Zabrana prodaje novih automobila na fosilna goriva u EU i izgradnje benzinskih stanica u SAD

01.07.2022

Los Anđeles će uskoro postati najveći grad u Americi koji će na lokalnom nivou ograničiti upotrebu fosilnih goriva kao deo svoje težnje za rešavanjem klimatskih problema, prenose mediji. Ovo uključuje i zabranu izgradnje novih benzinskih pumpi u gradu.

Marta prošle godine, američki grad Petaluma u Kaliforniji postao je prvi grad koji je zabranio izgradnju novih benzinskih stanica, u težnji da do 2030. godine dostigne karbonsku neutralnost. Ova inicijativa se ubrzo proširila i na druge američke gradove te se i Los Anđeles, iako poznat kao grad koji se u potpunosti oslanja na automobilski prevoz, pridružio ovoj inicijativi nazvanoj Safe cities movement.

Zvaničnici Los Anđelesa su istakli da je donošenje zabrane otvaranje novih benzinskih stanica očigledno rešenje jer niko ne želi dalja zagađenja. Između ostalog, država Kalifornija od 2035. godine prestaje sa prodajom automobila na klasični pogon, a takođe ima cilj da pređe na korišćenje 100 odsto obnovljive energije do 2045. godine.

Na američkim putevima je sve više vozila na električni pogon, izgradnja potrebne infrastrukture je u zamahu i stanice za punjenje elektrifikovanih vozila sve su brojnije. Ipak, statistika pokazuje da u SAD postoji dvostruko više benzinskih stanica po glavi stanovnika nego u EU, tako da su Amerikanci koji imaju vozila na fosilni pogon mirni još neko vreme.

Pročitajte još:

U EU zabrana prodaje konvencionalnih vozila od 2035.

Kada je o Evropi reč, kako prenose agencije, protekli dani su najvažniji u Evropskoj uniji kada su u pitanju automobili i laka komercijalna vozila na klasični pogon. Ministri za zaštitu životne sredine iz 27 zemalja članica EU usaglasili su se oko zabrane prodaje automobila na benzin i dizel od 2035. godine. Ovaj predlog nisu prihvatile Nemačka, Italija, Portugalija, Bugarska, Rumunija i Slovačka. Ove države smatraju da za potpunu zabranu potreban duži period tranzicije i da je realnije da to bude 2040. godina, s tim da se do 2035. smanji emisija CO2 za 90 odsto.

Još važniju stvar predstavlja predlog zabrane prodaje polovnih vozila na klasični pogon, što bi značilo da bi cela EU od 2035. morala da pređe na korišćenje električnih vozila. Ova odluka će sigurno uticati na ubrzanje procesa elektrifikacije kod proizvođača automobila.

Broj punjača za EV u Evropskoj Uniji, izvor: ACEA

Dodatno je propisano da će i do kraja ove decenije proizvođači automobila morati da smanje emisiju CO2 za 55 odsto u poređenju sa 2021. godinom. Oliver Zipse, predsednik Asocijacije evropskih proizvođača automobila ACEA i izvršni direktor BMW Grupe rekao je, “Da budem vrlo jasan: automobilska industrija će u potpunosti doprineti cilju karbonski neutralne Evrope 2050. godine. Međutim, odluka Saveta postavlja značajna pitanja na koja još nije odgovoreno, kao što je kako će Evropa osigurati strateški pristup ključnim sirovinama za e-mobilnost”.

Planirana zabrana bi omogućila Evropskoj Uniji da do 2050. godine bude karbonski neutralna i većinom bez automobila sa klasičnim sagorevanjem.

“Ako EU želi da bude pionir održive mobilnosti, potrebno je da se obezbedi dostupnost tih materijala. U suprotnom, bićemo ponovo u zavisnom položaju”, dodaje Zipse. „Napredovanje tehnologije podrazumeva da vodonik i druga karbonski neutralna goriva mogu da igraju važnu ulogu u dekarbonizaciji drumskog transporta”, rekao je on.

Međutim, da bi se ostvarilo pomenuto smanjenje emisije CO2 za 55 odsto, potrebno je dostići i cifru od 6,8 miliona punjača za EV. Prema trenutnim izveštajima ACEA, više od polovine punjača za EV se nalazi u dve zemlje Nemačkoj (90 hiljada) i Holandiji (60 hiljada). Najmanje punjača ima na Kipru, svega 57. Iako je primetno povećanje stanica za punjenje za 180 odsto u poslednjih pet godina, ukupan broj punjača (307 hiljada) je i dalje nedovoljan. Kada su u pitanju prodajni rezultati EV, u prvom kvartalu 2022. godine u zemljama Evropske unije zabeležena je prodaja gotovo 225 hiljada električnih vozila (BEV), te njihov udeo na tržištu iznosi 10 odsto.

Milica Marković

Veče zelene nauke – Otvaranje dva nova programa Fonda za nauku RS

01.07.2022

Dogadjaj Fonda za nauku - Otvaranje dva nova programa 1 (1) — Foto: Fond za nauku RS

U Botaničkoj bašti „Jevremovac” Fond za nauku Republike Srbije je organizovao događaj povodom otvaranja dva nova programa kroz koje će se finansirati novi naučnoistraživački projekti u Republici Srbiji.

„Zeleni program saradnje nauke i privrede” će pružiti podršku našim istraživačima da sprovedu primenjena istraživanja koja će doprineti smanjenju zagađenja životne sredine. Ovaj program je u skladu sa strategijom Evropske unije “Put do zdrave planete”, kao i sa relevantnim nacionalnim strategijama razvoja nauke i tehnologije. “Zeleni program” je usmeren ka održivom razvoju, podizanju kvaliteta životne sredine kroz smanjenje zagađenja prirodnih resursa, naših voda, zemljišta, vazduha, kao i celog ekosistema. Ukupan budžet programa je 3,5 miliona evra, a sredstva su izdvojena iz budžeta Republike Srbije.

Drugi program koji se otvara, Program „PRIZMA”, će se realizovati kroz šest potprograma posvećenih različitim istraživačkim oblastima: prirodne nauke i matematika, tehničko-tehnološke nauke, medicinske nauke, društveno-humanističke nauke, kao i oblasti koje predstavljaju nacionalne prioritete – biotehnologija i veštačka inteligencija. Budžet Programa „PRIZMA“ iznosi 25 miliona evra. Sredstava su obezbeđena iz budžeta Republike Srbije, IPA fondova Evropske unije i kroz „SAIGE” Projekat Svetske banke.

Dr Milica Đurić – Jovičić, v.d. direktora Fonda za nauku Republike Srbije je istakla da je Fond za nauku mlada institucija, koja postoji nešto više od tri godine i da je za to vreme otvoreno osam programa kroz koji se finansiraju projekti naših naučnika.

„Fond za nauku će kroz nove programe, za koje je izdvojeno 28,5 miliona evra, obezbediti sredstva naučnicima da pomeraju granice saznanja i razvijaju nova rešenja. Sredstva su namenjena za ulaganje u rad istraživača, opremu i potrošni materijal, međunarodnu saradnju, objavljivanje i promociju rezultata, kao i druge aktivnosti koje su neophodne za razvoj nauke i istraživanja. Javni pozivi za ove programe trajaće do sredine septembra, a na njih mogu da konkurišu sve akreditovane naučnoistraživačke organizacije”.

Poseban deo događaja Fonda za nauku je bio posvećen predstavljanju talentovanih mladih naučnika koji rukovode važnim projektima iz oblasti ekologije, zelenih tehnologija i zaštite životne sredine, u okviru Programa PROMIS.

Dr Đurić-Jovičić je podsetila da je veoma važno što je pažnja usmerena i ka mladim naučnicima čiji projekti će doprineti poboljšavanju uslova života svih nas.

Pročitajte još:

„U okviru PROMIS programa, koji se bliži kraju realizacije, odabrano je ukupno 59 projekata mladih doktora nauka. Od toga, čak 13 ovde prikazanih projekata bazira svoja istraživanja na ekološkim temama poput povećanja energetske efikasnosti u industriji električnih automobila, otklanjanja posledica uticaja plastičnog otpada u rekama, uticaja toksičnih plastičnih materijala na plodnost žena, očuvanja domaćih vrsta medonosnih pčela, smanjenja štetnih emisija SO2 gasova, i slično. Posebno smo ponosni na činjenicu da su naučnici u okviru ovog programa objavili preko 340 publikacija, od čega 77 iz najviše kategorije naučnih časopisa“, naglasila je Đurić-Jovičić.

Emanuele Žofre, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, istakao je da ulaganje u nauku i istraživanje u Srbiji ne predstavlja trošak, već investiciju, od koje će korist imati ne samo naučna zajednica, već i celo društvo, kako na nacionalnom, tako i na evropskom nivou.

Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji, naglasio je da je cilj ulaganja u nauku ostvarivanje rezultata koji će imati praktičnu primenu u poboljšavanju kvaliteta života svih građana, i da nauka ima veoma značajnu ulogu u ispunjenju jednog od strateških ciljeva Srbije – zelenoj privredi.

„Kroz Fond za nauku, kao i kroz druge institucije, Republika Srbija obezbeđuje kvalitet i izvrsnost istraživačkog rada naših naučnika, i u domaćim i u evropskim i svetskim okvirima, pomažući im da dostignu najviše međunarodne standarde. Vlada Republike Srbije je u poslednjih nekoliko godina uložila 60 miliona evra u naučnu infrastrukturu. Pored institucionalnog finansiranja kojim se obezbeđuje kontinuirani rad naučnika u Srbiji, država je izdvojila sredstva za izgradnju naučno-tehnoloških parkova, izgradnju novih zgrada fakulteta, modernizaciju laboratorija i istraživački rad mladih naučnika. “, istakla je državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Marijana Dukić-Mijatović.

Događaju Fonda za nauku Republike Srbije su prisustvovali ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žofre, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Marijana Dukić-Mijatović, državni sekretari i pomoćnici ministra u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, predstavnici Vlade Republike Srbije, predstavnici stranih ambasada, predstavnici Srpske akademije nauka i umetnosti, rektori univerziteta, dekani i direktori naučno-istraživačkih organizacija, predstavnici naučne zajednice, privrede i medija.

Izvor: Fond za nauku RS

Usvojena pojednostavljena procedura za kupce-proizvođače električne energije

30.06.2022

solar — Foto-ilustracija: Freepik Photovoltaic photo created by senivpetro - www.freepik.com

Foto-ilustracija: Pixabay (Admiral Lebioda)

Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca-proizvođača i snabdevača električne energije, čime je dodatno pojednostavljena procedura za proizvodnju energije za sopstvene potrebe iz OIE.

Izmene Uredbe omogućiće da se dodatno skrati procedura i smanje troškovi za kupce-proizvođače koji celokupnu proizvedenu električnu energiju koriste samo za sopstvenu potrošnju, i ne isporučuju višak energije u prenosni, distributivni, odnosno zatvoreni distributivni sistem.

U ovom slučaju, građani ili privredni subjekti sa statusom kupca-proizvođača dužni su da snabdevaču podnesu zahtev za zaključenje ugovora o potpunom snabdevanju ili ugovora o snabdevanju sa unapred određenim količinama električne energije za svaki obračunski period tokom perioda snabdevanja, čime je procedura za ovu kategoriju dodatno pojednostavljena.

Pročitajte još:

Kupac-proizvođač je nova kategorija učesnika na tržištu električne energije, koja je u pravni sistem Republike Srbije uvedena Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije, usvojenim prošle godine.

Novim zakonom bitno je pojednostavljena procedura sticanja statusa kupca-proizvođača, tako da je umesto nekadašnjih 20, sada potreban samo jedan korak.

Do sada je 60 fizičkih lica i osam pravnih lica upisano u registar kupac-proizvođača, a ukupna instalisana snaga kojom raspolažu svi kupci-proizvođači iznosi 2,12 MW.

Takođe, prema podacima JP „EPS Snabdevanje“ i „Elektrodistribucije Srbije“, podneti su zahtevi za zaključenje ugovora i priključenje još 25 MW.

Uvođenjem instituta kupca-proizvođača građanima i pravnim licima se, kao krajnjim kupcima, omogućava da proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe i tako smanje račune za električnu energiju, istovremeno postajući aktivni učesnici u procesu energetske tranzicije.

Uključivanjem potrošača koji troše sopstvenu energiju iz obnovljivih izvora smanjuju se gubici u mreži i doprinosi povećanju energetske nezavisnosti i bezbednosti, kao i očuvanju zdrave životne sredine.

Energetski portal

Vlada ograničila cene osnovnih namirnica i naftnih derivata

30.06.2022

gorivo_benzin_stanica — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Julian Anders)

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija saopštilo je da su na današnjoj sednici Vlade usvojene Uredba o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica i Uredba o izmeni Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte.

Uredbom o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica, ograničavaju se cene brašna tip T-400 glatko, u pakovanju do pet kilograma, uključujući i pet kilograma; tip T-500, u pakovanju do pet kilograma, uključujući i pet kilograma; jestivo suncokretovo ulje u pakovanju od jednog litra, kao i svinjski but, tako da ne prelazi nivo cena na dan 15. novembar 2021. godine.

Ovaj dokument stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a važi do 31. jula 2022. godine.

Takođe, ovom uredbom ograničava se maksimalna maloprodajna cena UHT mleka sa 2,8 procenta mlečne masti u pakovanju od jednog litra na 113,99 dinara.

Maksimalna maloprodajna cena belog kristal šećera, po kilogramu, u svim pakovanjima, ne sme prelaziti 96,99 dinara, dok maksimalna proizvođačka cena belog kristal šećera, u pakovanjima od jednog kilograma, pet kilograma i deset kilograma, ne sme prelaziti 80 dinara po kilogramu, pri čemu maksimalna proizvođačka cena za sva ostala pakovanja ne sme prelaziti 88 dinara po kilogramu.

Pročitajte još:

Ograničenje cena se ne odnosi na snižene cene rasprodaja, sezonskih sniženja ili akcijskih prodaja, ukoliko su bile na snazi 15. novembra 2021. godine, već na redovne cene, odnosno cene pre sniženja.

Vlada je usvojila i Uredbu o izmeni Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte i predviđeno je da ona važi do 31. jula ove godine.

Najviša maloprodajna cena derivata nafte za period od 15 časova 24. juna 2022. godine do 15 časova 1. jula 2022. godine iznosi 212,00 dinara za jedan litar Evro dizela i 201,00 dinara za jedan litar Evro premijum BMB 95.

Takođe, na sednici Vlade je usvojena Odluka o privremenoj zabrani izvoza evro dizela EN 590. Pomenuta odluka doneta je u cilju sprečavanja potencijalne nestašice ovog proizvoda, prouzrokovane globalnim poremećajem na tržištu derivata nafte, i u cilju obezbeđenja sigurnog snabdevanja tržišta Srbije derivatima nafte.

Na sednici je donet i Zaključak o saglasnosti da Republička direkcija za robne rezerve izvrši kupovinu do 131.000 tona merkantilne pšenice rod 2022. godine po ceni od 40 dinara po kilogramu (u cenu je uračunat PDV).

Broj telefona za prijave nepravilnosti u vezi sa primenom Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte je 066/ 847 – 00 – 27.

Energetski portal

Srpski izum uništava ambroziju bez hemije

30.06.2022

Ambrozija plant-3257793__340 — Foto: pixabay.com

Rešenje za globalni problem širenja jednog od najinvazivnijih prirodnih alergena na svetu, ambrozije – stiže iz Srbije.

Prof. dr Miloš Stanković, elektroinženjer, inovator, preduzetnik i dobitnik brojnih domaćih i međunarodnih nagrada i priznanja, patentirao je „Ambrozer“ uređaj za uništavanje korova koji pomoću radio-frekvencije i struje, bez hemijskih jedinjenja i pesticida, uništava korov u korenu, ekološkim putem.

Još je čuveni Nikola Tesla pokušavao da napravi električni uređaj za uništavanje korova. Od tada do danas, brojne regulative su se menjale pa je bilo neophodno ispuniti visoke standarde bezbednosti koji postoje u EU i svetu. Miloš je u tome uspeo i zatim osnovao startap kompaniju EWD (Electric weed destroyer) Technology u Beogradu.

Zašto se Stanković, koji je duže od 20 godina aktivan u naučno-istraživačkom radu, dobitnik više od 100 međunarodnih nagrada i priznanja i član brojnih akademija nauka širom sveta, odlučio da osmisli uređaj za uništavanje korova, govori za „Preduzetnik“.

„Moj brat od malih nogu ima problem sa ambrozijom. Hteo sam da pomognem njemu i svim ljudima koji pate zbog ambrozije i tako sam krenuo sa razvojem uređaja pre desetak godina“.

Pročitajte još:

Miloš je odmah uspostavio saradnju sa švedskim Univerzitetom za poljoprivredu. Uređaj je do danas testirao na 180 vrsta korova.

Pored Švedske i Srbije gde je uređaj isproban, korov je uništavan u Sloveniji, Nemačkoj i Ruskoj Federaciji.

Stanković je podneo prijave (PCT) za patent u 148 zemalja dokazujući da njegov proizvod ne postoji nigde na svetu i ima industrijsku primenu.

Serijska proizvodnja trebalo bi da počne u Srbiji krajem godina.

„Plan je da uređaj dalje distribuiramo u velike lance koji prodaju baštensku opremu, poput Jysk-a, Wobyhaus-a, Uradi-sam, sistemom B2B prodaje“, kaže Stanković.

Kako „Ambrozer“ radi?

Regulacijom frekvencije uništava se korov ili određeni deo biljke. U zavisnosti od vrste korova, zavisi frekvencija koja se upotrebljava da bi se eliminisao korov. Prilikom fizičkog kontakta elektroda uređaja sa korovom koji se tretira, nastaju biohemijski i biofizički procesi u biljci, ona u istom trenutku vene i ne raste više tokom sezone. Uređaj se može podesiti da uništava grupno ili selektivno korov, a ne uništava korisne biljke niti mikroorganizme. Može se postaviti na traktor, kamion, kosilicu ili ručni uređaj za domaćinstva i u gradskim parkovima.

U Srbiji ima 600.000 poljoprivrednih gazdinstava, ističe Stanković, navodeći da „Ambrozer“ može da pomogne organskim proizvođačima, kao i opštinama i gradovima, kojih ima 175 u našoj zemlji, a u kojima bi komunalna preduzeća mogla da koriste njegov uređaj za suzbijanje ambrozije na svojim površinama.

Srpski naučnik, Miloš Stanković, rukovodilac je Inovacionog centra u Kragujevcu pri fakultetu, počasni doktor nauka na državnom Univerzitetu u Ruskoj Federaciji, “tehničkih nauka” na Evropskom Univerzitetu u Nemačkoj, “ekoloških nauka” na međunarodnom Univerzitetu u Njujorku, dobitnik je Svetosavske nagrade za postignute rezultate u naučno – istraživačkom radu, Nagrade Grada Beograda za pronalazaštvo, nosilac Ordena Aleksandar Nevski Ruske akademije nauka, WIPO zlatne medalje za najbolji patent Svetske organizacije za intelektualnu svojinu iz Ženeve…

Više od 30 tehnološko-inovativnih startapa i organizacija iz Srbije učestvovalo je nedavno u organizaciji PKS na jednom od najprestižnijih startap manifestacija u svetu „ViennaUp ’22“ u Beču, među kojima i startap EWD Technology.

Izvor: Privredna komora Srbije

Letonija, Austrija i Slovačka imaju najveća skladišta gasa u EU

30.06.2022

Nakon što su prošlog meseca sklopile sporazum o obaveznom skladištenju gasa, Letonija, Austrija i Slovačka trenutno imaju najveće zalihe gasa za sledeću zimu u poređenju sa godišnjom potrošnjom.

Slovačka je već napunila svoja skladišta do 36 odsto godišnje potrošnje, pokazuju podaci koje je objavilo udruženje operatera gasne infrastrukture. Takođe, postoji skladište u Češkoj povezano na slovačku distributivnu mrežu.

Ovim skladištima, Slovačka pokriva više od polovine potrošnje i trebalo bi da prebrodi narednu zimu bez većih ograničenja čak i ako Rusija potpuno obustavi uvoz gasa u Evropu.

Unutar EU, samo Austrija i Letonija imaju veća skladišta ako se ne računaju slovački objekti u Češkoj, iako brojevi nisu poznati za Estoniju i Litvaniju. Austrija ima rezerve jednake 43,3 odsto godišnje potrošnje, dok Letonija prednjači u EU sa više od 78 odsto.

Pregovarači Evropske unije složili su se prošlog meseca o obaveznim obavezama za skladištenje gasa za zemlje EU sa ciljem da zalihe ubudu popunjene najmanje 85 odsto do 1. novembra 2022.

Sporazum, čiji je cilj da se skladište podeli između zemalja EU „u duhu solidarnosti“, usledio je nakon prošle zime koju je obeležilo nisko skladištenje gasa u EU, visoke cene energije i poremećaji u snabdevanju ruskim gasom.

Pročitajte još:

Slovačko ministarstvo ekonomije ranije je saopštilo da želi da ima dovoljno gasa u rezervoarima za skladištenje kako bi izdržala narednu zimu pre nego što gasovod Severni tok 1 bude zatvoren radi popravke. Koliko će trajati rezerve zavisi i od toga koliko će zima biti hladna.

Ipak, ne mora sav gas u slovačkim rezervoarima pripadati Slovačkoj. Svaka kompanija, uključujući i inostrana, može da ima skladište gasa. Vlada, međutim, može da blokira ovaj gas u korist ugroženih potrošača ukoliko bude potrebno.

Gašenje Severnog toka 1 očekuje se u narednih nekoliko dana. Strah je da će ruski predsednik iskoristiti ovo gašenje da potpuno zaustavi uvoz. Zemlje EU se, dakle, pripremaju za najgore. Nemačka je već proglasila drugi nivo upozorenja svog kriznog plana od tri nivoa.

Nemačka ima rezerve popunjene samo do 14,55 odsto. Prema rečima nemačkog ministra ekonomije Roberta Habeka, zemlja se suočava sa pretnjom industrijskih gašenja ako se ograničene zalihe ne poboljšaju do zime.

Izvor: EURACTIV.com/EURACTIV.sk

Cene transporta na istorijskom maksimumu – šta treba da preduzmu prevoznici, a šta nadležni

30.06.2022

highway-kamion — Photo-illustration: Pixabay

Stalna poskupljenja pravdaju se skokom cena energenata i cenama transporta koje su na istorijskom maksimumu. Jedan kontejner iz Kine do Beograda koji je do korone koštao 2.500 evra, sada je oko 12.000 evra, a poskupeli su i drugi vidovi transporta. Profesor Slobodan Aćimović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu rekao je za RTS da cena nafte uvek može da poraste i da se nasložilo nekoliko problema koje smo imali poslednje dve godine.

“Taman smo se malo smirili, pa je onda opet došao neki period nedostatka ponude, pre svega u međunarodnom kontejnerskom prevozu, a onda se nadovezala kriza koju sad imamo u Ukrajini”, naveo je profesor Aćimović.

Istakao je da je transport privredna, a ne socijalna delatnost, pa ne može da mu se spušta cena.

“Ranije, u neko normalno vreme, transport betona ili šljunka je išao i do 50 odsto vrednosti, čak se više puta isplaćivalo da se da nekome na gradilište besplatan pesak ili šljunak, a da se naplati samo transport”, rekao je Aćimović.

Dodao je da u transportu i celoj logistici vlada “zakon velikog obima”.

“Zakon koštanja transporta, koji kaže – povećaj što više obim transporta da bi spustio cenu. Drugim rečima, kada pogledamo kako rade globalne logističke firme, one nemaju tako velike probleme, naprotiv, nekima prihodi i rastu u odnosu na neke male kompanije”, istakao je Aćimović i dodao da je u transportu uvek cilj povećati obim aktivnosti.

Pročitajte još:

Profesor Ekonomskog fakulteta je naglasio da je pristalica toga da u svakom segmentu treba favorizovati javni transport, a da se u narednom periodu treba pozabaviti i saobraćajnim sistemom.

“Ponudu na transportnom tržištu čine dva segmenta – jedan je infrastruktura, u koju mi lepo i dosta toga ulažemo u poslednjih nekoliko godina, ali smo, da tako kažem, morali da se bavimo saobraćajnim sistemom u kojem imamo različite prevozničke firme u različitim prevoznim granama”, naveo je Slobodan Aćimović.

Istakao je da u Srbiji postoje firme koje su zamenile svoje dobavljače iz Kine dobavljačima iz Turske.

“Obračun je sledeći. Iz Kine zbog različitih korona zadržavanja, lokdauna različitih kineskih luka, brod se em duže pakuje, em duže plovi. Sad ide i do 100 dana, ranije je išao 35 do 40 dana do Srbije. Onda je sasvim logično da je to mnogo isplativije da se malo plati i skuplje neki repromaterijal, da se on nabavi iz Turske ili neke bliže zemlje”, objasnio je Aćimović.

Govoreći o avio-prevozu, profesor Aćimović je rekao da je ta vrsta prevoza bila u “nokdaunu”, a da su avio-prevozioci više kratili troškove nego što je trebalo da ih skrate.

Istakao je da je drumski prevoz dominantan i da se njime najviše treba baviti, a i da je po pravilu usitnjen, za razliku od pomorskog, železničkog i avio-prevoza.

Profesor Aćimović je napomenuo da se na cene može uticati stimulisanjem delatnosti i smanjenjem cene ulaska vozača na tržište, kao i da se smanji broj godina i da se mladi ljudi postepeno ubacuju u sistem.

Izvor: RTS

Dogovoreno potpisivanje memoranduma sa Crnom Gorom o saradnji u oblasti zaštite životne sredine

30.06.2022

PHOTO-2022-06-29-21-46-00 (1) — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U okviru zvanične posete delegacije Crne Gore Beogradu, održan je sastanak na kojem su ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović i ministarka ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Crne Gore Ana Novaković Đurović razgovarale o unapređenju saradnje u oblasti zaštite životne sredine.

Ministarke su razgovarale o pitanjima iz delokruga resora kojima rukovode i saglasile se da je potrebno konkretizovati saradnju dve zemlje u oblasti zaštite životne sredine.

Pročitajte još:

Dogovoreno je i potpisivanje Memoranduma o razumevanju i saradnji u oblasti zaštite životne sredine, kojim će se bliže definisati zajedničke aktivnosti dva ministarstva. Memorandum će biti osnov za intenziviranje prekogranične saradnje, prvenstveno u oblasti upravljanja otpadom i monitoringa zagađenja.

Složile su se da zaštita životne sredine ne poznaje granice i da je od velikog značaja za građane obe zemlje da postoji regionalna saradnja u ovoj oblasti.

Energetski portal

Najjeftiniji EV na svetu osvaja tržišta – kreće proizvodnja i u Indoneziji

29.06.2022

Maleni Honguang MINI, električni automobil koji proizvode kineske kompanije SAIC Motor i Vuling Motors u saradnji sa Dženeral Motorsom, skrenuo je veliku pažnju svetske javnosti odmah nakon što se pojavio na kineskom tržištu sredinom 2020. godine.

Jednostavan i moderan dizajn, dobre performanse i pristupačna cena učinile su da ovaj model doživi veliki uspeh u Kini, pa je 2021. godine Honguang MINI bio najprodavanije električno vozilo u ovoj zemlji sa 395.451 prodatih jedinica.

Njegova popularnost nastavlja da raste, a početkom ovog meseca unapređena verzija pod nazivom Er EV (Air EV) premijerno je predstavljena u Džakarti. Er Ev će se naći u prodaji u drugoj polovini ove godine i biće prvo električno vozilo iz Honguang porodice koje se prodaje van granica Kine.

Pročitajte još:

Ovaj model će se proizvoditi u predgrađu Džakarte što ujedno znači da bi Er EV mogao da utre put malim kineskim električnim automobilima ka globalnom tržištu, prvenstveno ka tržištu Novog Zelanda i Australije.

Unapređeni model je nešto veći od svog prethodnika i može imati motor snage 30 kW ili 50 kW. Maksimalna brzina mu je oko 100 km/h, a sa jednim punjenjem može preći blizu 300 km.

Budući da je cena prvog modela Honguang MINI oko 4.200 dolara, očekuje se da će Er EV biti znatno skuplji, ali i dalje jeftiniji od ostalih električnih automobila. U Indoneziji će koštati do 9.745 dolara.

Milena Maglovski

Energetika će biti glavna tema na agendi nove vlade

29.06.2022

te nikola tesla — Foto: TE "Nikola Tesla B"

Energetika će biti glavna tema za narednu vladu, a u aktuelnoj situaciji važno da budemo hrabri i mudri prilikom donošenja teških odluka, poričila je premijerka Srbije Ana Brnabić u razgovoru za RTS.

Prema njenim rečima, iako je vlada u tehničkom mandatu, ona nastavlja da obavlja svoju dužnost i radi sve što je važno za život građana. Vlada, takođe, usvaja akcione planove, priprema zakone, usklađuje srpsko sa evropskim zakonodavstvom, rekla je Brnabić.

Energetika je postala političko pitanje

Premijerka je istakla da će energetika biti glavna tema na agendi buduće vlade. Napominje da je pitanje energetike danas političko pitanje i da je zahvaljujući kredibilitetu i vezama koje predsednik Vučić ima, Srbija uspela da u kratkom roku obezbedi gasni aranžman sa Mađarskom.

Pročitajte još:

“Mi smo jasno rekli da ćemo cene i kupovnu moć građana i konkurentnost privrede štititi, gledaćemo da što duže izdržimo. U ovom trenutku kod nas je cena struje tri do pet puta niža nego u EU”, rekla je premijerka.

Ističe da se u saradnji sa fakultetima radi na pronalaženju rešenja kako bismo imali što efikasniju potrošnju energenata.

“Kao što smo u pandemiji naučnu zajednicu angažovali da nađe rešenja da budemo samoodrživi, pa napravili elisa test, respirator, bolnicu za četiri meseca, to sad pokušavamo u energetici. Imala sam sastanak sa EPS-om, ali i fakultetima – da pokušamo da delom kupimo kvalitetniji ugalj, da ga mešamo sa lignitom da bismo od manje uglja dobili više električne energije“, navodi premijerka.

Izvor: RTS

Saradnja sa Izraelom u sprovođenju zelene agende i jačanju energetske bezbednosti

29.06.2022

solarni_paneli — Foto-ilustracija: Unsplash (Red Zeppelin)

Memorandum o razumevanju između Ministarstva rudarstva i energetike Srbije i Ministarstva energetike Izraela o saradnji u oblasti zelene energije predstavlja osnovu za unapređenje privrednih aktivnosti, rekla je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović tokom sastanka sa ambasadorom Izraela Jakelom Vilanom.

Na sastanku je bilo reči o procesu energetske tranzicije, zajedničkim projekima OIE i daljem razvoju sveukupnih bilateralnih odnosa.

„Srbija se donošenjem novog zakonodavnog okvira, posebno Zakona o korišćenju OIE, jasno opredelila da ide ka dekarbonizaciji i započela proces energetske tranzicije i na tom putu želimo da što više sarađujemo sa Izraelom, zemljom koja već ima zapažene rezultate u razvoju OIE“, izjavila je potpredsednica Vlade.

Pročitajte još:

Ministarka i ambasador razgovarali su i o saradnji u elektroenergetici, mogućnostima investiranja u visokonaponsku mrežu, kao i saradnji u gasnom sektoru.

Vlada Republike Srbije

Nezapamćena ekonomska kriza na Šri Lanki, prodaja goriva obustavljena na dve nedelje

29.06.2022

Foto-ilustracija: Pixabay (Skitterphoto)

Južnoazijska država suočava se sa najgorom ekonomskom krizom od sticanja nezavisnosti od Britanije 1948. godine, a od kraja prošle godine nije u mogućnosti da finansira ni uvoz osnovnih potrepština.

Pošto su rezerve goriva došle do dna, sa zalihama jedva dovoljnim za samo jedan dan, portparol vlade kaže da je zabrana prodaje jedini način da se uštede benzin i dizel za hitne slučajeve, zbog čega je proglašen i dvonedeljni prekid prodaje svih vrsta goriva, osim za hitne službe.

,,Od danas u ponoć neće se prodavati gorivo osim za hitne službe i zdravstveni sektor, jer želimo da sačuvamo ono malo rezervi koje imamo”, rekao je portparol u prethodno snimljenoj izjavi i izvinio se građanima zbog nestašice.

Šri Lanka se suočava sa rekordno visokom inflacijom i dugim nestašicama struje, što je već izazvalo višemesečne proteste, koji su često i nasilni, protiv predsednika države. Demonstranti su blokirali glavne puteve zahtevajući gas i gorivo, a televizijske stanice su prikazale kako se ljudi u nekim oblastima tuku oko ograničenih namirnica.

Pročitajte još:

Prošle nedelje su zatvorene sve državne škole, a državne institucije su radile sa manje zaposlenih kako bi smanjile broj ljudi koji moraju da putuju na posao zbog nestašice goriva. Zatvaranje državnog sektora trebalo je da se završi ove nedelje, ali je produženo do 10. jula, kada je predsednik zemlje obećao da će obnoviti zalihe goriva.

Vlada je u nedelju obećala da će primeniti sistem tokena za distribuciju ograničenih zaliha goriva, ali nije ni to uspela.

Četvoro od pet ljudi u zemlji počelo je da preskače obroke jer ne mogu da priušte da jedu, saopštile su Ujedinjene nacije, upozoravajući na preteću “užasnu humanitarnu krizu”.

Izvor: RTS

Ministri energetike EU podržavaju brže izdavanje dozvola za obnovljive izvore energije

28.06.2022

windmills-g30f9308a4_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (Oimheidi)

Foto-ilustracija: Pixabay (SailingOnChocolateRoses)

Ministri energetike EU usaglasili su svoje stavove o izmenama Direktive o obnovljivoj energiji i Direktive o energetskoj efikasnosti, čime se otvara put za bržu izgradnju obnovljivih izvora energije i pojednostavljeno izdavanje dozvola za vetroelektrane. Oni su se složili da Direktiva o obnovljivoj energiji sada treba da uključi dodatne mere predložene u REPoverEU akcionom planu za povećanje energetske bezbednosti EU. Ministri energetike EU na jesen će finalizovati izmene u pregovorima sa Evropskim parlamentom.

Energetski savet EU usaglasio je svoj stav o revidiranoj Direktivi o obnovljivoj energiji (RED) i Direktivi o energetskoj efikasnosti (EED). Ministri energetike EU su uključili elemente REPoverEU akcionog plana, energetskog odgovora EU na rat u Ukrajini, u svoje amandmane na RED-u. U svetlu sukoba koji je u toku, ministri su naglasili potrebu da se ubrza upotreba domaćih obnovljivih izvora energije kako bi se ojačala energetska bezbednost EU. Oni su se složili da širenje obnovljivih izvora energije i povezano proširenje mrežne infrastrukture na moru i kopnu u Evropi treba da se smatra pitanjem „Opšteg javnog interesa“ i „Javne bezbednosti“.

Pročitajte još:

Da bi obezbedili neophodnu izgradnju obnovljivih izvora energije, ministri energetike EU dogovorili su se o jasnim rokovima za izdavanje dozvola za nove projekte i olakšali izdavanje dozvola za projekte obnavljive energije. Kako bi se osiguralo da razvoj energije vetra ide ruku pod ruku sa zaštitom biodiverziteta, Evropski savet sada podstiče pristup biodiverziteta zasnovan na populaciji koji će pomoći u održavanju i poboljšanju zdravlja ugroženih vrsta ptica.

„Evropa sada želi 510 GW energije vetra do 2030. godine, u odnosu na 190 GW danas. To je 39 GW novih vetroelektrana svake godine. Evropa će to postići samo ako ubrza dobijanje dozvola. Veoma je dobro što su se ministri energetike EU sada složili da urade upravo to. Sve nove vetroelektrane trebalo bi da budu dozvoljene za najviše dve godine. Vlade treba da osiguraju da ovaj rok pokriva sve dozvole, uključujući procenu uticaja na životnu sredinu i dozvole za mrežu”, rekao je izvršni direktor VindEurope Giles Dickson.

Da bi se postiglo smanjenje gasova staklene bašte od 55 odsto do 2030. godine u poređenju sa nivoima iz 1990. godine, obnovljivi izvori energije moraju da se koriste izvan energetskog sektora. Države članice obavezale su se na procenu i uklanjanje prepreka za korporativne ugovore o kupovini energije iz obnovljivih izvora. Ovo će učiniti čistiju i konkurentniju energiju vetra dostupnom korporativnim potrošačima i podržaće širu dekarbonizaciju evropske privrede, posebno u energetski intenzivnim industrijama.

Danas je električna energija samo jedna četvrtina ukupne energije koja se troši u EU. Do 2050. to će biti tri četvrtine, 57 odsto energetskog sistema EU biće direktno elektrificirano, još 18 odsto će biti elektrificirano indirektno putem obnovljivog vodonika i njegovih derivata. Usvajanjem specifičnih sektorskih ciljeva, ministri energetike EU dodatno su ojačali poziciju obnovljivog vodonika. Dogovorili su se o obaveznom cilju obnovljivog vodonika u industriji od 35 odsto do 2030. i 50 odsto do 2035. godine, kao i indikativnom cilju obnovljivog vodonika u transportu od 5,2 odsto do 2030. godine.

Države članice sada su spremne da započnu razgovore sa Evropskim parlamentom o revidiranom RED-u. Sledeći korak je da Evropski parlament glasa o svom stavu o Direktivi u svom Komitetu za industriju i energetiku 13. jula. Završni pregovori bi tada mogli da počnu na jesen.

Izvor: WindEurope

1...432433434...1,670 Page 433 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM