Home Blog Page 45

Srbija dobija 40,8 miliona evra iz EU Plana za Zapadni Balkan – još dve zemlje u paketu

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Nakon što je početkom jula Evropska komisija predložila paket podrške, Odbor za operativna pitanja Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) odobrio je prvi investicioni paket u vrednosti od 87,7 miliona evra za osam projekata iz oblasti čiste energije u Srbiji, Crnoj Gori i Albaniji, čija ukupna vrednost iznosi 487,3 miliona evra. Ovo su prvi projekti koji će biti finansirani iz Instrumenta za reformu i rast (RGF), namenjenog sprovođenju EU Plana rasta za Zapadni Balkan.

Za dva projekta u Srbiji odobreno je ukupno 40,8 miliona evra. Prvi obuhvata izgradnju nove generacione jedinice i modernizaciju postojećih u hidroelektrani Potpeć, čiji je završetak planiran za 2030. godinu, čime će se povećati godišnja proizvodnja na 236 GWh i smanjiti emisije ugljen-dioksida. Za ovaj projekat opredeljeno je 15,8 miliona evra, a njegova ukupna vrednost iznosi 72,1 milion evra.

Kada je reč o drugom projektu, izdvojeno je 25 miliona evra za izgradnju solarno-termalne elektrane snage 31 MW i toplotne pumpe od 17 MW u Novom Sadu, što će doprineti dekarbonizaciji sistema daljinskog grejanja i smanjenju emisije CO₂ za oko 17 kilotona godišnje. Ukupna vrednost projekta iznosi 114,3 miliona evra, a planirano je da bude završen do 2028. godine.

Pročitajte još:

Zapadni Balkan – ostale zemlje 

Ukupno 14,3 miliona evra opredeljeno je za finansiranje tri energetska projekta u Crnoj Gori. Za izgradnju nadzemne prenosne linije od 110 kV i dužine 38 kilometara između Vilusija i Herceg Novog izdvojeno je 3,1 milion evra. Za modernizaciju elektrodistributivne mreže kroz uvođenje pametnih brojila namenjeno je pet miliona evra, dok će 6,3 miliona evra biti uloženo u unapređenje trafostanice Brezna na 400/110/35 kV, što će doprineti smanjenju gubitaka i jačanju mreže za prihvat energije iz obnovljivih izvora.

Za tri projekta u Albaniji opredeljeno je 32,1 milion evra. Podrška od 13,6 miliona evra usmerena je na digitalizaciju 40 visokonaponskih trafostanica širom zemlje, dok će za drugu fazu modernizacije hidroelektrane Fierza, kojom se produžava radni vek postrojenja i povećava efikasnost, biti opredeljeno 10,5 miliona evra. Dodatnih osam miliona evra biće uloženo u izgradnju nove nadzemne prenosne linije 400/220 kV između Tirane i Rrashbulla.

Ova ulaganja deo su šireg paketa Plana rasta za Zapadni Balkan.

Energetski portal

Četiri godine Plana za oporavak i otpornost – kako je Slovenija iskoristila milione EU

Foto: Pixabay/Efraimstochter

Sloveniji je pre četiri godine Savet EU odobrio Plan za oporavak i otpornost (POO), a tokom proteklog perioda ova zemlja je realizovala brojne aktivnosti koje vode ka njegovoj punoj realizaciji. POO usvojen je tokom pandemije COVID-19, s ciljem da ublaži posledice krize, smanji zavisnost od ruskih fosilnih goriva i ubrza tzv. zeleni prelaz.

Zahvaljujući evropskim sredstvima modernizovane su železničke stanice, unapređeni vodovodni i kanalizacioni sistemi, brojna preduzeća su podstaknuta na prelazak ka zelenijoj i efikasnijoj proizvodnji, više od 500 mladih je dobilo prvo zaposlenje. Izgrađuju se širokopojasne mreže, razvija turistička infrastruktura i otvaraju novi kulturni sadržaji. 

Od početka sprovođenja Plana, Slovenija je podnela četiri zahteva za isplatu sredstava, i to za šest tranši nepovratnih sredstava i tri tranše zajmova. Prema proceni nadležnih ministarstava, realizovano je 296 projekta, odnosno 78 odsto Plana.

Pročitajte još:

Za Sloveniju je rezervisano ukupno 2,23 milijarde evra evropskih sredstava – 1,61 milijarda evra su nepovratna sredstva, a 613 miliona evra su zajmovi. Ova sredstva se isplaćuju tek kada Evropska komisija potvrdi da su zadati ciljevi i prekretnice zadovoljavajuće ispunjeni.

Do sada je Slovenija zajedno sa predplaćanjima primila 1,1 milijardu evra iz Mehanizma za oporavak i otpornost, od čega 673 miliona evra nepovratno, a 426 miliona evra kroz zajmove.

„Isplata četvrtog zahteva, koji obuhvata 27 prekretnica i ciljeva, očekuje se na jesen. Ukupna bruto vrednost ovog zahteva je 502 miliona evra”, saopšteno je iz Vlade Slovenije.

U poslednjoj godini sprovođenja Plana, fokus će biti na ispunjavanju prekretnica i ciljeva u delu ulaganja, a trenutno je angažovano oko 1.300 projekata širom Slovenije.

Energetski portal

BiH: Pametne tehnologije štitiće Hutovo blato od požara

Foto-ilustracija: Pixabay (Fotoblend)

Svake godine, hiljade hektara šuma i močvarnih područja nestaju u plamenu, s nepovratnim gubicima za ekosisteme, privredu i lokalne zajednice.

Međutim, šta kada bi postojala tehnologija koja omogućava pravovremeno prepoznavanje potencijalnih žarišta i sprečavanje štete pre nego što se vatrena pretnja uopšte pojavi?

Upravo tim pristupom vodi se međunarodni projekat KEEP-GREEN, (akronim za “weighting and ranKing thE forEstry Places accordinG to the wildfiRE occurancE potaNtial”), koji zajednički sprovode Centar za investicije i razvoj preduzetništva (CIRP) i Ankara Yıldırım Beyazıt Univerzitet.

Povodom početka projekta u Ankari je održan službeni kick-off sastanak, čime je započela aktivna faza implementacije i strateško usklađivanje među partnerima.

Projekat se sprovodi u sklopu evropske inicijative FUTURAL, sufinansirane sredstvima Evropske unije kroz program Horizon Europe te je usmeren na razvoj inteligentnog sistema za upravljanje rizicima od požara, posebno na području Čapljine i Parka prirode Hutovo Blato — močvarnog područja od izuzetne ekološke vrednosti, zaštićenog Ramsarskom konvencijom.

Pročitajte još:

Kroz primenu naprednih tehnologija kao što su GIS sistemi, dronovi, IoT senzori i višekriterijsko odlučivanje (MCDM), projekat će omogućiti ranu identifikaciju područja pod visokim rizikom od požara, klasifikaciju po nivoima rizika, kao i predlaganje konkretnih preventivnih mera.

Cilj je smanjiti ekološke i privredne štete, istovremeno povećavajući otpornost prirodnih sistema i lokalne zajednice.

„U vremenu kada su klimatske promene sve manje predvidive, inovativni pristupi poput KEEP-GREEN-a nude ključ za očuvanje najosetljivijih prirodnih resursa. Saradnja s AYBU-om garantuje ekspertizu i naučnu podlogu potrebnu za kvalitetnu sprovedbu. Verujemo da integracija naprednih tehnologija za zaštitu životne sredine predstavlja snažan korak prema održivoj budućnosti, ne samo za lokalnu zajednicu, već i za evropski kontekst”, poručila je Dijana Bošnjak, direktorka CIRP-a.

S tehnološkom spremnošću koja će dosegnuti nivo TRL 7, KEEP-GREEN cilja postati operativno rešenje primenjivo širom Evrope.

Izvor: Čapljinski portal

Crna Gora unapređuje ENP sistem uz video tolling – Preko 280.000 elektronskih prolazaka u 2025.

Foto-ilustracija: Unsplash (anton lukin)

Kompanija Monteput u Crnoj Gori proširila je svoj sistem elektronske naplate putarine (ENP) uvođenjem usluge video tollinga, koja omogućava vozačima da prolaze kroz naplatne stanice bez upotrebe TAG uređaja. Sistem funkcioniše na osnovu automatskog prepoznavanja registarskih tablica, dok se iznos putarine direktno naplaćuje sa korisničkog računa. Usluga je dostupna za sva vozila, uključujući i ona sa inostranim tablicama, pod uslovom da su registarske oznake čiste i lako čitljive.

Video tolling se koristi na postojećim ENP trakama, dok TAG ostaje na raspolaganju korisnicima koji ga preferiraju. Zadržava se i pogodnost od 10 odsto popusta na putarinu pri svakom prolasku.

Monteput je takođe razvio mobilnu aplikaciju za Android i iOS uređaje, koja korisnicima omogućava otvaranje naloga, dopunu i praćenje stanja na računu, registraciju tablica za video tolling, kao i pregled istorije prolazaka.

Pročitajte još:

Rast popularnosti elektronske naplate potvrđuju i statistike objavljene na sajtu kompanije: broj korisnika porastao je sa 68.107 u 2022. godini na više od 202.000 tokom 2023., dok je u 2024. zabeleženo gotovo pola miliona elektronskih prolazaka. U prvoj polovini 2025. godine registrovano je preko 281.000 prolazaka, što ukazuje na nastavak uzlaznog trenda.

Kompanija Monteput upravlja autoputem A1, koji je trenutno jedini funkcionalni autoput u Crnoj Gori. U saobraćaju je trenutno prva deonica ovog autoputa, između Smokovca (kod Podgorice) i Mateševa (blizu Kolašina), u dužini od oko 41 kilometar. Deonica je otvorena u julu 2022. godine i predstavlja jedan od najznačajnijih infrastrukturnih projekata u oblasti drumskog saobraćaja u zemlji.

Autoput A1 često se naziva i Princeza Ksenija, a poznat je i kao autoput Bar–Boljare, jer je planiran da poveže luku Bar sa granicom sa Srbijom kod Boljara, čime bi se uspostavio savremeni drumski koridor između Beograda i Bara. Pored ove otvorene deonice, planira se izgradnja još nekoliko faza autoputa koje još nisu izgrađene, već se nalaze u fazama projektovanja, pripreme ili obezbeđivanja finansiranja.

Energetski portal

Od septembra skuplja struja u FBiH

Foto-ilustracija: Pixabay (qimono)

Regulatorna komisija za energiju Federacije Bosne i Hercegovine (FERK) prihvatila je na dašnjoj sednici u Mostaru zahtev Elektroprivrede BiH ( EP BiH) za poskupljenje električne energije.

Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objave u „Službenim novinama Federacije BiH”, a primenjivaće se od 1. septembra.

Predlog EP BiH podrazumeva tri blok tarife – zelenu, plavu i crvenu, koje bi se u obračunu primenjivale u zavisnosti od količine utrošene energije.

U grupi zelenih su domaćinstva čija potrošnja ne premašuje 350 kWh, plava su oni  koji mesečno troše između 350 i 1.000 kWh.  U crvene spadaju sva domaćinstva koja mesečno troše više od 1.000 kWh mesečno.

Pročitajte još:

To znači da ukupno prosečno povećanje za kategoriju domaćinstva iznosi 6,85 odsto, za kategoriju ostala potrošnja 3,67 odsto i za kategoriju javna rasveta 5,08 odsto.

Na 14. redovnoj sednici donesena je i Odluka o zamenskoj tržišnoj ceni za mesec avgust koja iznosi 16,7741 feninga/kWh.

Zamenska tržišna cena je cena po kojoj privilegovanii proizvođač električne energije iz OIEiEK, koji je ostvario pravo na podsticaj na osnovu premije utvrđene procesom aukcije za velika postrojenja – FIP aukcije, prodaje električnu energiju Operatoru za OIEiEK do uspostave organizovanog dan unapred tržišta električne energije.

Energetski portal

Mađarska ulaže više od 100 milijardi forinti u modernizaciju daljinskog grejanja

Foto-ilustracija: Freepik (WangXiNa) - AI-generated

U okviru Energetskog programa Jedlik Ányos, Mađarska je pokrenula nove javne pozive vredne 51 milijardu forinti (oko 125 miliona evra), namenjene modernizaciji sistema daljinskog grejanja. Modernizacija će se zasnivati na upotrebi obnovljivih izvora energije poput geotermalne energije, biomase i toplotnih pumpi.

Javni pozivi imaju za cilj smanjenje zavisnosti od uvoza gasa i jačanje energetske bezbednosti, a namenjeni su kompanijama koje pružaju usluge daljinskog grejanja.

Ukupna državna podrška za unapređenje sistema daljinskog grejanja tokom leta 2025, zajedno sa već aktivnim pozivima, iznosi više od 100 milijardi forinti (oko 245 miliona evra), navodi se na sajtu Vlade Mađarske.

Pročitajte još:

Mađarska – značaj geotermalne energije

Mađarska ulaže značajne napore u razvoj ovih sistema – trenutno postoji preko 210 sistema daljinskog grejanja koji obuhvataju oko 700.000 domaćinstava i 12.000 javnih objekata.

Pored toga, geotermalna energija ima sve značajniji udeo – sa 5,3 odsto u 2018. godini porasla je na osam odsto u 2023. Prema nacionalnim planovima, do 2030. godine udeo obnovljivih izvora u finalnoj potrošnji energije treba da dostigne 30 odsto.

Takođe, Mađarska podržava i domaćinstva kroz subvencije za ugradnju pametnih brojila u stambene zgrade, sa 100 odsto bespovratnim sredstvima.

Energetski portal

GreenCleanS kao odgovor na ekološke izazove regeneracije ulja

Foto-ilustracija: Unsplash (ralph rishi)

Projekat GreenCleanS, finansiran u okviru Zelenog programa saradnje nauke i privrede, Fonda za nauku Republike Srbije, realizuje Elektrotehnički institut Nikola Tesla akcionarsko društvo Beograd, kao nosilac projekta zajedno sa partnerima, Tehnološko-metalurškim fakultetom i Institutom za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu.

U okviru GreenCleanS projekta razvijena je inovativna niskotemperaturna tehnologija za uklanjanje elementarnog sumpora iz mineralnih transformatorskih ulja. Prisustvo elementarnog sumpora u mineralnom ulju, čak i u veoma niskim koncentracijama, dovodi do formiranja provodnih naslaga srebro (I) sulfida na srebrnim kontaktima biračkog dela teretne regulacione preklopke, pri niskim radnim temperaturama. Na ovaj način se stvaraju elektroprovodne staze, što može dovesti do havarije elektroenergetske opreme.

Motiv za razvoj inovativne tehnologije je napuštanje rizične prakse regeneracije ulja primenom reaktivirajućih adsorbenata, koja uzrokuje višestruke negativne posledice, kao što je generisanje emisija dioksina i furana, veoma toksičnih za život i zdravlje ljudi. Pored ekološke i zdravstvene opasnosti usled regeneracije ulja, ne smemo izostaviti ni tehnički rizik koje tehnologije sa reaktivirajućim adsorbentom nose. Naime, u želji da uklone dibenzil-disulfid, ove tehnologije generišu elementarni sumpor kao sporedni proizvod, ostavljajući eskalirajući problem za sobom.

U FOKUSU:

Razvoj GreenCleanS tehnologije obuhvatao je više sukcesivnih koraka, počevši od laboratorijske obrade ulja, nakon čega je usledila optimizacija procesnih parametara na pilot-postrojenju (TRL 4) i finalna demonstracija nove tehnologije u realnim uslovima na lokaciji Termoelektrane Kolubara A, kroz tretman 3 tone korozivnog ulja u mobilnom postrojenju Instituta Nikola Tesla (INT), pri čemu je dostignut viši stepen tehnološke spremnosti TRL 7.

Novorazvijena patentirana tehnologija GreenCleanS, zajedno sa prethodno patentiranim postupcima Instituta Nikola Tesla za uklanjanje polihlorovanih bifenila (PCB) i korozivnih jedinjenja (DBDS), čini 3PINT jedinstvenu multifunkcionalnu tehnologiju.

INT tehnologija omogućava PCB dekontaminaciju, desulfurizaciju i rerafinaciju ulja sa jedne strane i doprinosi sprečavanju havarija transformatora usled prisustva korozivnog sumpora sa druge strane.

Implementacijom GreenCleanS tehnologije, uz poštovanje zakonske regulative i postulata cirkularne ekonomije, produžava se životni vek transformatora. Proces hemijske konverzije, razvijen u okviru ove tehnologije, u skladu je sa principima najbolje ekološke prakse (BEP). Kompetitivna prednost GreenCleanS tehnologije je znatno niži ugljenični i zbirni ekološki otisak u odnosu na konkurentsku praksu zamene korozivnih ulja. Uključivanje GreenCleanS tehnologije u standardnu proceduru održavanja elektroenergetske opreme doprinosi zelenoj i održivoj proizvodnji, distribuciji i isporuci električne energije.

Elektrotehnički institut Nikola Tesla

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJA

Planirana izgradnja vetroelektrane „Samoš” ušla u fazu javnog uvida

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Na teritoriji opština Alibunar i Kovačica u južnom Banatu planira se izgradnja vetroelektrane „Samoš”, a tim povodom otvoren je javni uvid u Nacrt Prostornog plana područja posebne namene, kao i u prateći Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu. Proces će trajati od 22. jula do 20. avgusta 2025. godine.

Tokom trajanja javnog uvida, građani, institucije i druge zainteresovane strane imaju priliku da se upoznaju s dokumentacijom koja detaljno opisuje planiranu izgradnju vetroelektrane, uključujući raspored infrastrukture, mere zaštite prirodnih resursa i kulturnih dobara, kao i način sprovođenja planiranih aktivnosti. Primedbe na nacrt mogu se dostaviti isključivo u pisanom obliku do kraja trajanja javnog uvida, najkasnije do 20. avgusta. One se podnose Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine u Novom Sadu ili preko nadležnih organa u opštinama Alibunar i Kovačica.

Detalji nacrta i svi prateći dokumenti dostupni su na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine:
Javni uvid – Vetorelektrana Samoš

Pročitajte još:

Tehničke specifikacije vetroelektrane „Samoš”

Planirani vetropark „Samoš” predstavlja trenutno najveći projekat ove vrste u Srbiji, sa ukupno 142 vetroturbine i očekivanom instalisanom snagom od 923 megavata. Smešten na teritoriji opština Kovačica i Alibunar, vetropark obuhvata područje poznato po povoljnom vetropotencijalu i intenzivnoj poljoprivrednoj aktivnosti. Projekat se razvija u neposrednoj blizini već izgrađenog vetroparka „Kovačica“ (38 turbina, 104,5 MW) i planiranog vetroparka „Crepaja” (30 turbina, do 220 MW), što doprinosi koncentraciji vetroenergetskih kapaciteta u južnom Banatu.

Udaljenost između najbližih turbina ovih sistema kreće se između 4 i 5,5 kilometara, dok prostorni obuhvat vetroparka „Samoš” doprinosi stvaranju kontinuiranog pojasa vetroelektrana u pravcu severozapad–jugoistok. U dokumentaciji se posebno ističe značajan kumulativni uticaj na pejzažno-vizuelni identitet područja, fragmentaciju poljoprivrednih površina i moguću promenu u kvalitetu životnog prostora stanovnika naselja u blizini, poput Kovačice, Crepaje, Alibunara, Samoša i Ilandže. Analize horizonta ukazuju da će turbine biti vidljive i sa udaljenosti veće od 30 kilometara.

Energetski portal

Građanima Knjaževca dodeljeno 88 ugovora o subvencijama za unapređenje energetske efikasnosti

Foto-ilustracija: Pixabay (Charlie Wilde)

Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike Sonja Vlahović i predsednik opštine Кnjaževac Milan Đokić uručili su juče 88 ugovora građanima u toj opštini koji su na prošlogodišnjem javnom pozivu dobili subvencije za unapređenje energetske efikasnosti u stanovima i porodičnim kućama.

„Država je omogućila finansijsku podršku građanima u iznosu od 50 do 65 odsto vrednosti ulaganja u zamenu stolarije, izolaciju fasade, zamenu neefikasnih kotlova, ugradnju toplotnih pumpi, solarnih kolektora ili panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe”, rekla je Vlahović i dodala da je najveće interesovanje za zamenu prozora, ugradnju toplotnih pumpi, izolaciju fasade i solarne panele.

Istakla je da zamenom stolarije građani mogu da ostvare uštede od 25 odsto toplotne energije potrebne za grejanje, ugradnjom toplotnih pumpi 70 odsto energije dok solarni paneli mogu da nadomeste kompletnu godišnju potrošnju električne energije.

„Primenom ovih mera vodimo računa i o svom kućnom budžetu, povećavamo komfor stanovanja, ali i smanjujemo emisije štetnih gasova, čime više vodimo računa o životnoj sredini”, rekla je ona, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.

Pročitajte još:

Građani Кnjaževca, kako je navela, moći da učestvuju i u novom javnom pozivu za subvencije na kome će biti dostupno 47 miliona dinara, 58 odsto više nego prethodne godine.

Vlahović je rekla da se u Srbiji troši tri i po puta više energije u odnosu na evropski prosek zbog čega je u prethodne četiri godine više od 35.000 domaćinstava širom zemlje dobilo subvencije države za unapređenje energetske efikasnosti.

„Cilj je da do kraja 2027. energetski saniramo ukupno više od 70.000 domaćinstava”, rekla je ona.

U Кnjaževcu su pre mesec dana završeni radovi na unapređenju energetske efikasnosti „Tehničke škole” vrednosti 22,5 miliona dinara, za šta je Ministarstvo rudarstva i energetike dalo subvenciju.

„Gotovo 500 učenika, nastavnika i zaposlenih od jeseni će imati značajno prijatnije uslove za učenje i rad dok će se potrošnja energije smanjiti za 42 odsto, a emisije ugljen-dioksida za 73 odsto”, rekla je Vlahović.

Izvor: Beta Zelena Srbija

Užice: Subvencije građanima do 80 odsto za zamenu kotlova

Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Građani Užica imaju mogućnost da zamene svoje ložne uređaje, uz subvencije do 80 odsto za kotlove na gas i do 60 odsto za kotlove na pelet.

Javni poziv u okviru projekta „Zameni energent, smanji zagađenje”, otvoren je do 5. avgusta, a u ove svrhe Grad Užice i Ministarstvo zaštite životne sredine, opredelili su 17 miliona dinara.

Kako je istakla Dušanka Selaković, gradska većnica za zaštitu životne sredine i turizam, pravo na učešće nemaju oni koji se trenutno greju na ekološki prihvatljiva goriva – električnu energiju i pelet.

Pročitajte još:

Za nabavku kotlova na pelet opredeljeno je 3.250.000  dinara, uz maksimalno učešće grada Užica do 60 posto ukupne vrednosti kotla sa PDV-om, a za nabavku kotlova na prirodni gas,  planirana su veća sredstva i to u iznosu od 13.750.000 dinara i maksimalno učešće grada Užica je do 80 posto ukupne vrednosti sa PDV-om.

Celokupna konkursna dokumentacija je objavljena na sajtu grada, a može se preuzeti i svakog radnog dana u Ulici Petra Ćelovića u Centru za energetsko savetovanje i to u vremenu od 8 do 10 časova.

Više informacija o Javnom pozivu i načinu prijave, pročitajte ovde.

Energetski portal

Velika Britanija pojednostavljuje planiranje fuzijskih energetskih projekata

Foto-ilustracija: Unsplash (sam badmaeva)

U aprilu ove godine, Velika Britanija je napravila značajan iskorak ka energetskoj tranziciji ulaganjem 20 miliona funti u razvoj fuzijske energije. Ova sredstva bila su usmerena ka pokretanju investicionog fonda Starmaker One – prvog privatnog fonda u zemlji posvećenog isključivo projektima fuzije. Jedan od ključnih investitora u fondu je upravo britanska vlada, koja je 3. aprila objavila ovo ulaganje, čime je otvorila prostor za dodatno uključivanje privatnog kapitala u oblast koja se smatra ključnom za dugoročnu energetsku bezbednost i održivost.

Međutim, sada Velika Britanija postaje i prva zemlja na svetu koja uvodi nešto specifičnije smernice za planiranje i realizaciju projekata nuklearne fuzije. Kako prenosi World Nuclear News, britanska vlada je objavila da će fuzione elektrane ubuduće biti obuhvaćene režimom Nationally Significant Infrastructure Projects (NSIP), što znači da su na putu jednakog tretmana koje imaju projekti velikih solarnih, vetro i fisionih nuklearnih elektrana, s obzirom na postojanje administrativnih prepreka.

Do sada su investitori u oblasti nuklearne fuzije morali da prolaze kroz neujednačen lokalni planerski proces, bez jasno definisanih rokova ili pravila o prihvatljivim lokacijama. Prema oceni stručnjaka, takav sistem je usporavao razvoj fuzione energije i stvarao nesigurnost za privatne i institucionalne ulagače.

Pročitajte još:

U okviru najnovijeg pregleda javne potrošnje, u Velikoj Britaniji je obezbeđeno više od 2,5 milijardi funti za istraživanje i razvoj u oblasti fuzije. Poseban fokus biće na STEP programu (Spherical Tokamak for Energy Production), koji za cilj ima izgradnju demonstracione fuzione elektrane do 2040. godine u mestu West Burton. Ova elektrana trebalo bi da bude prvi funkcionalni primer komercijalne primene nuklearne fuzije u Velikoj Britaniji.

Fuziona energija, za razliku od fisione, ne stvara dugotrajan radioaktivni otpad i koristi izotope vodonika kao gorivo, što je čini znatno bezbednijom i održivijom. Ipak, uprkos velikim ulaganjima širom sveta, komercijalizacija ove tehnologije još uvek je u fazi razvoja.

Zbog toga se Ujedinjeno Kraljevstvo ovim svrstava među nekolicinu država koje strateški ulažu u razvoj fuzione energije, uz SAD, Kinu, Japan i članice Evropske unije.

Energetski portal

EU ulaže 2,8 milijardi evra u zelenu modernizaciju evropskog saobraćaja

Foto-ilustracija: Freepik (rorozoa)

Evropska komisija odobrila je finansiranje 94 transportna projekta širom Evropske unije, u okviru Mehanizma za povezivanje Evrope (CEF), u ukupnoj vrednosti od gotovo 2,8 milijardi evra. Ova ulaganja imaju za cilj unapređenje transevropske transportne mreže (TEN-T) kroz modernizaciju železnica, luka, unutrašnjih plovnih puteva, drumskih koridora i vazdušnog saobraćaja, uz poseban fokus na održivost, otpornost i digitalizaciju.

Najveći deo sredstava, čak 77 odsto, biće usmeren na projekte modernizacije železničke infrastrukture, naročito u kohezionim zemljama. Među najvažnijim ulaganjima je izgradnja brze pruge Rail Baltica u baltičkom regionu i Poljskoj, kao i unapređenje mreža u Grčkoj, Slovačkoj, Češkoj i drugim članicama. Takođe, 32 projekta u 11 država, uključujući Nemačku, Italiju i Austriju, implementiraće Evropski sistem upravljanja železničkim saobraćajem (ERTMS), čime se jača interoperabilnost i bezbednost železnica.

EU investira i u smanjenje emisija iz pomorskog i rečnog saobraćaja, kroz elektrifikaciju luka u Irskoj, Hrvatskoj, Poljskoj i drugde, kao i kroz modernizaciju ledolomaca u Finskoj, Estoniji i Švedskoj, što doprinosi bezbednosti i zaštiti podvodne infrastrukture. Digitalizacija plovidbe biće unapređena u Belgiji, dok će Francuska modernizovati saobraćaj duž reke Rajne.

Pročitajte još:

Pametan drumski saobraćaj i gradska mobilnost

U drumskom saobraćaju planirana je izgradnja i unapređenje bezbednih parking zona za kamione u 10 država članica, a uvođenje Kooperativnih inteligentnih transportnih sistema (C-ITS) doprineće boljoj kontroli saobraćaja, posebno u urbanim sredinama.

Gradovi kao što su Leven, Norćeping, Nica, Marsej i Bolcano dobiće sredstva za pripremu i izgradnju multimodalnih čvorišta koja omogućavaju lakše presedanje između različitih vidova prevoza, čime se unapređuje gradska mobilnost.

Energetski portal

Do 3.000 MW čiste energije za Google – najveći globalni sporazum o hidroenergiji

Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

Kompanije Google i Brookfield potpisale su važan sporazum kojim je predviđena isporuka do 3.000 MW čiste hidroenergije za centre kompanije Google u Sjedinjenim Državama. Ovo predstavlja najveći ugovor ovog tipa koji je do sada potpisan na globalnom nivou.

Prvi ugovori u okviru ovog partnerstva odnose se na dve hidroelektrane u američkoj saveznoj državi Pensilvaniji – Holtwood i Safe Harbor. Ove elektrane obezbediće ukupno 670 MW, a njihova vrednost prelazi tri milijarde dolara, navodi se na sajtu kompanije Brookfield.

Značaj ovog sporazuma ogleda se u dugoročnom obezbeđivanju snabdevanja energijom koja ne zagađuje životnu sredinu, što je naročito važno za regione sa velikim brojem centara za obradu podataka.

Pročitajte još:

U eri razvoja veštačke inteligencije, digitalizacije i data centara, koji često zahtevaju velike količine električne energije 24 časa dnevno, energija iz obnovljivih i čistih izvora postaje od suštinskog značaja.

Ugovori su potpisani na period od 20 godina i deo su šire strategije kompanije Google da do 2030. godine koristi isključivo energiju bez emisije ugljen-dioksida.

Energetski portal

Koje zemlje su top destinacije Evropljana ovog leta

Foto-ilustracija: Pixabay/sitoruiz

Uprkos ekonomskim izazovima, potražnja za putovanjima u Evropi ostaje visoka u svim starosnim granicama. To potvrđuje i podatak da čak 77 odsto Evropljana planira barem jedno putovanje između juna i novembra 2025. godine, a veliki deo ima nameru da poveća budžet za odmor u narednim mesecima, pokazao je izveštaj Evropske komisije za putovanja (ETC) pod nazivom „Praćenje raspoloženja za putovanja unutar Evrope”.

Jul i avgust su ostali najpopularniji meseci za letovanja, koje bira do 25 odsto Evropljana, dok se septembar sve više ističe kao atraktivan sa 22 odsto planiranih putovanja. Ova snažna sklonost ka ranoj jeseni ukazuje na to da značajan broj putnika razmatra opcije van glavne sezone, vođeni blažim vremenskim uslovima, manjom gužvom i povoljnijim cenama.

Foto-ilustracija: Pixabay/beasternchen

„Naši najnoviji podaci pokazuju da Evropljani, uprkos promenama u ekonomskim i društvenim okolnostima, nisu spremni da se odreknu putovanja. Štaviše, sve više preferiraju mirnije destinacije i putovanja van glavne sezone. Destinacije bi trebalo da iskoriste ovaj trend promovisanjem manje posećenih lokacija”, kaže Mihel Sanz, predsednik ETC-a.

Velika većina (91 odsto) planira da ostane unutar evropskog kontinenta u narednim mesecima, dok se samo osam odsto odlučuje za destinacije van Evrope.

Unutar Evrope, interesovanje za domaća putovanja (26 odsto) i putovanja u susedne zemlje (33 odsto) ostaje stabilno. Međutim, sve veći broj planira putovanja van susednih zemalja, ka udaljenijim destinacijama unutar kontinenta. Ova promena može biti posledica sve veće želje za kulturno različitim iskustvima koja istovremeno nude poznatost, sigurnost i lakoću putovanja unutar Evrope.

Pročitajte još:

Mediteran ostaje najtraženija regija ovog leta. Španija predvodi kao najpopularnija destinacija (13 odsto, porast od pet odsto u odnosu na prethodnu godinu), zatim slede Italija (10 odsto), Francuska (osam odsto) i Grčka (šest odsto).

Potražnja za putovanjima je najizraženija među osobama starijim od 55 godina – čak 82 odsto njih planira da putuje. Slede starosne grupe od 45 do 54 godine (79 odsto) i od 35 do 44 godine (78 odsto). Iako je interesovanje za putovanja nešto niže među mladima od 18 do 24 godine, 66 odsto njih ipak planira putovanje, uprkos češćim finansijskim i vremenskim ograničenjima.

Letnji odmor ove godine na manje popularnim, udaljenim destinacijama planira provesti 55 odsto Evropljanja. Interesovanje za velike turističke centre opada, pa veliki broj bira mesta sa manje gužve.

Avionski prevoz i dalje je najčešći izbor (53 odsto), ali putovanja automobilom porasla su na godišnjem nivou za četiri odsto.

Budžeti za odmor ostaju slični kao prošle godine, ali je zabeležen značajan porast udela putnika koji planiraju potrošiti između 1.500 i 2.500 evra po osobi.

Energetski portal

Apel građanima pred toplotni talas: Paljenje strnjike ugrožava bezbednost ali i status gazdinstva

Foto-ilustracija: Unsplash (mary-hammel)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede uputilo je još jedno upozorenje svim poljoprivrednicima da je paljenje strnjike, smeća i biljnih ostataka na otvorenom izuzetno opasna i štetna praksa, koja ostavlja nesagledive posledice po zemljište, imovinu, životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Nakon upozorenja koje je izdao Sektor za vanredne situacije MUP-a Srbije o novom toplotnom talasu i izuzetno visokim temperaturama, Ministarstvo ističe da je rizik od izbijanja i širenja požara znatno povećan, te apeluje na sve proizvođače da se uzdrže od paljenja strnjike. Posebno se upozorava da je u trenutnim okolnostima paljenje žetvenih ostataka potpuno neprihvatljivo, imajući u vidu posledice velikih požara koji su prethodnih nedelja zahvatili delove Srbije.

Pročitajte još:

Kazne do milion dinara

Zakon o zaštiti od požara i Zakon o poljoprivrednom zemljištu izričito zabranjuju ovu praksu. Kazne prema Zakonu o zaštiti od požara kreću se od 300.000 do 1.000.000 dinara za pravna lica, dok fizička lica mogu biti kažnjena sa 10.000 dinara.

Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, kazne za privredna društva iznose od 100.000 do 1.000.000 dinara, dok su kazne za odgovorna i fizička lica od 5.000 do 50.000 dinara.

Takođe, paljenje organskih ostataka može dovesti i do gubitka aktivnog statusa poljoprivrednog gazdinstva na tri godine, čime se gubi pravo na subvencije. Drugim rečima – uništavanjem strnjike vatrom, uništava se i sopstvena ekonomska budućnost.

Ministarstvo podseća da postoje daleko bolje i korisnije metode – zaoravanje i kompostiranje – koje obogaćuju zemljište, unapređuju proizvodnju i ne ugrožavaju nikoga.

Energetski portal

Suzbijanje alohtone invazivne vrste Heracleum sosnowskyi u Kovilovu tokom 2025.

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Nakon završetka prve faze uklanjanja alohtone invazivne vrste Heracleum sosnowskyi sa površina u Pančevačkom ritu, na snagu je stupila naredba o njenom suzbijanju, na osnovu koje će tokom 2025. godine biti sprovedene mere uništavanja i sprečavanja daljeg širenja ove biljke na teritoriji Kovilova.

U okviru druge faze planirano je hemijsko suzbijanje, dok se naredbom uvode i obaveze za vlasnike i korisnike poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta da na svojim parcelama primenjuju propisane mere.

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov navela je da su predviđene mere redovno košenje, usitnjavanje, čupanje biljaka i uklanjanje cvasti pre formiranja semena, kao i tretiranje registrovanim herbicidima.

Pročitajte još:

„Kako bi se sprečilo dalje širenje ove invazivne vrste, prilikom sprovođenja mera zabranjeno je iznošenje biljnog materijala sa identifikovanih parcela, uključujući nadzemne i podzemne delove biljke, cvasti, semena, kao i zemljišta koje sadrži biljne ostatke i seme unete vrste Heracleum sosnowskyi”, izjavila je ministarka.

Republički inspektori zaštite životne sredine će nadgledati primenu mera i po potrebi izricati naloge, dok će Zavod za zaštitu prirode Srbije, u saradnji sa Institutom za zaštitu bilja i životnu sredinu, pratiti stanje na terenu, ocenjivati stepen ugroženosti i očuvanosti prirode, te pružati stručnu pomoć i smernice za sprovođenje aktivnosti.

Energetski portal

1...444546...1,673Page 45 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs