Kompanija Ekostar pak spada među vodeće operatere sistema upravljanja ambalažnim otpadom u Republici Srbiji. Ova kompanija je od osnivanja 2010. godine reciklirala oko 640.000 tona ambalažnog otpada. Samo tokom protekle godine uputila je na reciklažu skoro 80.000 tona ambalaže.

Kroz saradnju sa više od 800 klijenata širom Srbije, Ekostar pak se trudi da bude pouzdan partner privredi i da ispuni svoju produženu odgovornost u oblasti reciklaže ambalažnog otpada kao što su papir, plastika, staklo, metal i drvo. Ovim aktivnostima omogućava se smanjenje količina otpadne ambalaže koja završava na deponiji, budući da otpad adekvatnim sakupljanjem postaje resurs za izradu novog proizvoda.

Direktorka Ekostar paka Bojana Perić ističe da aktivnosti nacionalnog operatera podrazumevaju da se finansijska sredstva naplaćena od privrede ulažu u sakupljanje i reciklažu ambalažnog otpada, kako bi bile ispunjene propisane obaveze i ostvareni zadati ciljevi u pogledu ponovnog iskorišćenja i reciklaže plasirane ambalaže na tržište u datoj godini.

Na osnovu poslednjeg izveštaja, u Srbiji je reciklirano više od 62 odsto ambalaže, tačnije 226.000 tona ambalažnog otpada upotrebljeno je kao resurs. Bojana kaže da se njena kompanija zalaže za dosledno sprovođenje primarne selekcije, odnosno razdvajanje otpada na njegovom mestu nastanka, što predstavlja prvi neophodan korak ukoliko govorimo o reciklaži.

„Jedino pravilnim razdvajanjem otpada na određene frakcije shodno budućem tretmanu, možemo dobiti sirovinu koja se može ponovo iskoristi. Zabluda je da sve što je reciklabilno može da ide u istu kantu i da ćemo time dobiti resurs koji možemo da iskoristimo za izradu budućeg proizvoda. Otpad prvo treba da razdvojimo u posude kao što su kante, kontejneri, kese, a zatim da ih tako odvojene transportujemo do linije za sekundarnu separaciju i pripremu za budeći tretman”, naglašava Bojana.

Jedna od ključnih uloga u uspostavljanju i funkcionisanju primarne selekcije pripada lokalnim samoupravama. Ekostar pak je zato pokrenuo akciju dobra EKOpraksa, kroz koju će svim dosadašnjim partnerima iz javno komunalnih preduzeća prikazati rezultate zajedničke saradnje i uputiti poziv ostalim lokalnim samoupravama da uđu u partnerstvo.

Pre nekoliko meseci, objavljena je i studija NALED-a o unapređenju trenutnog sistema primarne selekcije gde je preporučeno da sistem reciklaže treba da bude dostupan svim domaćinstvima, kao i da je reciklabilni otpad potrebno sakupljati u dva odvojena toka. To bi podrazumevalo posebno odvajanje papira i kartona od ostalog reciklabilnog otpada (plastike, metala, tetrapaka i stakla). Odvojeno prikupljanje starog papira posebno je značajno zato što ova sirovina ne sme da sadrži nečistoće ili vlagu. Ukoliko je papir vlažan ili mokar, još tokom lagerovanja počinje njegov proces razgradnje, truljenja i buđanja, čime se onemogućava njegova dalja upotreba.

Takav papir može samo biti spaljen ili odnet na deponiju. Danas se u javnosti često mogu čuti različita mišljenja o tome da li je važnije uvesti primarnu selekciju ili depozitni sistem (odnosno uvođenje depozita koji se plaća prilikom kupovine napitaka, a koji se vraća ukoliko se izvrši povrat ambalaže).

„Iz našeg ugla, to ne treba da bude dilema, jer ne možete uvesti depozit a da se ne bavite primarnom selekcijom”, dodaje Perić. Ona ističe da depozitni sistem treba da bude samo nadogradnja „produžene odgovornosti privrede” kada želimo da ostvarimo rezultat od više od 90 odsto reciklaže.

Priredila: Milica Marković

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM.