Ako ste kao mali voleli da spremate kolače od blata, možda ćete poželeti da se još jednom poigrate i dobro uprljate, ali ovoga puta radeći na malo ozbiljnijem projektu.

Baš kao što se svi lekoviti sastojci, koje danas mahom unosimo u organizam kroz suplemete, nalaze u prirodi oko nas, tako se i neprocenjiv građevinski materijal nalazi tik ispod naših nogu.

Blato je vekovima jedna od osnovnih komponenti za izgradnju toplih, postojanih, zdravih i održivih domova, a danas se u mnogim ruralnim krajevima sveta još uvek gradi na „starinski“ način.

Međutim, moderni gradovi i sela prešli su u tabor cigli, blokova, betona i stiropora, a samo ponegde se mogu videti stotinu godina stare, trošne kućice od blata.

Na sreću, interesovanje za spoj tradicionalne gradnje i modernih objekata raste, pa je sve više arhitekti koji nas uveravaju da je blato jedan od najsavršenijih građevinskih materijala sa velikim potencijalom u savremenoj i održivoj arhitekturi. Evo koji su njihovi razlozi.

Ublažava klimatske promene

Proizvodnja cementa i drugih veštačkih građevinskih materijala rezultuje velikim emisijama štetnih gasova koje pogoršavaju klimatsku krizu. Građevinski sektor odgovoran je za 6 odsto globalnih emisija ugljen-dioksida, što je znatno više od emisija poreklom iz avio-industrije koje čine 2,5 odsto.

Zagađenje bukom usled korišćenja teških mašina i gomilanje nereciklabilnog građevinskog otpada na deponijama takođe su značajne posledice po životnu sredinu, pa je jasno zbog čega moramo da se okrenemo prirodnim materijalima kad god je to moguće.

Takođe, svima nam je poznato kako beton upija i zadržava sunčevu toplotu tokom vrelih dana dovodeći urbane sredine do usijanja. U trenutku kada porast globalne temperature moramo da zadržimo ispod 1,5 °C, vreme je da se upoznamo sa održivim i prirodnim metodama gradnje.

Korišćenje blata ne samo što ne doprinosi emisijama štetnih gasova i ne zahteva upotrebu bučnih mašina, već i reguliše spoljašnju i unutrašnju temperaturu objekata budući da zidovi od blata polako upijaju i skladište toplotu.

Čuva zdravlje

Iako useljenje u novi dom mogu da upotpune mirsi sveže lakiranog drveta i tek okrečenih zidova, istraživači sa Univerziteta u Mičigenu upozoravaju da se iza njih krije preko 50 kancerogenih hemikalijama čija je koncentracija i do 1.000 puta veća od dozvoljene.

Još jedan problem je i to što se ova štetna isparenja duže zadržavaju u prostorijama ukoliko nam je kuća obučena u stiropor koji se ponaša kao nepropustiva plastična kesa, i na sve ima najnovije PVC prozore koji savršeno dihtuju.

Verujem da nam je, nakon ovog saznanja, svima primamljivije da živimo u kući od blata u kojima nema ni trunke kancerogenih isparenja.

Snižava troškove gradnje

Danas se za blato mahom odlučuju oni koji ne mogu da priušte moderne građevinske materijale ili oni koji žive na nepristupačnim mestima do kojih je dopremanje opreme za izgradnju otežano.

Ipak, verujem da će se svima dopasti ideja da značajno smanje troškove izgradnje, a blato je pravi način da se to postigne. Ono je dostupno maltene svima i uz savladavanje osnovnih tehnika za izgradnju može postati besplatan i moćan materijal u vašim rukama.

Kreativne duše uz pomoć blata mogu realizovati skoro sve svoje zamisli, a, kao što rekoh, osim veštih prstiju, ni specijalne mašine vam nisu potrebne.

Unapređuje energetsku efikasnost

Naši preci živeli su u energetski efikasnim domovima što se, vekovima kasnije, ne može reći za većinu sadašnjih objekata. Neimari su nekada dobro znali kako da sagrade kuću koja je zimi topla, a leti hladna, a velika zasluga za energetsku efikasnost pripisivala se blatu.

Zidovi od blata sprečavaju da se kuća previše zagreje leti tako što polako apsorbuju sunčevu toplotu koju oslobađaju noću. Sa druge strane, mogućnost da zadrže toplotu tokom hladnih dana čini temperaturu u kućama od blata optimalnom i zimi, pa se u pogledu dodatnog grejanja i hlađenja mogu ostvariti značajne uštede.

Važno je i to što su kuće od blata porozne, dišu i ne nude nam energetsku efikasnost nauštrb svežeg vazduha.

Kompatibilno sa savremenim tehnologijama

A sada glavno pitanje – može li blato naći svoje mesto u eri modernih kuća i zgrada i odgovoriti na sve potrebe savremenog stanovanja?

Odgovor je – može! Štaviše, gradnja na tradicionalan način sve je popularnija kada su u pitanju objekti 21. veka jer, kao što sam pomenula, vešte arhitekte i graditelji  blatom mogu realizovati sve naše ideje.

Osim toga, ovakvi domovi kompatibilni su sa naprednim tehnologijama te se mogu upotpuniti solarnim panelima i smart home sistemima koji će dodatno unaprediti kvalitet života i smanjiti potrošnju električne energije.

Milena Maglovski