Može li ruski gas preko turskog čvora da snabdeva celu Evropu?

21.10.2022

Rusija se sprema da tranzit gasa iz oštećenih gasovoda “Severni tok” preusmeri preko Crnog mora u Tursku. Gasovod “Turski tok” je jedini koji sada ruski gas doprema punim kapacitetom, a mogao bi biti i glavni za čitavu Evropu.

Turska ima tri dotoka ruskog gasa – stari kroz Ukrajinu i dva direktna “Plavi tok” i “Turski tok”. Predsednici Putin i Erdogan dogovorili su se da se u Turskoj napravi gasno čvorište preko kojeg bi mogao da se snabdeva ceo stari kontinent.

“Evropa razmišlja kako da obezbedi energiju za predstojeću zimu. Mi, hvala Bogu, nemamo takav problem. Štaviše, na poslednjem sastanku sa gospodinom Putinom, dogovorili smo se o stvaranju gasnog čvorišta preko kojeg Evropa može da koristi ruski gas“, rekao je turski predsednik.

Tursko gasno čvorište predviđa gradnju tri nova gasovoda. Turski mediji prenose – jedna trasa išla bi do Italije, druga preko Bugarske u Severnu Makedoniju, Albaniju i Srbiju, a treća, preko Rumunije, Mađarske u Zapadnu Evropu. Sa “Balkanskim tokom”, koji se snabdeva iz “Turskog toka” naša zemlja je već na tranzitnoj trasi tog sistema.

“Podsetiću da iz Rusije može da se transportuje, prema Turskoj i posle dalje u Evropu i gas iz bivših sovjetskih republika koje takođe imaju velike količine gasa. Očigledno je to nešto što nije vezano samo za “Turski tok”, čim se pominju i novi gasovodi”, rekla je Jelica Putniković, urednica portala “Energija Balkana”.

Pročitajte još:

“Turski tok” nema više ni tehničkih prepreka za bezbedan rad. Krajem septembra kompanija “Turski tok”, registrovana u Holandiji, ostala je zbog sankcija bez izvoznih licenci. Mađarska je potvrdila da joj je licenca vraćena.

“Holandske vlasti su dale izvozne dozvole za opremu Gaspromovoj holandskoj firmi, koja upravlja “Turskim tokom” čime je obezbeđeno dugoročno održavanje gasovoda. To mi je potvrdio i holandski ministar energetike i predstavnici Gasproma. To je izuzetno važno za sigurnost snabdevanja Mađarske gasom. Turski tok je danas jedini gasovod u Evropi kojim bez problema teče gas od Istoka ka Zapadu”, napomenuo je ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto.

Turska je već gasno čvorište. Pored dotoka ruskog gasa ima i Južni gasni koridor koji čine gasovodi TANAP I TAP. Njima se isporučuje gas iz Azerbejdžana u više zemalja zaključno sa Italijom.

Izvor: RTS

Otvorena prva Međunarodna konferencija ,,Biotech Future Forum 2022’’

21.10.2022

Prva Međunarodna konferencija ,,Biotech Future Forum 2022’’, koja je otvorena u Palati Srbija, predstavlja prvi ovakav događaj u organizaciji Vlade Srbije, u saradnji sa Svetskim ekonomskim forumom i uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Konferenciju su otvorili predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i predsednik Svetskog ekonomskog foruma Borge Brende.

Na konferenciji su učestvovali predstavnici više od 20 zemalja sveta, a okupila je tri sektora društva sa najvećim uticajem na razvoj biotehnologije – javni i privatni sektor i akademsku zajednicu, u cilju podsticanja saradnje i razmene znanja i iskustava.

Biotehnologija je ključna za unapređenje rešenja u oblastima kao što su medicina, poljoprivreda i prehrambena industrija. Rastuća ulaganja i tehnološki napredak ubrzali su razvoj i mogućnosti primene biotehnologije, koja će u budućnosti još više oblikovati svet.

Pročitajte još:

Međunarodnim kompanijama i učesnicima konferencije prikazan je koncept budućeg BIO 4 kampusa i potencijal za ulaganje u istraživačko-razvojne projekte u Srbiji.

Tom prilikom predsednica Vlade izrazila je zadovoljstvo činjenicom da je Beograd domaćin prve Međunarodne konferencije „Budućnost biotehnologije’’.

,,Nadam se da je ovo za nas samo početak i prvi korak da se Srbija pozicionira među liderima u oblasti biotehnologije u Evropi. Nauka, inovacije, tehnologije i kreativnost su naša snaga i upravo zahvaljujući tome Srbija se u poslednjih deset godina mnogo promenila’’, rekla je premijerka i naglasila da će biotehnologija, biomedicina, bioinformatika i biodiverzitet biti među najvažnijim prioritetima nove vlade, što će biti u fokusu rada BIO 4 kampusa.

Na konferenciji je zvanično otvoren i Centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, koji je osnovan u partnerstvu Vlade Srbije i Svetskog ekonomskog foruma. Centar je deo globalne mreže od 16 centara Svetskog ekonomskog foruma i to je prvi centar u okviru mreže koji će biti vodeći za biotehnologiju i veštačku inteligenciju u domenu zdravstva.

Gospodin Brende naveo je da su se osnivanjem Centra za četvrtu industrijsku revoluciju u Beogradu početkom ove godine, Svetski ekonomski forum i Vlada Srbije obavezali da će podržati ubrzano usvajanje novih tehnologija u Srbiji.

Administrator Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Ahim Štajner rekao je da biotehnologija može da dovede do novih rešenja koja će doneti opipljivu korist ljudima širom sveta, kao što je potpuno izlečenje nekih bolesti, kao i da pomogne čovečanstvu da se izbori sa ogromnim izazovima kao što su obezbeđivanje dovoljne količine hrane i napredak u borbi sa klimatskim promenama.

Štajner je napomenuo da UNDP podržava Vladu Srbije u procesu digitalizacije i uvođenja digitalnih rešenja, na dobrobit privrede, građana i građanki.

,,Da bismo pomogli Srbiji da iskoristi prednosti biotehnologije, ne samo za sebe, već i za napredak regiona i šire, pomažemo rad novog Centra za četvrtu industrijsku revoluciju u Beogradu. Naš zajednički zadatak je da stvorimo adekvatnu regulativu i obezbedimo da se ove nove tehnologije razvijaju, testiraju i koriste za dobrobit celog društva, tako da niko ne bude izostavljen’’ poručio je on.

U okviru konferencije održan je liderski panel i nekoliko stručnih tematskih sesija na kojima su učestvovali najistaknutiji stručnjaci iz oblasti biotehnologije.

Diskusijom su obuhvaćene i teme bioinformatike, bioinženjeringa, korišćenja podataka u razvoju zdravstva i biotehnološkog razvoja, promocije javnih politika i naučnih dostignuća i mogućnosti njihove primene, posebno u oblastima medicine i zdravstva.

Lokalna zajednica imala je priliku da čuje više o rešenjima iz Izraela, Nemačke, Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Brazila, Indije, Austrije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Turske, Australije i drugih zemalja koje su među liderima u ovoj oblasti.

Učesnici konferencije upoznali su se i sa biotehnološkim potencijalima Srbije i aktivnostima naših istraživača i institucija kao što su Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Institut BioSens i Državni data centar.

Konferencija „Biotech Future Forum’’ ima za cilj da postane redovno godišnje okupljanje nove biotehnološke zajednice u našoj zemlji i pozicionira Srbiju kao zemlju novih tehnologija, znanja i inovacija.

Energetski portal

Cilj – Dovoljno energije, po pristupačnim cenama uz zaštitu životne sredine

20.10.2022

Na panel diskusiji “(Ne)iskorišćeni potencijal Srbije u obnovljivoj energiji”, govorilo se o tome koliko se u našoj zemlji kostite obnovljivi izvori energije, koliko bi njihov udeo u proizvodnji struje mogao da se poveća i na koji način država i građani mogu to da postignu. U ovoj diskusiji učestvovali su Zoran Ilić, pomoćnik ministra rudarstva i energetike, Neda Lazendić iz kompanije WV internešenel Serbia, Ilija Batas-Bjelić sa Instituta tehničkih nauka SANU, profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić, konsultant za energetiku Milena Milosavljević i Maja Matija Ristić, sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike, dok je moderator bio Petar Mitrović, šef Grupe za energetiku i prirodne resurse, advokatska kancelarija Karanović & Partners.

Zoran Ilić ističe da u je finalnoj fazi donošenje strateških dokumenata u energetici, i da je cilj obezbediti dovoljno energije i zdravu životnu sredinu.

„Integrisani nacionalni plan za klimu i energetiku i Strategija razvoja energetike su strateški dokumenti i preduslovi za efikasan i ekološki prihvatljiv razvoj energetskog sektora Srbije u narednim decenijama. Internim analizama i konsultantskim proračunima došli smo do zaključaka da izgradnjom novih postrojenja iz obnovljivih izvora možemo da obezbedimo dovoljno energije i da postanemo uvozno nezavisni, a uz sve to da imamo kvalitetniju životnu sredinu koju ne zagađuju velike termoelektrane na ugalj. Još većim podsticajima za energetsku efikasnost gde država već daje građanima subvencije od 50 odsto za postavljanje solarnih panela i zamenu dotrajalih i energetski neefikasnih delova domaćinstava, nastavićemo da promovišemo štednju energije koja doprinosi smanjenju troškova. Kao društvo moramo da razvijamo odgovorne navike i da iskoristimo sve prednosti OIE i energetske efikasnosti kako bi bili deo energetske tranzicije“, rekao je on.

Neda Lazendić kaže da energetski krizu interno zove “kriza energije fosilnih goriva”, i da danas treba obezbediti energiju koja je sigurna pristupačna i u skladu sa životnom sredinom.

Kako je istakla, kompanija u kojoj radi od 2012. godine radi na razvoju projekata u našoj zemlji, a posebno je istakla investiciju u Alibunaru od 168 megavata.

“Brzina vetra je važan faktor koji utiče na investitore i njihovu odlučnost za ulaganja. Tretna situacija je teška, jer nema mogućnosti ugovoranja rokova u kojim će biti isporučena oprema, što veoma otežava finansijske proračune”, kaže ona i dodaje da je neophodna predvidivost zakonodavnog okvira u smislu zatvaranja finansija i investicija.

Pročitajte još:

Pomoćnica ministarke rudarstva i energetike Natalija Luković rekla je da je Ministarstvo iniciralo usvajanje novog Zakona o OIE, kojim je građanima i privredi omogućeno da postanu prozjumeri i da proizvode električnu energiju za svoje potrebe.

Foto-ilustracija: Pixabay (Admiral Lebioda)

„Novim Zakonom o OIE omogućili smo građanima i privredi da zajedno učestvuju u energetskoj tranziciji, da mogu da postave solarne panele na krovove i proizvode električnu energiju za svoje potrebe, što je bitno i zbog energetske bezbednosti u uslovima nestabilnosti na svetskom energetskom tržištu. Pojednostavili smo procedure, domaćinstvima više nije potrebno 20 koraka, već samo dva kako bi zaključili ugovore sa „EPS” snabdevanjem, a slično je i sa pravnim licima”, kaže Natalija Luković.

Kako je istakla u registru trenutno ima više od 370 prozjumera i 5,7 MW na mreži, a u postupku obrade zahteva je još 100MW.

Maja Matija Ristić, sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike, rekla je da je najveće pitanje Zelene Agende i integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana finansiranje novih energetskih projekata.

„U teškim vremenima funkcionišu samo velike i smele strategije. Mi ćemo u narednom periodu zahvaljujući integrisanom planu donositi odluke kako bismo do 2030. imali 40 odsto manju emisiju štetnih gasova, kao i učešće OIE u proizvodnji električne energije veće od 40 odsto. Pored investicija države, ozbiljno računamo i na strateška partnerstva sa kompanijama, razvojne fondove EU, kao i na bolje bankarske uslove za izgradnju postrojenja koja koriste OIE“, rekla je ona.

Panel diskusiju organizovala je novinska agencija Beta u saradnji sa Evropskom klimatskom fondacijom.

Milica Radičević

USAID započeo projekat „Ulaganje u razvoj energetskih potencijala“

20.10.2022

solar-panel-solarni+paneli+energija — Foto-ilustracija: Pixabay (Zsuzska321)

U Srbiji je započet projekat „Ulaganje u razvoj energetskih potencijala“ koji finsansira američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) u saradnji sa misijama USAID-a u 11 država uključujući i Srbiju.

Ulaganje u energiju je drugi skorašnji projekat USAID-a u Srbiji i komplementaran je sa tekućim bilateralnim projektom „Bolja energija“ koji je počeo u novembru 2021. godine. Ova dva programa potvrda su čvrste podrške USAID-a Vladi i građanima Srbije, rekao je Miša Stojiljković, moderator događaja koji je obeležio početak projekta.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović tom prilikom je istakla da su oblast energetike i energetska bezbednost danas najvažnije teme na globalnom nivou, budući da se nalazimo u velikoj energetskoj krizi, te da će pomenuti projekti promovisati štednju energije i obezbediti prostor za investicije u energetsku infrastrukturu u Srbiji i regionu.

Pročitajte još:

„Ministarstvo rudarstva i energetike će u saradnji sa USAID-om sprovesti promotivne aktivnosti kroz projekat ’Bolja energija’ u cilju podizanja svesti javnosti o preporukama za uštedu električne i toplotne energije“, rekla je ministarka i podsetila na to da je od 2001. godine preko USAID-a uloženo više od 882 miliona dolara, od ukupno 1,2 milijardi dolara američke pomoći Srbiji.

Mihajlović je navela da će projekat „Investicije u energetiku“ pomoći u pripremi novih projekata za finansiranje koji su važni za proces energetske tranzicije, kao što je korišćenje OIE u budućnosti.

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil ponovio je da će se projekat partnerski raditi sa Vladom Srbije, konkretno sa Ministarstvom rudarstva i energetike, sa kojim je i do sada postojala uspešna saradnja na važnim projektima.

„Energetska bezbednost nije pitanje svaka države ponaosob. Kao i kod mnogih izazova sa kojima se suočavamo, ovaj problem zahteva regionalnu saradnju. Očekujemo da će ova aktivnost rezultirati milionskim investicijama u energetske projekte u regionu“, rekao je ambasador.

On je izrazio očekivanje da će Srbija igrati ključnu ulogu u ovom programu, koji će i zemljama Zapadnog Balkana pomoći da obezbede energetsku sigurnost u budućnosti.

Ovaj regionalni projekat, vredan 20 miliona dolara, trajaće narednih pet godina imajući pred sobom dva glavna cilja – da se poboljša bezbednost, pouzdanost i efikasnost regionalne snabdevenosti energentima tako što će se unaprediti investicije u svim segmentima energetike i da se razviju projekti koji su spremni za investicije.

Energetski portal

Kompanija Bambi posluje 55 godina

20.10.2022

Kompanija Bambi, vodeća konditorska kompanija u regionu, 15. oktobra je obeležila 55 godina postojanja. Fabrika dečijeg keksa je sa 37 zaposlenih, započela sa radom 1967. godine. Danas, nakon 55 godina, Bambi broji više od oko 650 zaposlenih i dnevno proizvode do 160 tona, koliko je iznosila godišnja proizvodnja davne 1967.

Zahvaljujući snažnoj podršci zaposlenih, konstantnim inovacijama i društveno odgovornim poslovanjem, Bambi gradi jake i kvalitetne brendove. Potrošači na četiri kontinenta, u više od 20 zemalja širom sveta, danas uživaju u proizvodima kompanije Bambi, koja nastavlja da jača svoju poziciju građenjem snažnih i prepoznatljivih brendova.

Pročitajte još:

KOMPANIJE COCA-COLA HBC SRBIJA I BAMBI PREDSTAVILE IZVEŠTAJ O ODRŽIVOM POSLOVANJU

„Velika je privilegija biti deo kompanije koja već 55 godina uživa veliko poverenje potrošača. Ponosan sam na sve zaposlene u našoj kompaniji i beskrajno zahvalan svim generacijama koje su decenijama gradile ovu kompaniju. Sada je poverena nama i obećavamo da ćemo nastaviti da razvijamo brendove pod Bambijevim krovom za mnoge nove generacije. Kao deo Coca-Cola HBC grupe od 2019. godine, otvorena je nova prilika za razvoj. Uvećavamo broj tržišta na koja izvozimo, širimo naš portfolio i ulažemo, te smo tako nedavno sproveli najveću pojedinačnu investiciju u istoriji kompanije od 12 miliona evra ulaganjem u novi proizvodni pogon, a planiramo i otvaranje Centra za istraživanje i razvoj u Požarevcu“ , ističe Dragan Stajković, generalni direktor kompanije Bambi.

Kao prvi brend kompanije Bambi i jedan od najvoljenijih generacijama unazad – Plazma se vremenom menjala kroz nova pakovanja, formate i oblike, ali uvek nudeći beskompromisan kvalitet i prepoznatljiv ukus. Plazma Mlevena, Slana, Mini Mini Plazma, Plazma Stiksi i Kocka i najnoviji član Bambi porodice – PlazMix, pružaju jedinstven ukus i miris, i nezamenljivi su sastojci ukusnih obroka i neodoljivih poslastica. Upravo prateći uspeh brenda koji je deo nacionalne i porodične tradicije – Plazme, kompanija Bambi nastavila je da širi svoj asortiman raznovrsnom i inovativnom ponudom ukusnih proizvoda, od Wellness keksa, Loco i Bambi napolitanki, Zlatnog Peka do slanih grickalica JOSH! koji svaki dan čine ukusnim.

Prvih 55 godina kompanije Bambi obeležila su brojna priznanja i medalje za kvalitet, briga o zajednici kroz donacije, humanitarne i volonterske akcije, jačanje i širenje portfolija, kao i značajni rezultati u oblasti uticaja na životnu sredinu čime se kompanija upisala u red najodgovornijih i najodrživijih u zemlji.

Kroz neprekidno unapređenje kvaliteta proizvodnog programa, posvećenost kupcima i potrošačima, kao i kontinuiranim ulaganjem, Bambi nastavlja da stvara proizvode koji inspirišu i upotpunjuju porodične trenutke.

Izvor: Bambi

Mihajlovićeva: Građani i privreda smanjili potrošnju za 16 odsto

20.10.2022

Sijalice, Sijalica, Struja — Photo: Pixabay

Ministarstvo rudarstva i energetike krajem avgusta je pripremilo predlog preporuka za uštede u potrošnji električne i toplotne energije u državnim i javnim ustanovama i institucijama, jedinicama lokalne samouprave, privredi, kao i u domaćinstvima za predstojeću zimu.

Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, rekla je, gostujući na K1 televiziji, da je u prvih 17 dana oktobra smanjena potrošnja električne energije za 16 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, odnosno da su građani i privreda uštedeli oko 50 miliona evra, prema prosečnoj ceni u oktobru.

„Hvala i građanima i privredi na odgovornosti i solidarnosti. Uspeli smo da smanjimo potrošnju za 16 odsto u prvih 17 dana ovog meseca u odnosu na isti period prošle godine i zajedno smo doprineli tome da država izdvoji manje novca za uvoz struje. Jeste lepo vreme i dalje, temperature su visoke, ali ovo je pokazatelj zajedničke solidarnosti i želje da smanjimo potrošnju. Mi smo dali preporuke, nismo nikoga obavezali, već predložili svima kako da uštede, za razliku od mnogih evropskih država u kojima postoje rigorozne kazne ukoliko se prekorači predviđena potrošnja“, kaže ona, navodi se u saopštenju.

Ministarka je ponovila da je obezbeđena dovoljna količina električne, toplotne energije, kao i svih energenata i da će država učiniti sve da tako bude do kraja zimske sezone.

Pročitajte još:

„Ljudi svakodnevno pitaju i kada negde idem, a obraćaju se i telefonom i mejlom, da li ćemo imati dovoljno struje, da li će biti dovoljno gasa, naftnih derivata i odgovaram svima. Uvek kažem kako jeste, čega imamo i da se borimo da obezbedimo dovoljno i za domaćinstva i za privredu. Svakako ćemo uvoziti struju tokom zime, ali deluje da će to biti manje nego što smo mislili, imajući u vidu da ljudi usvajaju preporuke koje smo predložili. Procena je bila da ćemo do kraja marta izdvojiti i tri milijarde evra za uvoz, a sada verujem da se taj iznos može smanjiti i da će biti između 1,5 i 1,7 milijardi, jer prvi podaci pokazuju da postoje solidarnost i odgovornost“, dodaje ministarka Mihajlović.

Prema njenim rečima ima dovoljno novca za uvoz struje i “spremni smo za svaku nepredviđenu situaciju, imamo krizne planove i nema potrebe da građani brinu, jer ćemo imati svega dovoljno. Neće biti restrikcija, neće biti povećanja cene ni električne ni toplotne energije“.

Energetski portal

Momirović: razmatra se opcija nabavke novih hibridnih vozova iz Švajcarske

20.10.2022

voz-trains — Foto-ilustracija: Unsplash (Silver Ringvee)

Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Tokom službene posete Švajcarskoj i održanog sastanka sa saveznom ministarkom za zaštitu životne sredine, saobraćaja, energije i komunikacije Simonetom Somarugom, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, izjavio je da će se i dalje raditi na elektrifikaciji određenih deonica u Srbiji, ali da su razgovarali i o tome da se razmotre opcije nabavke novih hibridnih vozova iz Švajcarske koji imaju i elektro i baterijski pogon za one deonice u Srbiji koje nisu elektrifikovane.

Ministar Momirović rekao je da se nastavlja sa investicijama u razvoj železnica u Srbiji kroz nabavku novih brzih vozova iz Švajcarske, kao i kroz uvođenje novih linija i širenje mreže pruga koje će biti elektrifikovane.

Pročitajte još:

,,Najpre, krećemo sa radovimo na elektrifikaciji pruge od Niša do Dimitrovgrada (Bugarske), a opredelili smo i sredstva za elektrifikaciju železničkog “Moravskog koridora” od Stalaća do Kraljeva. Na ovaj način će ceo jug Srbije moći da koristi barsku prugu sa značajnim novčanim i vremenskim uštedama”, rekao je ministar.

Ministar Momirović je zajedno sa direktorima kompanija “Srbija Voz”, “Infrastruktura železnica Srbije” i “Srbija kargo” posetio i SBB (Švajcarska federalna železnica) i održao sastanak sa direktorom za putnički prevoz i članom borda direktora kompanije Linusom Loserom o tome kako da se železnički transport u Srbiji reorganizuje i učini efikasnijim.

Energetski portal

Srbija zarađuje 1.200 evra po hektaru, a mogla bi i 10 puta više

19.10.2022

tomato_paradajz_agriculture_poljoprivreda — Foto-ilustracija: Unslash (Elaine Casap)

Srbija zarađuje 1.200 evra po hektaru poljoprivrednog zemljišta, a mogla bi da zarađuje deset puta više, baš kao Danska, od koje su naše kompanije već usvojile tehnologiju za proizvodnju svinjskog mesa, rečeno je na konferenciji „Nordijsko zeleno rešenje za Srbiju“.

Srpska malina, borovnica, ajvar, med – sve su to delikatesi koje valja izvesti na bogata tržišta. Sa rekordnom zaradom od nafte i gasa norveško tržište to svakako jeste, zato i može da bira, piše RTS.

„Sigurno da ima mesta za srpsku hranu na norveškom tržištu, gde je već poznat kvalitet srpskog meda. Ti proizvođači bi mogli da otvore vrata i za druge proizvode. Ali nordijski potrošači su veoma savesni, proizvodi koje kupuju moraju biti proizvedeni na ekološki način“, izjavio je ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji Jorn Eugen Jelsta (Jorn Eugen Gelstad).

Zato se „Nordijsko zeleno rešenje“ bazira na uvođenju zelenih tehnologija u proizvodnju hrane, energije i u razvrstavanje otpada. Nordijci kažu da je projekat dvosmerna ulica u kojoj i oni od nas imaju šta da nauče.

Pročitajte još:

„Najviše pažnje posvećujemo donošenju pametnih odluka u poljoprivredi korišćenjem pametnih tehnologija kao što su dronovi, sateliti, roboti, unutar polja kako bi došli do nekih novih saznanja i na osnovu tih saznanja predložili farmerima kako da donose pametne odluke vezane za varijabilnu prihranu, prskanje, zaštitu kultura“, objašnjava dr Marko Panić sa Instituta Biosense.

Od poljoprivrednika Norveške, Švedske, Finske, ali pre svega Danske, trebalo bi da preuzmemo model u kome su poljoprivrednici vlasnici prerađivačkih kapaciteta, pa i trgovinskih lanaca. U stočarskoj proizvodnji su i više nego samodovoljni, ali u biljnoj – imamo šta da im ponudimo.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ricardo Gomez Angel)

„Farmeri bi morali bi da se organizuju u veliko udruženje, sa kompanijom, da imaju pečat. Tamo imamo šanse sigurno da izvozimo razne voćarske kulture kao što su borovnica, malina, trešnja, višnja, kajsija, šljiva, i naravno neka alkoholna pića“, ističe profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Vitomir Vitorović.

Nordijske zemlje prepoznale su Srbiju kao mesto gde se proizvodi biološki i nutritivno vredna hrana. O tome svedoči struktura izvoza. Najviše iz Srbije uvoze smrznuto voće i povrće, mada stručnjaci kažu da bi moglo mnogo više od sadašnjih količina. Ono čime su zadovoljni je med. Za prvih osam meseci ove godine izvezeno je oko 300 tona meda u vrednosti od dva miliona evra.

Izvor: Biznis.rs

Termoelektrana-toplana “Zrenjanin” nakon deset godina ponovo puštena u rad

19.10.2022

Nakon deset godina TE-TO “Zrenjanin” počela je ponovo sa proizvodnjom električne energije za sistem elektroprivrede Srbije.

Povodom ponovnog početka rada elektranu su posetili gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura i pomoćnica gradonačelnika Cica Vučković, a održan je i drugi sastanak Radne grupe za racionalizaciju potrošnje električne i toplotne energije.

Zrenjaninska TE-TO pripada JP “Elektroprivreda Srbije”, ogranku “Panonske TE-TO” Novi Sad, zajedno sa termoelektranama-toplanama u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici, projektovanim za kombinovanu proizvodnju električne energije za potrebe elektroenergetskog sistema Republike Srbije, toplotne energije za potrebe sistema daljinskih grejanja u sva tri grada i tehnološke pare za potrebe industrijskih potrošača. Nominalne je električne snage 110 MW, a kao gorivo koristi prirodni gas ili mazut, navodi se na zvaničnom sajtu grada Zrenjanina.

Pročitajte još:

TE-TO “Zrenjanin” izgrađen je 1989. godine pre svega za potrebe tadašnje moćne industrijske zone u kojoj je većina kapaciteta pripadala IPK “Servo Mihalj”. Nakon gašenja više fabrika, smanjena je i potrošnja tehnološke pare, zbog čega su stali i pogoni TE-TO.

Direktori “Panonske TE-TO” Zoran Šušnjević i TE-TO “Zrenjanin” Nenad Priljeva obavestili su gradonačelnika da je od 8. oktobra TE-TO “Zrenjanin” u mreži elektroprivrede Srbije i da se radi na otklanjaju manjih nedostataka u pogonu, do kojih je došlo usled dugog stajanja.

Termoelektrana trenutno radi na gas i njeno snabdevanje energentima je stabilno, a obim proizvodnje električne energije zavisiće od energetske situacije u zemlji tokom narednih meseci.

Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura rekao je da je Elektroprivreda Srbije prepoznala potrebu da ponovo angažuje ove svoje proizvodne kapacitete.

,,S obzirom da dugo nije bila u pogonu, uverio sam se da su sve pripreme za njeno pokretanje obavljene blagovremeno, da su urađeni potrebni servisi i da od pre desetak dana ponovo isporučuje električnu energiju. Nastavićemo da radimo na sistemu kogeneracije, odnosno mogućnosti da se i toplotna energija, koja ovde nastaje kao nusproizvod, prema potrebama nađe u mreži naše Gradske toplane i time dodatno doprinese stabilnosti i sigurnosti snabdevanja naših potrošača’’, rekao je gradonačelnik Salapura.

Energetski portal

Primarna selekcija uslov razvoja reciklažne industrije

19.10.2022

Kompanija Ekostar pak spada među vodeće operatere sistema upravljanja ambalažnim otpadom u Republici Srbiji. Ova kompanija je od osnivanja 2010. godine reciklirala oko 640.000 tona ambalažnog otpada. Samo tokom protekle godine uputila je na reciklažu skoro 80.000 tona ambalaže.

Kroz saradnju sa više od 800 klijenata širom Srbije, Ekostar pak se trudi da bude pouzdan partner privredi i da ispuni svoju produženu odgovornost u oblasti reciklaže ambalažnog otpada kao što su papir, plastika, staklo, metal i drvo. Ovim aktivnostima omogućava se smanjenje količina otpadne ambalaže koja završava na deponiji, budući da otpad adekvatnim sakupljanjem postaje resurs za izradu novog proizvoda.

Direktorka Ekostar paka Bojana Perić ističe da aktivnosti nacionalnog operatera podrazumevaju da se finansijska sredstva naplaćena od privrede ulažu u sakupljanje i reciklažu ambalažnog otpada, kako bi bile ispunjene propisane obaveze i ostvareni zadati ciljevi u pogledu ponovnog iskorišćenja i reciklaže plasirane ambalaže na tržište u datoj godini.

U fokusu:

Na osnovu poslednjeg izveštaja, u Srbiji je reciklirano više od 62 odsto ambalaže, tačnije 226.000 tona ambalažnog otpada upotrebljeno je kao resurs. Bojana kaže da se njena kompanija zalaže za dosledno sprovođenje primarne selekcije, odnosno razdvajanje otpada na njegovom mestu nastanka, što predstavlja prvi neophodan korak ukoliko govorimo o reciklaži.

„Jedino pravilnim razdvajanjem otpada na određene frakcije shodno budućem tretmanu, možemo dobiti sirovinu koja se može ponovo iskoristi. Zabluda je da sve što je reciklabilno može da ide u istu kantu i da ćemo time dobiti resurs koji možemo da iskoristimo za izradu budućeg proizvoda. Otpad prvo treba da razdvojimo u posude kao što su kante, kontejneri, kese, a zatim da ih tako odvojene transportujemo do linije za sekundarnu separaciju i pripremu za budeći tretman”, naglašava Bojana.

Jedna od ključnih uloga u uspostavljanju i funkcionisanju primarne selekcije pripada lokalnim samoupravama. Ekostar pak je zato pokrenuo akciju dobra EKOpraksa, kroz koju će svim dosadašnjim partnerima iz javno komunalnih preduzeća prikazati rezultate zajedničke saradnje i uputiti poziv ostalim lokalnim samoupravama da uđu u partnerstvo.

Pre nekoliko meseci, objavljena je i studija NALED-a o unapređenju trenutnog sistema primarne selekcije gde je preporučeno da sistem reciklaže treba da bude dostupan svim domaćinstvima, kao i da je reciklabilni otpad potrebno sakupljati u dva odvojena toka. To bi podrazumevalo posebno odvajanje papira i kartona od ostalog reciklabilnog otpada (plastike, metala, tetrapaka i stakla). Odvojeno prikupljanje starog papira posebno je značajno zato što ova sirovina ne sme da sadrži nečistoće ili vlagu. Ukoliko je papir vlažan ili mokar, još tokom lagerovanja počinje njegov proces razgradnje, truljenja i buđanja, čime se onemogućava njegova dalja upotreba.

Takav papir može samo biti spaljen ili odnet na deponiju. Danas se u javnosti često mogu čuti različita mišljenja o tome da li je važnije uvesti primarnu selekciju ili depozitni sistem (odnosno uvođenje depozita koji se plaća prilikom kupovine napitaka, a koji se vraća ukoliko se izvrši povrat ambalaže).

„Iz našeg ugla, to ne treba da bude dilema, jer ne možete uvesti depozit a da se ne bavite primarnom selekcijom”, dodaje Perić. Ona ističe da depozitni sistem treba da bude samo nadogradnja „produžene odgovornosti privrede” kada želimo da ostvarimo rezultat od više od 90 odsto reciklaže.

Priredila: Milica Marković

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM.

11. Međunarodni dani energetike i investicija

19.10.2022

electricity-struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Međunarodni dani energetike i investicija (MDEI), najveći su forum za inostrane i domaće projekte, biće održani 2. i 3. novembra na Novosadskom sajmu.

Stručne skupove, u okviru kojih će biti obrađivane najaktuelnije teme, uz učešće vodećih eksperata iz zemlje i inostranstva, pratiće i izložbeni deo manifestacije, u kojem se predstavljaju firme, institucije i lokalne samouprave sa projektima u oblasti energetike.

Grad partner Međunarodnih dana energetike i investicija je Grad Novi Sad, a priredbu Novosadski sajam organizuje uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, dok je RES fondacija partner u organizovanju kongresnog segmenta.

Centralne teme ovogodišnjeg sajma su: energija sunca, biomase, vetra, geotermalna energija, toplotne pumpe, energetska efikasnost, modeli finansiranja.

Izvor: Novosadski sajam

Vojvodina dobija lokalne solarne katastre za planiranje i privlačenje investicija

19.10.2022

electricity-solarni+paneli — Foto-ilustracija: Pixabay

Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj raspisao je tender za izradu metodologije za izradu lokalnih solarnih katastara, sa ciljem promocije korišćenja solarne energije na području Vojvodine.

Osnovni cilj projekta je izrada metodologije radi podsticanja korišćenja obnovljivih izvora energije i omogućavanje lokalnim zajednicama da identifikuju na svojoj teritoriji pogodne lokacije za izgradnju solarnih elektrana, navedeno je u tenderskoj dokumentaciji.

Pročitajte još:

Predmet tendera je formiranje metodologije, prikupljanje podataka, analiza i obrada podataka, vrednovanje lokacija za izgradnju solarnih elektrana i kreiranje osnove za bazu podataka pogodnih lokacija na teritoriji Vojvodine, kao i identifikacija potencijalnih lokacija za izgradnju solarnih elektrana snage preko 1 MW na teritoriji na području jedne jedinice lokalne samouprave (Grada Sombora, Grada Kikinde ili Opštine Irig), radi planiranja i privlačenja investicija.

Lokalni solarni katastri bi imali mogućnost integracije u Geoportal AP Vojvodine, dodaje se.

Tender je otvoren do 28. oktobra.

Izvor: eKapija

Novi Pazar među prvima dostavio planove uštede prema kojima će biti 18 odsto manje potrošnje

19.10.2022

struja — Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Novi Pazar je jedan od prvih gradova koji je dostavio planove za smanjenje potrošnje prema kome će ova lokalna samouprava uštedeti 18 odsto električne energije, rekla je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović tokom obilaska novoizgrađene toplane na biomasu.

„Još uvek traje javni poziv za građane za unapređenje energetske efikasnosti koje subvencioniše država sa 50 odsto i pozivam sve građane i građanke Novog Pazara da konkurišu. Kada je reč o preporukama koje je Ministarstvo predložilo, Novi Pazar je jedan od prvih gradova koji je dostavio svoje planove i prema kojima će za 18 odsto biti smanjena potrošnja. Najveći deo potrošnje ide na javno osvetljenje, a upravo će tu biti ušteda oko 20 odsto, tako što će biti isključena svaka druga lampa, osim u centru grada, i dodatno će biti ugrađeni tajmeri za regulisanje osvetljenja“, rekla je Mihajlović.

Pročitajte još:

Ona je ponovila da je država obezbedila dovoljne količine energije i energenata za privredu i domaćinstva za predstojeću zimu i da postoje krizni planovi u slučaju da dođe do nepredviđenih situacija.

Energetski portal

Ograničenje cene gasa u EU na čekanju, EP traži da trošak plate oni koji su u krizi profitirali

19.10.2022

gas — Foto-ilustracija: Pixabay (Alexandra_Koch)

Evropska komisija predložila je paket novih mera s ciljem da smanji cenu gasa i obezbedi sigurno snadbevanje. Među merama nema ograničenja cena, što je tražilo 15 država članica. Evropski parlament zahteva hitno zajedničko rešavanje energetskih problema na nivou Unije. Trošak krize, kažu, treba da plate oni koji su u krizi profitirali, a najsiromašniji da budu zaštićeni.

Evropska unija je u septembru uspela da uštedi zacrtanih 15 odsto gasa. U novom paketu, Evropska komisija predlaže zajedničku nabavku, solidarnost među članicama i smanjenje potrošnje. Ali u paketu nema najavljivanog predloga – da se ograniči maksimalna cena gasa. Ta odluka sačekaće novi model za trgovanje, koji Unija sprema, a koji će uključiti i tečni – LNG gas.

“Ove zime uvešćemo privremeni mehanizam za ograničavanje previsokih cena, dok razvijamo nove referentne, kako bi se LNG-om trgovalo po pravednijoj ceni. Smanjujemo potražnju. Punili smo svoja skladišta gasa – mi smo sada na 92 odsto”, kaže predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Evropski parlament podržao je raniji predlog da se oporezuje ekstradobit koju su energetske kompanije stekle tokom krize. Od članica traže da se na samitu u četvrtak saglase oko svih mera.

“Prošlo je osam meseci otkako je počela ova energetska kriza. I još uvek nisam video koherentan plan Evropske komisije. Smatram da je to veoma razočaravajuće. Govorite o ograničenjima cena, u redu. Govorite o porezu na neočekivane prihode, ali kakva je cela slika? Šta ćete učiniti da se uhvatite ukoštac sa ovom energetskom krizom?”, upitao je član Evropskog parlamenta Gaj Verhofštat.

Predstavnica socijaldemokrata u EP Irathe Garsija Perez smatra da je od Evropske unije, pre svega, potreban paket solidarnosti za zimu.

Pročitajte još:

“Ne možemo više da čekamo, jer ne možemo da dozvolimo ljudima da biraju između grejanja i hrane”, ističe Garsija Perez.

U međuvremenu, države same traže rešenje za krizu. Nakon što je produžila rad termoelektrana, Nemačka produžava i rad preostale tri nuklearke. Zbog nedostaka uglja, u Sloveniji su isključili jednu termoelektranu.

Prvi rezultati istrage havarije na “Severnom toku”

Danska je objavila i snimke mesta eksplozije na gasovodima “Severni tok 1 i 2” uz saopštenje – prvi rezultati istrage pokazuju da je na cevima na dnu Baltičkog mora naneta znatna šteta snažnim eksplozijama.

Formiran je zajednički dansko-norveški tim koji nastavlja istragu o oštećenju gasovoda “Severni tok”. Moskva poručuje da je prva utvrdila da je reč o sabotaži.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov kaže da to nije novost, ali da se može izraziti samo žaljenje što se ceo proces istrage odvija iza zatvorenih vrata bez ruske saradnje, iako je Rusija suvlasnik.

“Nemamo mogućnost da na licu mesta faktički obavimo sopstveni uviđaj. I što je najvažnije, prema izjavama koje čujemo iz Nemačke, Francuske, Danske, ova istraga je a priori prilagođena da odgovornost svali na Rusiju. Ovo je apsurdno, podaci koje naša obaveštajna služba ima potpuno su suprotni”, ističe Peskov.

Ankara je potvrdila da su posle diverzije na gasovodu “Turski tok” – predsednici Rusije i Turske dogovorili saradnju na bezbednosti tog gasovoda.

Izvor: RTS

Novi Pazar – Toplana na biomasu za grejanje i čistiji vazduh

18.10.2022

novi pazar toplana 181022 (1) — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Novoizgrađena toplana na biomasu u Novom Pazaru već tokom ove grejne sezone doprineće efikasnijem grejanju 24 časa dnevno, uz čistiji vazduh i uštedu.

Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike, prilikom obilaska nove toplane, istakla da su svi partneri koji su učestvovali u ovom projektu i pomogli finansijski, tehnički, operativno, doprineli da on bude završen na vreme, do početka grejne sezone.

“Nova toplana će u potpunosti isključiti mazut iz upotrebe i koristiće biomasu kao glavni energent. To je važno i doprinosi smanjenju gubitaka u toplovodu, koji su bili između 20 i 22 odsto, a sada su manji od osam odsto”, objašnja ministarka.

Ona je ukazala na to da je posebno važno to što će građani imati grejanje 24 časa dnevno, da će biti nula emisije sumpor-dioksida i 87 odsto manje emisije ugljen-dioksida, dodavši da je plan da Novi Pazar dobije još jednu toplanu.

Vrednost celokupne investicije je 6,5 miliona evra, a projekat se realizuje zajedno sa Nemačkom razvojnom bankom KfW i uz podršku Švajcarske.

Pročitajte još:

Ričard Koli, direktor Švajcarske kancelarije za saradnju u Srbiji, koja je podržala ovaj projekat sa više od miliona evra, najavio je da će Švajcarska nastaviti da podržava projekte koje Ministarstvo realizuje sa ciljem dekarbonizacije privrede, unapređenja stanja životne sredine, smanjenja potrošnje i povećanja OIE u proizvodnji električne i toplotne energije.

Direktor Kancelarije KfW u Srbiji Rudiger Hartman naglasio je da ovaj projekat doprinosi povećanju energetske nezavisnosti i da će poboljšati ukupno stanje životne sredine.

Ambasadorka SR Nemačke u Srbiji Anke Konrad rekla je da ta zemlja podržava ekonomski razvoj Srbije i usklađivanje sa EU i da je ovo jedan od dokaza da saradnja daje efikasne rezultate.

“Oktobra prošle godine naša saradnja postala je jača potpisivanjem klimatskog partnerstva, koja je okvir za zajednički rad na pravednoj energetskoj tranziciji i dekarbonizaciji”, naglasila je ona.

Energetski portal

1...390391392...1,671 Page 391 of 1,671

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM