Kineska kompanija CRBC zainteresovana za rudnike i obnovljive izvore u Srbiji

25.08.2022

vetroelektrane — Foto-ilustracija: Unsplash (Thomas Reaubourg)

Kompanija „Čajna roud end bridž korporejšen“ (CRBC) zainteresovana je za projekte u izgradnji energetske infrastrrukture, posebno kada je reč o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE), kažu za Novu ekonomiju iz Ministarstva energetike i rudarstva.

„Kada je reč o saradnji u sektoru rudarstva, kompanija je iskazala interesovanje u razvoju tehnologije i opreme i komercijalnoj saradnji sa potencijalnim investitorima“, navodi se u pisanom odgovoru našem portalu.

Predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike i predstavnici kompanije CRBC su ove nedelje organizovali sastanak na kome su razgovarali o mogućnostima saradnje na zajedničkim projektima u energetskom i rudarskom sektoru.

„Na sastanku je bilo reči i o mogućnosti potpisivanja memoranduma o razumevanju između Ministarstva i kompanije i unapređenju saradnje u energetskom i rudarskom sektoru“, navode iz Ministarstva.

CRBC u Srbiji radi na projektu „Čista Srbija„, izgradnji Fruškogorskoj koridora, kao i deonici autoputa od Požege prema Crnoj Gori.

Kineska kompanija je sve ove poslove dobila direktno, na osnovu međudržavnih projekata, o čemu je pisala i organizacija Transparentnost Srbija.

Pročitajte još:

Na sastanku i o rudniku Kovin

U saopštenju koje se odnosi na rezulatate sastanka navodi se da je Zoran Lakićević, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike govorio o velikim potencijalima solarne energije u Srbiji, kao i o rudniku u Kovinu.

„Posebno bismo istakli mogućnosti konstruisanja solarnih elektrana na krovovima skladišta, industrijskih i sportskih hala, izgradnju solarnih elektrana na tlu u devastiranim područjima, kao i plutajuće solare na jezerima. Kada je reč o ležištu uglja Kovin, ono raspolaže sa 200 miliona tona i mogućnosti eksploatacije su velike“, rekao je Lakićević.

Iz Ministarstva odgovaraju da, kada je reč o ležištu uglja Kovin, kompanija Energetski Kompleks na prostoru Ležišta Kovin (polja A i B), odnosno Velikog Kovina, overila rezerve uglja u količini od 266 miliona tona.

„Trenutno se projekat nalazi u statusu zadržavanja prava na istraživanje u cilju pripreme dokumentacije (studija izvodljivosti, u toku je postupak dobijanja obima i sadržaja Studije o proceni uticaja podvodne eksploatacije na životnu sredinu i dr.) za dobijanje eksploatacionog polja“, piše u odgovoru Novoj ekonomiji.

Pojašnjavaju da će od rezulatata Studije o proceni uticaja na životnu sredinu zavisiti i to da li će doći do ekploatacije uglja.

„Takođe, Srbija je u procesu usvajanja Integrisanog plana za klimu i energetiku do 2030, sa vizijom do 2050. godine, koji je najvažniji dokument u oblasti energetike i koji podrazumeva da u svim segmentima donosimo odluke koje će omogućiti da 2030. godine imamo 40 odsto manju emisiju štetnih gasova nego 1990. godine, kao i učešće OIE u proizvodnji električne energije veće od 40 odsto“, odgovara Ministarstvo.

To znači, dodaju, da rade na tome da promene način na koji se proizvodi energija i da polako izlađu iz „prljavih tehnologija i fosilnih goriva„.

U Stategiji razvoja energetike Srbije do 2025. godine se navodi da kapacitet Kovinskog basena može da omogući kontinualno snabdevanje termo-kapaciteta snage od oko 700 MW, ali da to zahteva investiciju u rudarskom sektoru od oko 500 miliona evra.

Rudnik Kovin je 2005. godine izvdojen iz Elektroprivrede Srbije. Poslovao je do 2007. godine kada je Vlada donela odluku o privatizaciji. Rudnik je te godine prodat preduzeću Kornikom iz Bugarske. Agencija za privatizaciju je 2010. godine raskinula ugovor o prodaji. Nakon raskida privatizacije, preduzeće je ušlo u restruktuiranje.

U izveštaju o poslovanju navodi se Rudnik Kovin više nema zaostalih obaveza iz perioda privatizacije.

„U pogledu zaliha gotovih proizvoda, 2020. godinu smo završili sa 9.270 tona uglja“, navodi se u poslednjem godišnjem izveštaju.

Pre devet godina ministarska energetike Zorana Mihajlović izjavila je da postoje zainteresovani investitori za gradnju termoelektrane u Kovinu vredne između 500 i 700 mil EUR, a četiri godine kasnije predstavnici kineskih kompanija China Huadian Hong Kong Company Limited (CHDHK) i Tianjin Dredging Corporation (CCCC TDC), Energetskog Kompleksa iz Beograda i Naftne industrije Srbije izjavili su da su spremni da „ubrzanom dinamikom nastave realizaciju projekta energetskog kompleksa Kovin“, piše eKapija.

Izvor: Nova Ekonomija

Beč ulaže 37 miliona u obnovu tramvajske mreže

25.08.2022

Tramvajska mreža u Beču duga je 172 kilometra, što je čini šestom najvećom tramvajskom mrežom na svetu. Grad i gradsko saobraćajno preduzeće Bečke linije svake godine ulažu u modernizaciju tramvajske infrastrukture, a u 2022. godini biće realizovano 30 projekata u vrednosti od 37 miliona evra kako bi se sprovela obnova 9.000 metara šina, prenosi EurocommPR.

Jedan od projekata istovremeno će testirati novi zeleni tramvajski kolosek tako što će u jednom delu između šina postaviti klice sedum biljaka, a u drugom delu gotove prostirke sedum biljaka. Ove biljke su otporne na različite uticaje životne sredine i mogu da opstanu bez navodnjavanja. S obzirom na to da je sukulent, potrebna mu je i manja količina zemlje i ima otpornost na gaženje.

Iako ozelenjavanje tramvajskih koloseka postoji decenijama unazad, biljke koje su se do sada sadile bile su zahtevne za održavanje i zahtevale su mnogo vode.

Pročitajte još:

„Prilikom izgradnje ili obnove tramvajskog koloseka uvek proveravamo da li je ozelenjavanje koloseka moguće. U Beču postoji više od osam kilometara zelenih šina, a njihov udeo želimo stalno da povećavamo, jer one vizuelno obogaćuju pejzaž i imaju efekat hlađenja što utiče pozitivno na mikroklimu’’, izjavio je Ginter Stajnbauer, direktor Bečkih linija.

Testiranje i procena će trajati do kraja 2023. godine.

Pored zelenih koloseka, Bečke linije u budućnosti žele da posvete više pažnje i održivosti u pogledu gradilišta. U okviru jednog od projekata ostvaren je prvi pokušaj da se emisija ugljen-dioksida svede na minimum. Koriste se elektrifikovane građevinske mašine, reciklirani beton tamo gde je moguće, a električna energija koja se koristi potiče 100 odsto iz obnovljivih izvora. Cilj je da se ide korak dalje i da se ubuduće struja proizvodi na samoj lokaciji, prenosi EurocommPR.

Podsećanja radi, još 2019. godine mediji su prenosili da je Bečka linija počela da ozelenjava nadstrešnice na stajalištima tramvaja i metroa kako bi se stvorio prirodni hlad i stanište za insekte. Tokom 2021. godine rađena je i studija o uticaju zelenih tramvajskih staza na biodiverzitet u gradu. Rezultati studije otkrili su da je proučavana površina od oko 3,7 hektara postala dom za preko 300 biljnih vrsta, kao i mnogih vrsta skakavaca, divljih pčela i leptira, među kojima su i neke ugrožene vrste.

Energetski portal

Da li će sankcije na rusku naftu uticati na snabdevanje i cenu?

25.08.2022

gasoline-nafta-gorivo — Foto-ilustracija: Pixabay

„Nestašice nafte u Srbiji neće biti posle 1. novembra, kada više neće moći da se kupuje sirova ruska nafta prema šestom paketu sankcija Evropske unije“, tvrde i ministarstvo energetike i stručnjaci.

Nafte u svetu ima dovoljno i kupuje se unapred. U ministarstvu, međutim, kažu da je trenutni udeo ruske nafte u preradi čak 50 odsto, dok je inače oko 16 procenata, prenosi Danas.

Šesti paket sankcija Evropske unije u slučaju Srbije predviđa da „Naftna industrija Srbije“ (NIS) ne može više da doprema rusku sirovu naftu preko Jadranskog naftovoda (JANAF) jer se zabranjuje snabdevanje morskim putem.

Ruska nafta činila je, u godini za nama, prema zvaničnim podacima oko 16 odsto ukupne potrošnje tog energenta u Srbiji. Situacija je sada drugačija, kažu u ministarstvu energetike.

„Najveći je procenat ruske sirove nafte, oko 50 odsto, oko 30 odsto se uvozi iz drugih zemalja, na primer iz Iraka, sirova nafta tipa Kirkuk, i 20 odsto je domaće sirove nafte“, objašnjava Raša Kojčić iz Ministarstva rudarstva i energetike.

Do povećanje udela ruske nafte u Srbiji mora da je došlo nedavno, zaključuju analitičari i odnose se sa oprezom prema toj informaciji, piše N1.

„To je možda bilo slučajno, ako su imali neki višak tankera u Sredozemlju, pa nisu znali šta će s njima. Rusi su većinski vlasnici NIS-a, ali se oslanjaju pre svega na uvoz iračke i kazahstanske nafte“, kaže stručnjak za energetiku Miloš Zdravković.

Pročitajte još:

Profesor Goran Radosavljević napominje da nije nemoguće da je u poslednjih nekoliko meseci ruska nafta počela da se više kupuje zbog pada cene na svetskom tržištu.

„Jer mogli ste da je kupujete po nekom diskontu. Možda je bilo i nekih drugih razloga zašto je to poraslo, ali suštinski to ne bi smelo da bude 50 odsto. I drugo ako je to 50 odsto, to je krajnja neozbijnost i države i te kompanije koja posluje“, ističe Radosavljević.

Nemogućnost da se od novembra kupuje ruska nafta ne bi trebalo da izazove poremećaje na tržištu, saglasni su i stručnjaci i ministarstvo.

Sirova nafta je berzanska roba i kupuje se na slobodnom tržištu. Tako da će naftna kompanija na berzi kupiti druge tipove sirove nafte i tu ne bi trebalo da bude problema u snabdevanju našeg tržišta, kaže Kojčić.

„Podizanje neizvesnosti u ovom smeru ili ima za razlog da kaže ‘eto mi smo se izborili, uspeli smo da nađemo sirovu naftu’, iako ima dovoljno sirove nafte na svetskom tržištu ili da bude opravdanje za dalje povećanje cena“, napominje Radosavljević.

Cena nafte od napada Rusije na Ukrajinu raste, ali sa velikim oscilacijama. Šesti paket sankcija je zapravo već stupio na snagu u junu – novembar je poslednji rok da se on i primeni, čime je dato vreme kompanijama i zemljama da se preorijentišu i stvore, ako im zatreba, zalihe.

Izvor: Biznis.rs

Agroanalitičar: Ratarski usevi najviše pogođeni sušom, mleka će biti dovoljno

25.08.2022

milk_cans_mleko — Foto-ilustracija: Pixabay

Agroanalitičar Goran Đaković rekao je za RTS da je izazov proizvodnja ratarskih useva koja su oštećena sušom, jer ne znamo do kraja posledice te suše. Kiša koja pada ovih dana može da pomogne šećernoj repi, dok kukuruzu neće mnogo pomoći i na pojedinim parcelama u Vojvodini se već radi prinudna žetva i gde su prinosi ispod pet tona po hekatru.

Problem je, ističe Đaković, i nahraniti stoku i treba se posavetovati sa stručnim poljoprivrednim službama.

,,To je besplatna pomoć koju poljoprivrednici dobijaju i koju finansira država i treba da se posavetuju oko pripreme silaže, šta bi trebalo od dodataka primeniti da bi se dobila kvalitetnija hrana za ishranu stoke’’, objašnjava agroanalitičar.

Prema njegovim rečima kod suncokreta će biti nešto niži prosečan prinos, ali ga je više posejano pa će suncokreta biti dovoljno. I šećerna repa će imati bolji prinos, neće biti višegodišnji prosek od 50 tona po hektaru, već 46 do 48 tona.

,,Najproblematičniji su kukuruz i soja, gde je šteta najvidljiivija. Izbor hibrida koji ćete gajiti u mnogome opredeljuje i kako ćete proći. Ne treba saditi kukuruz u peskovitim zemljištima gde se suša ponavlja, naročito ne visokoprinosne hibride’’, smatra Đaković.

Pročitajte još:

Mleka će biti dovoljno

U prvih šest meseci ove godine smo, prema podacima Privredne komore Srbije, uvezli mleka i mlečnih proizvoda za 90 milona evra.

Agroanalitičar Goran Đaković ističe da je to više stanje na tržištu ako se ima u vidu da je Srbija mleka i mlečnih prozvoda izvezla za 44 miliona evra.

,,Za poljoprivredne prozvođače nije popularno da čuju da se nešto uvozi, ali mi smo država koja je tržišno uređena’’, smatra Đaković i dodaje da su mnogi zaboravli da smo pet godina uzastopno od 2015. do 2020. prosečno za jedan posto rasli sa proizvodnjom mleka.

Naglašava da u Sloveniji nema podsticaja po litru mleka već samo podsticaji za krave i da trenutno iznose 47 centi što je manje od 60 dinara.

,,Mislim da naši poljoprivrednici danas dobijaju više ako imamo u vidu i subvenciju po litru mleka, prosečno imaju 50 dinara po litru mleka. Čuo sam da najveći otkupljivač daje 54,55 dinara’’, kaže Goran Đaković.

Smatra da tržište i platežna mogućnost određuju sve pa i cene na tržštu.

,,Ne možemo mi imati skuplje mleko ovde nego u EU. Pritom treba imati u vidu da i troškovi nisu identični našim ljudima kao na primer slovenačkim proizvođačima ili u EU gde su značajno veći i porezi, i plate. U Nemačkoj je 10 evra radni sat u poljoprivrednoj proizvodnji’’, objašnjava agroanalitičar.

Izvor: RTS

Koje životinje se najbolje prilagođavaju vremenskim promenama?

24.08.2022

elephants_slonovi_animals_životinje_wildlife_divljina — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (James Wainscoat)

Poznato je da toplotni talasi, poplave, suše i druge ekstremne vremenske prilike najteže pogađaju ranjive grupe društva kao što su socijalno ugroženi, stari, bolesni i deca. Ipak, malo ko zna kako dugoročni nepovoljni vremenski uslovi utiču na različite vrste životinja od čijeg opstanka zavise zdravi ekosostemi, a time i egzistencija ljudi.

Jedna grupa naučnika iz Danske i Norveške odlučila je da se pozabavi ovim pitanjem, a rezultat njihovog istraživanja je studija objavljena u časopisu eLife.

Istraživanjem je obuhvaćeno 157 vrsta sisara iz celog sveta o kojima su naučnici prikupili podatke za period duži od 10 godina. Promene u populacijama ovih sisara uporedili su sa podacima o vremenskim uslovima u datom vremenu kako bi otkrili koje životinje su otpornije na drastične vremenske promene.

Autori studije utvrdili su svojevrstan obrazac – životinje koje žive dugo i imaju manji broj potomaka bolje podnose nepovoljne vremenske uslove od životinja koje žive kratko i imaju mnogo potomaka.

Pročitajte još:

Tako su afrički slon, sibirski tigar, šimpanza, lama, beli nosorog, grizli, američki bizon, antilopa kamenjarka i neke vrste slepih miševa otpornije na pogoršanje vremenskih uslova od nekih vrsta miševa, oposuma, leminga, voluharica, veverica i rovki.

Kako je objašnjeno u studiji, velike, dugovečne životinje su sposobnije da se nose sa uslovima kao što je produžena suša jer njihova sposobnost da prežive, da se razmnožavaju i da odgajaju svoje potomstvo nije pogođena u istoj meri kao kod malih, kratkovečnih životinja.

Sa druge strane, glodari imaju ekstremnije promene populacije u kratkom roku pa u slučaju suše mogu brže ostati bez hrane, dok se njihove male rezerve masti brzo troše.

Studija nije dala uvid samo u ponašanje ovih 157 vrsta sisara tokom ekstemnih vremenskih prilika, već je omogućila naučnicima da lakše predvide reakcije sličnih vrsta o kojima manje znamo ili su teže za naučno posmatranje.

„Očekujemo da će klimatske promene doneti ekstremnije vremenske prilike u budućnosti, a životinje će morati da se nose sa njima. Dakle, naša analiza pomaže da se predvidi kako bi različite životinjske vrste mogle da reaguju na buduće klimatske promene na osnovu svojih opštih karakteristika čak i ako imamo ograničene podatke o njihovoj populaciji“, rekao je jedan od istraživača Oven Džons.

Milena Maglovski

Iz Kine stiže “lebdeći voz” koji ide bez struje

24.08.2022

voz-maglev-brzi voz — Foto-ilustracija: Pixabay (Sonny2)

Maglev vozovi “čuda” savremene železnice putuju kroz Kinu brzinom od 600 kilometara na sat. U želji da pokažu da su svetski lideri kada je reč o maglev vozovima, kao i da imaju najmoderniju železničku mrežu, i da svakodnevno rade na razvoju novih tehnologija, nedavno su predstavili svoju prvu „viseću“ maglev liniju.

This is wild #maglev #china #train https://t.co/9uw2pbyCc4
— terrancewalker (@terrancewalker) August 22, 2022

Prema rečima idejnih tvoraca ovog novog prevoznog “čuda”, ovi maglev vozovi imaju magnetne jastuke kojima nije potrebna električna energija da bi voz “održali u vazduhu”.

U južnokineskom okrugu Ksinguo, provinciji Đangsi uspešno je završena prva probna vožnja duga 800 metara pri brzini od 80 kilometara na sat na visini od 10 metara.

Ovaj voz se ne oslanja na gumene točkove za noseće vožnje, već umesto toga koristi privlačenje i odbijanje u magnetnom polju stvorenom unutar staza da bi se pokrenuo dok je suspendovan u vazduhu bez trenja.

Prema pisanju stranih medija, ovaj voz je prvi te vrste u Kini i prvi koji koristi tehnologiju trajne magnetne levitacije.

Pročitajte još:

U narednoj fazi testiranja “lebdećeg voza” cilj je da se na stazi dužine 7,5 kilometara postigne najveća brzina od 120 kilometara na sat.

Maglev tehnologija poznata je još od 1969. godine kada su je patentirala dva Amerikanca. Međutim, za postavljanje prve pruge za maglev vozove trebalo je vremena i čekalo se do 1985. godine. Tada je prva “pruga” na bazi magnetne levitacije korišćena u Velikoj Britaniji, bila je duga 600 metara i povezivala je aerodrom sa obližnjom železničkom stanicom.

Do sada je najviše uspeha u izgradnji konvencionalne maglev pruge imao nemački Transrapid koji je zaslužan za izgradnju Šangajske pruge dužine 30 kilometara koja povezuje centar ovog grada i novi aerodrom u Pudongu.

Milica Radičević

„Energy Efficiency Movement” – Ulaznica u klub najuspešnijih kompanija

24.08.2022

U trenutku kada cene električne energije dostižu svoje istorijske maksimume, a klimatska kriza pokreće ukidanje elektrana na fosilna goriva, važno je da na vreme promislimo na koji način možemo da uštedimo električnu energiju u svojim domovima i proizvodnim pogonima.

Kompanija ABB već dugi niz godina pomaže industriji i građanima da smanje potrošnju električne energije uz zadržavanje maksimalne operativnosti. Nedavno je pokrenuta i kampanja „Energy efficiency movement” koja ima za cilj da energetsku efikasnost pretoči u globalni pokret.

Naš sagovornik Milan Jevremović, direktor biznisa Elektromotorni pogoni i upravljanje kompanije ABB Srbija, objašnjava da je kampanja započeta prošle godine u nadi da će stvoriti opšti pokret prihvaćen od strane državnih i naučnih institucija, kompanija i pojedinaca, jer samo zajedno možemo da kreiramo ekosistem koji će potpomoći da čovečanstvo troši manje energije.

„Plan je da kampanja traje četiri godine, a mi pratimo na koji način se različite kompanije i institucije uključuju. Imamo dosta stranih kompanija koje su se zvanično priključile i uključile ’Energy efficiency movement’ kao deo svog poslovanja, a ideja je da se sa time nastavi i nakon isteka kampanje”, kaže Jevremović.

Istraživanja pokazuju da poboljšanje energetske efikasnosti može umanjiti celokupnu svetsku potrošnju električne energije za oko 10 odsto.

Godina za nama donela je pomak po pitanju električnih motora nakon što je postavljen novi standard u pogledu energetske efikasnosti. U junu prošle godine stupila je nova regulativa u Evropskoj uniji koja onemogućava prodaju i korišćenje energetski neefikasnih motora.

„ABB prati razvoj tehnologija materijala i kvaliteta izrade energetski efikasnih motora i usklađuje se sa aktuelnim regulativama. Ovo je posebno važno imajući u vidu da oko 45 odsto ukupne svetske potrošnje električne energije čine elektromotorni pogoni, a očekuje se da će se broj elektromotora dvostruko povećati do 2040. godine”, objašnjava naš sagovornik.

Isključivo energetski efikasni električni pogoni mogu da naprave značajan pomak, kaže Jevremović i dodaje da svaki procenat uštede, čak i na malim motorima kućnih uređaja, može imati ogroman doprinos imajući u vidu milione takvih uređaja u upotrebi.

U fokusu:

Uspešne priče iz evropskih zemalja

Skoro svaka odgovorna kompanija teži da svoje poslovanje učini energetski efikasnijim, a ABB je tu da pomogne kako bi ostvarili maksimalne uštede.

Milan Jevremović osvrnuo se na kompaniju Ikea koja je dosledna svojoj strategiji održivosti i nastoji da smanji ukupne emisije štetnih gasova za 80 odsto do 2030. godine. ABB je ovu renomiranu kompaniju približio plemenitom cilju i to upravo kroz kampanju „Energy efficiency movement” nakon koje je ostvarena 25 odsto veća energetska efikasnost sistema i 425 tona manje CO2 na godišnjem nivou.

Drugi uspešan primer poboljšanja energetske efikasnosti je renomirana fabrika šećera u Belgiji koja je, zahvaljujući ABB-u, smanjila troškove električne energije za 27,42 odsto i umanjila svoje emisije CO2 za blizu 120 tona godišnje.

Ovo su samo neke od kompanija koje, poverivši energetsko unapređenje svojih pogona ABB-u, sada posluju na najmoderniji, najefikasniji i najodgovorniji način.

Uštede u RHE „Bajina Bašta”

Jedna od najvećih reverzibilnih hidroelektrana u Evropi nalazi se baš u našoj zemlji. RHE „Bajina Bašta” je na korak od značajnih ušteda električne energije jer je statički frekventni pretvarač kompanije ABB uspešno pušten u probni rad krajem aprila ove godine.

Kako objašnjava Milan Jevremović, ugradnja statičkog frekventnog pretvarača pomaže da RHE „Bajina Bašta” ima efikasniji rad kroz više aspekata. Agregati hidroelektrane više neće biti angažovani i isključivani za potrebe pokretanja pumpnih agregata u RHE, već će moći da kontinuirano rade i proizvode zelenu energiju.

„Mogu sa ponosom da kažem da je statički frekventni pretvarač uspešno pušten u rad, a mi očekujemo da ćemo imati rezultate kakvi su projektom i planirani. Planirano je da na godišnjem nivou te uštede budu blizu 6 GWh, pre svega na osnovu povećane pogonske spremnosti agregata hidroelektrane. U situacijama kada je hidrološka situacija povoljna, EPS će moći mnogo efikasnije da iskoristi vodu raspoloživu u akumulaciji”, ističe Jevremović.

On objašnjava da je svaki ovakav projekat bitan imajući u vidu trenutnu energetsku situaciju u Evropi koja zahteva veća ulaganja u obnovljive izvore energije, ali i činjenicu da se domaća energetika još uvek u velikoj meri oslanja na ugalj.

„Snaga SFP-a i veličina projekta u Bajinoj Bašti čini ovu RHE praktično jedinstvenom u Evropi. Ovakav projekat je i za ABB poseban tako da smo ponosni što smo zajedno sa EPS-om bili deo njega. EPS najavljuje izgradnju još jedne velike reverzibilne hidroelektrane, a tu je i projekat HE Đerdap 3 koja će najverovatnije imati akumulaciju. Nadamo se da ćemo pomoći našem EPS-u da poveća udeo OIE u celokupnoj proizvodnji i postarati se da takve elektrane budu najmodernije i najefikasnije moguće”, kaže naš sagovornik.

ABB sarađuje sa praktično svim industrijama i većinom industrijskih potrošača u Srbiji. Ovih dana biće pokrenuta i lokalna kampanja poboljšanja energetske efikasnosti koja će se realizovati kroz različite tipove energetskih procena, posebno nove ABB Ability™ energetske procene, a Jevremović očekuje da će se mnoge kompanije priključiti ili iskazati interesovanje za ovu kampanju.

Digitalna energetska procena za maksimalnu uštedu

ABB obezbeđuje najefikasnije tehnologije, proizvode i usluge svojim klijentima i uvodi novine radi još veće efikasnosti. Sada, pored tradicionalnih proizvoda, energetski efikasnih motora ili frekventno regulisanih elektromotornih pogona koji takođe mogu da doprinesu energetskoj efikasnosti, pogotovo za pogone pumpi i ventilatora, ABB pruža i uslugu energetske procene na različitim nivoima koje mogu biti osnovne energetske procene, zatim one koje zahtevaju inženjering i merenje, a od maja ove godine ponuđen je i novi tip usluge koja kombinuje energetsku efikasnost i digitalizaciju.

ABB-ova usluga digitalne procene potrošnje energije elektromotornog pogona će se oslanjati na podatke digitalno povezanih elektromotora i pogona sa promenljivom brzinom (VSD) kako bi se ustanovilo gde i kako se mogu ostvariti velike uštede upotrebom najnovije tehnologije visoke efikasnosti.

„Mi to sada zovemo digitalna energetska procena koja nam omogućava da još dublje i bolje analiziramo elektromotorni pogon i predložimo najbolja rešenja za naše kupce, kako za kompletne fabrike, tako i za delove elektromotornog pogona. Na ovaj način naši klijenti mogu da maksimiziraju energetsku efikasnost, poboljšaju profitabilnost i smanje emisije CO2 ”, objašnjava Jevremović.

Prema njegovim rečima, više nije dovoljno samo povećavati energetske kapacitete, bilo obnovljive ili na fosilna goriva, već moramo da se okrenemo energetskoj efikasnosti koja će osigurati da naši pogoni i domaćinstva i dalje normalno funkcionišu, ali uz manji utrošak električne energije.

Povećanje kapaciteta obnovljivih izvora energije, iako ključno za ublažavanje klimatskih promena i energetsku nezavisnost, ne može da se desi „preko noći” i stoga je važno da već sada učinimo sve što je u našoj moći da sačuvamo životnu sredinu i smanjimo troškove. Zato je tu energetska efikasnost, zaključuje naš sagovornik.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.

Priča o malom banatskom gradu i borbi protiv klimatskih promena

24.08.2022

Nestlé foto 1_ Regenerativna poljoprivreda — Foto: Nestlé

Globalno zagrevanje, pojačane emisije ugljen-dioksida i zagađenje vode i vazduha spadaju u goruće probleme današnjice, a deo naučne zajednice u potrazi za rešenjima velike nade polaže u – zemljište. Reč je o konceptu regenerativne poljoprivrede, koji je sa mnogo optimizma predstavljen u dokumentarcu „Poljubi zemlju“ (Kiss the Ground) kao ključan u borbi protiv klimatskih promena.

Film prikazuje kako su prekomerno obrađivanje i upotreba pesticida doveli do propadanja zemljišta i kako se to odrazilo na životnu sredinu, zdravlje ljudi i klimu. Kao rešenje se predlaže revitalizacija tla nizom mera i tehnologija koje za rezultat imaju povećanje organske materije i kapaciteta zemljišta za sekvestraciju, odnosno skladištenje ugljenika iz vazduha. Cilj je da se poveća količina ugljen-dioksida skladištenog u zemljištu, uz smanjenje njegove prisutnosti u atmosferi. To se postiže različitim metodama kao što su plodored, pokrovni usevi i smanjena obrada.

Tu dolazimo do Kanjiže, gradskog naselja u Severnobanatskom okrugu.

Na gore opisanim principima se zasniva program regenerativne poljoprivrede koji kompanija Nestlé sprovodi sa više od 500.000 dobavljača i poljoprivrednika širom sveta, a nedavno su u njega uključene i dve kompanije iz Kanjiže. U pitanju su najveći dobavljači povrća za „Začin C“, Geneza i Telek Paprika, koji od kraja prošle godine, uz podršku Nestlé-a, koriste organsko đubrivo umesto veštačkog, drvoredima štite zemljište od erozije i sade različite useve kako bi dobili bolje prinose, zdravije povrće i sačuvali prirodne resurse za buduće generacije.

Pročitajte još:

Koncept regenerativne poljoprivrede bazira se na poboljšanju plodnosti zemljišta, pametnom korišćenju vodnih resursa i poboljšanju biodiverziteta, a donosi niz pozitivnih ekonomskih efekata, otpornost na klimatsku nestabilnost i prosperitet poljoprivrednih proizvođača. Zemljište bogato organskim ugljenikom je plodnije i ima veću biološku aktivnost. Biljke koje na njemu rastu otpornije su na sušu, a zemljište je bolji filter za vodu, što poboljšava kvalitet površinskih i podzemnih voda.

I Ujedinjene nacije skreću pažnju na nužnost usvajanja drugačijih poljoprivrednih praksi kako bi se obezbedilo dovoljno hrane za rastuću populaciju (procenjuje se da će do 2050. na Zemlji živeti još dve milijarde stanovnika). Zemljišni i vodni resursi već su na ivici, pa je uz dodatni izazov klimatskih promena koje donose promenjene obrasce padavina, bujanje štetočina i kraću vegetacionu sezonu u sušnim regijama neophodno preći na održivu proizvodnju hrane.

Nestlé je na globalnom nivou opredelio 1,2 milijarde švajcarskih franaka za podsticaj regenerativne poljoprivrede u svom lancu snabdevanja. Dobavljači dobijaju podršku da usvoje nove agronomske metode, dobijaju pristup novim tehnologijama i pomoć da prevaziđu početne rizike i dodatne troškove. Cilj je da do 2025. godine na globalnom nivou 20 odsto ključnih sastojaka svih Nestlé proizvoda bude proizvedeno uz implementaciju principa regenerativne poljoprivrede, a 50 odsto do 2030. godine. Nestlé na ovaj način doprinosi obnovi zemljišta i zaštiti životne sredine kako u Srbiji tako i globalno, težeći istovremeno ka cilju da do 2050. godine dostigne nultu emisiju gasova sa efektom staklene bašte.

Izvor: Executive Group

Najteže smanjiti emisiju štetnih gasova u transportu

24.08.2022

driving-school-saobraćaj-auto-zagađenje — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Boitor)

Evropska unija je u junu prošle godine usvojila Zakon o klimi po kojem Evropa do 2050. godine treba da postane klimatski neutralna, ali i da se eliminiše zagrevanje atmosfere iz industrije, kao i da se do kraja decenije za 55 procenata smanji emisija gasova staklene bašte.

Emisije štetnih gasova u EU su se smanjile za 32 odsto od 1990. do 2020. godine, a posebno je u 2020. godini registrovan poseban pad zagađenja zbog pandemije korona virusa. Očekuje se da će rezultati za 2021. godinu pokazati povećanje emisije gasova sa efektom staklene bašte na nivo dugoročnog trenda.

Glavne pokretačke snage koje stoje iza pada ukupnih emisija ovih gasova su poboljšanja energetske efikasnosti i energetskog miksa.

Svetska meteorološka organizacija objavila je da je koncentracija ugljen-dioksida (CO2) u atmosferi 2020. godine dostigla rekordnu vrednost, uprkos smanjenju privrednih aktivnosti zbog pandemije korona virusa. Ti podaci ne obećavaju, jer emisija ovih gasova dovodi do zagrevanja planete, usled čega dolazi do klimatskih promena. Stoga je ključno da se postepeno smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte, u čemu pomažu podaci koji ukazuju iz kojih sektora dolazi najviše emisija.

Pročitajte još:

Podaci Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), koje je objavio Zavod za statistiku EU (Eurostat), pokazuju da se emisije gasova staklene bašte smanjuju u većini sektora, osim u sagorevanju goriva u transportu, uključujući i međunarodno vazduhoplovstvo. Ovaj sektor se povećao za 50 miliona tona ekvivalenata ugljen-dioksida (CO2-ek), odnosno za sedam odsto u 2020. u poređenju sa 1990. godinom.

U sektorima koje je EEA izdvojila, EU je uspela da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 1.546 miliona tona CO2-ek.

Najveći apsolutni pad (-657 miliona tona CO2-ek) u emisijama desio se u sagorevanju goriva u energetskim industrijama, koje uglavnom proizvode električnu energiju, toplotu i derivate. Slede prerađivačka industrija i građevinarstvo (-322 miliona tona) i domaćinstva, trgovina, institucije i drugo (-215 miliona tona).

U pogledu relativne promene, ova tri sektora zabeležila su u 2020. godini pad emisija u odnosu na 1990. godinu od 46 procenata, 44 odsto i 29 procenata, respektivno.

Fugitivne emisije iz goriva pokazuju najveću relativnu promenu u 2020. godini u poređenju sa 1990. godinom padom od 59 odsto, ali je udeo u ukupnom iznosu mnogo manji, odnosno 1,8 procenata ukupnih emisija gasova staklene bašte.

Podsetimo, u privredi Evropske unije su u prvom kvartalu ove godine emisije gasova staklene bašte bile 1.029 miliona tona CO2-ek, što predstavlja povećanje od sedam odsto u poređenju sa istim tromesečjem 2020. godine i šest procenata u odnosu na prvi kvartal 2021. godine.

Izvor: Biznis.rs

Mihajlovićeva: Od novembra zabrana uvoza ruske sirove nafte, nabavka iz drugih zemalja

24.08.2022

Šesti paket sankcija Evropske unije prema Rusiji znači da više neće biti moguće kupiti sirovu naftu iz ove države od prvog novembra, te da će „Naftna industrija Srbije“ naftu morati da nabavlja od drugih snabdevača na tržištu, kao što se delom dešavalo i do sada, objašnjava Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike.

Kako je rekla, veruje da ovo neće uticati na tržište Srbije.

„Šesti paket sankcija EU predviđa zabranu uvoza ruske sirove nafte posle prvog novembra. Nakon ovog perioda biće moguće snabdevanje sirovom naftom samo sa slobodnog tržišta. Mi za tu odluku znamo već dva meseca i radimo sve što možemo da nađemo način da ne dođe do poremećaja na našem tržištu i verujem da ćemo u tome uspeti”, kaže ministarka, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima „Naftna industrija Srbije“ sirovu naftu nabavlja preko JANAF-a, a ni do sada je nisu u potpunosti kupovali rusku naftu, već su uvozili i iz Iraka i drugih zemalja.

“U ukupnom bilansu, oko 50 odsto je bila ruska nafta, 30 odsto od drugih dobavljača, a 20 procenata je to bila domaća sirova nafta“, rekla je Mihajlovićeva.

Energetski portal

Lapovo: Produžen konkurs za sufunansiranje mera energetske efikasnosti

23.08.2022

glass-work-prozor-stolarija — Foto-ilustracija: Pixabay

Opštinsko veće opštine Lapovo produžilo je rok podnošenja prijava na Javni konkurs za sufinansiranje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova koje se odnose na unapređenje termičkog omotača, termotehničkih instalacija i ugradnje solarnih kolektora za centralnu primenu potrošne tople vode. Rok za podnošenje prijava produžen je do 1. septembra 2022. godine, jer određen broj zainteresovanih domaćinstava nije uspeo da podnese prijavu.

Predmet sufinansiranja su sledeće mere energetske efikasnosti:

– Zamena spoljnih prozora i vrata i drugih transparentnih elemenata termičkog omotača sa odgovarajućim termičkim svojstvima prema negrejanim prostorijama za porodične kuće i stanove

– Postavljanje i nabavka materijala za termičku izolaciju zidova, tavanica iznad otvorenih prolaza, zidova, podova na tlu i ostalih delova termičkog omotača prema negrejanom prostoru za porodične kuće

– Postavljanje i nabavka materijala za termičku izolaciju tavanice i površinu ispod krovnog pokrivača za porodične kuće

– Nabavka i instalacija kotlova na prirodni gas i/ili biomasu (drveni pelet, briket, sečku), grejača prostora, ili zamena postojećeg grejača prostora (kotao ili peć) efikasnijim, za porodične kuće i stanove

– Zamena postojeće ili ugradnja nove cevne mreže, grejnih tela (radijatora) i pratećeg pribora za porodične kuće i stanove

– Nabavka i ugradnja toplotnih pumpi i prateće instalacije grejnog sistema (grejač prostora ili kombinovani grejač) za porodične kuće.

Pročitajte još:

Prijava se predaje lično na pisarnici Opštinske uprave opštine Lapovo, ili preporučeno poštom na adresu: Opština Lapovo, ul. Njegoševa broj 18, Lapovo, Komisija za realizaciju mera energetske sanacije opštine Lapovo.

Više informacija o predmetu i maksimalnoj visini bespovratnih sredstava za sufinansiranje, neophodnoj dokumentaciji i uslovima prijave na konkurs nalazi se na zvaničnom sajtu Opštine Lapovo.

Energetski portal

Ko u Evropi ima najviše, a ko najmanje površina pod organskom poljoprivredom?

23.08.2022

equipment-zemlja-obrada-poljoprivreda-sadnja — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unslash (Elaine Casap)

Organska poljoprivreda je sve više zastupljena u Evropskoj uniji, a regulisana je novim propisima koji se primenjuju od 1. januara 2022. godine.

Ukupne površine dostupne za ovu vrstu useva u Evropi tokom 2020. godine procenjene su na 14,7 miliona hektara, a obuhvataju sertifikovane i površine u procesu konverzije.

Čine 9,1 odsto ukupnih poljoprivrednih površina, prema podacima Eurostata.

Poslednji dostupni podaci iz 2019. pokazuju da je Austrija imala najveći udeo takvih površina i on se kretao do 25,3 odsto. Nju su sledile Estonija sa 22,4 i Švedska sa 20,3 odsto. Malta je zauzela poslednje mesto sa 0,6 odsto površina, a male površine imaju i Bugarska kao i Irska, tri odsto.

Pročitajte još:

Podaci Međunarodne federacije pokreta organske poljoprivrede IFOAM za 2020. pokazuju da je Bosna i Hercegovina imala 86 organskih poljoprivrednika i 51 prerađivača, a na površine te vrste je otpadalo 2.000 ha. Hrvatska je imala nešto više od 5.150 takva poljoprivrednika i oko 390 prerađivača na 109.000 ha.

Srbija je te godine zabeležila skoro 440 poljoprivrednika i 101 prerađivača, na 19.000 ha dok je Crna Gora imala 423 organska proizvođača i 19 prerađivača, na 5.000 ha takvih površina.

Izvor: Agroklub

Švajcarski glečeri su od 1913. godine izgubili polovinu svoje zapremine

23.08.2022

Alpi, glečeri — Foto-ilustracija: Pixabay (DenisLinine)

Nova studija, koju su sproveli Univerzitet ETH u Cirihu i Švajcarski savezni institut za istraživanje šuma, snega i krajolika, pokazala je da su švajcarski glečeri u periodu od 1931. do 2016. godine izgubili oko 50 odsto svoje zapremine.

Analiza je sprovedena oslanjajući se na arhivu fotografija dobijenih tokom TerrA istraživanja, koja pokriva oko 86 odsto švajcarskih glečera, a analiziralo se oko 21.700 fotografija koje su zabeležene u periodu od 1916. do 1947. godine.

Istraživanje je pokazalo da su delovi glečera koji se nalaze na niskoj nadmorskoj visini, a koji imaju veliku količinu krhotina, odnosno ostataka od urušavanja, i koji su pod blagim nagibom, naročito pogođeni gubitkom svoje zapremine. Takvi delovi glečera prostiru se na severoistoku Švajcarske i svoju zapreminu gube gotovo dvostruko brže od onih koji se prostiru na jugozapadnom delu Švajcarske.

Pročitajte još:

Švajcarska trenutno ima 1.400 glečera čija je ukupna površina oko 960 km² i čine gotovo polovinu svih glečera u evropskim Alpima. Švajcarski glečeri se prostiru na nadmorskoj visini u rasponu od 1.357 i 4.599 metara.

Ovakva istraživanja su važna, zato što omogućavaju da se bolje razume uticaj klimatskih promena na glečere, navodi se u studiji.

Energetski portal

Miniranja na teritoriji opštine Majdanpek zbog sanacije stenske mase, radove naložila inspekcija

23.08.2022

rudnik drmno — Foto: Elektroprivreda Srbije

Foto-ilustracija: Unsplash (David Hellmann)

Miniranja na teritoriji opštine Majdanpek izvršena su kako bi se sanirala stenska masa, s obzirom na to da postoji mogućnost odrona zbog brojnih pukotina u stenskom masivu, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.

Kako dalje navode u saopštenju, na osnovu zakonske obaveze Serbia Zijin Copper doo Bor je obavestio rudarsku inspekciju o postojanju rizika od iznenadnog obrušavanja i klizanja krečnjačkog materijala stenske mase na eksploatacionom polju 95A, na delu planine Starica i da postoji realna opasnost od obrušavanja i ugrožavanja bezbednosti.

Inspekcijski nadzor izvršili su rudarski i geološki inspektori koji su na licu mesta utvrdili da je kosina u severoistočnom delu površinskog kopa, na kraju pristupnog puta strma, skoro vertikalna i da je stenska masa ispucala u vidu horizontalnih, vertikalnih i kosih pukotina, a izmereni padni ugao kosine koja je formirana starim rudarskim radovima iznosi 51 stepen u visini od 130 metara, što je znatno veće od propisanog.

S obzirom na iskustvo iz ranijih godina kada je došlo do klizanja i odrona stenske mase, inspektori su naložili privrednom društvu Serbia Zijin Copper doo Bor da izradi odgovarajuću dokumentaciju i prijavi početak radova nadležnom ministarstvu i hitno započne radove na pripremnim radovima za uklanjanje šume i rastinja, a potom izvrši sanaciju raspucale stenske mase, kao i da pre početka izvođenja rudarskih radova na sanaciji stenske mase u severoistočnom boku PK Severni revir pribavi saglasnost za izvođenje radova od imaoca prava na KP, Javnog preduzeća Srbijašume.

Pročitajte j0š:

Svi radovi su prijavljeni Ministarstvu i inspekciji, kao i inspekcijama opštinske uprave Majdanpek, rečeno je u saopštenju ministarstva. Pre početka sanacije, kompanija „Serbia Zijin Copper“ izvršila je pripremne radove, pribavila potrebne saglasnosti, izradila Uprošćeni rudarski projekat i prijavila radove. Takođe, kako bi se zaštitio grad od odronulog materijala koji se pojavljuje tokom miniranja, urađena su i dva zaštitna kanala.

Ministarstvo je naložilo i kontrolni inspekciji nadzor, kako bi se utvrdilo da li se radovi na sanaciji izvode u skladu sa projektom i nalogom inspektora. Geološki i rudarski inspektori nisu utvrdili nezakonitosti.

Energetski portal

Pitanja i odgovori u vezi sa prozjumerima

23.08.2022

solar-panels-solarna-energija-krov-kuća-zgrada — Foto-ilustracija: Pixabay

Da li je tačna informacija da su prozjumeri dobili više račune za struju od očekivanih i zašto se to dogodilo? Koje sve stavke obuhvata račun za prozjumere i kako se obračunava taj račun?

Ministarstvo rudarstva i energetike dobilo je informacije od pojedinih građana koji su postali kupci-proizvođači da su nezadovoljni načinom obračuna PDV-a i akciza i drugih naknada nakon što su stekli status kupca-proizvođača.

Ovakav obračun zasnovan je na mišljenju koje je izdalo Ministarstvo finansija o načinu na koji će se obračunavati porezi, akcize i druge naknade. Naime, Ministarstvo finansija je mišljenja da je se kao osnovica za PDV uzima količina električne energije koju kupac-proizvođač preuzme od „EPS snabdevanja“, dok je Ministarstvo rudarstva i energetike stava da je potrebno da osnovica za PDV, akcize, naknade i druge pripadajuće obaveze utvrđene posebnim propisima bude pozitivna vrednost razlike neto električne energije (koju je kupac-proizvođač preuzeo i predao snabdevaču).

Nakon prijema ovog mišljenja, održano je više sastanaka predstavnika Ministarstva finansija i Ministarstva rudarstva i energetike. Na održanim sastancima, Ministarstvo finansija dalo je tumačenje, odnosno utvrdilo način primene propisa iz svoje nadležnosti, ostajući pri svom mišljenju, i usmeno ponovilo da uredba nije suprotna zakonima iz njihove nadležnosti, u skladu sa mišljenjem koje je dostavilo.

Pročitajte još:

Rezultat ovakvog tumačenja MF je sledeći:

– U skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost, kupcu-proizvođaču će se obračunati i on će platiti PDV na osnovu količine električne energije preuzete od snabdevača u datom obračunskom periodu, utvrđene po vremenima primene tarife za aktivnu energiju. Ne može se izvršiti kompenzacija (prebijanje) iznosa (poreske osnovice) PDV-a u vidu „netovanja“ električne energije preuzete od snabdevača i električne energije isporučene od strane kupca-proizvođača.

– Količina preuzete električne energije od snabdevača takođe čini i osnovicu za obračun akcize, naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije i naknade za unapređenje energetske efikasnosti.

– Kupac-proizvođač plaća i troškove pristupa distributivnom sistemu za ukupno preuzetu električnu energiju od snabdevača u datom obračunskom periodu. Ovi troškovi se iskazuju u dva dela i to: 1) deo kroz cenu utrošene električne energije (na nivou cena za garantovano snabdevanje, koje u skladu sa metodologijom za određivanje cene u sebi sadrže i troškove korišćenja distributivnog sistema električne energije za kupce koji koriste pravo na javno snabdevanje) i 2) deo za „naknadu za obračun pristupa distributivnom sistemu za razliku ukupno preuzete i utrošene energije“, što se prikazuje kao zasebna stavka na računu.

– Isporučenu električnu energiju iz solarnog postrojenja snabdevač dalje prodaje drugim krajnjim kupcima. PDV se obračunava i plaća na iznos ovako isporučene električne energije od strane drugog krajnjeg kupca, u poreskom periodu u kom je promet nastao.

– Najveće uštede na računu za električnu energiju kupac-proizvođač ostvaruje ukoliko proizvodnjom električne energije iz solarnog postrojenja pokriva što veći procenat sopstvene potrošnje električne energije i ukoliko je dinamika njegove potrošnje usklađena sa dinamikom proizvodnje iz solarnog postrojenja.

Za koliko procenata su, prema vašem očekivanju, računi trebali da budu niži?

Primera radi, na prosečan račun od 2.500 dinara, ukoliko se račun obračunava kako traže finansije i EPS, građanin će kad ugradi panele plaćati 1.750 din, a ako se obračunava kako je propisano uredbom, građanin će plaćati 1.300 din, što je ušteda 30 odsto, odnosno oko 50 odsto.

Koji način obračuna predviđa Uredba o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupaca-proizvođača i snabdevača? Da li je Ministarstvo finansija dalo saglasnost za usvajanje te uredbe?

Uredbom o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca-proizvođača i snabdevača, članom 26. propisano je da je u slučaju ugovora o potpunom snabdevanju sa neto merenjem, snabdevač je dužan da:

1. za svaki obračunski period kupcu-proizvođaču obračuna utrošenu električnu energiju kao pozitivnu vrednost razlike neto električne energije utvrđene po vremenima primene tarife za aktivnu energiju i viška električne energije iz prethodnog perioda utvrđene po vremenima primene tarife za aktivnu energiju;

2. utvrdi višak električne energije utvrđene po vremenima primene tarife za aktivnu energiju koji se prenosi u naredni period;

3. obračuna kupcu-proizvođaču poreze, akcize, naknade i druge pripadajuće obaveze utvrđene posebnim propisima na osnovu utrošene električne energije iz tačke 1) ovog stava.

Višak električne energije se može preneti na naredne obračunske periode u okviru perioda za poravnanje potraživanja i obaveza između kupca-proizvođača i snabdevača, a ne može uticati na prethodne obračunske periode. Dakle, stav Ministarstva rudarstva i energetike, po pitanju obračuna osnovice za PDV, propisan je uredbom. Naime, Ministarstvo smatra da se obračun osnovice za PDV vrši samo na razliku između isporučene i proizvedene energije, dok je stav Ministarstva finansija da je osnovica za obračun PDV-a ukupno isporučena energija. Ministarstvo rudarstva i energetike u postupku usvajanja Uredbe o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca-proizvođača i snabdevača pribavilo mišljenje na predlog akta svih relevantnih organa uprave, između ostalog i pozitivno mišljenje Ministarstva finansija, koje dostavljamo u prilogu ovog dopisa. Nakon usvajanja uredbe, na zahtev JP EPS, Ministarstvo finansija je izdalo mišljenje na koji način će se obračunavati porezi, akcize i druge naknade. Naime, Ministarstvo finansija je mišljenja da se kao osnovica za PDV uzima količinu električne energije koju kupac-proizvođač preuzme od „EPS snabdevanje“, dok je MRE stava da je potrebno da osnovica za PDV, akcize, naknade i druge pripadajuće obaveze utvrđene posebnim propisima bude pozitivna vrednost razlike neto električne energije (koju je kupac-proizvođač preuzeo i predao snabdevaču).

Imajući u vidu različite stavove, održano je više sastanaka sa MF, ali kako je Ministarstvo finansija nadležno za obračun osnovice za PDV, primenjeno je rešenje u skladu sa stavom tog ministarstva.

Kada će problem oko načina obračuna biti rešen?

Ministarstvo rudarstva i energetike nastavlja da radi na nalaženju mogućnosti kako bi račun za kupca proizvođača bio još manji, pa je u tom smislu Ministarstvo rudarstva i energetike poslalo pismom inicijativu Ministarstvu finansija da se pokrene izmena propisa o porezima, kako bi se smanjila poreska osnovica za kupce-proizvođače, odnosno ova investicija učinila isplativijom za kupce-proizvođače koji spadaju u kategoriju domaćinstava.

Takođe, Ministarstvo rudarstva i energetike sarađuje intenzivno i sa Svetskom bankom, koja priprema analizu nacionalnog regulatornog okvira za sistem naplate računa za kupca-proizvođača, kako bi se računi dodatno smanjili.

Foto-ilustracija: Pixabay (Admiral Lebioda)

Koliko trenutno prozjumera ima u našoj zemlji, koliko od njih su domaćinstva, a koliko pravna lica? Da li je projekat prozjumera do sada pokazao opravdanost?

Trenutno imamo 177 fizičkih i pravnih lica upisano u registar kupaca-proizvođača, a ukupna instalisana snaga kojom raspolažu svi kupci-proizvođači iznosi 3,25 MW. Takođe, prema podacima JP „EPS snabdevanje“ i „Elektrodistribucije Srbije“ podneti su zahtevi za zaključenje ugovora i priključenje za još preko 25 MW.

Projekat kupaca-proizvođača (tzv. prozjumera) je jedan od najvažnijih projekata za povećanje energetske stabilnosti i nezavisnosti države, i svakako je opravdano bilo i njegovo uvođenje i svako pojednostavljenje koje smo do sada izvršili, kao što je jednako opravdano da se zajedno sa Ministarstvom finansija nađu rešenja da se još više poveća finansijska isplativost ovih projekata. Što više građana i privrede postanu kupci-proizvođači (tzv. prozjumeri), manji je pritisak na proizvodnju električne energije JP EPS, pada nivo potrebe za uvozom te količine električne energije, a u budućnosti bi mogli pomoći smanjenju gubitaka na distributivnoj mreži.

Koliko je vremena potrebno da bi domaćinstvo ili pravno lice postalo prozjumer, od ponošenja zahteva do ulaska u sistem?

Zakonom o korišćenju OIE i izmenama podzakonskih akata, procedura sticanja statusa kupca-proizvođača bitno je pojednostavljena. Umesto nekadašnjih 20 koraka, za koje je bilo potrebno više od šest meseci, sada je potreban jedan korak, a sama procedura za sticanje statusa kupca proizvođača objavljena je na sajtu „Elektrodistribucije Srbije“. Celokupna procedura se može završiti za manje od mesec dana, računajući i ugradnju panela. U skladu sa novom regulativom, građani grade solarno postrojenje na sopstvenom objektu samo uz obavezu pribavljanja Izjave izvođača radova sa potvrdom odgovornog izvođača radova da su uređaji, instalacije i merno mesto ispravni i izvedeni u skladu sa propisima i standardima.

Usvajanjem uredbe koja u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike (MRE) i iniciranjem kod Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI), izmene i dopune odgovarajućeg pravilnika, sam postupak je maksimalno pojednostavljen. U novoj proceduri više nisu potrebni uslovi za priključenje, rešenje o priključenju, elaborat i probni rad i drugi uslovi koji su bili u nadležnosti MRE, a kroz inicirane izmene propisa u nadležnosti MGSI, građani su oslobođeni i obaveze izrade idejnog rešenja, lokacijskih uslova, rešenja o građevinskoj dozvoli. To su sve uslovi koji su ranije bili potrebni i zbog kojih je procedura u vezi sa solarnim panelima trajala najmanje šest meseci.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike

1...259260261...1.531 Page 260 of 1.531

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte j0š:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM