Erste Banka odobrila preko pet miliona evra za više od 500 početnika u poslovanju

08.04.2024

Socijalno bankarstvo_Erste — Erste Banka

Preko 70 odsto početnika u poslovanju uspelo je da sačuva svoja radna mesta, a čak 48 odsto kreiralo je nova, pokazuje najnovije istraživanje Erste Banke i Erste Grupe, urađeno na osnovu Izveštaja o proceni uticaja socijalnog bankarstva (Impact Report). Zahvaljujući radu Odeljenja socijalnog bankarstva Erste Banke u periodu od 2017. do kraja 2023. godine, u Srbiji je preko 500 početnika u poslovanju dobilo podršku u iznosu od 5.2 miliona evra.

Tokom 2023. godine, socijalno bankarstvo Erste Banke pružilo je finansijsku podršku početnicima u poslovanju u vidu 87 kredita u iznosu od skoro 900.000 EUR. Napravljeni su značajni koraci ka unapređenju proizvoda i usluga za početnike u poslovanju. Postavljene su osnove za dalja unapređenja, kako u oblasti finansijske, tako i nefinansijske podrške kroz edukaciju 450 klijenata na temu finansijske pismenosti, održivosti u poslovanju, unapređenja prodaje, marketinga.

„Erste Banka je, kao lider u podršci početnicima u poslovanju, kroz svoj angažman u socijalnom bankarstvu doprinela izgradnji održivih poslovnih modela i jačanju preduzetničke klime u ovom regionu. Rezultati koje smo dobili zahvaljujući internim istraživanjima pokazuju da naša podrška rezultira značajnim povećanjem broja očuvanih radnih mesta i kreiranjem novih poslovnih prilika. Naravno, nastavljamo u istom smeru – da kontinuirano razvijamo nove linije proizvoda i usluga, kako bismo još efikasnije odgovorili na potrebe svojih klijenata i zajednice, a time i nastavili da pružamo održivu podršku ekonomskom razvoju,“ izjavio je Ivan Radojević, Šef odeljenja socijalnog bankarstva Erste Banke.

Pročitajte još:

Posvećenost podršci početnicima u poslovanju Erste Banke potvrđuju i dobri rezultati telefonskog istraživanja koje je urađeno na reprezentativnom uzorku od 67 finansiranih klijenata. Preko 81 odsto anketiranih početnika u poslovanju izjavilo je da je njihova ekonomska situacija bolja zahvaljujući saradnji sa Bankom. Skoro trećina početnika u poslovanju ne bi bila u mogućnosti da pokrene ili proširi svoj posao da nije bilo ovakve podrške, a čak 86 odsto početnika u poslovanju potvrdilo je da su doneli pravu odluku kada su započeli svoj biznis.

Tokom 2024. godine, Erste Banka planira da pruži podršku početnicima u poslovanju organizovanjem preko 120 mentorskih sesija i pet biznis treninga, kao i da finansijsku podršku dobije barem 100 klijenata.

Rezultati Socijalnog bankarstva na nivou Erste Grupe u 2023. godini

Protekle godine, Erste Grupa je obezbedila 125,5 miliona za finansiranje i i ukupno je podržano oko 6400 početnika u poslovanju, mikro preduzeća i neprofitnih organizacija u Austriji i Centralnoj i Istočnoj Evropi. Od njegovog lansiranja 2016. godine, socijalno bankarstvo Erste Grupe obezbedilo je finansijsku podršku u vidu kredita u ukupnom iznosu od oko 600 miliona evra za gotovo 50.000 klijenata.

Erste Grupa je svojim socijalnim bankarstvom od 2016. godine do danas pomogla da se sačuvaju postojeća i otvore nova radna mesta za 100.000 ljudi. Na skoro dve trećine ovih radnih mesta Saopštenje za medije Beograd – 3. april 2024. zaposlene su žene, dok 30 odsto od ukupnog broja radnih mesta čine radna mesta za marginalizovane društvene grupe. Kroz svoje programe socijalnog bankarstva Erste Grupa teži da podrži kreiranje i zadržavanje 200.000 radnih mesta i do 2030. godine obezbedi podršku od čak milijardu evra.

Kompletan Izveštaj o proceni uticaja socijalnog bankarstva u okviru Erste Grupe možete pogledati na linku ili pročitati ovde.

Izvor: Erste Banka

Na dnu okeana i do 11 miliona tona plastike

07.04.2024

water-plastika — Photo-illustration: Pixabay

Zabrinutost zbog zagađenja mora u nama prvenstveno budi vidljiva plastika koja pluta na površini vode, ali ono što još više treba da nas brine jeste potonuli plastični otpad koji na morskom dnu ostaje zauvek.

Istraživači iz Australijske nacionalne naučne agencije CSIRO, u saradnji sa kolegama sa Univerziteta u Torontu, procenjuju da se na dnu okeana nalazi i do 11 miliona tona plastičnog otpada.

Kako navode u svom istraživanju, objavljenom u naučnom žurnalu Science Direct, svakog minuta u okean ulazi plastika ekvivalentna zapremini prosečnog kamiona za smeće. S obzirom na to da se očekuje da će se upotreba plastike udvostručiti do 2040. godine, razumevanje kako i kuda ona putuje je ključno za zaštitu morskih ekosistema i divljih životinja, smatraju naučnici.

Dr Deniz Hardesti iz agencije CSIRO rekla je da je ovo prva naučna procena količine plastičnog otpada koji se akumulira na dnu okeana pre nego što se razbije na manje komade i pomeša u okeanski sediment.

„Znamo da milioni tona plastičnog otpada ulaze u naše okeane svake godine, ali ono što nismo znali je koliko ovog zagađenja završi na dnu“, rekla je Hardesti.

PROČITAJTE JOŠ:

Iako je postojala prethodna procena mikroplastike na morskom dnu, ovo istraživanje se bavi većim predmetima, od mreža i čaša do plastičnih kesa i svega ostalog.

Alis Zu, vođa studije i naučnica sa Univerziteta u Torontu, rekla je da bi procena plastičnog zagađenja na dnu okeana mogla biti i do 100 puta veća od količine plastike koja pluta na površini vode.

„Površina okeana je privremeno počivalište plastike, tako da se očekuje da će, ako možemo zaustaviti plastiku da ulazi u naše okeane, količina biti smanjena. Međutim, naše istraživanje je otkrilo da će plastika nastaviti da završava u dubokom okeanu, koji postaje stalno počivalište plastičnog zagađenja mora“, rekla je Zu.

Naučnici su konstruisali dva prediktivna modela za procenu količine i distribucije plastike na dnu okeana – jedan zasnovan na podacima dobijenim uz pomoć podvodnih vozila na daljinsko upravljanje (ROV), a drugi iz podvodnih mreža.

Koristeći ROV podatke, procenjuje se da se na dnu okeana nalazi tri do 11 miliona tona plastičnog otpada. Rezultati takođe otkrivaju da se plastična masa grupiše oko kontinenata – otprilike polovina (46 odsto) plastike na dnu okeana nalazi se na dubini iznad 200 m, dok dubina okeana od 200 m do čak 11.000 m sadrži ostatak plastične mase (54 odsto).

Milena Maglovski

Energetik Energija osvaja regionalno tržište

07.04.2024

Energetik-36 — Foto: Energetik energija d.o.o

Kao jedan od vodećih distributera fotonaponskih komponenti na Balkanu, Energetik energija d.o.o. svojim klijentima nudi najbolja rešenja iz oblasti fotonapona. O svemu što su tokom ove godine uradili i planovima za narednu, razgovarali smo sa Rikardom Frizingelijem, izvršnim direktorom kompanije Energetik energija d.o.o.

Biti najveći regionalni distributer fotonaponskih proizvoda zahteva stalnu posvećenost. Kako uspevate da održite takvu poziciju, sa kojim izazovima se suočavate i kako ih prevazilazite?

-Iskreno, ne znam da li je Energetik najveći specijalizovani distributer fotonaponskih proizvoda na ovim prostorima, ali sve više klijenata polaže poverenje u nas, osećajući naš napor da ih sve bolje razumemo. Ovo regionalno tržište je i dalje puno kompanija koje se istovremeno bave instalacijom i distribucijom proizvoda, ali pitanje je kako mogu održati kvalitet izvođenja radova tako različitih poslova međusobno. Biti pravi specijalizovani distributer za fotonapone ne znači samo imati proizvode na lageru, brzu logistiku, čak i ne znači ni slanje e-mailova instalaterima sa niskim cenama. Ovo je zapravo savršen način da pokažete instalaterima solarnih sistema šta zapravo mislite o njima. Srećom, instalateri fotonaponskih sistema su svakim danom više od preduzeća koje traži samo najbolju cenu. Oni kupuju kao i mi, od onih koji zaista dokazuju sposobnost da razumeju naše svakodnevne probleme, od onih koje doživljavamo kao empatične i kompetentne u vezi sa našim poslom. Tražimo one koji su spremni da kreiraju rešenje po meri ako je to potrebno, ili standardnu i brzu kombinaciju proizvoda ASAP po potrebi. U Energetiku nismo konkurencija našim kupcima. Naši tehničari kontinuirano unapređuju veštine i znanja naših kupaca na nedeljnom nivou u saradnji sa našim partnerima/renomiranim proizvođačima PV opreme. Zbog njihovog iskustva od preko 20 godina u stvarnim instalacijama, priznati su kao pioniri fotovoltaike u regionu. Ove godine preduzeće Energetik energija d.o.o. je objavio VODIČ ZA SKLADIŠTENJE i MAPU SKLADIŠTENJE 2023.

U FOKUSU:

Šta ove priručnike čini važnim za kupce i kakvi su njihovi utisci?

-Znanje i kompetencije, brzi odgovori i prava rešenja su naše prednosti. Tokom ove godine objavili smo razne alate/priručnike i organizovali brojne edukativne sastanke i treninge u Sloveniji, Srbiji i Hrvatskoj. Svi ovi događaji nadmašili su naša očekivanja. U julu, tokom jednog događaja u Beogradu, tražili smo da nam se obezbedi dodatni prostor zbog velikog interesovanja. Kompetencije nisu nešto što raste kao pečurke; proizlaze iz godina iskustva, grešaka i rešenja. Alati/priručnici koje kreiramo i sastanci koje organizujemo uvek uključuju segment koji uključuje proizvođače kao što su SolarEdge, Sungrow, Trina solar ili K2 sistemi i poseban deo kada Energetik tim objašnjava temu direktno kupcima. Ove teme mogu da pokrivaju birokratiju, papirologiju, nove podsticaje i još mnogo toga. Prave diskusije se vode efikasno, bez gubljenja vremena naših kupaca, jer smo svesni da nemaju vremena.

Pratimo tržište i, u bliskoj saradnji sa proizvođačima, pratimo svaku promenu i kada se ona desi, uvek ažuriramo i obaveštavamo kupce o tome. Poslednja izmena koju smo napravili je zapravo potpuno nova Uporedna tabela baterijskih sistema sa najnovijim informacijama i proizvodom od kraja oktobra 2023. Gde naši pretplatnici njuzletera mogu naći sve moguće kombinacije pretvarača i baterija.

Verujemo da je 2023. bila još jedna uspešna godina za poslovanje vaše kompanije. Šta biste istakli kao najznačajnija dostignuća?

-Energetik raste, brojke potvrđuju ovaj trend i u 2023. Imamo kupce iz cele EU koji dolaze svake nedelje da bi kupovali kod nas. Siguran sam da u Energetici pronalaze istu pažnju i pristup našem poslu i istu strast prema kupcima. To je još jedna potvrda da se kupci osećaju sigurno i da ih razumemo i da zaista dobijaju sve potrebno za uspešno zaključene poslove.

Intervju vodila: Katarina Vuinac

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Konferencija Zelena energetska tranzicija

07.04.2024

U saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Belgijsko-srpska poslovna asocijacija, Helensko privredno udruženje Srbije, Švajcarsko-srpska trgovinska komora i Hrvatski poslovni klub organizuju konferenciju pod nazivom Zelena energetska tranzicija.

Konferencija će biti održana u petak, 19. aprila 2024. godine u velikoj sali Privredne komore Srbije sa početkom od 10 časova.

Ovaj zajednički skup organizuje se u cilju osnaživanja dijaloga bilateralnih poslovnih asocijacija sa Privrednom komorom Srbije na temu sprovođenja zelene energetske tranzicije, jednog od strateških ciljeva Republike Srbije. Na osnovu predloga članova četiri bilateralne poslovne asocijacije definisane su teme koje će biti predstavljene na konferenciji:

CBAM – Carbon Border Adjustment Mechanism – Kako će mehanizam za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) uticati na srpsku privredu? O ključnim pitanjima, obavezama i rokovima obveznika CBAM-a tokom tranzicionog perioda u kontekstu klimatske mere koja će sprečiti rizik od curenja ugljenika i podržati povećanu ambiciju EU na ublažavanju klimatskih promena.

Učešće komercijalnih kupaca na tržištu električne energije – Zakon o energetici prepoznaje dve kategorije kupaca: domaćinstva i male kupce koji su na garantovanom snabdevanju, kao i komercijalne kupce koji se odnose na industriju, poljoprivredu i sektor usluga među kojima su trgovina, hoteli, banke i dr. Komercijalni kupci imaju pravo da učestvuju na berzi i kupuju električnu energiju po berzanskim cenama. Ova vrsta učešće zahteva određena predznanja kompanija, ali ujedno pruža i benefite koji omogućavaju dobijanje zelene energije po prihvatljivoj ceni. Mogućnosti učešća, benefite i rad berze.

Energetski portal

I mede i med – kako do suživota medveda i ljudi?

07.04.2024

bear_medved_cub_meče — Foto-ilustracija: Pixabay

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) pokrenulo je u jugozapadnoj Srbiji projekat “I mede i med, da uvedemo red” koji ima za cilj da spreči moguće štete koje rastuća populacija mrkog medveda uzrokuje u domaćinstvima, voćnjacima i pčelarstvu kao i da podrži razvoj eko-turizma promovisanjem prirodnih dobara koje odlikuju ovo područje.

Mrki medved je najveći mesojed u Srbiji sa 3 prisutne populacije: Dinarsko-pindska na zapadu, Karpatska na istoku i Istočno balkanska na jugu zemlje. Zbog zakonske zaštite ove vrste i male gustine naseljenosti ljudi, broj mrkih medveda se polako povećava, što usled nedostaka hrane dovodi do napada medveda na stoku, štete na voćnjacima i posebno na košnicama. Niski prihodi i spore reakcije vlasti u pogledu kompenzacije znače da poljoprivrednici sami sprovode pravdu trovanjem ili odstrelom medveda. Pored ilegalnog ubijanja preti im i gubitak staništa. Stoga je DZPPS pokrenulo projekat koji razvija mrežu lokalnih poljoprivrednika koji žele da u preveniciji šteta nastalih od medveda koriste rešenja zasnovana na prirodi.

PROČITAJTE JOŠ:

“Bilo je prvo potrebno sakupiti podatke o interakcijama sa medvedima u ovom području, slučajeve kada su ih ljudi videli ili kada su načinili neku štetu. Veliki broj ovih podataka smo sakupljali direktno na terenu, kroz razgovor sa poljoprivrednicima, lovačkim udruženjima, upravljačima zaštićenih područja, pogotovo sa predsednicima pčelarskih udruženja koji su nam nesebično ustupili podatke. Sada imamo izrađenu mapu na osnovu koje možemo zaključiti gde se susreti najčešće dešavaju i gde treba najpre reagovati. Ono na šta se ljudi takođe žale jestu administrativni problemi sa kojima se susreću prilikom prijavljivanja šteta nadležnim institucijama“ pojašnjava Damir Trnovac, biolog Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, koordinator ovog projekta.

Projekat se realizuje u Zlatiborskom okrugu i delu Raškog okruga gde se nalazi naša najveća populacija mrkog medveda. Pet domaćinstava najugroženijih pčelara će dobiti ograde dovoljno snažne da zaštite imovinu od medveda, a biće posađeno i 300 sadnica autohtonog voća kao izvor hrane za medvede, čime će i u praksi biti pokazano da postoje korisna rešenja zaštite kako za ljude tako i za mrke medvede.

Drugi vid podrške suživotu sa medvedima jesu obrazovne aktivnosti kao i razvoj eko-turizma u ovoj oblasti. Biće napravljen kratak film o prirodnim vrednostima i turističkim potencijalima ovog područja, koji će biti ustupljen lokalnim turističkim agencijama u promotivne svrhe, a sa istim ciljem će biti prikazivan i u lokalnim i nacionalnim medijima. U planu je da se u kratkim video formatima na društvenim mrežama predstave akcije postavljanja zaštitnih ograda, sadnje voća i delatnost pčelara ovog područja.

Izrađena je brošura o mrkim medvedima i načinima prevencije štete koju pričinjavaju, koja se već uveliko distribuira u projektnoj oblasti, a takođe će biti korišćena i tokom radionica sa decom koje će biti održane u pet osnovnih škola. Projekat su podržali EuroNatur, nemačka fondacija za zaštitu prirode i Deuter, nemačka kompanija za proizvodnju planinarske opreme.

Izvor: DZPPS

Proizvodnja vodonika iz stena bogatih gvožđem bez emitovanja ugljen-dioksida?

06.04.2024

stena , priroda — Foto-ilustracija: Unsplash (Liz Joseph)

Za vodonik se neretko kaže da je gorivo budućnosti, zato što njegovim sagorevanjem ne dolazi do ispušanja ugljen-dioksida. Ipak, za sada se i dalje najveći deo vodoničnog gasa proizvodi iz prirodnog gasa, što dovodi do stvaranja ovih emisija tokom procesa proizvodnje. Naučnici sa Univerziteta Teksas u Ostinu (eng The University of Texas at Austin), pronalaze način kako bi dobijanje vodonika moglo da postane još održiviji proces.

Reč je o proizvodnji vodonika iz stena koje su bogate gvožđem i to bez emitovanja CO2. Kako se navodi, ukoliko projekat bude uspešan, mogao bi da bude prekretnica u energetskoj tranziciji i postane potpuno nova vrsta industrije vodonika, takozvani geološki vodonik. Iako ovo nije potpuno nov postupak, do sada nije pokušan i primenjen na industrijskom nivou.

Tim naučnika dobio je grant u značajnom iznosu od Ministarstva energetike SAD kako bi u saradnji sa naučnicima iz Škole energetskih resursa Univerziteta Vajoming (eng University of Wyoming’s School of Energy Resources), ispitali mogućnost ovog procena na različitim vrstama stena širom Sjedinjenih Država.

Pročitajte još:

Kakvo istraživanje naučnici žele da sprovedu?

Serpentinizacija predstavlja prirodan geološki proces tokom kojeg stene bogate mineralima u prisustvu molekula vode i pod određenim uslovima temperature i pritiska, stvaraju nove minerale, a vodnik se oslobađa kao nusproizvod.

Naučnici će nastojati da istraže katalizatore koji će pospešiti pomenuti geološki proces. Pojašnjenja radi, katalizatori su supstance koje ubrzavaju hemijske reakcije pri čemu se iste ne troše već mogu ponovo da se koriste.

Ukoliko budu uspeli da pronađu pogodne katalizatore, naučnici veruju da bi ovaj proces imao potencijal da značajno poveća proizvodnju vodonika na globalnom nivou.

Države širom sveta ulažu napore, naročito u poslednje vreme, kako bi se unapredila proizvodnja zelenog vodonika. Prisećanja radi, nedavno je najavljeno da će Nemačka i Alžir uspostaviti bilateralnu radnu grupu za vodonik, a takođe je i Egipat potpisao sedam Memoranduma o razumevanju sa međunarodnim programerima u oblasti zelenog vodonika i obnovljive tehnologije. I Evropska unija radi na projektima koji podstiču saradnju za razvoj vodonične infrastrukture.

Katarina Vuinac

ESG u naftnoj industriji – održivo poslovanje znači odgovornost

06.04.2024

Fokus poslednjeg Samita Ujedinjenih nacija o ciljevima održivog razvoja, koji je održan sredinom septembra, bio je upravo na ispunjenosti postavljenih ciljeva. Zvaničnici upozoravaju da se polako pali crvena lampica kada je reč o rokovima koji su definisani Agendom 2030. Ova svojevrsna Strategija održivog razvoja usvojena je na Samitu održanom 2015. godine i uključuje univerzalne smernice formulisane u 17 ciljeva održivog razvoja, koji su usmereni na ekonomski rast, socijalnu inkluziju i zaštitu životne sredine. Prema nekim informacijama, do sada je na globalnom nivou realizovano svega 15 odsto definisanih ciljeva, a dodatno zabrinjava podatak da je to prolazno vreme ostvareno na pola puta do zadatog vremenskog roka, kada se očekuje da svi ciljevi održivog razvoja budu u potpunosti završeni.

Održivi razvoj na domaćoj biznis sceni

Kako bi doprinele ispunjenju ciljeva UN u državama u kojima posluju, društveno odgovorne kompanije svoje korporativne politike i biznis strategije oblikuju vodeći se principima održivog razvoja. U pojedinim državama reč je i o zakonskoj obavezi. U Srbiji ova oblast nije regulisana zakonom, ali određeni broj kompanija ulaže velike napore kako bi doprinele ostvarenju globalnih ciljeva održivog razvoja. Izuzetak nije ni kompanija NIS, koja u svom Izveštaju o održivom razvoju prepoznaje 12 od 17 ciljeva UN, čijem ostvarenju doprinosi svojim aktivnostima i projektima na ovom planu. Među njima posebna pažnja je posvećena ciljevima koji promovišu bezbedan rad, zdravu i bezbednu radnu sredinu, ali i unapređenja u oblasti zaštite životne sredine.

U NIS-u ističu da promocija inkluzivnog i održivog ekonomskog rasta nije moguća bez kreiranja uslova koji će omogućiti bezbedan i zdrav ambijent za zaposlene, prvenstveno kroz unapređenje internih alata sa ciljem da se obezbedi manje povreda na radu i veća bezbednost zaposlenih. Kako navode, u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu postavili su najambiciozniji cilj – nula povreda na radu i profesionalnih oboljenja i bez negativnog uticaja na radnu i životnu sredinu. Zaposleni NIS-a, kao i svi izvođači, partneri i posetioci na lokacijama NIS-a moraju da se pridržavaju propisanih bezbednosnih procedura, a sama kompanija je uvek spremna da sa svojim partnerima implementira najbolju svetsku praksu u ovoj oblasti.

U FOKUSU:

Zlatna HSE (Health, Safety, Environment) pravila

U NIS-u je uvedeno šest Zlatnih HSE pravila kojih se moraju pridržavati svi zaposleni, kao i ostala lica dok rade ili borave na lokacijama NIS-a, u cilju povećanja bezbednosti na radu. Takođe, ustanovljen je sistem HSE osposobljavanja koji omogućava zaposlenima sticanje znanja i veština za upravljanje rizicima na svojim radnim mestima, dok se HSE obuke usklađuju sa poslovnim potrebama. U NIS-u je, između ostalog, za potrebe HSE obuka razvijen savremeni elektronski način učenja koji približava sadržaj na zanimljiv i interaktivan način, a rezultate je prepoznala i Uprava za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koja je ovoj naftnoj kompanija dve poslednje godine dodelila prvo mesto na takmičenju za dodelu nacionalnih priznanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u kategoriji Povelja 28. april.

Ekološki projekti u fokusu

Kako bi se obezbedili održivi oblici potrošnje, poslovanje NIS-a se temelji na odgovornom odnosu prema resursima i zaštiti životne sredine. Od 2009. godine kompanija je u ekološke projekte i projekte koji značajno doprinose unapređenju zaštite životne sredine u Republici Srbiji uložila više od 900 miliona evra. Jedan od rezultata je i smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduh od čak 90 odsto u vremenskom periodu od 10 godina. Kako navode, svoj odnos prema zaštiti životne sredine ugradili su u misiju i viziju kompanije, usvojene vrednosti i HSE politiku, što znači da ulaganja i napori u ovoj oblasti predstavljaju prioritet na svim nivoima i istovremeno svakodnevnu praksu u biznis procesima. NIS je takođe nastavio sa ulaganjima u zelenu agendu i obnovljive izvore energije postavljanjem 15 solarnih panela na benzinskim stanicama kompanije, čime je planirano i godišnje smanjenje emisije ugljen-dioksida od 600 tona.

Svakodnevni rad na polju održivog razvoja u svim segmentima poslovanja doprinosi dugoročnom održivom razvoju NIS-a. Kako ističu u kompaniji, jedino radeći u tom pravcu, mogu da obezbede održivi razvoj kompanije, ali i da pruže snažan doprinos ostvarenju ciljeva Ujedinjenih naciji, a samim tim i boljoj budućnosti za sve.

NIS

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Usvojen Memorandum o razumevanju sa ,,Francuskom Elektroprivredom“

06.04.2024

struja , električna energija — Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Memorandum o razumevanju, usvojen je između Vlade Srbije i „Francuske Elektroprivrede’’ (EDF), o uspostavljanju okvira za dugoročni dijalog i saradnju u oblasti energetske tranzicije i niskougljenične tehnologije.

Prema rečima Dubravke Đedović Handanović, ministarke rudarstva i energetike, Memorandumom se stvaraju uslovi za strateško partnerstvo sa „Francuskom elektroprivredom’’ (EDF) u proceni potencijala za razvoj nuklearnog civilnog programa u Srbiji, uz podršku razvoju stručnih kadrova i razmeni tehničkog znanja.

Ministarka je dodala i da je EDF iskazao interesovanje za saradnju sa „Elektroprivredom Srbije“ u razvoju novih, kao i revitalizaciji postojećih hidroelektrana, kao i hidroelektrana od regionalnog interesa, u cilju obezbeđivanja energetske bezbednosti Srbije primenom najboljih međunarodnih standarda u oblastima životne sredine, tehnologije i prakse.

,,Memorandumom je predviđena mogućnost saradnje u razvoju rešenja za skladištenje energije, pre svega baterija i zelenog vodonika, i rešenja za efikasno korišćenje proizvedene energije’’, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Ministarka se sastala i sa Pjerom Košarom, ambasadorom Francuske, sa kojim je razgovarala o saradnji u oblasti energetike.

,,Zbog rasta potražnje za električnom energijom koja će se učetvorostručiti do 2050. godine, kao i dekarbonizacije u energetskom sektoru, razmišljamo o upotrebi nuklearne energije koja jedina može da obezbedi baznu energiju i poštovanje „net-zero’’ koncepta’’, navodi se u saopštenju Ministarstva i dodaje da Francuska oko 70 odsto električne energije dobija upravo iz ovog izvora energije.

Ministarka je ukazala na to da zbog uvođenja moratorijuma na nuklearnu energiju Srbija nema dovoljno stručnjaka u ovoj oblasti, ali da će se u narednom periodu intenzivno razgovarati sa Ministarstvom nauke, prirodnim i tehničkim fakultetima, naučnim institutima i drugim institucijama u zemlji kako bi unapredili kapacitete neophodne za pripremu i realizaciju ovakvih projekata.

Energetski portal

Posetite prvi novosadski sajam ArchyEnergy – Zelena arhitektura i održiva gradnja

06.04.2024

zgrada - arhitektura - green building — Foto-ilustracija: Pixabay

U glavnom gradu Vojvodine, o prvi put, 8-9. aprila 2024. održava se ArchyEnergy sajam i stručna konferencija o zelenoj arhitekturi i građevinarstvu. Kao rezultat dugogodišnje posvećenosti građevinsko-arhitektonskih časopisa i portala „grenef“, „Podovi“ i „Prozori+Vrata“, u saradnji sa Nacionalnom asocijacijom za arhitekturu i energetsku efikasnost, „ArchyEnergy 2024“ će se održati po prvi put na novosadskom sajmu.

Sajam nudi jedinstvenu priliku za otvorenu i praktičnu razmenu znanja, iskustava i najboljih praksi u sektoru zelene gradnje, energetski efikasnih građevinskih materijala, rešenja za smart home, zelene fasade, izolacije podova, prozora i vrata, rasvete, aluminijumskih i PVC sistema, održive energije: toplotnih pumpi i solarnih panela, softvera, uz predstavljanje arhitektonskih projekata i primera dobra prakse iz regiona.

Događaj se sastoji iz dva dela: Izložbenog i Konferencijskog.

Za posetu sajamskom tj. izložbenom delu ULAZ JE SLOBODAN uz obaveznu registraciju na sajtu konferencije, registruj se na linku.

Konferencija je stručnog karaktera, namenjena arhitektama, projektnim biroima, investitorima, građevinskim kompanijama, izvođačima radovima, konsultantima za održivu gradnju, investicionim fondovima, energetskim menadžerima i predstavnicima institucionalnih i finansijskih tela… Predviđeni kapacitet mesta je popunjen u zaista kratkom roku, te je registracija za ovaj deo događaja zatvorena.

Budite u toku i posetite sajt ArchyEnergy konferencije u narednim danima kada ćemo objaviti nove informacije o datumu održavanja događaja u 2025. godini i rezervišite svoje mesto na vreme.

Pročitajte još:

SPOJ POSLOVNOG I STAMBENOG PROSTORA – RAPID INVEST JE KLJUČNI PARTNER ARCHYENERGY DOGAĐAJA

Celokupan događaj predstavlja priliku za povezivanje s ključnim akterima u oblasti arhitekture, energetske efikasnosti i tehnoloških, kao i održivih građevinskih inovacija. U okviru izložbe tj. sajma posetioci će imati prilike da vide proizvode 30 različitih kompanija iz sektora građevinarstva. Kompanije svoje usluge i proizvode predstavljaju putem izložbenih štandova i aktivnim učešćem na panelima.

Konferencija se održava u sedam panela tokom dva dana uz prisustvo preko 40 panelista, eminentnih predstavnika iz sektora koji će razmatrati i diskutovati na teme održivosti i energetske efikasnosti u projektovanju i izvođenju radova uz pažljivo razmatranje građevinskih materijala, inovativnih sistema i rešenja kojima se postiže veći komfor korisnika prostora uz što manji utrošak energije.

Ključni partner konferencije, ove godine je RAPID INVEST koji će na svom štandu i na prvom panelu predstaviti poslovno-stambeni objekat „Novella Business & Residence“. Ovaj objekat teži ka zadovoljavanju zahteva modernog okruženja uz implementaciju inovativnih rešenja. Diskusiju će započeti Miloš Petrović, direktor Arhi.pro arhitektonske kompanije koja je potpisnik projekta.

Kompanije koje su podržale događaj: Delta Real Estate, Viessmann, ACO, Alumil, Energy Net, Porcelanosa by Energy Net, Aluminco, Aluplast, Ariston, Baumit, Aliplast, ALU KOENIG STAHL, Elektrofokus grupa, Emerus, ETEX Group, Furnix, GEALAN, Impact Acoustic, Intra Lighting, JAF, Mega Concept, MIREX, Modularni Podovi, Totpromet d.o.o., Profilink, REHAU, Sisecam, SN TRADE, VEKA, Smart Concept, Nitea.

Više informacija na sajtu događaja – https://www.grenef.com/konferencija/

Izvor: ArchyEnergy

Narodi s Tihog okeana proglasili kitove pravnim licima da bi ih zaštitili

05.04.2024

kit , more , okean — Foto-ilustracija: Unsplash (Bart)

Foto-ilustracija: Unsplash (Todd Cravens)

Autohtoni narodi Novog Zelanda i ostrva Polinezije u Tihom okeanu pokrenuli su inicijativu da da zaštite kitove koji su za njih svete životinje i koje smatraju svojim precima: potpisali su sporazum kojim su kitove proglasili za pravna lica koja uživaju zakonsku zaštitu.

Sporazum je nedavno potpisan na Raratongi, najvećem ostrvu Kukovog arhipelaga. Na svečanosti kojoj su prisustvovali „kralj“ Maora Tuheitija Paki i veći broj predstavnika autohtonih stanovnika Kukovih ostrva i Tahitija, potpisana je deklaracija o zaštiti okeana.

Nadaju se da će se inicijativi pridružiti i stanovnici drugih ostrva i da će ona na kraju dobiti i svetski značaj da bi kitovi bilizaštićeni širom sveta – piše nemačka novinska agencija DPA.

Autohtoni novozelandski Maori veruju da su kitovi njihovi preci, u njima vide svoje rođake. Legenda kaže da su ih nekada tokom plovidbe okeanima štitili „tohora“ što je maorska reč za kitove iz južnih mora.

,,Zvuk pesme naših predaka postao je slabiji, njihov životni prostor je ugrožen i zato sad moramo da delujemo“, rekao je „kralj“ Maora.

Pročitajte još:

,,Ne smemo više da zatvaramo oči. Kitovi imaju odlučujuću ulogu za zdravlje našeg celokupnog ekosistema„, rekao je lider Maora, dodavši da smanjenje njihove brojnosti narušava krhku ravnotežu od koje zavisi sav život na Tihom okeanu. „Moramo da učinimo da spasemo ta veličanstvena bića pre no što bude prekasno“, rekao je Paki.

Te najveće sisare ugrožavaju ne samo klimatske promene, zagađenje, buka i sudari s brodovima, nego i komercijalni izlov. Ogromni plavi kit, i nešto manji grenlandski i zapadnopacifički sivi kit već se smatraju izuzetno ugroženim vrstama kojima uskoro preti izumiranje.

Kitovi su važan faktor u zaštiti od klimatskih promena pošto njihove izlučevine podstiču rast fitoplanktona koji proizvodi više od polovine kiseoniika na Zemlji – navodi se na sajtu organizacije za zaštitu kitova i delfina (WDC).

Izvor: Beta

TEPCO traži zeleno svetlo za reaktor 7 elektrane Kašivazaki-Kariva

05.04.2024

environment-nuklearna-energija — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija; Unsplash (brice-cooper)

Operater jedne od najvećih nuklearnih elektrana na svetu, Tokyo Electric Power Company (TEPCO), podneo je zahtev regulatornom telu za odobrenje punjenja reaktora sedam nuklearnim gorivom, nakon neaktivnosti koja je trajala više od decenije. Sama elektrana poseduje sedam reaktora, i kompanija sada teži da reaktori budu operativni, s obzirom da je određeni vremenski period radila na poboljšanju sigurnosnih mera u elektrani, koje su prepoznate i od strane Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Pre nekoliko godina kompaniji TEPCO zabranjeno je upravljanje elektranom Kašivazaki-Kariva, zbog prekršaja u sigurnosnim merama, i nijedan njen reaktor nije aktivan. Krajem prošle godine sama zabrana je ukinuta, tako da se sada radi na oživljavanju najveće elektrane, za šta su potrebna i dopuštenja na lokalnim nivoima, ne samo na državnom.

Kašivazaki-Kariva, smeštena u Japanu, poznata je po svojoj veličini i kapacitetu, jer je uglavnom zauzimala prvo mesto. Nakon zemljotresa i cunamija u Japanu 2011. godine, i incidentom sa elektranom Fukušuma Daiči, pooštrene su sigurnosne mere za sve nuklearne elektrane, što je uticalo i na elektranu Kashiwazaki-Kariwa.

Pročitajte još:

Sigurnosna pitanja u Kašivazaki-Kariva elektrani nisu ni tada bila nova. Zemljotres 2007. godine u severozapadnom regionu Nigata u Japanu, izazvao je štetu i privremeni prekid rada, što je ukazalo na potrebu za strožim sigurnosnim protokolima. Nakon Fukušime, potreba za poboljšanjem sigurnosti postala je još jasnija, što je dovelo do višegodišnjeg zatvaranja reaktora radi detaljnih inspekcija i nadogradnji.

U okviru ovih napora, fokus je stavljen na oživljavanje reaktora šest i sedam, za koje je sada TEPCO tražio dozvolu od Japanske regulatorne komisije za nuklearnu energiju (NRA) za ponovno pokretanje. Iako je tim IEAE izvršio nacrt nakon višednevne misije, i dao dalje predloge, čeka se njihov konačan odgovor, navodi se na sajtu IEAE.

Sedam reaktora Kašivazaki-Kariva elektrane, koji zajedno imaju kapacitet preko 8.000 MW, nalaze se između grada Kašivazaki i sela Kariva na obali Japanskog mora.

Ponovno pokretanje reaktora smatra se ključnim za povećanje proizvodnje električne energije i poboljšanje finansijske situacije, s obzirom na to da su ovi reaktori van mreže od 2011. i 2012. godine, kada su svi reaktori isključeni kao deo nacionalne reakcije na nuklearnu nesreću u Fukušimi, koja je dovela do privremenog zatvaranja, nakon čega su se godinama ponovo aktivirale. Zabrana koja je zadesila pomenutu elektranu nije joj dopuštala da ona bude jedna od aktiviranih, međutim, sada se pojavljuje ta mogućnost.

Energetski portal

Počela energetska sanacija 26 zgrada centralne vlasti u Beogradu

05.04.2024

Veliki projekat u oblasti energetske efikasnosti u zgradama centralne vlasti, obeležen je početkom radova u Zavodi za unapređenje obrazovanja i vaspitanja u Beogradu. Projektom „Energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti” planirana je energetska sanacija 26 zgrada centralne vlasti, u saradnji sa Razvojnom bankom Saveta Evrope (CEB) i UNDP.

Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, najavila je projekat i istakla da je za energetsku sanaciju 26 od 56 zgrada centralne vlasti, među kojima je i Palata Srbije, obezbeđeno 40 miliona evra. Ministarka je zahvalila partnerima iz Evropske Unije koji su realizaciju ovog projekta podržali bespovratnim sredstvima, među kojima su Kraljevina Španija i Slovačka. Radovi bi trebalo da budu završeni do 2027. godine.

„Ušteda energije je nešto od čega svi imamo koristi, što najbolje znaju građani koji su ostvarivali popuste na električnu energiju, ili koristili subvencije da zamene vrata i prozore, ugrade kotlove i solarne panele“, rekla je ministarka

Prema njenim rečima, Zavod će posle sanacije uz sve mere koje se sprovedu godišnje štedeti oko 10.000 evra na računima, a potrošnja energije i emisije ugljen-dioksida će se prepoloviti.

Pročitajte još:

Ministarka je navela da su među prvim objektima koji će biti prvi energetski sanirani u okviru projekta i zgrade Zavoda za intelektualnu svojinu, Direkcije za mere i dragocene metale, Uprave za poljoprivredno zemljište, Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom, kao i zgrade Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstva rudarstva i energetike.

Jakup Beriš, stalni predstavnik UNDP-a u Srbiji, istakao je da je povećanje energetske efikasnosti javnih zgrada korisno za naše zdravlje, životnu sredinu i budžet, jer smanjuje račune za struju i grejanje, kao i emisije gasova sa efektom staklene bašte i zagađujućih čestica.

,,Ušteda energije koju ćemo postići renoviranjem 26 zgrada centralne vlasti je ekvivalentna, na primer, godišnjoj potrošnji električne energije svih građana u opštini Sokobanja. Ukoliko bi se rekonstruisali svi javni objekti u Srbiji, jedna termoelektrana bi postala suvišna. Zato je važno nastaviti njihovu energetsku obnovu finansiranjem iz kredita, javno-privatnih partnerstava i javnih sredstava,“ rekao je Beriš.

Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, rekla je da je energetska efikasnost ključna za smanjenje emisija koje uzrokuju zgrade i da je važan element u borbi protiv klimatskih promena.

,,Zato je EU do sada obezbedila oko 150 miliona evra bespovratnih sredstava za renoviranje javnih zgrada u Srbiji. Naš fokus je na zgradama u obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom sektoru. Klimatske promene su stvarne, utiču na sve nas i Jugoistočna Evropa nije izuzetak. Zbog toga projekti poput ovih imaju značaj koji prevazilazi samo renoviranje zgrada, oni su sastavni deo naše akcije za klimu i energetsku tranziciju’’, navodi Halačeva.

Energetski portal

Blaga zima gomila zalihe – koliko i gde su pojeftinili ogrevno drvo i pelet

05.04.2024

Na stovarištima konačno znatnija pojeftinjenja ogreva – cena drva niža je i do 15 odsto, a peleta 20 odsto. Blaga zima donela je i velike glavobolje proizvođačima a posebno peletarima.

U fabrikama su nagomilali zalihe, a sada se suočavaju i sa padom cena jer je zbog manje tražnje u čitavoj Evropi gotovo stao izvoz.

Branko Glavonjić , profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je u ovom trenutku snabdevenost tržišta izuzetno dobra i da na stovarištu ima svih vrsta drvnih goriva u dovoljnim količinama.

,,Blaga zima uticala je na pad potrošnje, samim tim i pad potražnje za ogrevnim drvetom, ali i drugim tipovima drvnih goriva. To je uticalo i na pad cena. Cene padaju već četvrti mesec zaredom. Poslednje pojeftinjenje ogrevnog drveta dogodilo se 1. aprila, što nije prvoaprilska šala. Zaista su cene ogrevnog drveta snižene i u ovom trenutku cene su niže između 10 i 15 procenata u poređenju sa cenama koje su bile sredinom januara ove godine“, rekao je Glavonjić.

Profesor kaže da to znači da su cene u ovom trenutku niže između 700 i 1.500 dinara po jednom prostornom metru, u zavisnosti od regiona.

Tako, na primer, najveće pojeftinjenje drveta zabeleženo je u regionu Zapadne Srbije i Šumadije. U ovom trenutku cene su niže između 1.000 i 1.500 dinara, dok je u Beogradu to sniženje bilo između 700 i 1.100 dinara.

Još jedno pojeftinjenje drveta u narednim mesecima

Imajući u vidu izuzetno smanjenu potražnju, velike zalihe i kod proizvođača i u kanalima prodaje, realno je očekivati još jedno pojeftinjenje ogrevnog drveta u narednim mesecima, najavio je Glavonjić.

Kada će to biti, teško je tačno reći, u ovom trenutku, imajući u vidu da je poslednje pojeftinjenje bilo pre dva dana, dodaje on.

I stanje u fabrikama peleta, koje koriste ogrevno drvo za svoju proizvodnju, takvo je da su njihova stovarišta puna, jer su mnoge fabrike peleta skoro u potpunosti prekinule snabdevanje ogrevnog drveta, rekao je profesor.

Pročitajte još:

Fabrike peleta suočavaju se s padom proizvodnje, kakve su cene

U 2023. godini, proizvodnje peleta je pala prvi put ispod 400.000 tona, što je za oko 20 odsto manje u poređenju sa 2021. godinom, koja se smatra rekordnom godinom po proizvodnji peleta u Srbiji.

Blaga zima, pad potražnje uticali su i na pad cena. U ovom trenutku cene peleta su niže za 4.000 do 6.000 dinara ili između 15 i 20 procenata u poređenju sa cenama koje su bile sredinom januara ove godine, navodi Glavonjić.

Naveo je primer da se cene sertifikovanog peleta domaćih proizvođača na većini stovarišta kreću između 25.700 i 28.500 dinara. Međutim, ima da se kupi i za 22.000 dinara.

To je jedan od paradoksa ove teške krize koje je pogodila fabrike peleta od kojih su neke bile prinuđene da prodaju pelet ispod cene koštanja da bi došle do obrtnih sredstava kako bi mogle da isplaćuju rate kredita, lizinga i svih ostalih troškova koje imaju u ovom trenutku, objasnio je Glavonjić.

Peletari su tražili podršku Vlade, gde je rešenje

Foto-ilustracija: Unsplash (Nipun Jagtap)

Od šest velikih fabrika za proizvodnju peleta, svega jedna fabrika je radila od početka godine do danas, dok ostale fabrike ili nisu radile ili su radile sa prekidima.

,,Proizvođači su se obratili Vladi Srbije za pomoć, Vlada je pokazala veliku zainteresovanost da im pomogne. Proizvođači su izneli svoje probleme, izneli su i predloge rešenja i zajedno sa predstavnicima Vlade se u ovom trenutku traže određene mere i očekujemo da će one biti donete u najkraćem roku“, naveo je Glavonjić.

Prevazići krizu zaliha

U Srbiji postoji 91 aktivni proizvođač peleta, od toga najveći broj su u grupi malih i srednjih proizvođača kako po kapacitetima, tako i po veličini proizvodnje na godišnjem nivou.

Prema njegovim rečima, najvažnije je da mere koje Vlada bude donela „zaista u kratkom roku“ pomognu fabrikama da prežive „krizu zaliha“, jer je jako bitno da sačuvamo domaću proizvodnju zato što je ona okosnica domaće potrošnje.

Podseća da je Srbija najveći potrošač peleta u jugoistočnoj Evropi sa godišnjom potrošnjom između 450.000 i 490.000 tona.

Izvor: RTS

Univerexport investira u OIE, partner za izgradnju MT-KOMEX

04.04.2024

solarni paneli, krov, solarna energija — Foto-ilustracija: Unsplash (nuno-marques)

Foto-ilustracija: Pixabay (Michael_Pointner)

Kompanija Univerexport u narednih pet godina uložiće oko šest miliona evra u izgradnju većeg broja solarnih elektrana ukupnog kapaciteta 10 MW. Ulaganje u obnovljive izvore energije predstavlja deo ESG strategije usmerene na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i podršku održivoj energetskoj tranziciji.

Važan korak u realizaciji ovog velikog projekta načinjen je potpisivanjem ugovora o izgradnji i održavanju elektrana sa partnerima Neopower DOO i MT-KOMEX.

U prvoj godini projekta biće izgrađeno preko 30 solarnih elektrana, na različitim lokacijama, ukupnog kapaciteta 3,5 MW, čija je vrednost blizu 2,5 miliona evra. U narednim fazama projekta, kroz njegovo planirano širenje biće ispunjen cilj od 10 MW.

Ove elektrane funkcionisaće po sistemu kupac – proizvođač, pri čemu će proizvedena električna energija obezbediti deo sopstvenih potreba.

Naredna faza projekta podrazumeva izgradnju solarnih elektrana na svim samostojećim, novootvorenim objektima Univerexport prodajne mreže, kao i izgradnju elektrana proizvođačkog karaktera na postojećem i budućem distributivnom centru.

Pročitajte još:

Solarne elektrane biće izgrađene na Univerexport maloprodajnim objektima na lokacijama u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Somboru, Jagodini, Ćupriji, Adi, Vrbasu, Kuli, Apatinu, Kikindi, Temerinu, Kaću, Rumi, itd.

Kroz ovaj model snabdevanja kompanija Univerexport imaće dugoročni uticaj na očuvanje životne sredine, a ovaj aspekt projekta ima posebnu važnost.

Izgradnja i održavanje poverena je kompaniji MT-KOMEX koja je lider kada je reč o izgradnji solarnih elektrana. Tokom dugogodišnjeg poslovanja kompanija je izgradila i isporučila opremu za više od 200 solarnih elektrana na zemlji i na krovovima, čija je ukupna instalisana snaga više od 120 MW.

Stručni tim kompanije MT-KOMEX izdvaja spremnost da klijentima u svakom trenutku pruže punu podršku u svim fazama projekta, od razvojne etape do pripreme dokumentacije za tehnički prijem i ishodovanja upotrebne dozvole, po principu ključ u ruke.

Energetski portal

1...404142...1.515 Page 41 of 1.515

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

U FOKUSU:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

Events for 30th jun

Events for 1st jul

Events for 2nd jul

Events for 3rd jul

Events for 4th jul

Events for 5th jul

Events for 6th jul

Events for 7th jul

Events for 8th jul

Events for 9th jul

Events for 10th jul

Events for 11th jul

Events for 12th jul

Events for 13th jul

Events for 14th jul

Events for 15th jul

Events for 16th jul

Events for 17th jul

Events for 18th jul

Events for 19th jul

Events for 20th jul

Events for 21st jul

Events for 22nd jul

Events for 23rd jul

Events for 24th jul

Events for 25th jul

Events for 26th jul

Events for 27th jul

Events for 28th jul

Events for 29th jul

Events for 30th jul

PIŠITE NAM