Realizacija projekata iz oblasti energetike na teritoriji AP Vojvodine Novi Sad

15.09.2023

Foto-ilustracija: Freepik (aleksandarlittlewolf)

O projektima u oblasti energetike koji se realizuju na teritoriji AP Vojvodine, razgovarali su ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

Nakon sastanka u Pokrajinskoj vladi, ministarka je rekla da su u okviru liste prioritetnih projekata planirane značajne kapitalne investicije na nivou pokrajine, pre svega izgradnja naftovoda Srbija–Mađarska, kojim ćemo diversifikovati pravce snabdevanja sirovom naftom.

Kako je navela, investitor na ovom projektu je „Transnafta”, a Pokrajinska vlada ima značajnu ulogu u fazi kada se priprema planska i tehnička dokumentacija.

,,Razgovarali smo i o izdavanju upotrebne dozvole za preostalih 42.000 metara kubnih skladišta naftnih derivata u Kovinu, kojim ćemo unaprediti sigurnost snabdevanja našeg tržišta. Svedoci smo da cena nafte raste i da energetska kriza nije završena i važno je da povećavamo naše rezerve za slučaj kriznih situacija’’, istakla je ministarka Đedović Handanović.

Pročitajte još:

Takođe, razgovarano je i o projektima unapređenja energetske efikasnosti u javnim objektima, kao i o programu subvencija za građane koje se sprovode u lokalnim samoupravama na teritoriji Vojvodine.

Predsednik Pokrajinske vlade je informisao ministarku o projektima Pokrajinske vlade za povećanje stepena energetske efikasnosti u objektima javne namene na teritoriji AP Vojvodine, vrednim više od tri milijarde dinara, a čija je realizacija započela ove godine.

Ministarka Đedović Handanović razgovarala je i sa gradonačelnikom Novog Sada Milanom Đurićem o projektima unapređenja energetske efikasnosti u domaćinstvima i javnim zgradama.

Ministarka je navela da je Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo finansiranje projekata unapređenja energetske efikasnosti javnih objekata u 21 lokalnoj samoupravi, za šta je obezbeđeno približno 400 miliona dinara.

Foto-ilustracija: Unsplash (Stefan Kostić)

,,Jedan od projekata koji ćemo podržati jeste i energetska sanacija OŠ „Branko Radičević” u Novom Sadu, gde ukupna investicija iznosi približno 63 miliona dinara. Radovi će početi veoma brzo, odmah nakon izbora izvođača. Pored značajnih ušteda energije, na ovaj način obezbedićemo i bolje uslove za ukupno skoro 700 učenika i zaposlenih’’, rekla je ministarka.

Projektima energetske sanacije javnih zgrada koje sprovodi Ministarstvo biće, između ostalog, obuhvaćene zgrade osnovnih i srednjih škola, vrtića, domova kulture, domova zdravlja, sportskih objekata, kao i unapređenje javnog osvetljenja.

Smanjenje potrošnje energije kao rezultat sprovedenih mera, kao što su zamena vrata i prozora, unapređenje izolacije, zamena kotlova efikasnijim, ugradnja solarnih panela, iznosiće između 30 i 50 odsto.

Na sastanku je bilo reči i o programu energetske sanacije porodičnih kuća i stanova, za koji u Novom Sadu vrednost projekta iznosi oko 70 miliona dinara.

,,Očekuje se da Novi Sad uskoro raspiše javni poziv za građane, koji će uz subvencije države i lokalne samouprave da unaprede efikasnost u svojim domovima, troše manje električne energije, gasa, odnosno toplotne energije, i da smanje svoje račune’’, rekla je Đedović Handanović.

Ona je naglasila da su Ministarstvo i Grad Novi Sad u energetsku efikasnost od 2016. godine u tom gradu investirali približno 216 miliona dinara, uključujući javne objekte i subvencije za domaćinstva.

Na sastanku razgovarano je i o pripremama za grejnu sezonu, planovima za modernizaciju sistema daljinskog grejanja u Novom Sadu, koji bi podrazumevao i uvođenje obnovljivih izvora energije, kao i o olakšicama za struju, gas i grejanje koje građani mogu da ostvare sticanjem statusa energetski ugroženih kupaca.

Energetski portal

Novi Sad: Provozajte električni automobil i saznajte više o uštedi i zelenoj energiji

15.09.2023

Foto-ilustracija: Pixabay (andreas160578)

Na Novosadskom sajmu su počeli Dani električnih automobila, posvećeni elektromobilnosti kao novom tehnološkom rešenju transporta ljudi i robe.

Petnaest različitih proizvođača automobila, od ukupno 30, u dvorištu Sajma omogućilo je da posetioci sajma mogu i da provozaju nove modele električnih automobila. Teme koje će na panelima i diskusijama koje prate sajam, biti tržište električnih vozila u Srbiji kao i prateća infrastruktura, izazovi koje donose inovacije i zelena energija.

Jedan od organizatora događaja je prof. dr Boris Dumnić sa Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada: „Ne samo Srbija, već i ovaj deo regiona praktično kasni u nekim stvarima za onim što su globalni tehnološki trendovi, ali upravo zato postoji ovakav događaj da bi trasirali taj put kojim ovaj region, a samim tim i Republika Srbija, treba da ide”.

Evropska unija će, prema najavama zabraniti prodaju automobila sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035.

„Čeka nas ista priča na koju prosto moramo da se pripremimo, jer ovakva tehnološka rešenja prosto traže vremena. Znači, ako želimo masovnu upotrebu električnih i hibridnih vozila, prosto moramo izgraditi infrastrukturu, na primer, koja omogućava njihovo punjenje, a pre svega toga, naravno, treba podići svest stanovništva o upotrebi tih vozila. Ovde govorimo o koristi koja se ne ogleda samo u zaštiti životne sredine, već se govori i o koristi koja se očituje u čisto ekonomskoj koristi”, rekao je prof. Dumnić.

Prednosti i ušteda

Foto-ilustracija: Unsplash (Marc Heckner)

Profesor Dumnić je govorio i o prednostima i uštedama izborom električnog ili hibridnom vozilu.

„Ali, naravno, na ovu temu se nadovezuje mnogo drugih povezanih tema, pa evo upravo sad dok mi razgovaramo, u toku je panel na kome govorimo o energetskoj tranziciji. I onda se postavlja vrlo logično pitanje, da, ali koja je opravdanost voziti baterijsko vozilo ukoliko dominantnu električnu energiju za punjenje tog vozila pravimo iz lignita. Dakle, neophodni su nam i obnovljivi izvori energije”, rekao je sagovornik RTS-a.

U Norveškoj je u ukupnoj prodaji – 80 odsto električnih automobila, u Skandinaviji – 54 procenata.

„Te brojke nažalost, ne samo u Srbiji nego u regionu su i dalje jako male. Ako govorimo o tržištu Srbije, ukupno negde na godišnjem nivou svega pola procenta ili red veličine te brojke je čisto baterijskih vozila u odnosu na ukupan broj vozila koji se proda na godišnjem nivou. Ali evo čujemo najave da bi ispunili te kvote koje su nam obavezne kao država koje smo preuzeli, mi ćemo morati u narednom periodu u Republici Srbiji da nabavimo 40.000 čisto baterijskih vozila”, objasnio je.

Profesor Dumnić kaže da društvo mora da bude svesno činjenice da je u pitanju jedna nova oblast, i da u tome aktivno treba da učestvuju svi – od države, preko regionalne, lokalne samouprave do krajnjih korisnika. Komentariše i prateću infrastrukturu: „Na nekim glavnim putnim pravcima kao što su autoputevi može da se nađe infrastruktura za punjenje, ali broj te infrastrukture, njena vidljivost i dostupnost je daleko od onoga što bi mi trebalo i čime bi mi trebalo trenutno da raspolažemo kako bi imali masovnu elektrifikaciju transporta”.

Sajam u Novom Sadu traje još danas, a ulaz za sve koji žele da ga posete je besplatan.

Izvor: RTS

Savetovanje – Kako do održive i pravedne tranzicije

14.09.2023

paneli , solarna energija — Foto-ilustracija: Pixabay (torstensimon)

Tradicionalno međunarodno Savetovanje koje se organizuje od 12. do 15. septembra 2023. godine na Zlatiboru, u hotelu MONA pod nazivom ENERGETIKA 2023 – ENERGETSKA NEZAVISNOST REGIONA U SVETLU GLOBALNIH POREMEĆAJA – Nova realnost, okupilo je preko 300 učesnika i istaknute inostrane i domaće eksperte.

Rad Savetovanja je organizovan kroz četiri panela sa aktuelnim temama sa jedne strane, a s druge strane kroz prezentaciju preko 80 naučnih i stručnih radova. Imajući u vidu visoki ugled koji savetovanja ENERGETIKA uživaju u domaćoj i međunarodnoj stručnoj javnosti očekuju se odgovori na otvorena pitanja u energetskom sektoru kojih je zaista mnogo. Naime, energetika u regionu je tek zakoračila na put dekarbonizacije, a sporost tog procesa je evidentna i to je ta nova energetska realnost u regionu. S jedne strane nema odlučnost Vlada u regionu da definišu obavezujuću brzinu dekarbonizacije, a sa druge strane i Energetska zajednica (sa sedištem u Beču) i Evropska unija kao ključni igrač, daju pomalo nejasne signale sa ciljevima koji su realni samo uz jaku finansijsku podršku EU – a koje do ovog trenutka nema. Kako i na koji način započeti održivu i pravednu tranziciju svakako je centralno pitanje na koje ćemo pokušati da odgovorimo.

Naša Savetovanja su dostigla takav nivo da predstavljaju avangardu energetskog sektora jer sučeljavanje nauke i struke sa energetskim kompanijama i industrijom povezanom sa energetikom, omogućava duboku analizu i unapređenje primenjenih i budućih tehnologija, postojećeg regulatornog okvira i ekonomsko – finansijskog ambijenta.

Pročitajte još:

TRADICIONALNO SAVETOVANJE OD 12. DO 15. SEPTEMBRA NA ZLATIBORU

Strateški ciljevi energetske tranzicije, koji se u osnovi svode na dekarbonizaciju sektora uz široko korišćenje obnovljivih izvora energije, delom su potisnuti u drugi plan zbog zaoštrenog pitanja sigurnosti i bezbednosti isporuke energije i energenata. Dugoročni ciljevi energetske tranzicije ostaju konstante i zato struka mora da analizira sve aspekte kako bi se pronašla optimalna trajektorija kretanja ka dekarbonizovanim sektorima: energetike, saobraćaja, grejanja/hlađenja, industrije,…

Potrebno je odgovoriti u kojoj meri sektor domaćinstva treba da nosi teret energetske tranzicije. Struka treba da odgovori i na pitanje da li je i nuklearna energetika „zelena energetika“, što sve više zagovara interesna grupa država sa nuklearnim elektranama. Otvoreno pitanje je svakako i da li energetičari umeju da planiraju i zatim da uspešno upravljaju energetskim sistemima u kojima je 100 odsto obnovljivih izvora…

Kakva će uloga skladišta energije biti u svemu tome, da li će, pored reverzibilnih hidroelektrana, baterijska skladišta biti ključna i nezaobilazna i kakvi su trendovi razvoja u toj oblasti? Može li se to uraditi bez primene vodoničnih tehnologija i ako ne može koji deo finalne potrošnje će pokriti vodonik. Da li trećinu, ili manje, ili čak više od trećine. Pred nama je radikalna transformacija energetike koja ne može da uspe bez primene holističkog koncepta, odnosno bez integralne energetike u najširem smislu reči. Puna digitalizacija sektora je nasušna potreba da bi se izgradila pametna energetska infrastruktura u kojoj je decentralizacija proizvodnje jedan od važnih principa, jer institucije kupac – proizvođač i energetska zadruga, odnosno mikromreža, omogućavaju da lokalno proizvedeni zeleni kWh električne energije ne opterećuju prenosne mreže. Već se jasno ocrtava da tek komplementarnost centralizovane i decentralizovane proizvodnje može da odgovori sve izvesnijem rastu potrošnje električne energije zbog elektrifikacije sektora transporta, grejanja, industrije,…

S druge strane, rebus je nerešiv bez proaktivne uloge potrošnje koja se mora prilagođavati varijabilnoj proizvodnji iz obnovljivih izvora i zato je tako važno razvijati oblast upravljanja potrošnjom, odnosno odziva potrošnje.

Globalni izazovi u području klime i zaštite životne sredine podrazumevaju da se sagledava i šira slika i složene međuzavisnosti na našoj planeti, kontinentu, uniji, energetskoj zajednici, regionu, pa čak i stambenoj zajednici. Održiva strategija rasta ne treba da je vezana s eksploatacijom istrošivih resursa. Posebno je to važno za našu zemlju i za region. Održivost energetskog sektora ostaje trajni cilj zajedno sa poznatim konceptima sigurnosti isporuke i razvoja konkurentnosti u energetskom sektoru. Zbog toga će u toku ovog, i svih budućih međunarodnih savetovanja, Savez energetičara insistirati na integralističkom pristupu energetici i nastojati da takav koncept postane osnova i srpskog i regionalnog energetskog sektora.

Prof. Nikola Rajaković

Ozonski omotač – štit planete koji moramo zaštititi

14.09.2023

planeta — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Ovaj vikend nosi jedan važan datum, 16. septembar kao ,,Međunarodni dan zaštite ozonskog omotača’’. Njega obeležavamo još od 1994. godine, a proglasila ga je Generalna skupština Ujedinjenih nacija simbolično na dan kada je potpisan i 1987. godine Montrealski protokol o supstancama koje oštećuju ozonski omotač.

I mlađe generacije mogu da osete razliku tokom leta kada svoje telo izlažu suncu, u odnosu na neke ranije godine, a naročito starije generacije u poređenju sa periodom njihove mladosti. Ako je nekada prijatno popodnevno sunčanje bilo od 16 časova, sada sunce osetno ’prži’ kožu i sat vremena nakon toga. Ovog leta na Jadranskom primorju, gde sam letovala, bilo je dana da koža ‘gori’ čak i kada na plažu izađem u pola šest po podne.

Ozonski omotač nalazi se na udaljenosti od 20 do 30 kilometara od površine Zemlje i apsorbuje najveći deo ultraljubičastog zračenja (UV), koje je izuzetno štetno za živi svet, a takođe ovaj omotač deo sunčevih zraka odbija nazad u atmosferu.

UV zračenje nije opasno samo za stanovnike kopnenog dela planeta, zato što oni prodiru i duboko u okeane, na samo dno – čime ugrožavaju alge, rakove, riblja jaja i ostali morski svet.

Kako je sve u prirodi povezano, emisije gasova sa efektom staklene bašte koje pominjemo kada govorimo o klimatskim promenama i globalnom zagrevanju, utiču štetno i na ozonski omotač, koji takođe ima ulogu u sprečavanju globalnog zagrevanja.

Ovih promena naučnici su postali svesni još sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, a sredinom osamdesetih otkrivena je i rupa u ozonskom omotaču iznad Antarktika.

Iako nam se nekada čini da je donošenje različitih konvencija, protokola i proglašavanje svetskih dana uzaludno, Montrealski protokol pravi je primer da nije baš tako. Zahvaljujući njemu, ozonski omotač se svake godine oporavlja, a neka predviđanja su da bi do sredine 21. veka mogao da povrati na nivo ’zdravlja’ kao pre osamdesetih godina.

Katarina Vuinac

Počela Konferencija OIE SRBIJA 2023

14.09.2023

Konferenciju OIE SRBIJA 2023, koja se održava danas u Vrdniku, otvorili su predsedavajući UO OIE Srbija Miloš Colić, v. d. generalnog direktora EPS Dušan Živković, regionalni direktor za Zapadni Balkan EBRD Matteo Colangeli i ministarka rudarstva i energetike Republike Srbije Dubravka Đedović Handanović.

Radni naziv konferencije jeste Srbija posle aukcija, a tokom dana razgovara se kroz nekoliko panela o stanju u sektoru obnovljivih izvora energije, kako u Srbiji tako i u regionu i Evropi, zatim o energiji vetra, Srbiji posle aukcija i Evropi posle energetske krize i drugim temama koje su u vezi sa obnovljivim izvorima.

V. d. generalnog direktora EPS Dušan Živković, u uvodnoj reči rekao je da je potrebna promena u našem odnosu prema prirodi. Kako je naglasio, za Elektroprivredu Srbije, veće učešće obnovljivih izvora energije jedan je od najvažnijih razvojnih zadataka u narednom periodu.

Kako je Živković naveo, termo sektor jeste njihova bazna energija i aktivno rade na tome da je modernizuju i da dodatnim smanjenjem emisija unaprede i taj segment proizvodnje električne energije.

Pročitajte još:

OIE SRBIJA OBJAVLJUJE PROGRAM KONFERENCIJE OIE SRBIJA 2023 – SRBIJA POSLE AUKCIJA I EVROPA POSLE ENERGETSKE KRIZE

,,Okosnica našeg strateškog razvoja jesu ulaganja u obnovu postojećih i izgradnju novih kapaciteta koji koriste obnovljive izvore energije’’, rekao je Živković i dodao da razvijaju nove projekte za korišćenje kapaciteta vetra i sunca.

Osim projekata koji se odnose na energiju vetra i sunca, treba pomenuti i reverzibilnu hidroelektranu Bistrica koja predstavlja jedan od najvažnijih projekata u novijoj istoriji, naveo je Živković i dodao da će ova hidroelektrana omogućiti balansiranje i stabilnost elektroenergetskih sistema ne samo Srbije već i regiona.

Učesnicima Konferencija obratio se i regionalni direktor za Zapadni Balkan EBRD Matteo Colangeli, koji je izrazio veliko zadovoljstvo što je deo ovog događaja. Evropska banka za obnovu i razvoj podržala je osnivanje udruženja OIE Srbija, a prošle godine postala je i njihov član.

Ministarka rudarstva i energetike Đedović Handanović, u uvodnim rečima čestitala je na interesovanju i rekla da joj je zadovoljstvo da učestvuje na ovakvoj godišnjoj konferenciji, jer je ona dobra prilika videti šta su to ciljevi za naredni period, a šta je postignuto.

Kako je navela, država je dobro razumela glavne poruke investitora, a to je – što pre stvoriti uslove za izgradnju novih proizvodnih elektrana, što je potreba i čitavog društva. Stoga, u kratkom periodu su pripremljene izmene Zakona o korišćenju OIE, podzakonski akti, ali i sprovedene prve aukcije za tržišne premije, najveće odjednom sprovede u ovom regionu, i pohvaljene od strane međunarodnih organizacija, zbog transparentnosti i efikasnosti.

Ministarka je istakla da posle aukcija, zadovoljni mogu biti i država i investitori, kao i građani. Kako je objasnila, država je nadmetanjem investitora ostvarila dvostruko nižu cenu od tržišne. S druge strane, investitori imaju priliku da grade, a građani više čistijih izvora energije i manje emisije CO2.

,,Obezbeđena je izgradnja preko 700 MW novih kapaciteta čime će se postojeći kapaciteti obnovljivih izvora energije više nego udvostručiti – suštinski, dobijamo devet novih zelenih energetskih postrojenja”, kaže ministarka.

U toku obraćanja, ministarka je govorila i o dokumentima koji treba da obezbede predvidivost investitorima za dalju izgradnju i projekte, a kao jedan od tih navela je Integrisani nacionalni plan za energetiku i klimu, koji je u procesu usvajanja, i koji do 2030. godine predviđa povećanje učešća OIE u proizvodnji električne energije na 45 odsto, a smanjenje emisija GHG za 40,4 posto u odnosu na 1990. godinu.

Ministarka je govorila i o važnosti građana i subvencijama koje su namenjene njima, kako bi mogli lakše da postanu kupci-proizvođači. Uzimajući to u obzir, zaključak govora jeste da je energetska tranzicija zadatak svih i da može da bude uspešna jedino ako svi – država, investitori i energetske kompanije – budu radili u istom pravcu.

Energetski portal

EU povećava upotrebu energije iz obnovljivih izvora do 2030.

14.09.2023

obnovljivi izvori energije, vetar — Foto-ilustracija: Pixabay (Oimheidi)

Parlament je ove nedelje zvanično izglasao povećanje upotrebe obnovljive energije, u skladu sa Zelenim dogovorom i REPowerEU planom.

Ovo zapravo znači da umesto da do 2030. godine 32 odsto energije bude iz obnovljivih izvora, sada će biti potrebno dostići 42,5 odsto.

Novim pravilima ubrzaće se i proces izdavanja dozvola za nove elektrane za energiju iz obnovljivih izvora, kao što su solarne ili vetroelektrane, ali i za prilagođavanje postojećih. Proces izdavanja dozvola od strane nacionalnih vlasti za nova postrojenja za energiju iz ovakvih izvora, imaće vremenska ograničenja.

Pročitajte još:

Ako je reč o tzv. područjima za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, rok za izdavanje ne bi trebalo da bude duži od 12 meseci. Detaljnije, ovo su specifične lokacije, bilo na kopnu ili moru, koje su posebno pogodne za postavljanje ovakvih postrojenja. Izvan ovih područja, proces ne bi trebalo da traje više od 24 meseca, navodi se na sajtu Parlamenta.

Kada je reč o sektoru transporta, procene su da bi korišćenjem energije iz obnovljivih izvora, emisije sa efektom staklene bašte trebalo da budu smanjenje za 14,5 odsto do 2030. godine. Kako bi se dostigao cilj, teži se većoj upotrebi naprednih biogoriva i ambicioznijoj kvoti za obnovljiva goriva nebiološkog porekla, kao što je vodonik.

Pored ovoga, poslanici su se zalagali i za druge mere, kao što su održive prakse za korišćenje biomase, koja će sprečiti da prilikom njenog prikupljanja dođe do negativnog uticaja na kvalitet zemljišta i biodiverzitet i druge mere.

Pre nego što nova pravila stupe na snagu, potrebno je da budu zvanično odobrena i od strane Saveta.

Energetski portal

Panel o značaju održivog razvoja „Naša održiva zajednica“

14.09.2023

U organizaciji Kompanije „Novosti“ u Beogradu je održana panel diskusija „Naša održiva zajednica“ o značaju održivog razvoja, kao i o važnosti pružanja doprinosa ostvarenju Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, na kojoj su učestvovali Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije, Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a i Milun Todorović, gradonačelnik Čačka.

U uvodnom delu skupa govorio je Slobodan Krstović, direktor Odeljenja za održivi razvoj NALED-a, koji je naveo da je izuzetno važno razmišljati o tome šta ostavljamo u nasleđe budućim generacijama i da je za izgradnju dugoročno održive zajednice potrebna sinergija brojnih društvenih činilaca.

Poseban fokus diskusije bio je na potrebi razvoja ljudskih i očuvanja prirodnih resursa, kao i na unapređenju kvaliteta života naših sugrađana. Diskutovano je i o načinima kako da našu zajednicu učinimo inkluzivnijom, bezbednijom i omogućimo joj dugoročan održivi razvoj u izazovnim vremenima. Jedan od fokusa bilo je i pitanje energetske tranzicije za ostvarivanje Ciljeva održivog razvoja.

Dubravka Đedović Handanović je navela da ulaganja u energetiku moraju da budu prioritet u narednih 20 godina. „Imamo tri cilja, prvi je energetska nezavisnost, zatim da obezbedimo najnižu cenu za građane i privredu i treći da imamo sigurnost snabdevanja i rada našeg energetskog sistema. Energetika je resor koji traži dugoročna planiranja i potrebno je dosta vremena kako bi se video rezultat. Usvojili smo plan investicija u energetsku infrastrukturu u narednih 10 godina koji predviđa investicije od 15 milijardi evra, najpre u obnovljive izvore energije, distributivnu i prenosnu mrežu, reverzibilne hidroelektrane“, rekla je ministarka.

Kiril Tjurdenjev je kazao da za kompaniju NIS energetska tranzicija nije novina, već put kojim kompanija ide već godinama. „Na tom putu od velikog značaja je naša zelena agenda – u ekološke projekte i biznis projekte koji indirektno pozitivno utiču na zaštitu životne sredine od 2009. godine uložili smo više od 900 miliona evra. Unapređenje zaštite životne sredine je među našim osnovnim prioritetima i projekte realizujemo sa namerom da oni ne doprinose samo našim poslovnim rezultatima, već i boljoj ekološkoj slici cele Srbije“, zaključio je Tjurdenjev.

Milun Todorović rekao je da je za građane od velikog značaja stabilnost. „Pored zdravog i kvalitetnog vazduha, dobre, zdrave i ukusne hrane, kvalitetne vode, ljudi žele stabilnost u svim ovim elementima – zdravom vazduhu, električnom napajanju, vodosnabdevanju. Činjenica je da je sve veća potrošnja u Čačku zbog industrijskog rasta. Kako bi građani imali bolji kvalitet života potrebno je da osnažimo privredu i ojačamo infrastrukturu na čemu intenzivno radimo sa Vladom i resornim ministarstvima. Moja lična preporuka je da lokalna samouprava mora uvek da bude uz svoju državu, ministarstva i rukovodstvo kako bi građani imali što više benefita“, zaključio je Todorović.

Na panelu je razgovarano i o značaju obrazovanja u zajednici, kao važnom segmentu održivosti.

Kompanija NIS je jedan od pionira u oblasti izveštavanja o održivom razvoju i u junu je na korporativnom sajtu objavila Izveštaj o održivom razvoju za 2022. godinu, što je 13. uzastopni verifikovani izveštaj. U ovom dokumentu se navodi da kompanija svojim poslovanjem pruža snažan doprinos osnovnim principima održivog razvoja: ekonomskom napretku, razvoju ljudskih resursa, zaštiti životne sredine i podršci zajednici. U oblasti održivog razvoja kompanija NIS se rukovodi globalnim ciljevima Ujedinjenih nacija i u Izveštaju prepoznaje 12 od 17 ovih ciljeva čijem ostvarenju doprinosi svojim aktivnostima.

Izvor: NIS

U proteklih godinu dana tokom svakog meseca milion domaćinstava smanjilo potrošnju električne energije

13.09.2023

električna-energija-struja — Foto-ilustracija: Pixabay (Wayne Jackson)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

U proteklih godinu dana tokom svakog meseca milion domaćinstava u Srbiji smanjilo potrošnju električne energije u odnosu na isti mesec prethodne godine što pokazuje da građani vode računa o potrošnji energije.

Prema rečima ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, decenijama smo imali veoma niske cene električne energije i gasa i kao da smo zaboravili da vodimo računa o potrošnji energije i energenata.

,,Građani su pokazali da razumeju ozbiljnost energetske krize, odazvali su se pozivu države za štednju energije i sami su dali značajan doprinos da prođemo lakše kroz prošlu zimu. Između 36 i 45 odsto kupaca mesečno je ostvarilo popust na računu za električnu energiju koji je u zavisnosti od količine ušteđene energije iznosio od 15 do 30 odsto“, rekla je ona na forumu Večernjih novosti pod nazivom „Naša održiva zajednica”.

Ministarka je istakla da je država podržala građane subvencijama koje omogućavaju ne samo uštede već i manju potrošnju energije unapređenjem energetske efikasnosti u domaćinstvima.

Pročitajte još:

„To je dalo rezultat, na prethodnim javnim pozivima je oko 20.000 domaćinstava imalo priliku da sprovede neku od mera energetske efikasnosti. Na aktuelnom javnom pozivu učestvuje 131 lokalna samouprava u kojoj će domaćinstva sanirati svoje objekte, a ukupno oko 50.000 domaćinstava u narednih nekoliko godina. Za ovaj program obezbedili smo 50 miliona dolara u saradnji sa Svetskom bankom“, rekla je ona.

Ministarka je dodala da se značajna pažnja posvećuje energetskom saniranju javnih objekata koji su veliki potrošači energije.

„Moramo da nastavimo da ulažemo u sanaciju škola, vrtića, domova zdravlja i kulture, biblioteka, opštinskih i drugih javnih objekata koji su veliki potrošači energije. U ovoj godini obezbedili smo 400 miliona dinara za te namene kako bismo ostvarili značajne uštede energije“, rekla je ona.

Kako je istakle, ulaganja u energetiku moraju da budu prioritet u narednih 20 godina.

Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

„Imamo tri cilja, prvi je energetska nezavisnost, zatim da obezbedimo najnižu cenu za građane i privredu i treći da imamo sigurnost snabdevanja i rada našeg energetskog sistema. Energetika je resor koji traži dugoročna planiranja i potrebno je dosta vremena kako bi se video rezultat. Usvojili smo plan investicija u energetsku infrastrukturu u narednih 10 godina koji predviđa investicije od 15 milijardi evra, najpre u obnovljive izvore energije, distributivnu i prenosnu mrežu, reverzibilne hidroelektrane“, rekla je ona.

Na pitanje šta bi potencijalna eksploatacija litijuma donela Srbiji, ministarka je rekla da treba da razmotrimo na koji način možemo da iskoristimo bogatstva kojim raspolažemo u smislu zatvaranja lanca vrednosti koji bi podrazumevao fabrike za proizvodnju baterija i električnih automobila.

Prema njenim rečima, nove decenije razvoja i novi industrijski poredak su pred celim svetom u kojem će biti neophodno oslanjanje na određene kritične mineralne sirovine.

,,Evropska komisija je procenila da će EU tržište litijumskih baterija vredeti 250 milijardi evra već 2025. godine, a proizvođači automobila i baterija su globalno najavili 1.200 milijardi dolara investicija u elektrifikaciju do 2030. godine. Srbija je izuzetno bogata mineralnim resursima koji se nalaze i na listi kritičnih mineralnih sirovina EU. Projekat „Jadar“ smo zaustavili pre nego što smo imali priliku da vidimo rezultate Studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Trebalo bi da razmotrimo na koji način možemo da iskoristimo bogatstva kojim raspolažemo u smislu zatvaranja lanca vrednosti koji bi značio fabrike za proizvodnju baterija i električnih automobila“, rekla je ona.

Energetski portal

Nova ulaganja u novosadske saobraćajnice – obnavlja se i Temerinski put

13.09.2023

U Pokrajinskoj vladi potpisan je Ugovor o prenosu novčanih sredstava između Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj i Puteva Srbije za rekonstrukciju puta od Temerina do Bečeja.

Finansirana će biti i izrada plana detaljne regulacije, idejnog rešenja i projekta, kao i pratećih studija i elaborata, za izgradnju obilaznice na trasi auto-puta E-75 (petlja Sever) – Novi Sad – Veternik – Futog – Begeč – Gložan – Čelarevo – Bačka Palanka.

Reč je o projektima vrednim 250 miliona dinara od čega je ovim ugovorom Pokrajinska vlada obezbedila 125 miliona dinara, i još toliko Vlada Srbije.

Kako navodi ministar Vesić, ministarstvo u novosadske saobraćajnice ulaže skoro 500 miliona dinara, a radovi su započeti u Ulici Kneza Miloša, u Venizelisovoj, a biće urađen i put prema Veterniku.

Pročitajte još:

,,Osim toga radiće se mnoge saobraćajnice u Vojvodini. Znamo da se gradi brza pruga Novi Sad-Subotica, a biće rekonstruisane još dve regionalne pruge u Vojvodini. Reč je o paralelnoj pruzi sa brzom prugom – Pančevo – Kikinda – Subotica, i pruga Sombor – Vrbas”, istakao je ministar.

Prema rečima predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića, u naredne dve godine pripremiće se projektna dokumentacija za izgradnju obilaznice, koja će omogućiti da u budućnosti kamioni više ne idu kroz Novi Sad.

,,Vlada Srbije priprema izgradnju mosta između Bačke Palanke i Neština što će, zajedno sa obilaznicom oko Novog Sada, značiti za Novi Sad, Bački Petrovac, Bačku Palanku, Bač i za brojna sela koja će imati pristup brzoj saobraćajnici”, rekao je Mirović.

Najavljeno je i da će ove godine početi izgradnja auto-puta od Beograda do Zrenjanina, a kasnije od Zrenjanina do Novog Sada, a da će u narednim nedeljama početi i izgradnja “Smajli” – brze saobraćajnice od granice naše zemlje sa Hrvatskom do granice sa Rumunijom, od Sombora do Srpske Crnje.

Ministarstvo je dalo saglasnost i da Javno preduzeće „Putevi Srbije“ krene u obnovu Temerinskog puta u Novom Sadu, koji predstavlja jedan od ulaznih pravaca u grad, a vrednost radova na rekonstrukciji Temerinskog puta iznosi 157 miliona dinara.

Radovi na rehabilitaciji Temerinskog puta, počeće obnovom deonice od raskrsnice sa Primorskom ulicom do kružnog toka kod Rodića, u dužini od oko dva kilometra. Radovi će obuhvatiti površinu od oko 30.000 kvadrata.

„Dogovorili smo se i da ’Putevi Srbije’ krenu u obnovu Novosadskog druma, prema Veterniku. Za to će u najkraćem roku biti izdat nalog i tokom jesena biće obnovljen i taj putni pravac, u vrednosti oko 280 miliona dinara’’, rekao je ministar.

Podsetio je da se u Novom Sadu grade dva mosta, jedan u produžetku Bulevara Evrope, i drugi od Kaća do Petrovaradina, u okvoru Fruškogorskog koridora, dok sam Grad Novi Sad gradi još jedan most.

Energetski portal

Festival “POWER OF SUSTAINABILITY 2023”: Regionalni lideri održivog poslovanja u Mostaru

12.09.2023

Mostar će biti epicentar regionalnog održivog poslovanja od 21. do 22. septembra 2023. godine, kada se regionalni i evropski lideri iz privatnog i javnog sektora okupljaju na skupu pod nazivom “POWER OF SUSTAINABILITY FESTIVAL 2023”. Ovaj prestižni događaj okupiće stručnjake, investitore i donosioce odluka s ciljem razmene ideja i promovisanja održivog razvoja u regiji Zapadnog Balkana, u organizaciji Vijeća stranih investitora BiH i Tehnološkog parka ,,Intera’’, a uz pokroviteljstvo Grada Mostara i Federalnog ministarstva životne sredine i turizma Bosne i Hercegovine.

Nasiha Pozder, Federalna ministarka životne sredine i turizma BiH, te iskusna arhitekta i stručnjak za urbanizam, će podeliti svoje bogato znanje i iskustvo u oblasti održivog urbanog razvoja. Stevan Vuković iz Švajcarske i Mirella Sidro iz Nemačke, dugogodišnji stručnjaci za e-mobilnost istražiće kako električna mobilnost može doprineti održivijoj budućnosti transportnog sektora, svoja znanja na ovu temu. Valentin Ilievski, viši potpredsednik Messer Grupe za Jugoistočnu Evropu održaće predavanje na temu upotrebe vodonika kao goriva budućnosti.

Pročitajte još:

IZGRADNJA ODRŽIVE BUDUĆNOSTI ZAPADNOG BALKANA

Miloš Kostić, investitor i stručnjak za obnovljive izvore energije koji stoji iza izgradnje 200 solarnih elektrana dolazi iz Beograda i podeliće svoje bogato znanje o investicijama u zelenu energiju i elektromobilnost.

Festival će obuhvatiti ključne teme poput ulaganja u zelenu energiju, primene cirkularne ekonomije, e-mobilnosti, te održivog razvoja u turizmu, a učesnici će imati priliku da kroz diskusije i interakcije na svakom od panela, steknu uvide o novim rešenjima za održivu budućnost.

Govornici na panelima podeliće svoja znanja i iskustva iz projekata koje sprovode u BiH, regionu Zapadnog Balkana i svetu, a uključuju: Karlo Guštin, iz kompanije Ericsson NIkola Tesla iz Hrvatske govoriće o projektu iz područja održivog turizma, NJ.V. Nikolu Petrovića Njegoša, Princa prestolonaslednika Crne Gore i arhitektu iz Pariza koji će predstaviti inovativna rešenja za upravljanje otpadom; Nikolu Bitraka, stručnjaka za energetiku iz Severne Makedonije i Bugarske. Posebno raduje dolazak Briseide Gjoza, su-osnivačice ConsciESG, eksperta iz oblasti ESG ocenjivanja koja radi na relaciji SAD/ Albanija.

Pored nabrojanih, tu su i domaći stručnjaci: Tomislav Lukić, savetnik ministra Federalnog ministarstva životne sredine i turizma Bosne i Hercegovine; Goran Krstović, stručnjak za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, Sanela Karić, predsednica Odbora za održivi razvoj i direktorka Fondacije Adriatic Vareš, Zoran Tabak predstavnik Elektroprivrede HZHB.

Učešće na događaju “POWER OF SUSTAINABILITY FESTIVAL 2023” je besplatno, a organizatori pozivaju sve predstavnike kompanija, vlade i nevladinog sektora koji žele učestvovati i saznati više o održivom poslovanju da se registruju ovde.

Izvor: FIC

1...284285286...1,674 Page 285 of 1,674

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM