Agroanalitičar Goran Đaković rekao je za RTS da je izazov proizvodnja ratarskih useva koja su oštećena sušom, jer ne znamo do kraja posledice te suše. Kiša koja pada ovih dana može da pomogne šećernoj repi, dok kukuruzu neće mnogo pomoći i na pojedinim parcelama u Vojvodini se već radi prinudna žetva i gde su prinosi ispod pet tona po hekatru.
Problem je, ističe Đaković, i nahraniti stoku i treba se posavetovati sa stručnim poljoprivrednim službama.
,,To je besplatna pomoć koju poljoprivrednici dobijaju i koju finansira država i treba da se posavetuju oko pripreme silaže, šta bi trebalo od dodataka primeniti da bi se dobila kvalitetnija hrana za ishranu stoke’’, objašnjava agroanalitičar.
Prema njegovim rečima kod suncokreta će biti nešto niži prosečan prinos, ali ga je više posejano pa će suncokreta biti dovoljno. I šećerna repa će imati bolji prinos, neće biti višegodišnji prosek od 50 tona po hektaru, već 46 do 48 tona.
,,Najproblematičniji su kukuruz i soja, gde je šteta najvidljiivija. Izbor hibrida koji ćete gajiti u mnogome opredeljuje i kako ćete proći. Ne treba saditi kukuruz u peskovitim zemljištima gde se suša ponavlja, naročito ne visokoprinosne hibride’’, smatra Đaković.
Pročitajte još:
Mleka će biti dovoljno
U prvih šest meseci ove godine smo, prema podacima Privredne komore Srbije, uvezli mleka i mlečnih proizvoda za 90 milona evra.
Agroanalitičar Goran Đaković ističe da je to više stanje na tržištu ako se ima u vidu da je Srbija mleka i mlečnih prozvoda izvezla za 44 miliona evra.
,,Za poljoprivredne prozvođače nije popularno da čuju da se nešto uvozi, ali mi smo država koja je tržišno uređena’’, smatra Đaković i dodaje da su mnogi zaboravli da smo pet godina uzastopno od 2015. do 2020. prosečno za jedan posto rasli sa proizvodnjom mleka.
Naglašava da u Sloveniji nema podsticaja po litru mleka već samo podsticaji za krave i da trenutno iznose 47 centi što je manje od 60 dinara.
,,Mislim da naši poljoprivrednici danas dobijaju više ako imamo u vidu i subvenciju po litru mleka, prosečno imaju 50 dinara po litru mleka. Čuo sam da najveći otkupljivač daje 54,55 dinara’’, kaže Goran Đaković.
Smatra da tržište i platežna mogućnost određuju sve pa i cene na tržštu.
,,Ne možemo mi imati skuplje mleko ovde nego u EU. Pritom treba imati u vidu da i troškovi nisu identični našim ljudima kao na primer slovenačkim proizvođačima ili u EU gde su značajno veći i porezi, i plate. U Nemačkoj je 10 evra radni sat u poljoprivrednoj proizvodnji’’, objašnjava agroanalitičar.
Izvor: RTS
