreiranjem aplikacije gReact dodatno pojednostavljena komunikacija građana sa operaterima, koji primedbe prosleđuju u većini slučajeva lokalnim službama.

“U tom delu vidim veliki prostor za saradnju sa ekološkom policijom, posebno u slučajevima koji prevazilaze nadležnost inspekcija. Sigurna sam da ćemo, ako radimo zajedno, ostvariti još bolje rezultate i da ćemo budućim generacijama ostaviti zdravu i čistu Srbiju”, zaključila je Vujović.

Energetski portal

Crnogorce muči uvoz mleka iz Srbije – Šapčani prosipaju svoje

31.03.2022

Nekoliko desetina stočara, proizvođača mleka, okupilo se ispred Ministarstva poljoprivrede Crne Gore, kako bi performansom najavili obustavu isporuke mleka crnogorskim mlekarama, pišu podgoričke Vijesti.

Bidone mleka, koje su doneli ostavili su na pločniku, a ranije su pozvali zainteresovane institucije kao što je Crveni krst ili Vojska i socijalno ugrožene građane da to uzmu kako ga ne bi prosipali.

Proizvođači mleka traže da im se ukupna otkupna cena poveća na 70 centi (82 dinara), zbog novog rasta cena stočne hrane i drugih inputa u proizvodnji.

Mlekare za sada plaćaju 42 centa (50 dinara) za najkvalitetnije, dok su od početke godine državne subvencije povećane sa 10 na 14 centi za ekstra kvalitet, dok opštine dodaju još pet do osam centi. Međutim, mnoge, naručito manje farme ne mogu da ispune sve uslove o kvalitetu i količini mleka, pa dobijaju i znatno manje od ovih – oko 60 centi po litru.

Guši ih uvoz

Vlado Lakić ispred Udruženja stočara rekao je da prerađivači za otkup mleka iz Srbije daju 48 centi (56 dinara) po litru, te da je pitanje za Vladu i ministarstvo zašto i njima ne daju istu sumu.

“Opravdano sumnjamo da to namerno rade kako bi uništili crnogorske proizvođače i kako bi postali zavisni od uvoza iz okruženja”, naveo je Lakić.

Pročitajte još:

Poslednja je vest da su proizvođači predali prerađivačima 97,4 odsto mleka, među kojima se nalaze tri najveće crnogorske mlekare, kazao je “Vijestima” nezvanično rekao jedan od prerađivača. On je istakao da prerađivači nisu krivi za obustavu isporuke, da su u lancu distribucije i oni ugroženi, kao i da prate lidera na tržištu – Imlek iz Srbije i da sve zavisi od uslova koje oni postave.

Stočari će danas imati sastanak sa ministrima poljoprivrede, finansija i ekonomskog razvoja, a Lakić je kazao da će on biti sudbonosan za opstanak mlekarskog sektora u Crnoj Gori. Dosadašnji pregovori nisu dali rezultate.

Šapčani ipak prosuli mleko

Ipak, stočari Mačvanskog okruga održali su protest u Šapcu 25. marta na kome su zapravo prosuli mleko u glavnoj gradskoj ulici. Tvrde da su prinuđeni na ovaj potez jer rade sa gubitkom i jedini izlaz je pomoć države, prenosi N1.

“Naši zahtevi su jednostavni: da se urade pariteti naše proizvodnje i da ih uskladimo sa troškovima inputa te proizvodnje i da više ne gubimo na krajnjem proivodu. Imamo samo dva zahteva: da nam država da kukuruz iz robnih rezervi i da cene bude 30 dinara viša po litri mleka”, rekao je Milan Pajić, proizvođač mleka iz Badovinaca, predsednik Skupštine Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga za Glas Podrinja.

Prema njegovim rečima cena mleka sada je od 28 do 45 dinara po litri, bez premije. Dodao je da mogu i da se odreknu premije, ako im se proizvod plati onoliko koliko vredi.nMeđutim, kako crnogorske, tako i srpske stočare, pored ostalih problema u proizvodnji, muči i uvoz.

Podsetimo da su u decembru 2016. godine ukinuti prelevmani, odnosno uvozne takse na mleko i meso. One su ranije iznosile od 10 do 20 dinara po litru i za kiselo-mlečne proizvode od 10 do 30 dinara. Evropska unija je nekoliko puta pozivala Srbiju da ukine ove zaštitne mere, uz ocenu da se kose sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, preneo je tada RTV

Izvor: Agroklub

Rublje za gas – Evropa pokreće preventivne krizne mere snabdevanja

31.03.2022

gas_grejanje — Foto-ilustracija: Pixabay

Zbog insistiranja Rusije da se gas plaća u rubljama, Nemačka i Austrija upozorile su na nestašice gasa i pozvale na štednju energije. Vladimir Putin je u odvojenim telefonskim razgovorima obavestio nemačkog kancelara Olafa Šolca i italijanskog premijera Marija Dragija da se promena u plaćanju gasa u rubljama uvodi jer je Evropska unija zamrzla devizne rezerve Banke Rusije. Nemačka tvrdi da je Putin saglasan da evropski partneri nastave da plaćaju gas u evrima preko Gasprom banke, koja nije obuhvaćena sankcijama, i koja će ta plaćanja konvertovati u rublje. Na berzama blagi rast cene nafte, gasa i rublje.

Zbog bojazni da bi Rusija mogla da zavrne gasne slavine, zemlje Evropske unije pokreću preventivne krizne mere snabdevanja gasom. Brisel najavljuje podršku članicama u slučaju nestašica. Nemačka je aktivirala prvu od tri faze plana za vanredne situacije upravljanja zalihama.

“U situaciji smo da moram jasno da kažem da svaki ušteđeni kilovat-sat energije pomaže. Zato želim da spojim proglašenje “faze ranog upozorenja” sa apelom kompanijama, ali i privatnim potrošačima da pomognu”, kaže Robert Habek, ministar ekonomije i energetike Nemačke.

“Spremni smo za svaki scenario. Naravno, blisko ćemo sarađivati sa državama članicama kako bismo svi bili spremni za bilo koju situaciju”, kaže Frans Timermans, evropski komesar za klimatsku politiku.

Italija je u pripravnosti, ali čeka poteze “Gasproma” – da li će menjati ugovor. Holandija poručuje da će krizne mere pokrenuti kada krenu prave nestašice. Za Bugarsku je plaćanje gasa u rubljama neprihvatrljivo. A Poljska ima ambiciozan plan.

“Uvešćemo potpuni embargo na ruski ugalj i nadam se da ćemo do aprila, najkasnije maja, potpuno obustaviti upotrebu ruskog uglja. Učinićemo sve da prestanemo da koristimo rusku naftu do kraja godine”, kaže Mateuš Motavjecki, predsednik Vlade Poljske.

Zvanična Moskva poručuje da neće zahtevati momentalnu naplatu u rubljama, i narednih dana očekuju dogovor o tome sa Evropskom unijom. Ali istovremeno, razrađuju mogućnost proširenja liste izvoznih proizvoda koji bi se plaćali u rubljama.

Pročitajte još:

“Ima zemalja koje pokazuju interes za međusobne obračune u nacionalnim valutama. S obzirom na to da je prestiž dolara prilično poljuljan, prelazak na nacionalne valute je prirodan proces”, rekao je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.

I Srbija, razrađuje mogućnosti sanbdevanja naftom ukoliko jadranski naftovod “JANAF” 15. maja obustavi dotok u pančevčku Rafineriju, jer je većinski vlasnik NIS-a, ruski “Gasprom njeft”, obuhvaćen sankcijama. U Ministrstvu energetike kažu i da preduzimaju mere za sperečavnje mogućih poremećaja.

“Povećali smo zalihe sirove nafte i derivata. Čekamo da dobijemo potvrdu da će Jadranski naftovod nastaviti da funkcioniše normalno, što je najbolja opcija. A isto tako preduzeli smo mere kako snabdevanje srpskog tržišta derivatima ne bi bilo ugroženo”, kaže Raša Kojčić, pomoćnik ministra rudarstva i energetike.

Posledice sankcija Rusiji i rata u Ukrajini već ugrožavaju rad energetskh i rudarskih kompanija.

Zbog sve skuplje struje, jedan austrijski snabdevač strujom prijavio je stečaj, a jedan kanadski rudnik zlata prodaje svu imovinu u Rusiji.

Izvor: RTS

Kako do sredstava za projekte cirkularne ekonomije

30.03.2022

recycle-kontejneri za reciklazu — Foto-ilustracija: Pixabay

Cirklarna ekonomija predstavlja imperativ zelene tranzicije i jedan od osnovnih preduslova održivog razvoja. Tretiranje otpada kao sirovine ne samo što štiti životnu sredinu i prirodne resurse kojih ima u ograničenim količinama, već nam nudi mogućnost da ostvarimo značajne finansijske uštede, primenimo nove tehnologije i otvorimo nova radna mesta.

Kako bi lokalne samouprave, javna komunalna preduzeća i preduzeća iz privatnog sektora dobila šansu da realizuju svoje projekte cirkularne ekonomije i time unaprede poslovanje i kvalitet života, UNDP je objavio Javni poziv u formi izazova za inovativne predloge projekata u oblasti cirkularne ekonomije.

Javni poziv objavljen je u okviru projekta „EU za Zelenu Agendu u Srbiji“ koji sprovodi UNDP u saradnji sa ambasadom Švedske i EIB-om, a uz finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine.

Na prvom info danu, koji je održan u cilju upoznavanja zainteresovanih strana sa detaljima javnog poziva, govorila je Ana Seke iz UNDP-a.

Ona je napomenula da će se prijave za javni poziv obavljati isključivo onlajn i traju do 29. aprila u 17 časova. Krajem godine biće izabrano pet projekata koji treba da se realizuju do kraja 2023. godine i još 10 projekata u junu 2023. godine.

Pročitajte još:

„Ovo je samo jedan od javnih poziva koji će uslediti u naredna dva meseca, a nekoliko javnih poziva biće upućeno lokalnim samoupravama za projekte pošumljavanja, podizanje kvaliteta vazduha i slične projekte“, rekla je Seke.

Ona je pojasnila da se projekat može odnositi na sve faze ciklusa cirkularne ekonomije ili na samo jednu, ali da je važno da doprinosi efikasnoj upotrebi otpada.

Aleksandra Vučinić, rukovodilac grupe za cirkularnu ekonomiju pri Ministarstvu zaštite životne sredine, istakla je da je uspešnan prelazak na cirkularnu ekonomiju neophodo angažovanje svih činilaca društva – od državnih institucija, javnih i privanih preduzeća do organizacija civilnog drištva i pojedinaca.

„Zato je u Ministarstvu zaštite životne sredine formirana radna grupa za cikularnu ekonomiju koju čine predstavnici svih relevantnih institucija, a čiji je zadatak da definišu strateški okvir za cirkularnu ekonomiuju“, rekla je Vučinić.

Prema njenim rečima, građevinski otpad i otpad od hrane predstavljaju veliki problem u Srbiji, te će radna grupa biti usmerena na pronalazak rešenja kako da se ove vrste otpada recikliraju.

„Otpad od rušenja i građenja je prepoznat kao veliki problem u Srbiji, a čak 80 odsto građevinskog otpada može da se vrati nazad u proizvodnju. Upravljanje otpadom od hrane ima veliki potencijal za cirkularnu ekonomiju tako da ćemo sprovesti jedan pilot projekat sa restoranima i hotelima gde ćemo primeniti najbolji način da se otpad od hrane ponovo iskoristi, a takođe ćemo sprovoditi i praćenje hrane od proizvođača do potrošača“, kazala je Vučinić.

Ona je dodala da jedini u regionu posedujemo Mapu puta za cirkularnu ekonomiju, a ovaj dokument preveden je i na engleski jezik.

Više informacija o pozivu možete pogledati na podstranici projekta: EU za Zelenu agendu u Srbiji (euzatebe.rs), na kojoj se nalaze Smernice i pristup onlajn formularu

Milena Maglovski

Ništa od zatvaranja nuklearnih elektrana u Belgiji

30.03.2022

nuklearna-elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

U jeku energetske krize, krajem prošle godine, Belgija i Nemačka su saopštile da planiraju zatvaranje preostalih nuklearnih elektrana. Belgijska vlada je tada saopštila da su dugo pravili plan kako bi sve nuklearne elektrane u zemlji zatvorili do 2025. godine. Tada su istakli da nastavljaju sa ulaganjima u tehnologiju nuklearne energije, ali da će u njihovom fokusu biti obnovljivi izvori energije i gasna postrojenja.

Međutim, rat u Ukrajini mnogo toga menja, zato je Belgija odustala od plana da zatvori nuklearne elektrane i njihov životni vek biće produžen za 10 godina. Na ovaj korak su se odlučili kako bi se odmakli od ruskog gasa i postali energetski nezavisni.

Davne 2003. godine Belgija je planirala da izgradi elektranu na gas, kao i da zatvori nuklearne reaktore “Doel 4” i “Tihanga 3” koji su u rad pušteni 1985. godine. Sada tvrde da se njihov radni vek može produžiti za 10 godina što je naišlo na neodobravanje, građana, aktivista i političara. Većina je veoma zabrinuta za svoju bezbednost, dok neki smatraju da nuklearna energija nije dobra za životnu sredinu.

Svetla tačka je to što u ovoj zemlji nastavljaju sa ubrzanim prelaskom na obnovljive izvore energije. Mnogi projekti u ovoj oblasti uskoro će biti završeni, ali ni to nije dovoljno da se zadovolje potrebe za energijom, kako građana, tako i privrede.

Pročitajte još:

Udeo struje proizvedene u atomskim centrima u ukupnoj proizvodnji u Belgiji iznosi 39 odsto, piše u izveštaju Eurostata.

Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, nuklearne elektrane u svetskoj proizvodnji obezbeđuju 10 odsto energije i jedan su od glavnih aduta u globalnoj borbi za smanjenje emisije ugljen-dioksida.

Milica Radičević

Besplatna vožnja uz ProCredit banku – Širi se regionalna mreža punjača

30.03.2022

Za Srbiju često važi da “kaska za svetom”, ali u ovom slučaju i nije tako, jer u našoj zemlji postoji sistem podrške za nabavku automobila na električni i hibridni pogon.

Zahvaljujući podsticajima države, na ulicama naše zemlje saobraća više od četristo automobila na električni i oko 5.000 na hibridni pogon. Kada govorimo o električnim automobilima, mnogi u prvi plan stavljaju činjenicu da ova vozila ne emituju nikakve štetne gasove. Osim toga, ovi automobili se veoma jednostavno održavaju, te su i troškovi održavanja veoma niski.

I pored svih prednosti koje donose električni automobili, potrebno je razviti i dobru mrežu punjača kako bi “vožnja na struju” u potpunosti zaživela na ovim prostorima. Na sreću vozača na e-pogon sve je više javno dostupnih punjača na kojima se mogu napuniti baterije ovih automobila.

Čini se da nam budućnost donosi to da ćemo tokom završavanja dnevnih obaveza, poput odlaska u nabavku, banku, imati mogućnost da na svakom koraku dopunimo automobil. U ProCredit banci su posvetili posebnu pažnju upravo tome. Vozači električnih automobila svoje četvorotočkaše mogu da napune na punjačima koji su postavljeni na parkinzima ekspozitura banke.

ProCredit banka je do nedavno imala petnaest punjača, koji su strateški postavljeni u osam gradova: Subotici, Somboru, Novom Sadu, Beogradu, Pančevu, Kragujevcu, Čačku i Nišu. Oni se nalaze ispred Zona 24/7 ove banke.

Čelni ljudi banke shvatili su da je neophodno proširiti mrežu. Tako da je početkom ove godine postavljeno 27 novih punjača na prometnim mestima i u blizini velikih saobraćajnica i autoputeva, kako bi bili lako dostupni. Novi punjači su postavljeni u Subotici, Beogradu, Novom Sadu, Zlatiboru, Šapcu, Kragujevcu, Sokobanji, Nišu, Kruševcu i Prokuplju.

U fokusu:

Kompletna mreža ovih punjača uskoro će biti dostupna vozačima na aplikaciji ProCredit Electric Stations. Na nivou ProCredit grupe u deset evropskih zemalja tokom 2022. godine biće instalirano ukupno trista punjača za električne automobile, čije korišćenje je potpuno besplatno. ProCredit banka je prvi veliki kupac zelene električne energije u Srbiji, ali i prva domaća kompanija koja dobija garanciju porekla EPS-a da je struja koju troše proizvedena isključivo iz obnovljivih izvora energije.

“Naši građani koji voze električni automobil moći će bez problema da pređu duže relacije i dopune bateriju vozila na svakih sto kilometara, potpuno besplatno. Pored toga što se na ovaj način pruža dodatna vrednost za ove vozače, pozitivan uticaj na kvalitet vazduha vremenom će biti evidentan”, poručuju iz ProCredit banke.

Zaštita životne sredine, ekologija i obnovljivi izvori energije nalaze se u fokusu poslovanja ProCredit banke. Intenzivno se trude da budu primer dobre prakse i na internom nivou, te u svojoj floti imaju petnaest električnih vozila. Nije ni čudno što su postavili i jedan veoma ambiciozan cilj – da do kraja prvog kvartala ove godine sva vozila u njihovoj floti budu sa nultom emisijom CO2.

To se savršeno poklapa sa planom banke da u skorijoj budućnosti postanu karbonski neutralni. Ispunjavanje ovih ciljeva u znatnoj meri će uticati na zaštitu životne sredine, kao i na kvalitet vazduha u našoj zemlji, što je ekološko opredeljenje ProCredit banke koja planira specijalne ponude kredita za kupovinu vozila na električni pogon. Stručnjaci ProCredit banke spremni su u svakom trenutku da odgovore na sva vaša pitanja, dovoljno je da zakažete sastanak ili da detaljnu ponudu pogledate na sajtu banke.

Priredila: Milica Radičević

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST.

Ministarstvo: Razrađuju se varijante za slučaj prekida isporuka nafte Jadranskim naftovodom

30.03.2022

auto-benzinska-stanica — Foto-ilustracija: Pixabay

Obezbeđivanje stabilnog snabdevanja naftnim derivatima je prioritet i trenutno se analiziraju sve varijante i rešenja za obezbeđivanje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta u slučaju prekida isporuke sirove nafte Naftnoj industriji Srbije Jadranskim naftovodom (JANAF), navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

“Trenutno se analiziraju mogući pravci snabdevanja sirovom naftom i naftnim derivatima iz terminala i rafinerija u okruženju, kao i raspoložive pravne, poslovne, logističke i tehničke mogućnosti za uvoz sirove nafte i derivata ukljuljučujući putem cevovoda, železnicom, cisternama i rečnim transportom, odnosno kroz luke”, dalje piše.

Takođe se sagledavaju efekti promena u načinu snabdevanja na rad domaćih rafinerijskih kapaciteta, mogućnosti korišćenja domaće nafte i povećanja rezervi nafte i derivata u skladištima, kako bi se što adekvatnije odgovorilo na moguće prekide isporuke naftovodom JANAF.

Pročitajte još:

Kako se dalje navodi, pored toga, biće sagledane sve mogućnosti da se snabdevanje JANAF-om produži, uz preduzimanje mera za stvaranje rezervi za premošćavanje mogućih poremećaja.

Transport sirove nafte u Srbiju obavlja se pre svega cevovodnim putem, odnosno naftovodom JANAF, koji povezuje luku Omišalj sa transpornim sistemom JP Transnafta, odakle se otprema do rafinerija u Novom Sadu i Pančevu.

Energetski portal

Beograd raspisao tender za projektovanje i gradnju 4 sportska objekta i bazena – Posao vredan 9,5 milijardi dinara

30.03.2022

Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda raspisala je tender za projektovanje i izgradnju sportskih objekata na teritoriji prestonice.

Iz tenderske dokumentacije proizlazi da je reč o četiri bazena sa pratećim objektima čiju su gradnju gradske vlasti najavljivale u nekoliko navrata – u Borči, Zemunu, Lazarevcu i Grockoj.
Urednost posla po principu “ključ u ruke” procenjena je na 9,53 milijarde dinara.

Prva i druga partija vrednosti 1,9 i 1,8 milijardi dinara odnose se na gradnju u Grockoj (1. i 2. faza), druga u Borči (faza 1, vredna 2,24 milijarde dinara), a treća i četvrta u Lazarevcu i na Altini u Zemunu (1,4 milijardi i 2,24 milijarde dinara).

Pročitajte još:

Podsetimo, zamenik gradonačelnik Goran Vesić izjavio je sredinom februara da se u narednih mesec dana očekuje raspisivanje tendera za izgradnju ukupno pet bazena u Beogradu, među kojima će jedan biti u Borči, pored BSK-a (Beogradski sportski klub Borča), gde se nalazi veliki prazan prostor od jedanaest hektara.

“U prvoj fazi biće izgrađeni zatvoren i otvoren bazen, a kasnije i čitav sportski centar s halom”, kazao je Vesić tokom gostovanja na Studiju B.

Gradnja pet novih otvorenih bazena u Beogradu prvi put najavljena je prošlog leta.

Vesić je rekao da će jedan bazen biti izgrađen u Borči, drugi pored Hale Aleksandar Nikolić, zatim u Južnom bulevaru na Vračaru, Zemunu i Lazarevcu.

Kasnije, pred kraj prošle godine, izjavio je da Grad sledeće godine planira da krene u realizaciju pet velikih bazena – u Borči, Grockoj, Zemunu, Lazarevcu i na Vračaru.

Izvor: eKapija

La Kamera: Još uvek smo daleko od postizanja klimatskih ciljeva

29.03.2022

ASEAN Energy Transformation — Photo: IRENA

Foto-ilustracija: Unsplash (Thomas Richter)

Visoke cene fosilnih goriva, zabrinutost za energetsku bezbednost i hitnost klimatske krize naglašavaju potrebu za bržim prelaskom na čist energetski sistem, zaključak je Izgleda za svetsku energetsku tranziciju 2022. godine koji je objavila Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA).

Dokument obuhvata prioritetne oblasti i akcije zasnovane na dostupnim tehnologijama koje se moraju realizovati do 2030. godine kako bi se postigle nulte emisije gasova sa efektom staklene bašte do sredine veka.

Nažalost, nakon što je razmotren dosadašnji napredak ka zelenoj energiji, nameće se zaključak da su tempo i obim energetske tranzicije neadekvatni, saopštila je IRENA.

„Energetska tranzicija je daleko od toga da ide pravim putem i sve osim radikalne akcije u narednim godinama će smanjiti, ili čak eliminisati šanse da ispunimo naše klimatske ciljeve“, rekao je Frančesko La Kamera, generalni direktor IRENE.

„Danas se vlade suočavaju sa višestrukim izazovima energetske bezbednosti, ekonomskog oporavka i visokim cenama električne energije za domaćinstva i preduzeća. Mnogi odgovori leže u ubrzanoj tranziciji, ali politika je ta koja treba da se uskladi sa Pariskim sporazumom i Agendom održivog razvoja. Ulaganje u novu infrastrukturu za fosilna goriva samo će zaključati neekonomske prakse, produžiti postojeće rizike i povećati pretnje klimatskih promena”, dodao je.

Pročitajte još:

La Kamera je istakao da je „krajnje vreme za akciju“ budući da su nedavna dešavanja jasan pokazatelj da visoke cene fosilnih goriva mogu dovesti do energetskog siromaštva i gubitka industrijske konkurentnosti.

„80 odsto svetske populacije živi u zemljama koje su neto uvoznici fosilnih goriva. Nasuprot tome, obnovljivi izvori energije su dostupni u svim zemljama, nudeći izlaz iz zavisnosti od uvoza i omogućavajući zemljama da odvoje ekonomije od troškova fosilnih goriva, istovremeno podstičući ekonomski rast i nova radna mesta”, kaže generalni direktor IRENE.

Izgledi predviđaju potrebe za investicijama od 5,7 biliona dolara godišnje do 2030. uključujući i imperativ da se 0,7 biliona dolara godišnje preusmeri sa fosilnih goriva kako bi se izbegla nasukana imovina.

Ulaganje u tranziciju donelo bi konkretne socioekonomske koristi i novih 85 miliona radnih mesta širom sveta do 2030. godine čime bi se nadoknadio gubitak 12 miliona radnih mesta u industriji fosilnih goriva.

Obnovljivi izvori energije bi morali masovno da se povećaju u svim sektorima sa trenutnih 14 odsto ukupne energije na oko 40 odsto do 2030. godine, stoji u Izgledima.

Energetski portal

Većina Evropljana smatra da će klimatska politika unaprediti kvalitet njihovog života

29.03.2022

landscape-klimatske promene — Foto-ilustracija: Pixabay

Prema Anketi o klimi koje je sprovela Evropska investiciona banka (EIB) za 2021–2022. godinu, 56 odsto Evropljana veruje da su klimatske politike izvor privrednog rasta, dok 66 odsto smatra da će klimatske promene i 2050. godine predstavljati ozbiljan problem.

Rezultati ankete pokazuju da 56 odsto Evropljana smatra da će suzbijanje klimatskih promena imati pozitivan uticaj na privredni rast, što je u skladu sa percepcijom Amerikanaca i Britanaca (57 odsto), dok su Kinezi optimističniji (67 odsto).

Većina Evropljana (61 odsto) veruje da će se kvalitet njihovog života poboljšati, jer će im svakodnevni život biti lakši, a očekuju pozitivan uticaj i na hranu i zdravlje. Međutim, dve trećine (62 odsto) Evropljana predviđa da će sa zelenom tranzicijom njihova kupovna moć opasti, kao i da će imati uticaj na njihova radna mesta.

U skladu sa istraživanjem EIB-a, 50 odsto Evropljana smatra da će mere koje se odnose na rešavanje klimatske krize imati pozitivan uticaj na stopu zaposlenosti, otvarajući više radnih mesta nego što će ih ukinuti. Ipak, rezultati detaljnijeg posmatranja pokazuju da većina stanovnika zemalja na istoku EU ima pesimističan stav o uticaju klimatskih politika na tržište rada: 55 odsto se plaši da će ukinuti više radnih mesta nego što će ih otvoriti.

Nasuprot tome, 60 od stanovnika zemalja na zapadu EU smatra da će te one ipak otvoriti više radnih mesta nego obrnuto. Takođe, mladi Evropljani su naročito zabrinuti u pogledu održivosti svojih poslova: gotovo polovina ispitanika starosti 20–29 godina (44 odsto) plaši se da će izgubiti radno mesto jer neće biti usklađeno sa merama protiv klimatskih promena (19 procentnih poena iznad EU proseka od 25 odsto).

Pročitajte još:

Ta zabrinutost je još očiglednija kod Kineza (45 odsto), Amerikanaca (32 odsto) i Britanaca (31 odsto). Ispitanici iz Evrope naveli su da klimatske promene predstavljaju pretnju njihovom mestu prebivališta. Na pitanje o dugoročnom uticaju klimatske krize, trećina stanovnika EU (29 odsto) očekuje da će morati da se preseli u drugi region ili u drugu zemlju. Toga se više plaše ispitanici starosti 20–29 godina, od kojih je polovina (50 odsto) izrazila zabrinutost u pogledu mogućnosti da će morati da se presele zbog klimatskih problema.

„Većina Evropljana vidi zelenu tranziciju kao priliku za unapređenje kvaliteta svog života i otvaranje novih radnih mesta. Istovremeno, oni su zabrinuti zbog dugoročnih posledica klimatskih promena po njih kao pojedince i po društvo u celini. Kao klimatska banka EU, sarađujemo sa javnim i privatnim sektorom na finansiranju zelene tranzicije koja podrazumeva nizak sadržaj ugljenika i otpornost, istovremeno vodeći računa da nikoga ne ostavimo po strani”, rekao je potpredsednik EIB Ambroaz Fajol.

Evropljani su svesni promena u ponašanju koje su neophodne za suzbijanje klimatskih promena. Po njihovom mišljenju, u narednih 20 godina pojedinci će se sve više opredeljivati za promene u načinu života kojima se smanjuje emisija ugljenika. Trećina ispitanika (32 odsto) veruje da za 20 godina većina ljudi više neće posedovati automobil, a 63 odsto njih je navelo da misli da će većina ljudi raditi od kuće kako bi doprineli borbi protiv klimatskih promena.

Konačno, trećina (36 odsto) smatra da će većina ljudi preći na biljnu ishranu, a 48 odsto predviđa da će se svakom pojedincu dodeliti energetska kvota.

Izvor: EIB

Hrvatska – uloga zelenog vodonika u energetskoj tranziciji

29.03.2022

hydrogen-hidrogen — Foto-ilustracija: Pixabay

Nacrt predloga Strategije za vodonik do 2050. godine predstavljen je u hrtvatskom Saboru. Članovi Sabora potvrdili su i pozdravili napore ove zemlje u tome da poveća proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, kao i iz vodonika.

Međutim, bilo je komentara i na komercijalnu neisplativost zelenog vodonika.

“Hrvatska poslednjih godina ulaže velike napore u dekarbonizaciju energetskog sektora i privrede, a cilj je da se do 2030. godine najmanje 36,6 odsto električne energije dobija iz obnovljivih izvora”, rekao je Ivo Milatić, državni sekretar u Ministarstvu privrede, prenosi HRT.

On je dodao da je vodonik kao nosilac energije i ekonomija zasnovana na vodoniku važan deo planova zemalja članica EU kada je u pitanju tranzicija na zelenu energiju. Kako kaže Hrvatska je potpisnik Strategije nastavka vodonične inicijative na nivou EU.

“Hrvatska je u nacrtu Strategije stavila akcenat na obnovljivi vodonik koji se dobija iz tehnologija koje emituju malu količinu CO2. Deo hrvatske privrede već je iskazao interesovanje za razvoj vodoničnih tehnologija i stoga je potreban vladin strateški dokument koji će jasno pokazati pravac razvoja vodoničnih tehnologija u Hrvatskoj”, rekao je Milatić.

Na pitanje da postojeća gasna infrastruktura može da se koristi ili pretvori za upotrebu vodonika, Milatić kaže da prema sadašnjim tehnologijama to može da se uradi i do 10 odsto.

“Ubrizgavanje vodonika se ne može obaviti na jednom mestu, već se mora obaviti po celom cevovodu”, objašnjava on.

Pročitajte još:

Hrvatska je spremna za prvu fazu Strategije 2020-2024, koja ima za cilj proizvodnju milion tona obnovljivog vodonika. U Nacionalnom planu oporavka navodi se da će u naredne tri godine biti izgrađeno 10 mesta za punjenje, kao i određeni broj elektrolizera.

Milatić je rekao da je planirano da oko 60 autobusa u Zagrebu bude prebačeno na vodonika, kao i da bi se zbog toga izgradilo mesto za punjenje.

Na pitanje zašto je u nacrtu Strategije izabran transport za korišćenje vodonika, a ne industriju, i zašto se forsira zeleni vodonik, koji bez subvencija nema komercijalnu isplativost, Milatić kaže.

“Hrvatska je bogata potencijalima u obnovljivim izvorima i zato ne bi bilo pametno ići u bilo kom drugom pravcu osim zelenog vodonika. Ali, dok tehnologija ne pojeftini, biće potrebni izdašniji podsticaji države”.

Trenutna cena kilograma vodonika iznosi od 12 do 15 evra, a sa rezervoarom od šest kila vodonika može da se pređe od 500 do 600 kilometara.

Energetski portal

Četiri miliona dinara „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“

29.03.2022

28032022-Sakalas-protokol-za-saradnju-32 — Foto: Pokrajinska Vlada

Projekat ozelenjavanja vaspitno-obrazovnih ustanova i lokalnih zajednica na teritoriji Vojvodine sprovodi se 13. godinu zaredom u cilju podizanja svesti i lične odgovornosti za brigu o životnoj sredini.

Protokol o saradnji u vezi s realizacijom programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“ potpisan je juče u Skupštini AP Vojvodine.

„Zaštita životne sredine je tema od globalnog značaja, interesa i dometa i mi u Vojvodini nimalo ne zaostajemo za planetarnim aktivizmom u toj oblasti. Naša je pažnja dosledno usmerena ka učenicima, koji zahvaljujući ovom programu mogu da se prepoznaju kao ključni akteri promena na polju brige o životnoj sredini. Drugim rečima, deca koja učestvuju u programu otkrivaju u sebi snažan kreativni potencijal i sposobnost da učine konkretne stvari kako bismo zaštitili životni eko-ambijent“, izjavio je potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Žolt Sakalaš prilikom potpisivanja.

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam u protekloj godini se uključio u program za očuvanje životne sredine, te je tim povodom danas i sekretar Nenad Ivanišević potpisao Protokol. Ivanišević je rekao da je zaštita životne sredine i jačanje svesti kod dece i odraslih, počev od obrazovnih ustanova, značajno sistemsko rešenje, te da to dugujemo naraštajima i potomcima, da nasleđeno čuvamo i prenosimo na nova pokolenja.

Pročitajte još:

,,Ovu planetu nismo nasledili da bismo je uništili, već da bismo je bolju predali pokolenjima koja dolaze. Upravo ovaj projekat već trinaest godina ima za cilj da životnu sredinu učini boljom i sačuva je. Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam bezrezervno podržava ovaj projekat i u 2022. godini. Nastojaćemo da oživimo i sponu sa turizmom, jer turizma bez prirode nema i svedoci smo da postoji tendencija vraćanja turista u prirodu, svake godine sve više”, rekao je Ivanišević.

U okviru programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“, u toku školske 2021/2022. godine nagrađeno je 1.130 dece iz 49 obrazovno-vaspitnih ustanova. Zahvaljujući JP „Vojvodinašume“ učenici iz 12 škola su imali priliku da posete zaštićena područja Vojvodine, dok su preostali đaci iz 37 škola išli na izlet u Sremske Karlovce. Predsednik Pokreta gorana Vojvodine Aleksa Jeftić zahvalio je volonterima i prosvetnim radnicima koji su neposredno radili s decom i doprineli tome da, uprkos brojnim izazovima, izleti budu realizovani.

„Ovaj program realizuje se kontinuirano, uprkos teškoćama koje je prouzrokovala pandemija kovida 19. Partnerska saradnja doprinosi tome da se on razvija i traje punih trinaest godina. Današnje potpisivanje Protokola obavezuje sve partnere da se proaktivno izraze sa ciljem da se obiđe što veći broj škola i time programu da još veći značaj“, zaključila je koordinatorka programa „Za čistije i zelenije škole u Vojvodini“ i podsekretarka u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine Brankica Tabak.

Energetski portal

Cene energenata rastu zbog rata u Ukrajini – koliko brzo Evropa može do obnovljivih izvora

29.03.2022

electricity-solarni+paneli — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Karsten Würth)

Evropska unija je odlučila da do 2030. godine postane nezavisna od energije iz Rusije. Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković kaže za RTS da se može i mora računati na obnovljivu energiju do kraja decenije, ali da je dekarbonizacija višedecenijski proces. Mnogo je znakova pitanja i treba razmišljati kako osposobiti energetski sektor da naredna zima prođe, poručuje on.

“Zadnje dve godine imamo kovid, sad se superponirala ukrajinska kriza. Rusija je najveći snabdevač gasom evropskog kontinenta, a sve se to dešava u energetskoj tranziciji“, naveo je profesor Rajaković.

Istakao je da zadatak dekarbonizacije oštrim tempom koji je Evropa postavila pred sebe ne može ostvariti preko noći, već da je to višedecenijski posao.

“Do 2030. realno je očekivati da će Evropa značajan deo svojih energetskih potreba podmirivati iz obnovljivih izvora energije, ali nikako to ne može biti u obimu u kojem bi to Evropa očekivala”, naglasio je Rajaković.

Evropska unija je i pre rata u Ukrajini na listu obnovljivih izvora vratila i gas i nuklearnu energiju. Profesor Rajaković je objasnio da je najkritičniji period i za Evropu i za Srbiju naredne dve, tri zime.

“Veliki poremećaji čiji smo svedoci dovode do toga da nisu energetski bilansi za narednu zimu izvesni. Puno je znakova pitanja, prema tome, treba razmišljati jako dobro kako osposobiti energetski sektor da naredna zima prođe”, kaže on.

Dodao je da bi naredni period o kojem bi trebalo razmišljati jeste 2030. godina, a naglasio je da je najlakše planiranje za 2050. godinu, dok je najteže za sledeću zimu, što je ocenio kao paradoks u energetici.

Ugalj nikada nije bio skuplji i traženiji. Rajaković je objasnio da je jasno da će ugalj nestati sredinom ovog veka, a da je u ovom trenutku nestašica megavat-sata i električnog i toplotnog.

“Trenutne cene na berzama su reda 240 evra po megavat-satu. To je izuzetno visoko. Vi kad poredite sa cenama od pre ovih dramatičnih poremećaja, to je povećanje pet, šest puta. Pa ko to da izdrži. Sa gasom je još surovija priča”, naveo je profesor.

Pročitajte još:

Poručio je da su te cene za prosečne građane neprihvatljive i da države moraju da preduzmu zaštitne mere da energetski sektor ostane na nogama i pripremi za obnovu.

Profesor Rajaković je istakao da je teško očekivati da se cene spuste dok traje rat u Ukrajini, a da će po smirivanju situacije nova ravnotežna tačka za cene biti puno viša od starih cena.

“Cene energenata – i gasa, i nafte, i naftnih derivata, a isto tako i cena megavat-sata električnog, sve će to biti na znatno višem nivou nego na šta smo prethodno navikli”, naglasio je Rajaković.

Dodao je da se mora pomoći najsiromašnijima, pošto visoke cene mogu da ih ugroze.

Srbija većinu struje dobija iz uglja, a ove zime je bilo dosta problema. Profesor je istakao da se moraju uložiti maksimalni napori, pre svega u termoenergetskom sektoru.

“Sa ugljem smo mi imali, kako bih ja to rekao, usko grlo. Otkrivka ili jalovina nije odrađena na vreme i kvalitetno. Zatim, naišlo se na te nekvalitetne delove uglja. Kad se to nadodalo na, rekao bih, nedovoljno kvalitetno pripremljene kotlove, generatore i turbine, rezultat je bio taj koji smo imali i koji ne želimo”, objašnjava on.

Napomenuo je da bi novo rukovodstvo EPS-a trebalo da angažuje najbolje stručnjake kako bismo sledeće godine imali stabilno snabdevanje iz naših elektrana.

Izvor: RTS

1...461462463...1,670 Page 462 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM