Bugarske NVO se pridružuju Rumuniji u traženju uvida u plan za Ziđinov kompleks kod Bora

Grupa od dvanaest bugarskih nevladinih organizacija zatražila je od nadležnog ministarstva u Sofiji da se zvanično uključi u proceduru oko Prostornog plana za rudarsko-metalurški kompleks „Čukaru Peki“ i „Malka Golaja“. Zahtev, upućen 18. avgusta ministarki životne sredine i voda Rosici Karamfilovoj, stigao je dan nakon što je istovetan korak povukla koalicija od 28 rumunskih udruženja, saopštila je inicijativa Timočka buna.

Među potpisnicima pisma su Društvo za divlju prirodu „Balkani“, „Balkanka“, fondacija „BlueLink“, „Za Zemju“ i inicijativa „Zeleni zakoni“. Njihov zahtev oslanja se na Kijevski protokol uz Konvenciju iz Espoa, koji predviđa prekogranične konsultacije kada projekat može uticati na životnu sredinu susedne države.

Zašto Bugarska traži da bude uključena

Argument bugarskih organizacija je geografski: Timok, u čiji sliv spada i područje oko kompleksa, uliva se u Dunav uzvodno od bugarskih opština Bregovo, Vidin i Lom. Zbog toga traže da im se prizna status potencijalno pogođene strane još u fazi nacrta plana — što bi značilo da bugarske institucije, lokalne samouprave i građani dobiju plan i izveštaj o strateškoj proceni prevedene na bugarski jezik, kao i pravo da na eventualnoj javnoj raspravi dobiju odgovore na primedbe pod istim uslovima kao učesnici iz Srbije. Traže i da ministarstvo unapred obavesti opštine, basenske direkcije i zajednice nizvodno od kompleksa.

Pročitajte još:

• Pokrenuta akcija za obnovu Deliblatske peščare – cilj 100.000 mladica
• Požar u Deliblatskoj peščari do sada zahvatio više od 1.500 hektara
• Počeo sa radom novi odlagač na kopu „Radljevo“

U jednom segmentu bugarsko pismo ide dalje od rumunskog: ukoliko Srbija odbije da pokrene obaveštavanje, organizacije traže da se od nje zatraži pisano obrazloženje takve odluke. Pored toga insistiraju na nezavisnim ekspertskim procenama prekograničnog i kumulativnog uticaja — uključujući planirano proširenje kopa „Južni revir“ i izmeštanje reke Mali Pek — kao i na proceni uticaja na biodiverzitet područja Malka Golaje. Predlažu da se pitanje otvori i bilateralno, sa srpskim ministarstvom, i na nivou Evropske komisije.

Bugarska strana se u obrazloženju poziva na sopstveno iskustvo. Nakon žalbi organizacija Earth Thrive i „Balkanka“, Stalni komitet Bernske konvencije je u decembru 2025. naložio Srbiji da obustavi zagađujuće aktivnosti u rudarskim područjima Bosilegrada i Homolja, sanira nastalu štetu i izveštava o prekograničnoj saradnji sa Bugarskom. Reč je o rudniku Podvirovi (Karamanica), čiji su oticaji dospevali u reku Dragovišticu, koja dalje teče u Bugarsku.

Upravo je razlika u odnosu na taj slučaj poenta novog pisma: organizacije traže da se susedna zemlja uključi pre nego što do zagađenja dođe, a ne da se na problem reaguje tek naknadno, kroz pritužbe i sankcije.

Rumunski zahtev od 28 organizacija, upućen dan ranije, sadrži i detaljniji opis samog plana za kompleks.

Energetski portal