Home Blog Page 290

Lepša budućnost za sve

Foto: Promo
Foto: Promo

Na koji način naučna istraživanja doprinose svestranom, ravnomernom i održivom razvoju planete? Kakav je značaj osnovnih nauka u rešavanju univerzalnih problema ishrane, zdravlja, obrazovanja, energije i klime?

Odgovore na ova i brojna druga pitanja dali su renomirani svetski naučnici koji su se tokom četvrte Svetske konferencije o osnovnim naukama i održivom razvoju okupili u Beogradu. Konferencija se na predlog Svetske Akademije nauka i umetnosti održava u našoj prestonici, a u sklopu Međunarodne godine osnovnih nauka za održivi razvoj, koja se tokom čitave 2022. godine obeležava širom sveta. Da u odgovaranju na izazove sa kojima se svet danas suočava deo rešenja može i treba da bude biznis sektor, pokazuje primer kompanije L’Oreal, koja je na poziv organizatora uzela učešće na konferenciji.

Mlade naučnice iz Srbije na međunarodnoj sceni

U zvaničnom delu konferencijskog programa, devet mladih naučnica iz Srbije, stipendistkinja nacionalnog programa L’Oreal – UNESCO “Za žene u nauci (L’Oreal – UNESCO For Women in Science) predstavilo je svoja naučna istraživanja za koja su nagrađene ovom prestižnom stipendijom.

Njihovi radovi donose uvide u to kako veštačka inteligencija može da doprinese medicinskoj dijagnostici, kako da prirodni proizvodi postanu alternativa za dostupne lekove, kako će izgledati baterije buduće generacije, šta donose najnovija istraživanja iz oblasti populacione genetike, dijagnostike i lečenja brojnih invazivnih oboljenja, itd.

Od 2010. godine L’Oreal Balkan, Nacionalna komisija za saradnju sa UNESCO-m i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Srbiji nagrađuje izvanredne žene istraživače koje svojom posvećenošću, dostignućima i vizijom doprinose napretku nauke i društva. Nacionalne stipendije “Za žene u nauci” predstavljaju vid podrške njihovom daljem profesionalnom usavršavanju i podsticaj da nastave da se bave naukom u Srbiji.

U Srbiji je, u okviru ove inicijative tokom prethodnih dvanaest godina, učestvovalo više od 600 mladih naučnika, a najboljima su do sada dodeljene 32 stipendije, u ukupnom iznosz od gotovo 20 miliona dinara.

L’Oreal fot the Future – primer transformacije biznisa u skladu sa poštovanjem koncepta “granica rasta”

Foto: Željko Kovačević

Na marginama konferencije, u okviru izložbe posvećene ciljevima i rezultatom koje kompanija L’Oreal sprovodi u okviru svoje politike održivosti, predstavljen je globalni program L’Oreal for the Future (L’Oreal za budućnost) ustanovljen 2020. godine, u okviru kojeg je kompanija definisala strateške ciljeve do 2030. godine. Ovi ciljevi predstavljaju radikalniju transformaciju i pogled na to kakva bi vizija, svrha i odgovornost kompanije trebalo da bude, da se suoče sa izazovima sa kojima se svet suočava.

Transformacija koju kompanija globalno sprovodi primer je na koji način biznis treba da poštuje koncept “granica rasta” zasnovan na nauci i naučnim istraživanjima.

Među jasnim ciljevima na koje se L’Oreal obavezao su:

1. Transformacija sopstvenih aktivnosti kako bi se poštovale granice planete kroz ograničavanje uticaja na klimu, vodu, biodiverzitet i prirodne resurse.

2. Osnaživanje poslovnog ekosistema pomažući mu da pređe u održiviji svet.

3. Doprinos rešavanju svetskih izazova podržavanjem hitnih društvenih i ekoloških potreba.

Konkretno, reč je o sledećim ciljevi:

– Do 2025. godine, sve L’Oreal lokacije će postići neutralnost ugljen-dioksida poboljšanjem energetske efikasnoti i korišćenjem 100 odsto obnovljive energije

– Do 2030. godine kompanija će sprovesti inovacije kako bi potrošačima omogućila da smanje emisije CO2 koje nastaju upotrebom proizvoda za 25 odsto u poređenju sa 2016. u proseku i po gotovom proizvodu.

– Do 2030. godine, 100 odsto vode koja se koristi u industrijskim procesima biće reciklirano i ponovo korišćeno u “petlji”

– Do 2030. godine 100 odsto sastojaka na biološkoj bazi za formule i materijale za pakovanje biće praćeno i dolaziće iz održivih izvora. Nijedan od njih neće biti povezan sa krčenjem šuma.

– Do 2030. godine 95 odsto sastojaka u formuli biće na biološkoj bazi, dobijeni iz minerala kojima planeta obiluje ili iz cirkularnih ekonomskih procesa.

– Do 2030. 100 odsto plastike koja se koristi u našoj ambalaži biće ili iz recikliranih ili biloških izvora.

– Do 2030. godine 100 otpada generisanog na poslovnim lokacijama kompanije biće reciklirano ili ponovno upotrebljeno.

– Do 2030. tri miliona ljudi će imati koristi od programa društvenog angažovanja brendova iz L’Oreal portofolija.

– Do 2030. još 100.000 ljudi iz ugroženih zajednica dobiće pristup zaposlenju.

– Do 2030. godine kompanija će uložiti 50 miliona evra za podršku visoko ugroženim ženama.

Izvor: L’Oreal

Mirović: Vojvodina će biti podrška svima u okruženju kada je reč o proizvodnji hrane

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Vojvodina će u godinama pred nama odigrati svoju ulogu predvodnika u proizvodnji hrane, što će značiti garant i podršku i svim državama u okruženju, izjavio je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović danas u Bijeljini na otvaranju jubilarnog 20. Međunarodnog sajma poljoprivrede, lova, ribolova i ekologije „Interagro 2022“.

,,Vojvodina kao najsnažnija poljoprivredna oblast, kao pokrajina koja daje, i po obimu i po kvalitetu, najveći broj najznačajnijih poljoprivrednih proizvoda, nastaviće sa svojim proizvođačima, gazdinstivma i naučnim razvojnim institutima da pruža podršku Republici Srpskoj i svim drugim državama u regionu. Bili smo, i bićemo uvek, partneri Republici Srpskoj’’, rekao je Mirović.

Među pokroviteljima sajma „Interagro 2022“ jeste i Privredna komora Vojvodine kao važan činilac privrednog razvoja Pokrajine. U organizaciji Privredne komore Vojvodine, na sajmu u Bijeljini učestvuju i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Turistička organizacija Vojvodine, kompanije i udruženja iz Vojvodine.

,,Činjenica da na ovom sajmu učestvuju izlagači iz deset zemalja pokazuje da je on izašao iz regionalnih okvira i ponosni smo što je postao međunarodni. Republika Srpska želi da se ekonomski poveže sa svima u regionu, ali najviše je upućena i oslonjena na Srbiju, što je prirodno’’, izjavila je predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović.

,,Iako je vreme pred nama teško, želim da kažem da je Srbija uvek tu i da u njoj ima dovoljno hrane za sve’’, poručio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović, prenosi sajt Vlade Vojvodine.

Izvor: eKapija

Nabavke javne rasvete, izgradnje puteva i vozila moraju da ispunjavaju ekološke standarde

Foto: Ministarstvo građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе
Foto-ilustracija: Unsplash (Nick Brunner)

Od ove godine, zahvaljujući novoj funkcionalnosti Portala javnih nabavki, Kancelarija za javne nabavke počela je da prati primenu zelenih kriterijuma u postupcima, pa je tako u 2021. zabeleženo 650 zelenih nabavki.

Iako podatak govori da je primena ekoloških aspekata tek u začetku, ovo je još uvek jako mali broj postupka, uzimajući u obzir da je u 2021. zaključeno ukupno 182.998 ugovora. Kako bi se podstakla njihova veća primena, neophodno je odrediti oblasti u kojima bi postavljanje ekoloških kriterijuma bilo obavezno, smatra NALED.

Prema dostupnim podacima iz Izveštaja o javnim nabavkama za 2021. godinu, najčešći predmeti nabavki u kojima su korišćeni ekološki aspekti su bila vozila, kancelarijski i laboratorijski materijali, računarska oprema, rasveta, građevinski materijal, usluge čišćenja i hemijska sredstva.

Uvođenje obavezne primene zelenih kriterijuma bilo bi korisno u oblastima u kojima postoji veliki uticaj na životnu sredinu, kao što su izgradnja javne infrastrukture, upravljanje otpadom, energetika, komunalne usluge poput grejanja i vodovoda i sl.

U Analizi stanja zelenih javnih nabavki, koju je izradio NALED, u okviru projekta „Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog razvoja“, koji podržava Švedska agencija za međunarodnu saradnju (Sida), kao najvažniji naručioci prepoznati su Elektroprivreda Srbije, Elektromreža Srbije, Ministarstvo zaštite životne sredine i Agencija za zaštitu životne sredine. Izvršen je uvid u 200 postupaka navedenih naručilaca koje su sprovedene tokom 2020, a analiza je pokazala da nijedna od ovih nabavki nije bila „zelena“.

„Ovakav podatak pokazuje da je neophodno preduzeti dodatne mere kako bi se zelene nabavke omasovile, jer trenutno naš Zakon propisuje samo mogućnost naručiocima da koriste druge kriterijume osim cene. Slovenija je to rešila tako što je odredila predmete u kojima je obavezna primena ekoloških kriterijuma. Ovo je rezultiralo da uprkos dominantom učešću cene kao odlučujućeg faktora, zelene nabavke steknu značajan udeo u ukupnom broju dodeljenih ugovora. Prema poslednjim dostupnim podacima za 2020, u Sloveniji je dodeljen 4.361 ugovor za zelene javne nabavke, što je 25,85 odsto od ukupnog broja (16.872), a njihova vrednost iznosila je 752 miliona evra“, kaže koordinator za regulatornu reformu u NALED-u Nikola Komšić.

Pošto je Srbija slična Sloveniji po broju tendera na kojima cena bude odlučujući kriterijum za izbor ponude, preporuka je da se i kod nas propišu obaveze naručiocima da sprovedu zelene javne nabavke za određene kategorije, kao jedini način da se one koriste kao instrument za zaštitu životne sredine.

U okviru Analize stanja zelenih javnih nabavki, fazni pristup preporučen je kao najbolji način za uvođenje zelenih javnih nabavki, tj. da se postepeno povećava broj oblasti u kojima je obavezna primena zelenih kriterijuma, uz istovremeno organizovanje obuka za primenu drugih kriterijuma osim cene.

Foto-ilustracija: Pixabay

Kao prvi korak, NALED će u okviru Programa za razvoj cirkularne ekonomije, u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine izraditi Vodiče za primenu zelenih kriterijuma za pet predmeta nabavki – javna rasveta, asfaltiranje puteva, izgradnja i rekonstrukcija poslovnih zgrada, nabavka vozila i nabavka kancelarijskog materijala.

Kada je u pitanju primena zelenih kriterijuma u zemljama Evropske unije, ističe se Holandija, koja je još 2010. postavila cilj da javne nabavke moraju biti 100 odsto održive. Od 2015. uvedene su obavezne eko nabavke za 45 grupa proizvoda. Takođe, u Holandiji se godinama sprovode javne nabavke inovacija kako bi se razvili inovativni proizvodi, usluge ili radovi koji doprinose realizaciji održivog razvoja.

Primera radi, u Holandiji je sprovedena nabavka asfaltiranja puta primenom novog inovativnog materijala koji smanjuje zagrevanje asfalta. Tu je i primer primene partnerstva za inovacije gde je ponuđač imao obavezu da sarađuje sa startapom, kako bi razvili inovativne tehnologije za izgradnju zelenih, održivih osnovnih škola.

Izvor: Biznis.rs

Evropska unija baca više hrane nego što uvozi

Foto-ilustracija: Unsplash (Elevate)
Foto-ilustracija: Freepik

Pored toga što bacanje hrane predstavlja veliki društveni problem, organska materija koja završi na deponijama emituje velike količine gasova staklene bašte i stoga bačena hrana predstavlja i značajan ekološki problem.

Iako bismo pomislili da je rešavanje ovog problema u samom vrhu prioriteta Evropske unije, novi izveštaj ukazuje na alarmantan podatak – EU baca više hrane nego što uvozi!

Naime, u izveštaju koji je objavio evropski projekat FEEdBACk, čiji je cilj promovisanje, stimulisanje i sprovođenje mera energetske efikasnosti, stoji da je EU u 2021. godini uvezla 138 miliona tona poljoprivrednih proizvoda, a bacila čak 153,5 miliona tona hrane.

Pre sedam godina Evropska komisija je potpisala Cilj održivog razvoja (SDG) kako bi prepolovila otpad od hrane do 2030. godine, ali EU nije ni blizu ostvarenja ovog cilja, upozorava izveštaj.

Evropski parlament je pozvao zemlje Evropske unije da odrede ciljeve za smanjenje bacanja hrane u 2012. godini, a 2017. godine da smanjenje bacanja hrane “od polja do stola” za 50 odsto postane pravno obavezujuće.

U 2018. godini, Evropska komisija usvojila je izmenjenu direktivu za otpad koja obavezuje države članice EU da počnu da mere i prijavljuju svoj otpad od hrane od 2020. godine pa nadalje.

Komisija trenutno razvija predloge za pravno obavezujuće ciljeve namenjene državama članicama koji treba da definišu njihove ambicije (za koliko procenata je neophodno da smanje bacanje hrane do 2030. hodine), kao i njihov obim (da li će se pratiti bacanje hrane samo na nivou potrošača ili “od polja do stola”) i sl, stoji u izveštaju.

FEEdBACk apeluje da bi Evropska komisija kao pravno obavezujući cilj trebalo da postavi smanjenje bacanja hrane “od polja do stola” za 50 odsto do 2030. godine.

Milena Maglovski

Srpski krovovi mogu da obezbede energiju za šest miliona domaćinstava

Foto: Eaton
Foto-ilustracija: Pixabay (Colmkay)

Očigledan je napredak u korišćenju obnovljivih izvora energije, piše u najnovijem izveštaju Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu.

Od 17 država regiona, Srbija deli četvrto mesto sa Gruzijom, a povećanje kapaciteta obnovljivih izvora pokazuje veliki pad u odnosu na prve tri zemlje. Prema Nacrtu integrisanog energetskog i klimatskog plana koji će početkom oktobra biti na javnoj raspravi, Srbija bi trebalo da do 2030. godine iz obnovljivih izvora dobija 40 odsto energije.

Više od dve trećine ukupno proizvedene električne energije u Srbiji je iz goriva koji zagađuje životnu sredinu i zagreva planetu. Nakon što je krajem prošle decenije izgrađeno devet vetroparkova, nema znatnijeg pomaka ka čistoj energiji. To nas je usporilo na putu rešavanja klimatske krize i doprinosa Srbije Pariskom sporazumu.

„Od 2019. godine dolazi do stagnacije u proširivanju kapaciteta za korišćenje energije vetra i drugih obnovljivih izvora. U susret COP27 jasna je poruka investitiroma i zemljama u regionu da moraju da se povećaju kapaciteti za korišćenje obnovljivih izvora energije i napori za usvajanje i primenu politika iz ove oblasti“, navodi Goran Vreljanski iz Svetske organizacije za zaštitu prirode.

Srbija ima više solarnog potencijala nego Namačka, Poljska, Češka, ali te zemlje proizvode mnogo više energije od sunca od nas, i u tome vide računicu.

„Trenutno kako merimo električnu energiju nije samo procenat proizvedene energije iz obnovljivih izvora već je i takozvano ‘deklapovanje’. To je situacija kada u zemlji iz godine u godinu raste BDP, a pri tome emitujete sve manje i manje ugljen-dioksida, odnosno imate sve manje zagađenje. To se ne dešava samo u najrazvijenijim zemljama, već i u srednje razvijenim, čije su ekonomije slične našoj. Treba da očekujemo da se tako nešto i ovde desi, ali za to su potrebni konkretni planovi“, kaže Vladimir Đurđević, profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu.

Ostatak teksta pročitajte OVDE.

Izvor: RTS

Saradnja Srbije sa SAD i Kinom u oblasti energetike i OIE

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike
Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ministarka Zorana Mihajlović, razgovarala je sa ambasadorom SAD u Srbiji, Kristoferom Hilom, o saradnji u oblasti energetike, uključujući zaključivanje sporazuma o saradnji između vlada dve države o strateškoj saradnji u oblasti energetike u Srbiji.

,,Srbija je na početku energetske tranzicije i potrebni su nam i iskustvo i znanje onih koji su u tom procesu ispred nas ako želimo da povećamo proizvodnju čiste energije i budemo energetski bezbedni. Više od godinu dana smo radili i pripremali nacrt sporazuma između dveju vlada o strateškoj saradnji u oblasti energetike, koji bi bio veoma važan korak u unapređenju saradnje Srbije i SAD u ovoj oblasti“, rekla je ministarka.

Ona je dodala da Srbiju očekuju veliki projekti u energetici, među kojima je jedan od najvažnijih projekat prve hibridne reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.

Ambasador Hil je zahvalio potpredsednici Vlade na dobroj saradnji i izrazio očekivanje da saradnja dve zemlje u oblasti energetike može biti dodatno unapređena.

Ministarka je razgovarala i sa delegacijom kompanije „Pauer Čajna’’ o mogućnostima za saradnju na projektima u oblasti obnovljivih izvora energije.

,,Dobri odnosi Republike Srbije i NR Kine i predsednika naše dve države osnov su uspešne saradnje koju smo ostvarili u prethodnom periodu na brojnim projektima sa kineskim kompanijama. Srbija je na početku procesa energetske tranzicije, doneli smo novi zakonodavni okvir u oblasti energetike i zainteresesovani smo za saradnju sa najboljim svetskim kompanijma koje imaju znanje i iskustvo, posebno kad je reč o obnovljivim izvorima energije. Imali smo dobru saradnju na izgradnji transportne infrastrukture i verujem da postoji potencijal za saradnju i na projektima u oblasti energetike”, rekla je ministarka.

Direktor kompanije „Pauer Čajna’’, Šeng Juming, predstavio je potpredsednici najvažnije projekte i aktivnosti kompanije u oblasti čiste energije na globalnom nivou. On je istakao da je „Pauer Čajna’’ zainteresovana za investicije u oblasti energetike u Srbiji, posebno solarnih elektrana i vetroelektrana, kao i da ima veliko iskustvo na projektima hidroelektrana.

Energetski portal

Budućnost OIE i problemi priključenja na mrežu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: CIRED

Veliko interesovanje vladalo je za ovogodišnje 13. Savetovanje o elektrodistributivnim mrežama Srbije – CIRED. Već godinama unazad traži se mesto više za Savetovanje koje okuplja veliki broj stručnjaka iz oblasti razvoja i dristribucije električne energije. Ovo je idealna prilika da kompanije iz zemlje i regiona pokažu svoj bogat portofolio.

Kompanija MT-KOMEX lider je lider u našoj zemlji kada je reč o izgradnji solarnih elektrana, ali i energetskoj efikasnosti i e-mobilnosti. Bojan Jovanović elektroinženjer ove kompanije ispričao je da stručni tim MT-KOMEX-a čine 30 inženjera mašinstva, eletrotehnike, saobraćaja, arhitekture, ekonomisti, filolozi i 40 instalatera. 

Kako je istakao kompanija se bavim izgradnjom solarnih elektrana po principu ključ u ruke, instalacijom punjača za električne automobile, kao i razvojem i promocijom mreže punjača, a napravili su i svojevrstan zaokret ka eletromobilnosti prvom onlajn platformom i aplikacijom za punjenje EV –  Charge&GO.

Direktor kompanije MT-KOMEX, Miloš Kostić, učestvovao je na jednom od okruglih stolova ovogodišnje CIRED-a na kom se razgovaralo o obnovljivim izvorima energije, njihovom priključenju na mrežu, razvoju projekata i njihovim kapacitetima, kao i o kvalitetu električne energije i kvalitetu isporuke.

“EU je na mrežu priključila 39 GW instalisane snage iz solarnih elektrana u 2022. godini, predstavili su plan da do 2025. instalisane snage u PV elektranama iznosi 400 GW, a 740 GW do 2030. godine. Cilj EU je da do 2030. godine bar 45 odsto snage bude iz obnovljivih izvora”, istakao je Kostić.

On se posebno osvrnuo na projekte solarnih elektrana u Srbiji, kao i na proceduru za priključenje na mrežu i sticanje statusa kupac-proizvođač.

Foto-ilustracija: Pixabay (Zsuzska321)

“Elektrodistribuciju najviše brine kako će oni da upravljaju kada se pojavi 50.000 malih objekata koji proizvode električnu energiju. Na sajtu Elektrodistribucije trenutno je registrovano 200 kao kupac-proizvođač, a mnoge elektrane koje su igrađene i završene još uvek nisu registrovane, čekaju na priključenje, dok distribucija doživljava veliko zagušenje”, kaže Kostić.

Kako kaže, trgovci električnom energijom, a u Srbiji ih ima više od 70, još uvek nisu spremni, da pored Elektroprivrede koja je garantovani snabdevač, uđu na tržište, i isprate regulativni okvir.

“Do skoro smo svi pričali o smanjenju emisija CO2, a sada svi govorimo o energetskoj nezavisnosti i sigurnosti, potpuno su promenjeni principi ulaska u bilo koju investiciju i segment posla kojim se bavimo. Umesto da smo kroz novu uredbu podstrek dali industriji i privredi, novim subvencijama, one su date samo za domaćinstva, ništa za industriju. Industrija je najveći investitor koji može da smanji uvoz električne energije”, objašnjava Kostić.

On se osvrnuo i na to da Srbija daje ozbiljnu podršku, kako građanima, tako i privredi sa subvencionisanom cenom električne energije.

Da li je budućnost solarne energije u Srbiji bitna, pita se Kostić i koliko zajedno možemo da doprinesemo.

“Olakšanjem procedura i pojednostavljenjem procesa prijema elektrana u mrežu. Mi smo sa komisijom Elektrodistribucije više od 40 elektrana priključili na mrežu, po principu kupac-proizvođač. Komisija ne treba da izlazi na elektrane do 50 kilovata, sva odgovornost mora da se prebaci na odgovorno lice i akreditovano telo koje mora da izađe da ispita instalacije i preda izveštaj. Mi nemamo dovoljno kadrova da izlaze na objekte kako bi dali saglasnost za priključenje”, objašnjava Kostić.

Prema njegovim rečima u Srbiji nedostaje opreme, zbog trenutne situacije u svetu i velike potražnje, ali da je kompanija MT-KOMEX na vreme obezbedila za ovogodišnje poslovanje, do sada su izgradili 40 megavata solarnih elektrana.

Elektromobilnosti i charge&GO

Foto: Idook Media

Učesnici CIRED-a imali su priliku da od Kostića čuju sve o digitalnoj platformi i aplikaciji Charge&GO koja omogućava vozačima elektičnih vozila da lako lociraju najbliže punjače i da ih brzo i jednostavno dopune. Platforma pruža vozačima efikasnu uslugu punjenja i plaćanja korišćenja mesta za punjenje, kao i mogućnost kompanijama da daljinski upravljaju svojom mrežom punjača.

“Sa Virtom smo uspeli da uđemo u sistem mreže od 170.000 punjača, a do početka 2023. godine ulazimo direktno sa našom novom aplikacijom”, ističe Miloš Kostić.

Kako je dodao na GAZPROM benzinskim stanicama ugrađeno je sedam punjača, dok će na OMV-ovim biti instalirano 12, a do sada je postavljeno pet. Punjači iz ove mreže mogu se naći i na nekim lokacijama maloprodajnog lanca Stop Shop, u tržnim centrima Promenada, Novi Sad i Big fashion, Kragujevac, kao i kod predstavnika automobilske industrije u Srbiji, kao što su British Motors, AK Kompresor i Hit Auto.

Kompanija Charge&GO do sada je na više od 40 lokacija na putevima i autoputevima Srbije postavili elektropunjače snage od 22 do 180 kW, a do kraja godine mreža će pokrivati čak 100 punjačkih mesta, na kojima će sve više biti ultrabrzih punjača veće snage.

Milica Radičević

Evropska nedelja mobilnosti u Rimu počela besplatnim javnim prevozom

Foto-ilustracija: Unsplash (Ant Rozetsky)
Foto-ilustracija: Unsplash (Chen Mizrach)

Stotine evropskih gradova priključilo se kampanji Evropske komisije pod nazivom “Evropska nedelja mobilnosti” čiji je cilj promovisanje čistih oblika transporta i podsticanje aktivne mobilnosti kao što su pešačenje, vožnja biciklom, javni prevoz i druga inteligentna transportna rešenja.

Ove godine će 2.797 gradova iz 47 zemalja sprovoditi brojne akcije u skropu nedelje mobilnosti od 16. do 22. septembra, a jedan od istaknutih gradova je i Rim.

Naime, u “Večnom gradu” je ove subote mreža javnog prevoza, uključujući autobuse, metro i tramvaje, bila potpuno besplatna za putnike, prenose italijanski mediji.

Tokom 17. septembra, građani Rima mogli su da pristupe celom sistemu javnog prevoza bez kupovine karata, a ostale akcije uključivale su pešačenje između Trga Venecija i Trga Kiđi, vožnju biciklističkom stazom uz reku Tiber i još oko 50 drugih akcija.

Gradonačelnik Rima Roberto Gualtieri rekao je da je inicijativa osmišljena kako bi promovisala korišćenje javnog prevoza i proširila kulturu održive mobilnosti.

“Grad radi na postizanju prave revolucije mobilnosti, ponovnom povezivanju naših susedstava kako bi Rim postao održivije mesto za život“, rekao je Gualtieri.

Gradonačelnik je već najavio mogućnost besplatnog ili skoro besplatnog javnog prevoza u glavnom gradu istakavši da će to pomoći penzionerima, radnicima i svima koji imaju niska primanja, a da će uz to dati veliki doprinos ublažavanju klimatskih promena.

Ovogodišnja Evropska nedelja mobilnosti posvećena je boljoj povezanosti, vrlo važnom pitanju u glavnom gradu Italije – od povezanosti unutar gradskih četvrti, do povezanosti između različitih delova grada, ali i brojnih koristi koje proizlaze iz tehnoloških i digitalnih inovacija, prenosi Ekovjesnik.

Milena Maglovski

Poverenje koje unapređuje poslovanje – Schneider Electric i RAZO

Photo: Schneider Electric
Foto: Schneider Electric

Schneider Electric ove godine obeležava jubilarnih 20 godina poslovanja u Srbiji i Crnoj Gori. Pored brojnih dostignuća i ostvarenih rezultata, kompanija je izuzetno ponosna na svoju mrežu partnera koju je razgranala na domaćem tržištu i koju i dalje namerava da širi. Veliki broj partnera ima dvadesetogodišnju saradnju sa Schneider Electric-om, a jedan od njih je i RAZO D.O.O.

Preduzeće RAZO je osnovano 1991. godine i u početku se bavilo izvođenjem elektroradova u građevinarstvu. Vremenom se razvilo u preduzeće koje se bavi prodajom elektromaterijala kroz veleprodaju i maloprodaju, a 2003. godine započinju saradnju sa Schneider Electric-om koja traje do današnjih dana.

Uspešna dugogodišnja saradnja je bila povod za razgovor sa Zoranom Janjićem, finansijskim direktorom preduzeća RAZO koji smatra da je ova saradnja doprinela razvoju preduzeća RAZO i da je imala direktan uticaj na širenje usluga.

„Od trenutka kada smo postali distributeri Schneider-ove niskonaponske opreme, unapredio se obim i kvalitet naših usluga. Uzajamna saradnja dovela je do toga da se naš razvoj odvijao paralelno sa razvojem Schneider Electric-a u Srbiji. Počeli smo da širimo našu prodajnu mrežu da bismo danas došli na to da sarađujemo sa preko 50 prodajnih mesta”, kaže on. 

Zoran Janjić, kao jednu od glavnih prednosti međusobne saradnje, ističe i to da im je plasiranje Schneider-ove niskonaponske opreme pomoglo da postanu vidljiviji na tržištu i da ih kupci prepoznaju po širokom asortimanu modularne galanterije, automatskih osigurača, fid sklopki, kontaktora i slično.

Kako se menjalo tržište, kao i potrebe potrošača, tako se razvijalo i preduzeće RAZO koje je vremenom razvilo E – COMMERCE i onlajn prodavnicu. Prema rečima našeg sagovornika, ovo je jedna od promena na koje je direktno uticala saradnja sa Schneider Electric-om i to kroz savete od strane Schneider-ovog stručnog kadra, vezanih za digitalni marketing, potom kroz korisne tekstove, linkove, kataloge što je sve zajedno dovelo do toga da RAZO izgradi dobru online reputaciju.

Jedno od značajnijih pitanja koje se nameće kada je reč o izboru poslovnih partnera je i to po čemu birati, odnosno šta je to što Schneider Electric izdvaja u odnosu na ostale kompanije na našem tržištu?

U preduzeću RAZO smatraju da ono što izdvaja ovog partnera jeste to što postoji odlična saradnja sa distributerima, prihvatanje predloga i sugestija, kao i timski rad na praćenju svetskih trendova, uvođenju novina kao i otklanjanju bilo kakvih anomalija ukoliko one postoje. Prema mišljenju Zorana Janjića, Schneider Electric nudi proizvode koje odlikuje kvalitet i postojanost, ali ne samo to – u pitanju je partner koji ima stručni kadar i koji svoje znanje deli sa drugima.

„Svih ovih godina saradnja je bila uspešna, a kao veliku prednost Schneider Electric-a, u odnosu na druge kompanije sa kojima sarađujemo, istakao bih i pohvalio stručni kadar, veliki broj obuka i webinara, prezentacije novih proizvoda majstorima na prodajnim mestima, obilazak tržišta… Sve ovo zajedno sa garancijom kvaliteta proizvoda, tačnim rokovima isporuke, ispunjavanjem različitih zahteva kupaca je nešto što unapređuje imidž svake kompanije i u tome vidimo najveću prednost našeg partnerstva”, ističe Janjić.

Zbog toga što je reč o kompaniji koja pruža sve ovo, kao i tehničku podršku koja je dostupna u svakom trenutku, stručni kadar koji pruža stručne konsultacije, katalošku dokumentaciju, uputstvo za montažu i održavanje, softwerske podršku, iz RAZO kompanije poručuju da bi uvek birali istog partnera.

„Schneider Electric predstavlja inkubator ogromne energije i ideja za inovacije na našem tržištu. Ako tražite pouzdanog partnera spremnog da Vam uvek izađe u susret, kao i da odgovori na sve vaše zahteve, na pravom ste mestu. Zbog svih navedenih razloga mi smo punih 20 godina lojalni Schneider Electric-u“, zaključuje Zoran Janjić.

Izvor: Schneider Electric

Stojanović: Odlaganje grejanja povećava potrošnju struje

Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)
Foto-ilustracija: Pixabay (Nowaja)

Dejan Stojanović, direktor Poslovnog udruženja toplana Srbije, rekao je za RTS da kompletan energetski sistem mora da se održi stabilnim. 

“Eventualno odlaganje grejnog perioda, ako krenu niske temperature, rezultiraće time da će građani posegnuti za neracionalnim trošenjem električne energije, kaže Stojanović.

Grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra. Beogradske elektrane su predlagale da se zbog energetske krize razmotri odlaganje početka grejne sezone, a ministarka energetike Zorana Mihajlović je poručila – nema pomeranja, grejna sezona počinje na vreme. 

Gostujući u Jutarnjem dnevniku, Stojanović je rekao da se remontni radovi završavaju i da su Toplane u obavezi da do 1. oktobra dostave izveštaje o remontima.

Govoreći o rezervama energenata, rekao je da su početkom meseca održana dva sastanka u Vladi.

„Izazovna je sezona ispred nas, svi se ozbiljno bave ovom temom. Na sastanku je konstatovano da je za sam početak grejne sezone obezbeđeno dovoljno energeneta – jedna trećina svih količina prirodnog gasa se nalazi u Banatskom dvoru i u Mađarskoj u skladištu. Sam početak će biti bez problema“, napomenuo je Stojanović.

Kaže da grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra, a ako dan, dva ili tri prosečna dnevna temeratura bude ispod 12 stepeni, može početi i ranije, odnosno od prvog.

Koliko toplana sa gasa mogu da pređu na drugo gorivo

„U Srbiji ima 60 sistema za daljinsko grejanje, od toga je 36 na gas, 27 koriste mazut, 13 ugalj i 9 ili 10 koriste biomasu. Neke toplane imaju energetski miks, tako da se brojevi razilaze“, naglasio je direktor Poslovnog udruženja toplana Srbije.

Istakao je da od 36 toplana na gas, njih 16 nemaju mogućnost konverzije, odnosno prelaska na neko drugo tečno gorivo.

„Tako da imamo 16 toplana za koje u svakom trenutku moraju biti obezbeđene količine prirodnog gasa. Od 2009. smo vežbali za takvu situaciju“, kaže Stojanović.

Odgovarajući na pitanje da li je prelazak sa gasa na neko drugo gorivo automatski ili će građani morati da budu bez grejanja jedan dan, Stojanović objašnjava da za prelazak sa gasa na mazut obično znaju unapred i praktično se taj prelazak ne mora osetiti.

Cene grejanja

Foto-ilustracija: Pixabay (geralt)

Mazut je poskupeo 65 odsto od prošle do ove godine – to u ceni rezultira sa 30 do 40 odsto poskupljenja. Od 60 toplana 13 nije podnelo zahteve za poskupljenje, ostali su podneli i do sada je odobreno 13-14 zahteva. To su povećanja od dva pa do 38 procenata“, rekao je Stojanović i podsetio da o tome odlučuju lokalne samouprave.

Napomenuo je da je naplata dobra, ali ističe da je dug stanovništva toplanama iznosi 15 milijardi dinara. Cene se određuju u skladu sa metodologijom određivanja cena. 

Stojanović objašnjava da se temperature od 19 do 21 stepen smatraju kvalitetnim grejanjem.

„Svako smanjenje za jedan stepen rezultira smanjenjem potrošnje energenata za nekih šest procenata, što znači da ako toplane potroše 600 miliona kubika prirodnog gasa, što znači da vi možete smanjiti potrošnju za 36 miliona kubika gasa“, rekao je Stojanović.

Međutim, kako kaže, eventualno odlaganje grejnog perioda ako krenu niske temperature rezultiraće time da će građani posegnuti za neracionalnim trošenjem električne energije i onda možemo imati problem.

„Kompletan energetski sistem mora da se održi stabilnim kako bismo imali isporuku i električne i toplotne energije na propisanom nivou“, rekao je.

Ističe da je primarni energent gas, i da u ovom trenutku sve ukazuje na to da ćemo imati stabilan period, ali uvek mogu da se dogode iznenađenja.

Izvor: RTS

Užice – U jednom danu prikupljeno 36 tona kabastog otpada

Foto: Grad Užice
Foto: Grad Užice

Tokom akcije koju je organizovao Grad Užice u saradnji sa javno komunalnim preduzećima, u jednom danu, prikupljeno je i deponovano na regionalnu deponiju “Duboko” 36,34 tone kabastog otpada.

U velikoj akciji učestvovala su javno komunalna preduzeća “Niskogradnja”, “Vodovod”, “Bioktoš”, “Deponija Duboko”, “Stan”, “Gradska toplana” i “Veliki park” sa svojim vozilima i ljudstvom.

Najviše kabastog otpada, čak 17 tona, odvezeno je iz MZ Rosulje, zatim slede Turica sa 4,22 tone i Terazije sa 4,34 tone. Iz naselja Carina odvezeno je 3,12 tona a iz Krčagova 2,12. U dve mesne zajednice iz užeg centra grada Lipa i Centar prikupljeno je 4,34 tone kabastog, građevinskog i zelenog otpada. Najmanje kabastog otpada prikupljeno je u Gradskoj opštini Sevojno 1,12 tone.

Akcija je organizovana sa ciljem da se u kratkom vremenskom periodu organizovano prikupi i na deponiju “Duboko” odveze što veća količina kabastog otpada, koji kasnije uglavnom završava na mestima koja za to nisu predviđena, navodi se na sajtu grada.

Nadležni su pozvali sugrađane da ubuduće kabasti otpad pripreme i odlože u dane kada je to planom JKP “Bioktoš” predviđeno za njihove mesne zajednice i ulice, ali i da to učine svakog poslednjeg vikenda u mesecu, kada se u okviru “BWL” projekta narandžasti kontejneri postavljaju na 20 lokacija u gradu.

Energetski portal

Ove nedelje mehanizacija stiže na prvu kritičnu tačku na Dunavu u Bugarskoj

Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, rekao je da će u prvoj polovini nedelje naši brodovi stići na prve kritične tačke u Bugarskoj, gde će zajedno sa našim prijateljima krenuti sa interventnim bagerskim radovima, zato što se za energetsku stabilnost i funksionisanje sprske industrije u narednih mesec dana borimo na Dunavu.

,,Tokom naredne nedelje ćemo obići naše radnike u Bugarskoj kako bi na licu mesta proverili kako radovi napreduju, ali i pružili svu potrebnu podršku našim ljudima koje smo zbog urgentnosti situacije uputili u drugu zemlju kako bi uradili sve što je moguće da obezbedimo stabilnost srpske ekonomije i to u borbi sa prirodom, odnosno istorijski niskim vodostajem’’, rekao je Momirović.

Dodaje, da je imajući u vidu specifičnost posla koju srpska mehanizacija treba da uradi u Bugarskoj, kako bi se obezbedilo uredno dopremanje uglja u TENT, uvoz evrodizela, veštačkog đubriva, kao i izvoz poljoprivrednih proizvoda, ostvarena puna saradnja sa nadležnim državnim organima u Bugarskoj i da se nadaju da će i dalje imati sjajnu interakciju sa komšijama u cilju ostvarivanja zajedničkog važnog cilja za čitavu Evropu – potpune plovnosti Dunavom, našim najznačajnijim plovnim koridorom.

Ministar Momirović kaže da će Vlada Republike Srbije i MGSI nastaviti da daju stručnu podršku komšijama koje se, kao i nadležni u Srbiji, bore sa istorijskim niskim vodostajem reka i delimičnim ili potpunim prekidom rečnog saobraćaja.

,,Konvoj tehničke mehanizacije pod sprskom zastavom u sredu je napustila vode Republike Srbije i u prvoj polovini naredne nedelje stiže na prvu poziciju za bagerovanje u Bugarskoj. U međuvremenu ekipa hidrografa iz Republike Srbije koja je stigla u Bugarsku krajem prošle nedelje izvršila je hidrografska batimetrijska merenja u cilju utvrđivanja tačnog stanja plovnog puta i planiranja bagerskih radova”, rekao je ministar Momirović.

Podsećamo da je u prethodnom periodu Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture potpisalo Sporazume sa resornim ministarstvima u Bugarskoj i Bosni i Hercegovini, koji podrazumevaju zajedničke hidrotehničke i bagerske radove na uređenju kritičnih sektora za plovidbu na Dunavu i Savi.

Sporazum o načinu finansiranja i izrade projektno – tehničke dokumentacije, vođenje upravnih postupaka za procenu uticaja na životnu sredinu, izdavanje lokacijskih uslova, saglasnosti i građevinske dozvole za Projekat „Hidrotehnički i bagerski radovi na uređenju kritičnog sektora za plovidbu – Ušće Drine i Save potpisan je 9. septembra između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine, dok je Sporazuma o saradnji u tehničkom održavanju plovnog puta Dunava između MGSI i Ministarstva transporta i komunikacija Republike Bugarske potpisan 3. septembra.

Energetski portal

Kako države mere emisije gasova staklene bašte?

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Često slušamo o emisijama gasova staklene bašte koje su u nekim zemljama veće, a u nekima manje, ali kako se one zapravo mere? Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) objavio je članak u kome objašnjava kako se ove emisije mere i da li su ta merenja tačna.

Kako stoji u tekstu, zemlje izveštavaju o svojim emisijama kroz ono što je poznato kao pristup „odozdo prema gore“: nacionalne emisije procenjuju se kombinovanjem podataka o vrstama aktivnosti sa emisijama koje obično proizvode te aktivnosti. Na primer, ako znate koliko ugljen-dioksida proizvodi proizvodnja čelika, i znate koliko se čelika proizvodi u vašoj zemlji, možete proceniti ukupnu količinu emisija iz sektora čelika.

Međuvladin panel za klimatske promene odredio je međunarodno usaglašene smernice koje preciziraju kako treba da se vodi ova vrsta računice.

Tokom COP-a 26 u Glazgovu prošle godine, zemlje su se složile da ubrzaju smanjenje svojih emisija pre 2030. godine sa ciljem da zadrže rast prosečne globalne temperature ispod 1,5°C. Iako su mnoge zemlje podnele nove ili ažurirane nacionalne klimatske doprinose (NDC) sa nešto većim ambicijama, one još uvek nisu dovoljne da zadrže globalno zagrevanje na ili ispod 1,5 stepeni.

Sa izveštajem o smanjenju emisija za 2022. godinu, koji treba da bude objavljen uoči Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP27) u Egiptu, fokus je na tome koliko brzo zemlje mogu da smanje emisije gasova staklene bašte kako bi izbegle najgore posledice klimatske krize.

Šta su emisije gasova staklene bašte i zašto su važne?

Gasovi staklene bašte su gasovi koji zadržavaju toplotu u atmosferi – otuda i naziv „efekat staklenika“. Glavni gasovi staklene bašte su ugljen-dioksid, metan, azot-oksid i fluorovani gasovi koji se još uvek koriste u frižiderima i klima uređajima. Kada se gasovi staklene bašte ispuštaju u atmosferu, oni zadržavaju toplotu koja menja našu klimu na više načina.

Energetski portal

Gepardi u zoo vrtu u Beču

Foto: Eurocomm PR
Foto: Eurocomm PR

Nakon što su lavovi dobili novi stenoviti pejzaž, zoološki vrt u Beču je restrukturirao i modernizovao objekat za geparde, najbrže sisare na svetu.

„Modelirali smo ostrva od veštačke gline da bismo stvorili korito presušene reke. Ostrva služe životinjama kao platforme za osmatranje, a ona zimi mogu i da se greju. Novi jarak predstavlja prirodnu barijeru i omogućava posetiocima jasan pogled na životinje’’, objašnjava Kristine Eder, zadužena za koordinaciju projekta.

„U skladu sa Uneskovom svetskom kulturnom baštinom pejzaž objekta za geparde je prilagođen stilu susednog objekta za nilske konje, pošto obe životinjske vrste dele prirodno stanište u svojoj domovini, afričkoj savani’’, izjavio je direktor zoološkog vrta Šenbrun, Štefan Hering-Hagenbek.

Gepardi su najbrži sisari na svetu i mogu da dostignu brzinu do 90 kilometara na čas. Velike mačke su veoma ugrožene u divljini, pa su deo Evropskog programa za ugrožene vrste u koji je uključen i zoološki vrt Šenbrun.

Izvor: Eurocomm PR

Niš – Raspisan poziv za sufinansiranje mera energetske sanacije

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Sergiu Valena)

Nišlije mogu da se prijave za mere energetske sanacije porodičnih kuća, stanova i stambenih zgrada koje se odnose na unapređenje termičkog omotača, termotehničkih instalacija i ugradnju solarnih kolektora za centralnu pripremu potrošnje tople vode u 2022. godini.

Ministarstvo rudarstva i energetike i Grad Niš ove godine obezbedili su 34 miliona dinara za ovaj konkurs što je duplo više u odnosu na ranije realizovani javni poziv.

Rok za prijavljivanje je 15. oktobar ove godine. Na osnovu iskustava i sugestija građana, postupak prijavljivanja je sada jednostavniji kako za domaćinstva, tako i stambene zajednice, navodi se na sajtu grada.

Konkursna dokumentacija za Javni poziv može se preuzeti na zvaničnoj internet stranici Grada Niša www.ni.rs i zvaničnoj internet stranici Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj www.investnis.rs ili na šalterima Jedinstvenog upravnog mesta u ulici Nikole Pašića br. 24.

Sve potrebne informacije mogu se dobiti u Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj na telefon 504-658.

Energetski portal

Ovo leto je najtoplije u istoriji merenja u Evropi, saopštila Evropska služba za klimatske promene

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (pixel2013)

Iza nas je najtoplije leto u istoriji merenja u Evropi, saopštila je Evropska služba za klimatske promene Kopernikus. Srednja temperatura na kontinentu je od juna do avgusta bila za 1,34 °C viša u odnosu na prosek u periodu od 1991. do 2020. godine, prenosi Klima101.

Tako je ovogodišnja letnja sezona na listi najtoplijih prestigla prethodno prvoplasiranu 2021. – i to za 0,4 °C. Povrh toga, avgust 2022. je najtopliji avgust od 1979. godine.

„Snažni naleti toplotnih talasa širom Evrope u kombinaciji sa neuobičajeno sušnim uslovima doveli su do ekstremnog leta po pitanju temperature, suše i požara u mnogim delovima što se odrazilo na društvo i prirodu na različite načine. Podaci Evropske službe za klimatske promene Kopernikus pokazuju da Evropa nije zabeležila samo rekordne avgustovske temperature, već i letnje iako je prošlogodišnji rekord star samo godinu dana”, izjavila je naučnica Freja Vamborg.

Mnoge evropske meteorološke stanice su tokom prethodna tri meseca izmerile nove najviše temperature, a živa u termometru je po prvi put prešla četrdeseti podeljak u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Leto je obeležila i nepovoljna hidrološka slika: Evropska unija ranije je ukazala na to da bi suša sa kojom se kontinent suočava mogla da bude najgora u poslednjih 500 godina, trenutno se skoro dve trećine teritorije bori sa sušnim uslovima.

Vrućine i manjak padavina već se negativno odražavaju na energetiku i poljoprivredu, a takođe potpomažu i nastanak požara – ove godine vatrene stihije u EU i Ujedinjenom Kraljevstvu oslobodile su rekordne količine ugljenika, pokazuju satelitski podaci.

Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, najtoplijih sedam godina na globalnom nivou desile su se nakon 2015, prva tri mesta zauzimaju 2016, 2019. i 2020. godina. U zavisnosti od vremenskih prilika tokom ostatka godine, 2022. bi mogla da završi između drugog i osmog mesta na listi najtoplijih godina na našoj planeti.

Izvor: Klima 101