U Katovicama urbani nameštaj izrađuju od recikliranog tekstila

22.08.2022

nomadic-julien-j0CJwbZEz_I-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Nomadic Julien )

Foto-ilustracija: Pixabay (Tomasz_Mikolajczyk)

Krajem jula na jednom od središnjih gradskih trgova poljskih Katovica uređen je mali park čiji je urbani nameštaj izrađen od recikliranog tekstila. Jedan od najvećih poljskih gradova ovim primerom ponovno pokazuje svoju predanost održivosti i ublažavanju efekta klimatskih promena, kao i zaštiti urbane sredine.

Pijačni trg u Katovicama omiljeno je mesto okupljanja stanovnika ovog poljskog grada na kojem se u letnjim mesecima organizuju razna događanja, koncerti i izložbe, dok se zimi ovde održava tradicionalni božićni sajam sa klizalištem. Krajem jula na trgu je uređen mali park u kojem je postavljen novi urbani nameštaj – klupe i žardinjere izrađene od recikliranog tekstila.

Poznato je da parkovi i zelene površine smanjuju efekat urbanog ostrva toplote, a nova zelena oaza u središtu Katovica podseća na mnoge slične novouređene zelene površine u središtima evropskih gradova, uređene s ciljem prilagođavanja klimatskim promenama. Novi mali park odlikuje se i novim urbanim nameštajem koji dodatno povećava privlačnost javnog prostora, a istovremeno je reč o inovativnom i održivom rešenju jer su za njegovu izradu umesto betona ili drva korišćeni reciklirani materijali.

Pročitajte još:

Novi materijal nazvan je VIVE Texcellence, vrlo je izdržljiv, a izgledom podseća na drvo. Za njegovu izradu korišćen je usitnjeni tekstilni otpad, kao i ambalažna folija korišćena za njegovo pakovanje. Termičkom obradom dobija se učvršćena masa od koje se – uz dodatak sekundarnih sirovina, odnosno recikliranih metalnih materijala, izrađuju čvrste i trajne ploče za urbani nameštaj.

Stanovnici Katovica će novi urbani nameštaj moći da koriste do kraja septembra ove godine, kada će zajedno s posađenim zelenilom biti uskladišten i koristiće se već sledećeg leta. U gradskoj upravi ističu kako ovo nije prvi put da su Katovice dobile park ove vrste jer je sličan uređen pre nego što je grad bio domaćin UN-ove konferencije (COP24) o klimatskim promenama, održane u decembru 2018. godine.

„Katovice su jedan od najzelenijih gradova u Poljskoj. Više od 42 odsto površine našeg grada pokriveno je šumama, parkovima i zelenim površinama koje građani rado posećuju. Ipak, zelenila nikad nije previše, zbog čega sadimo drveće i uređujemo nove zelene površine, a čim nam se ukaže prilika da gradski prostor još više ozelenimo, kao u ovom slučaju, spremni smo da realizujemo nove projekte ozelenjavanja“, ističe gradonačelnik Katovica Marcin Krupa.

Osim ozelenjavanja javnog prostora, uređenje malog parka s inovativnim urbanim nameštajem odličan je primer maksimiziranja efikasnosti klimatskih mera u urbanoj okolini uz promociju cirkularne ekonomije i nula otpada životnog stila bez stvaranja suvišnog otpada.

Izvor: Ekovjesnik

Francuska želi da EU zabrani letove privatnim mlaznim avionima

22.08.2022

airplane-avion — Foto-Ilustracija: Pixabay (ThePixelman)

Foto-ilustracija: Unsplash (Pascal Meier)

Francuski ministar saobraćaja Kleman Bon izjavio je da je spreman da na sastanku ministara saobraćaja EU u oktobru na dnevni red stavi predlog zabrane privatnih letova mlaznim avionima u Uniji, nakon što je javnost oštro reagovala na podatke o štetnim emisijama čiji su izvor mlaznjaci fancuskih bogataša.

Bon, koji je ranije bio i državni sekretar za evropska pitanja, pojasnio je u intervjuu za list Parizjen da EU u tom pitanju mora da deluje jedinstveno kako bi se obezbedilo da u svim članicama važe ista pravila i da efekat bude maksimalan.

Neformalni sastanak ministara za saobraćaj i transport EU planiran je od 20. do 21. oktobra u Pragu.

Bon je rekao da je, ukoliko se pokaže da potpuna zabrana nije moguća, spreman da „reguliše privatne letova mlaznjacima“.

U poslednje vreme pojavilo se nekoliko naloga na Tviteru, koji prate putovanja francuskih milijardera u njihovim privatnim avionima.

Na vodećem od tih naloga, „Aj flaj Bernar“, o milijarderu i šefu kompanije Luj Vuton-Henesi (LVMH) Bernaru Arnou, pojašnjeno je da je cilj da se javnost upozna sa „po životnu sredinu štetnim životnim stilom najbogatijih Francuza“.

Nedavno je objavljeno da je privatni džet pariskog konglomerata Bolore u jednom danu izveo tri leta i tom prilikom ispustio u atmosferu 22 tone ugljen-dioksida, koliko jedan prosečan automobil emituje za deset godina.

Istog dana je javljeno i da je nacionalni sekretar francuskih Zelenih i poslanik Žilijen Baju najavio da Vlada želi da cela EU reaguje na taj problem.

Baju je za dnevnik Liberasion rekao da je sada pravo vreme da se zabrane svi privatni mlazni avioni. Takva mera bi pogodila veoma mali broj ljudi, ali bi odmah imala ogromne pozitivne ekološke efekte. Baju je nedavno najavio i da će u narednim nedeljama podneti predlog zakona o tome koji je podržalo više partija.

Pročitajte još:

„Neki ljudi su potpuno „odvojeni od sveta“ i koriste avione, kao što drugi koriste metro“, rekao je Baju.

„Ako Vlada odbija da oporezuje kompanije koje stvaraju ogroman profit na energetskoj krizi koju proživljavamo, šalje jasnu poruku: nekažnjivost važi za najbogatije“, dodao je Baju.

On se zapitao kako se može tražiti od stanovništva da preduzme napore, ako su najbogatiji izuzeti od svega.

Vlada je reagovala kako joj se ne bi pripisalo da postoje različita pravila za najbogatije i za sve ostale, pogotovo zato što je trezveno trošenje energenata proglasila svojim glavnim prioritetom.

Bon je rekao i da je spreman da privatni mlaznjaci budu obuhvaćeni novim evropskim sistemom trgovine emisijama (EU-ETS), čiji je cilj da doprinese da se emisije do 2030. godine smanje za 55 odsto.

Izvor: Euractiv/Beta

Peleta nema nigde, a cena otišla u nebo

22.08.2022

Avgustovsko ograničenje cene peleta na 38.000 dinara i zabrana izvoza nisu stabilizovali tržište, nestašica je još veća. Fabrike peleta odgovornost prebacuju na „Srbijašume“ jer kasne u isporuci sirovine za proizvodnju, u preduzeću „Srbijašume“ ukazuju na malverzacije na tržištu peleta. Na potezu su inspekcije koje od 11. avgusta kontrolišu i proizvođače i stovarišta.

Najjeftinije grejanje ove godine je papreno skupo. U našoj zemlji, na pelet se greje više od 110.000 domaćinstava.

Tražnja je višestruko povećana, a nestašice su počele još u maju. Pre ograničenja, cena peleta bila je i do 45.000 dinara za tonu.

,,Cena je bila 370 evra po toni, nerealna i veliki udar na budžet za ovu godinu za zimu. Teško je doći do njega kod proizvođača nikako. Sa našim prevozom za kuću od 200 kvadrata, treba oko 4.000 evra za grejanje’’, kaže Darko Marković iz Brodarca.

Pročitajte još:

,,Čekajući, da li će biti, koja cena i kupili smo tri tone po 37.000, što je dosta visoka cena peleta, a kako će dalje biti, videćemo’’, navodi Dragan Bojić iz Požege.

Vlasnici stovarišta sada i ne primaju uplate – uvoz je gotovo stao jer i druge zemlje zabranjuju izvoz, a retke su domaće fabrike koje ga sada prodaju.

,,Kažu da ima na malo dve, tri, eventualno pet paleta, a na veliko nema jednostavno. Ljudi su ogorčeni, nadam se da će ovo sve da stane na svoje noge da zaživi kao i ranije’’, kaže Predrag Jančić, vlasnik stovarišta.

,,Peleta kao što se vidi nema nigde, ono što smo imali po starom uvozu to je rasprodato po ovim sniženim cenama koje je država propisala, sada ga više nema’’, kaže Marko Vitorović, vlasnik drugog stovarišta.

Proizvođači prozivaju „Srbijašume“. Tvrde da su im slali ograničene količine pa je i proizvodnja manja. U „Srbijašumama“ kažu da im nije jasno zašto su stovarišta prazna, jer polovinu obaveza su već isporučili, a ima i sirovine iz privatnih šuma.

,,Što se “Srbijašuma“ tiče apsolutno ne postoji razloga za brigu, ali još jednom kažem na tržištu Srbije učestvujemo sa trećinom. Pelet je morao da se proizvede, pelet nije mogao da nestane, a inspekcije tržišne, finansijske vrlo brzo će utvrditi šta se desilo sa sirovinom “Srbijašuma“. I vrlo brzo će doći rezultati i videće se da li je taj pelet u nekim magacinima i čeka bolja vremena’’, kaže Igor Braunović, v. d. direktora „Srbijašuma“.

Iz Udruženja pri Privrednoj komori, koje okuplja čak 86 proizvođača peleta, poručuju da ništa ne skrivaju.

,,Moram da naglasim, pelet se nigde ne krije. Mi, ovih dana, najveći proizvođači u Srbiji, a i većina trgovaca ima inspekcije koje je naložilo Ministarstvo energetike, i tržišna i poreska, i drago mi je da su došli da pogledaju i da se uvere na licu mesta da peleta u fabrikama nema, da drveta u fabrikama nema i da se ništa ne lageruje, već se sve što se proizvede izbacuje na tržište’’, kaže Mladen Stojadinović, predsednik Grupacije za obnovljivu energiju u PKS.

I dok se čeka izveštaj inspekcije, kako RTS saznaje, stalni su sastanci Vladine radne grupe za snabdevanje peletom kako bi se problem rešio, a građani do početka grejne sezone snabdeli.

Izvor: RTS

Srbijagas će od 1. oktobra obračunavati gas u kilovat satima umesto u kubnim metrima

22.08.2022

gas — Foto-ilustracija: Pixabay (Magnascan)

Javno preduzeće „Srbijagas’’ će u skladu sa Metodologijom za određivanje cene prirodnog gasa za javno snabdevanje, od 1. oktobra promeniti način merenja isporučenog prirodnog gasa i uvesti obračunavanje isporučnog gasa u kilovat satima (kWh), umesto u kubnim metrima (m³).

Za odluku je dobijena saglasnost od strane Agencije za energetiku Republike Srbije na Odluku o ceni prirodnog gasa za javno snabdevanje, koju je doneo Nadzorni odbor JP „Srbijagas“, a u skladu sa Odlukom o izmenama i dopunama Metodologije za određivanje cene prirodnog gasa za javno snabdevanje.

Pomenutom odlukom se tarife za „kapacitet’’ iskazuju u „dinarima/kWh/dan/godinu’’, a tarife za „energent’’ u „dinarima/kWh’’, navodi se na sajtu Srbijagas.

Pročitajte još:

Izmene metodologije predstavljaju posledicu promene u načinu merenja isporučenog prirodnog gasa, kao i uvođenja kWh umesto m³ kao obračunske veličine isporučene energije u skladu sa uredbom koja bliže uređuje uslove isporuke i snabdevanja prirodnim gasom.

Promena u načinu iskazivanja cena prirodnog gasa za javno snabdevanje neće imati ekonomsko finansijske efekte na visinu tarifa i prosečnih cena prirodnog gasa za javno snabdevanje, navodi se na sajtu Srbijagas.

Podsećanja radi, u Srbiji je uz datu saglasnost Agencije za energetiku Republike Srbije, od 1. avgusta povećana cena prirodnog gasa. ,,Srbijagas’’ je obavestio da je za krajnje kupce koji imaju pravo na javno snabdevanje cena sada viša za devet odsto.

Energetski portal

Srbiji odobrena kupovina struje iz Azerbejdžana po povoljnim uslovima

22.08.2022

struja koridor žice wires electric — Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev izjavio je da je Srbiji odobren međudržavni sporazum o kupovini struje iz Azerbejdžana po povoljnim uslovima, prenela je eKapija.

Kako stoji u saopštenju pres službe Predsednika Srbije, Aleksandar Vučić je zamolio predsednika Alijeva za pomoć u obezbeđivanju dovoljnih količina električne energije.

On je u telefonskom razgovoru pozvao predsednika Alijeva da što pre poseti Srbiju, kako bi u godini u kojoj se obeležava važna godišnjica u srpsko-azerbejdžanskim odnosima, dali zamah saradnji, posebno u oblastima poput energetike i poljoprivrede, ističe se u saopštenju.

Vučić: Srbija od 1. novembra pod sankcijama za rusku naftu

Predsednik Srbije je, nakon sastanka sa predstavnicima Srba sa Kosova, govorio o organizaciji Evroprajda i mogućnosti otkazivanja te manifestacije te zaključio da nam je najlakše pričati o glupostima, prenosi Biznis.rs.

Pročitajte još:

“Pa da bismo pričali o glupostima, da ne bismo pričali o tome šta ćemo sa strujom, šta ćemo sa naftom, od 1. novembra nema više ruske nafte za nas, mi smo pod sankcijama. Da ne bismo pričali o gasu, o mazutu i uglju…”, rekao je Vučić.

Energetski portal

Grade se novi kilometri auto-puteva u Srbiji, da li se probijaju rokovi

22.08.2022

Foto-ilustracija: Unsplash (Florian Steciuk)

U deceniji za nama mapa puteva kroz Srbiju bitno je izmenjena. Mreža saobraćajnica bogatija je za 400 kilometara auto-puta i više od dve hiljade obnovljenih magistralnih i regionalnih puteva, a trenutno se radi na putnoj mreži vrednoj više milijardi evra. Izgradnja infrastrukturnih projekata i puteva od velikog je značaja za ekonomski razvoj jedne zemlje.

U Srbiji se gradi i projektuje više od 1.200 kilometara novih auto-puteva i brzih saobraćajnica.

Na severu zemlje intenzivni su radovi na Fruškogorskom koridoru, gde su najizazovniji za realizaciju most preko Dunava i tunel Iriški venac.

,,Uradili smo ulazni portal i u avgustu mesecu krećemo da radimo bušenje, to je otprilike 3,5 kilometra, 3.500 metara, dve cevi, negde 900 dana je neki optimalni vremenski period u kome bi te dve tunelske cevi mogle da budu probijene’’, kaže Aleksandar Antić iz „Koridora Srbije“.

Dvadeset pet meseci je bilo dovoljno da se dve obale Save kod Šapca spoje mostom od 1.350 metara na delu auto-puta Ruma–Šabac.

Na mostu se rade ograde, osvetljenje, dok su intenzivniji zemljani radovi na otvorenom putu dužine 21 kilometar. Prema očekivanjima iz „Koridora Srbije“, u septembru sledeće godine ta deonica biće puštena u saobraćaj.

,,Kada uradimo auto-put do Šapca, od Šapca do Beograda će se stizati za 40 do 45 minuta, kada uradimo i brzu saobraćajnicu do Loznice, od Lozice do Beograda će biti potrebno maksimum sat i 15. To značajno ubrzava život, otvara čitav niz perspektiva za ljude u ovom kraju’’, rekao je Antić.

Pročitajte još:

Deonica Novi Beograd–Surčin biće gotova na proleće

Iako su očekivanja da do kraja godine u saobraćaj bude puštena veza sa „Milošem Velikim“, deonica auto-puta Novi Beograd-Surčin, realno je da će prvi automobili tom trasom proći na proleće. Ta deonica, za razliku od ostalih projekata, prolazi kroz naseljeno, gradsko područje i zahteva posebnu tehnologiju izgradnje.

,,Već 6,5 kilometara je pod kamenim slojevima 0.60 i 0.30, to su slojevi preko kojih se sada polaže asfalt. Bukvalno, ovde je 6,5 kilometara kolovozne konstrukcije već spremno za asfaltiranje. Ulažemo velike napore da se ova deonica završi do kraja godine osim poddeonice dva koja sigurno neće biti u mogućnosti da se završi zbog objektivnih okolnosti, ali ja smatram da bi na proleće sve trebalo da bude rešeno’’, rekao je Miodrag Jocić iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ugovorena vrednost tog projekta iznosi 70,5 miliona dolara. Deonica se proteže od Vojvođanske ulice na Novom Beogradu do petlje Surčin. Milionska ulaganja u izgradnju putne infrastrukture radi umrežavanja Srbije otvaraju mnoge mogućnosti i stavljaju našu zemlju na listu mnogih investitora.

,,Putevi su preduslov za investicije, za jačanje ekonomije i ako pogledate da u okolnostima, kada je Evropa pred najvećim izazovima u svojoj modernoj istoriji, mi nismo obustavili radove ni na jednom od ovih strateških projekta, mi radimo na svih deset auto-puteva i brzih saobraćajnica i nećemo se zaustaviti’’, kaže ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović.

Problemi koji utiču na tok izgradnje

Niz problema, kao što su eksproprijacija, vremenski uslovi ili nedostatak radne snage utiču na tok izgradnje što dovodi i do probijanja rokova.

,,Pre deset godina mi nismo gradili ni jedan kilometar, ne možete da očekujete da nema problema, ali mi uspevamo sve da prevaziđemo i uspevamo da završimo sve te projekte. Pogledajte samo obilaznicu oko Beograda, taj projekat se razvlači decenijama, mi ćemo ga u martu završiti. Istina, trebali smo u decembru, ali mi pričamo o tri meseca posle 30 godina. Slična situacija je i sa Preljina–Požega, slično je i sa Moravskim koridorom. Nijedan projekat nije lako završiti’’, kaže Momirović.

Prema najavama, deonica auto-puta od Pojata do Kruševca, koja je u sastavu Moravskog koridora čija je dužina 113 kilometara sa više od sto objekata, do kraja godine biće puštena u saobraćaj.

Moravski koridor spaja Rasinski, Raški i Moravički okrug i sedam gradova i opština, kao i Koridor 10 na istoku sa Koridorom 11 na zapadu.

Dnevno je angažovano nekoliko hiljada radnika, a radove izvodi tursko-američki konzorcijum „Behtel Enka“. Vrednost radova je 745 miliona evra.

Izvor: RTS

Jedna od najgorih suša u poslednjih 500 godina u Evropi, nivoi Dunava i Save mesecima na minimumu

21.08.2022

drought_suša — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Stefan Cosma)

Profesor Vladimir Đurđević, klimatolog sa Instituta za meteorologiju kaže za RTS da je jedna od najgorih suša u poslednjih 500 godina pogodila Evropu. Ističe da su nivoi naših velikih reka, Dunava i Save, mesecima na minimumu.

Klimatolog Vladimir Đurđević rekao je za RTS da su temperature od 40 stepeni i nevreme koje je usledilo u Zapadnoj Evropi prognozirani nekoliko dana unapred, ali da je neophodno efikasnije upozorenje za građane.

„Karika koja nedostaje je kako te prognoze efikasno saopštiti građanima, kako mogu relativno lako da budu upozoreni i da aktivnosti odlože za kasnije. Takvi sistemi postoje u Americi, kada građani dobijaju poruku upozorenja. Postoji incijativa da se takav sistem napravi globalno“, objašnjava Đurđević.

Dodaje da u preko 99 odsto slučajeva vremenske prognoze su dobre, te da jasno najavljuju nevreme.

„Preporuka za ljude kada vide da se dešava nešto neobično ili da dolazi do nagle promene vremena, pogledaju sajt RHMZ-a da li ima upozorenja. Ukoliko upozorenje postoji, građani treba da odlože svoje aktivnosti koje mogu da budu rizične“, savet je Đurđevića.

Pročitajte još:

„U junu i julu oboreni rekordi“

Klimatolog ističe da je ovo jedna od najgorih suša u Evropi u poslednjih nekoliko decenija.

„U našoj zemlji imamo kratkotrajno olakšanje po pitanju suše. U nekim delovima Evrope to olakšanje se nije desilo. Suša još uvek nije gotova i zato ne možemo da kažemo da li je najgora ili jedna od najgorih, ali je sigurno jedna od najgorih u poslednjih 500 godina“, ističe Đurđević.

Ističe da su u junu i julu oboreni temperaturni rekordi. Objašnjava da osim meterološke, postoji hidrološka, poljoprivredna i socio-ekonomska suša.

„Suša se dugo razvija i traje, a posle je potrebno dugo vremena da se stvari vrate na pređašnje stanje. Ne može jedna epizoda padavina da reši sušu. Morali bismo da imamo nekoliko meseci padavina iznad proseka da bi se stvari vratile u normalu“, navodi Đurđević.

„Posledice ozbiljne i dugotrajne“

Klimatolog dodaje da će posledice zbog suše biti veoma ozbiljne, dugo osećati, kao i da će biti potrebno „nekoliko meseci suficita padavina da se vratimo u normalne tokove“.

„Nivoi naših velikih reka, Dunava i Save, mesecima se kreću na minimumu“, ističe Đurđević.

Kakve se temperature očekuju narednih dana

Klimatolog kaže da prognoze pokazuju da ćemo narednih nekoliko dana imati pauzu od visokih temperatura, ali da će se one vratiti u narednih desetak dana.

„Neće biti visoke vrednosti temperatura kao pre epizode sa padavinama, ali će biti više u odnosu na očekivane vrednosti. Temperature početkom septembra biće iznad proseka“, kaže Đurđević.

Izvor: RTS

Veliko interesovanje Kragujevčana za mere energetske efikasnosti

21.08.2022

radovi_fasada — Foto: Masonry photo created by jcomp - www.freepik.com

Javni poziv za sufinansiranje mera energetske efikasnosti u domaćinstvima na teritoriji Kragujevca završen je prošle nedelje, a na njega se prijavilo više od 370 domaćinstava, saopšteno je na sajtu grada.

Grad je za potrebe sufinasiranja mera energetske sanacije izdvojio 15 miliona dinara, koliko i Ministarstvo rudarstva i energetike, sa kojim je javni poziv raspisan. Po ovom javnom pozivu utrošeno je 26 miliona dinara, dok je četiri miliona opredeljeno za naknadni konkurs za postavljanje solarnih panela. Najveće interesovanje bilo je za zamenu stolarije, zatim za subvencije za izolaciju i zamenu kotlova.

Prema rečima Dejana Ružića, načelnika Gradske uprave za razvoj i investicije, Grad je izdvojio i dodatna sredstva zbog većeg broja zainteresovanih u odnosu na odobrena sredstva.

“Odlučili smo da obezbedimo dodatnih 2,6 miliona dinara kako bi pozitivno rešili sve zahteve sugrađana koji su ispunili uslove konkursa”, rekao je Ružić.

Pročitajte još:

Ono što je trenutno aktuelno je javni poziv Ministarstva zaštite životne sredine za zamenu kotlova na čvrsta goriva (ugalj i drva) kotlovima na gas i pelet. Konkurs je otvoren do 23. avgusta i konkurisanje je potpuno isto kao kod konkursa Ministartsva rudarstva i energetike. Obrasci se preuzimaju na okruglom šalteru ili sa sajta grada i dokumentacija je identična. Svi oni građani koji nisu dobili subvencije na upravo završenom konkursu Ministartsva rudarstva i energetike, mogu sada ponovo da konkurišu i obezbede subvenciju za zamenu kotlova. Ukupan budžet, podsetio je Ružić, je 10 miliona dinara.

Kako je najavljeno, i konkurs za solarne panele biće raspisan do kraja godine. Čekaju se instrukcije resornog ministarstva koje je i inicijator tog konkursa za subvencionisanje mera energetske efikasnosti.

Energetski portal

Usvojen Izveštaj o realizaciji Lokalnog plana upravljanja otpadom u Beogradu

21.08.2022

Gradski odbornici usvojili su Izveštaj o realizaciji Lokalnog plana upravljanja otpadom na teritoriji grada Beograda 2021–2030, za 2021. godinu, saopšteno je na sajtu grada.

Sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević istakla je da su tokom 2021. godine nastavljeni radovi na izgradnji postrojenja na deponiji u Vinči.

„Do kraja 2021. godine izgrađena je nova sanitarna deponija, gornja platforma sa lagunama za procedne i atmosferske vode, interne saobraćajnice i komunalne staze, administrativna zgrada, operativna platforma, deo zelenog pojasa, postrojenje za tretman neopasnog otpada – plato drobilično postrojenje, nova inertna deponija I faza i drugo. Dana 2. avgusta 2021. godine započeto je pružanje privremenih usluga od strane privatnog partnera“, rekla je sekretarka za zaštitu životne sredine.

Ona je dodala da su tokom 2021. godine završeni hitni radovi na sanaciji potporne građevine na deponiji „Vinča”.

Pročitajte još:

„Radovi su imali za cilj stabilizaciju klizišta na postojećoj deponiji komunalnog otpada u Vinči. Sanacija je bila neophodna jer se aktiviralo klizište deponovanog otpada, što je dovelo do oštećenja izvedenih radova i drenažnog sistema za prikupljanje procednih voda, koji je sastavni deo potporne građevine. Nastavljene su aktivnosti na izradi planske i tehničke dokumentacije za potrebe izgradnje transfer stanica (TS) i centara za sakupljanje otpada sa postrojenjima za razdvajanje otpada, te su sprovedene aktivnosti radi izgradnje TS u Mladenovcu, TS u Rakovici, TS u Zemunu i centra za sakupljanje otpada sa postrojenjem za razdvajanje reciklabila na teritoriji GO Zemun“, rekla je Vilotijević.

Sekretarka je istakla da je u cilju dostizanja odgovarajućeg stepena reciklaže nastavljena izrada planova za postavljanje podzemnih kontejnera za selekciju otpada i reciklažu u periodu 2019–2029. godine. Dodala je da su tokom 2021. godine nastavljene aktivnosti kako bi se obezbedili uslovi za izgradnju i opremanje prostora i objekata za odlaganje i tretman građevinskog otpada i otpada od rušenja i kabastog otpada.

„Prilikom sprovođenja mera sanacije divljih deponija uklonjeno je 7.482 m³ otpada. U cilju rešavanja problema sanacije postojećih divljih deponija, kao i prevencije nastanka novih, tokom 2021. godine realizovan je projekat ‘Mapiranje divljih deponija iz vazduha na teritoriji GO Palilula i GO Voždovac’. U 2021. godini, Sekretarijat je ukupno izdao šest dozvola za upravljanje otpadom na teritoriji grada Beograda. U fokusu su bile promocije, popularizacija, rad sa građanima i udruženjima radi podizanja javne svesti pravilnog postupanja sa otpadom“, precizirala je Vilotijević.

Kako je rekla, saradnja sa međunarodnim institucijama radi razmene iskustava i pružanja pomoći u upravljanju otpadom u Beogradu nastavljena je i u 2021. godini, te su doneti Akcioni plan za zeleni grad (GCAP) i Akcioni plan za održive izvore energije i klimu (SECAP).

Energetski portal

Cena struje na berzama divlja, evropske države najavljuju subvencije građanima

20.08.2022

struja_snabdevanje — Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Transport gasa Severnim tokom biće obustavljen od 31. avgusta do 2. septembra zbog planiranih tehničkih radova, saopštio je „Gazprom“. Do kraja iduće godine norveška eletromreža neće naplaćivati tarife za prenos struje. I druge države pokušavaju da subvencijama pomognu građanima – ali ni to i ne ide lako jer cene na berzama divljaju.

Nemačka industrija koja u velikoj meri zavisi od gasa: proizvođači staklenih boca, čelika, lekova, hemikalija pa čak i perionica veša, već su u problemu i strepe od prekida rada. Kažu, i pre briselskog dogovora o štednji srezali su potrošnju, a za prelazak na drugo gorivo treba im vreme.

„Troškovi su ogromni, takve mere, to nije nešto što možemo da sprovedemo za pola godine ili godinu dana. Preduzeli smo razne mere i već uštedeli i do 20 odsto gasa, možemo da upravljamo elektranom samo ako imamo obezbeđeno snabdevanje. Ne možemo delimično da zatvorimo postrojenje, za nas je to uključeno ili isključeno“, rekao je Jan Ekerskorn, direktor kompanije „Cinkpauer Mekenhajn“.

Cena struje na Baltiku eksplodirala, Švedska najavljuje veće subvencije

Baltička berza struje ove sedmice je eksplodirala – struja u jednom času dostigla cenu od neverovatnih 4.000 evra za megavat-sat.

Prosečna cena za Litvaniju bila je rekordnih gotovo 830 evra, pa je zemlja pozvala regulatore Evropske unije da reaguju na tržištu električne energije. U strahu od još veće krize, preduzeća su zatražila od vlade da ograniči cenu i izvoz.

Pročitajte još:

„Treba pokrenuti ovaj problem na evropskom nivou. Ali ovo je samo jedan faktor. Drugi faktor je što trenutno, jednostavno fizički ne proizvodimo dovoljno struje. Država bi mogla da sve kapacitete i one što malo više zagađuju, kao što su gas i mazut – vrati na tržište“, naveo je Andrijus Romanovskis, predsednik litvanske poslovne konfederacije.

U Švedskoj najavljuju veće subvencije za struju kako bi zaštitili potrošače.

„Šveđani mogu biti sigurni da ćemo podržati domaćinstva i preduzeća, posebno ona koja su najteže pogođena. Želimo da uvedemo maksimalnu cenu električne energije, a to znači, najmanje 30 milijardi švedskih kruna za refundaciju struje za domaćinstvima“, rekla je premijerka Švedske Magdalena Anderson.

Ekonomisti ocenjuju da je povećanje dotacija kontraproduktivno, jer će dovesti samo do veće potrošnje struje.

Izvor: RTS

Hrvatska ukida PDV na solarne panele

20.08.2022

solar-panels-solarni-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (Colmkay)

Foto-ilustracija: Pixabay (Admiral Lebioda)

Vlada Republike Hrvatske na nedavno održanoj sednici, najavila je da će, uz sve mere za ublažavanje posledica energetske krize, ukinuti PDV na ulaganja u solarne panele.

Kako je objasnio Andrej Plenković, premijer Hrvatske, svi koji žele da investiraju u solarne panele, to će moći da urade bez PDV-a, ali nije precizirano ništa detaljnije.

“Tu ćemo ići sa stopom PDV-a od 0 odsto. Nakon konsultacija koje smo vodili proteklih dana to je jedna novost koju danas izgovaram”, rekao je on, navodi se u saopštenju Vlade.

Na ovaj način, vlada ove zemlje želi da dugoročno osigura snabdevanje električnom energijom.

Pročitajte još:

Plenković je podsetio da je Vlada ranije usvojenim paketom mera značajno sprečila rast cena energenata za građane, zaštitila socijalno ugrožene i smanjila PDV na toplotnu energiju i hranu.

Na istoj sednici Vlade doneta je odluka o izgradnji gasovoda Zlobin-Bosiljevo i povećanju kapaciteta LNG terminala na Krku, kako bi se povećala sigurnost snabdevanja gasom.

Energetski portal

Kontrola zbog pomora riba pokazala da se redovno zagadjuju Odra i druge poljske reke

20.08.2022

contamination_of_water_dead_fish_pomor_ribe_zagađenje_vode — Foto-ilustracija: Pixabay

Prve kontrole preduzeća u Poljskoj posle pomora riba i ekološke katastrofe u Odri pokazale su da je samo duž Odre u Poljskoj skoro 6.000 mesta gde se nelegalno izlivaju otpadne ili industrijske vode a redovno se tako zagadjuju bez straha od kazne i ostale reke u Poljskoj.

Inspektori za zaštitu životne sredine u kontrolama koje je posle masovnog pomora riba od kraja jula u Odri konačno naredila poljska vodoprivreda otkrili su nelegalno izlivanje bez dozvola na čak 17.000 mesta na rekama širom Poljske dok od 5.816 mesta na Odri samo 3.500 ima dozvole da izliva u reku. „Do danas je potvrđeno da su 282 izlivanja u reku nelegalna. Prvih 57 prijava predato je policiji, od čega je 20 vezano za Odru“, saopštila je danas poljska vodoprivreda Vodi Polske.

Poljska opozicija uspela je da utvrdi da je KGHM, korporacija koja eksploatiše bakar i srebro, izmedju 29. jula i 10. avgusta kraj Glogova u Donjoj Šleziji, gde je i počela ekološka katastrofa i pomor riba, izlila velike količine slane vode iz flotacije ruda a poljska vodoprivreda nije zatražila da to prekine već je KGHM pet dana pošto su se u tom toku Odre pojavile mrtve ribe sam prekinuo izlivanje u reku.

Još uvek nije poznato šta je tačno izazvalo pomor stotina tona riba u Odri a jedna od teza koju je pomenula i poljska ministarka životne sredine Ana Moskva da je za to kriv veliki salinitet koji su u uzorcima sa svoje strane te granične reke osim poljskih vlasti otkrili i Nemci.

I poljske i nemačke vlasti smatraju da je za nevidjenu ekološku katastrofu kriv čovek, nelegalno ispuštanje otrovnih supstanci iz proizvodnje ili u otpadnim vodama dok bi prirodne okolnosti kao nizak vodostaj i visoke temperature mogle samo da doprinesu zagadjenju ali ne i da budu uzrok.

Pročitajte još:

Zagadjenje koje je počelo kod Olave na jugozapadu Poljske zagadilo je i izazvalo pomor riba u celom toku Odre kojoj su vlasti u nekoliko regiona zbog ekološke katastrofe zabranile prilazak a u donjem toku prema ušću u Baltik pretnja je sekundarno zagadjenje od mrtvih riba koje nosi reka.

„Postavili smo na 15 mesta 26 barijera i nadam se da smo uspeli da sprečimo u velikoj meri to sekundarno zagadjenje. Do sada smo u Zapadnoj Pomeraniji izvadili iz reke 82 tone mrtvih riba. To je s jedne strane loša vest da je toliko organizama uginulo ali s druge strane svaki izvadjeni kilogram sprečava da se dalje širi zagadjenje reke“, kazao je danas predsednik tog regiona na severu Poljske Zbignjev Bogucki.

Ekološka katastrofa na koju su poljske vlasti reagovale sa zakašnjenjem od čitavih 14 dana kada su već Poljaci počeli da pale sveće na obalama Odre za mrtvu reku u kojoj će se život oporavljati godinama izazvala je i demonstracije Poljaka.

Spontano su se udružili gradjani, preduzetnici čije poslovanje zavisi od reke i prosto ljubitelji prirode i u novoj inicijativi Koalicija mostova nad Odrom organizovali prvi protest i u sredu blokirali u mestu Ćigaćice most, sa planom da organizuju blokade i drugih mostova sve dok vlada ne otkrije uzrok ekološke katastrofe i trovače reke, javljaju poljski mediji.

Inspekcije životne sredine i tužlaštva vode istragu i u Poljskoj i u Nemačkoj, a poljski premijer Mateuš Moravjecki, koji je već smenio direktora vodoprivrede i glavnog inspektora za zaštitu životne sredine, obećao je da poljske službe neće stati dok ne nadju i kazne krivca za taj, kako je kazao, zločin nad prirodom.

Izvor: Beta Zelena Srbija

Srbija pomaže Bugarskoj da obezbedi plovnost Dunava

20.08.2022

Vlada Bugarske prihvatila je pomoć koju je Srbija ponudila u vidu mehanizacije koja će već sledeće nedelje izvršiti interventne bagerske radove na Dunavu, izjavio je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović u Sofiji.

On je, nakon sastanka sa ministrom transporta, informacionih tehnologija i komunikacija Bugarske Hristom Aleksijevim, naveo da je postignut dogovor o formiranju radne grupe koja će odgovoriti na sve izazove strateške prirode koji su pred nama, zbog ratnih okolnosti u kojima se našla Evropa, ali i energetske krize.

“Dunav je naš zajednički auto-put i od strateške je važnosti za obe države”, istakao je Momirović, iskazavši zahvalnost Aleksijevu na tome što je pokazao i spremnost da na njihovoj železničkoj transportnoj mreži daju prednost našem kargo saobraćaju koji će Srbiju snabdevati ugljem.

Pročitajte još:

On je ukazao na to da Srbija uspeva da obezbedi sigurnost snabdevanja ugljem sa reka za domaću elektroprivredu, pri čemu je izrazio očekivanje da će u tom smislu i problem na Dunavu u Bugarskoj uskoro biti regulisan.

Na sastanku je bilo reči i o budućoj saradnji Srbije i Bugarske u oblasti transporta, kao i o trenutnim aktivnostima i planovima za unapređenje infrastrukture na železničkom Koridoru 10 i plovnom putu između dve zemlje.

Energetski portal

Objavljene nove cene goriva

19.08.2022

novo gorivo — Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija saopštilo je najviše maloprodajne cene derivata nafte za period od 15 časova 19. avgusta 2022. godine do 15 časova 26. avgusta 2022. godine, i to za:

EVRO DIZEL, u iznosu 210,50 dinara za jedan litar i

EVRO PREMIJUM BMB 95 u iznosu 180,00 dinara za jedan litar.

Takođe, u skladu sa članom 3. stav 5. Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Izvor: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

1...260261262...1.531 Page 261 of 1.531

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM