Klimatske promene predstavljaju sveobuhvatan, hitan, a čini se i konfuzan problem. Ako biste želeli da kroz objave medija saznate šta svet čini sve po pitanju borbe sa klimatskim promenama, te da na osnovu takvih informacija ocenite nazire li se pobeda ili poraz, verovatno je da ćete ostati zbunjeni. Gotovo istovremeno nižu se vesti o uspešnom smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, uz one da se planeta suočava sa nizom uzastopnih dana u kojima su temperature premašivale 1,5^oC iznad predindustrijskog doba. Ulažu se, za običnog čoveka, nezamislive svote novca u zaštitu prirode, a opasnost od ekstremnih vremenskih događaja, izumiranja biljnog i životinjskog sveta, zagađenja vode, zemljišta i vazduha, kažu nikad nije bila veća.

Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, dolazi na kraju svake godine kao trenutak u kojem treba da se napravi presek i vidi šta je učinjeno i dokle smo stigli. Kao neko ko svakodnevno prati ovakve vesti, mogu da kažem da sam tokom godine zaista nailazila na ohrabrujuće informacije, ali onda, uoči ovogodišnje Konferencije (COP28), UNEP je objavio izveštaj u vezi sa emisijama čiji rezultati istraživanja pokazuju da su emisije gasova sa efektom staklene bašte u 2022. godini postavile novi rekord, da je septembar 2023. godine premašio rekord sa prosečnom globalnom temperaturom, te da nije reč samo o rekordnim temperaturama, već i globalnim emisijama staklene bašte i atmosferskim koncentracijama ugljen-dioksida. Prošlog meseca, takođe je obeležen informacijom da vlade na globalnom nivou planiraju da proizvedu duplo više fosilnih goriva u 2030. nego što nalažu klimatski ciljevi. U nizu takvih vesti, dolazi ona da je COP28 zvanično počeo. Ukoliko bi se sagledale sve odluke donete na ovoj Konferenciji, one bi mogle da bude odraz 2023. godine, zato što su tokom 12 dana donete neke ohrabrujuće odluke, ali u samoj završnici usledilo je veliko nezadovoljstvo konačnom, možda i najvažnijom odlukom.

Nekoliko važnih odluka koje su obeležile Konferenciju

Mobilizacija finansijskih sredstava, posebno je bila važna tema na prošlogodišnjoj Konferenciji, a tokom ove, čini se da je dosta urađeno po tom pitanju. Naime, jedna od prvih odluka bila je osnivanje Fonda za gubitke i štete koji je namenjen onim zemljama koje su najviše pogođene posledicama klimatskih promena, a ujedno i one koje najmanje doprinose pojačavanju istih. Ova tema bila je razlog produžavanja COP27, zato što se debatovalo o osnivanju fonda koji će pomoći upravo ovakvim zemljama, a ove godine rešena je među prvim. Reč je o stotinama miliona dolara koji su tokom Konferencije upućeni ovom Fondu. Tu su i drugi važni fondovi, u koje su mobilisane čak i milijarde, a tu bih izdvojila i preko 180 miliona dolara za zaštitu šuma, mangrove i okeana. Da li će se novac iskoristiti na dobar način, ostaje da vidimo, ali ova vest u svakom slučaju obradovala je javnost.

Tematski dan mladih, dece, veštine i obrazovanja, za mene je posebno značajna tema. Ukoliko u srce deteta ne utkamo ljubav prema prirodi, a kasnije i znanje kako da živi u skladu sa njom, za sve ostale važne odluke biće kasno. Obrazovanje mladih i pružanje mogućnosti da se i njihov glas čuje, ovom svetu je neophodno. Upravo je COP28 bio posvećen stavljanju mladih ljudi u centar klimatske diplomatije, zato što oni i dalje imaju ograničen doprinos u kreiranju klimatske politike i treba im podrška u klimatskim akcijama koje vode. COP28 i YOUNGO pokrenuli su prvi Youth Stocktake, odnosno sveobuhvatnu analizu učešća mladih u klimatskoj diplomatiji koja predstavlja strateški plan za poboljšanje učešća ove populacije.

Još jedna važna tema jeste Lokalni samit o klimatskim akcijama. To je prvi samit ovakvog tipa, koji je okupio stotine lokalnih klimatskih lidera, kako bi  podstakli i ohrabrili njihove akcije na lokalnom nivou u vezi sa klimatskim promenama, koje su okarakterisane kao kritične uloge u ostvarenju ovog cilja. I zaista smatram da je tako, jer odluke donete na globalnom nivou predstavljaju samo osnov i vodilju, a ukoliko se ne usklade sa posebnostima i potrebama svake države, pa i uže, neće biti dobro realizovane.

Prethodne dve teme izdvojila sam za ovaj blog, zato što se možda o njima i manje govorilo, u odnosu na ostale, a mišljenja sam da su podjednako važne, kao temelj drugih.

Za kraj sam ostavila teme u vezi sa smanjenjem emisija, koje su ipak u najvećem delu obeležile ovogodišnju Konferenciju. Kao prva odluka izdvojilo bi se usvajanje Povelje o dekarbonizaciji nafte i gasa, čiji su cilj neto-nulte emisije do 2050. godine, a u čijoj inicijativi je učestvovao veliki broj naftnih i gasnih kompanija, koje čine skoro polovinu svetske proizvodnje nafte. Kada je reč o OIE, tu su odluke o utrostručenju kapaciteta obnovljivih izvora energije i podrška vodoniku sa niskim sadržajem ugljenika. Urbanizam je takođe prepoznat kao značajan problem u vezi sa emisijama, te su se pokrenule inicijative koje do 2030. godine treba da učine da zgrade uobičajeno imaju gotovo nutlu emisiju. Ove godine se pažnja posvetila i metanu, kao snažnom gasu staklene bašte, a napori idu prema značajnom smanjenju emisija metana. Posebno se ističe i odluka o Deklaraciji o trostrukom povećanju nuklearnog kapaciteta do 2050. godine, čime je nuklearna energija dobila na pažnji kao značajnoj za postizanje smanjenja emisija.

Ponovila bih ovde ono što sam rekla na početku, a to je da su vesti koje su dolazile sa COP28, išle sličnim tokom kao i one tokom 2023. godine. U nizu ohrabrujućih, izveštaj UNEP-a pokazao je i drugu stranu priče. U svetlu ovogodišnje Konferencije, dobre vesti završile su se onom koja je dovela do velikog nezadovoljstva i zabrinutosti. Naime, Nacrt sporazuma COP28 koji je iznet dan pred planiran završetak Konferencije, u delu koji se odnosi na smanjenje emisija i fosilna goriva, istakao je postepeno smanjenje fosilnih goriva, izostavljajući termin ukidanje. Iako je jasno da je veoma teško u potpunosti iz upotrebe izbaciti fosilna goriva, makar u bližoj budućnosti, mnoge učesnike ova odluka je obeshrabrila u naporima za nulte emisije do 2050. godine. Naročito razočarenje došlo je od strane malih ostrvskih država, koje su ujedno i najviše pogođene posledicama klimatskih promena. Uz ove male ostrvske države stale su i velike poput SAD, Australije, Norveške i Kanade, dok se na suprotnoj strani našao OPEK.

Ova odluka bila je i razlog produžetka trajanja Konferencije i nastavka rasprave. Nakon višesatnih pregovora, odlučeno je da se reč ukidanje ipak neće naći u Nacrtu, ali da će se u njemu države pozvati na prelazak na druge izvore energije. Iako je dogovor postignut, ostaje pitanje koliko su zaista sve strane zadovoljne, naročito one koje se zalažu za potpuno ukidanje fosilnih goriva. Ovo je upravo konfuzija o kojoj sam govorila na početku, jer verovatno ni stručni ljudi za ove oblasti ne znaju u kojem će se zaista pravcu kretati oporavak naše planete, a još manje široka javnost. Toliko ambicioznih ciljeva se postavlja, od kojih mnogi i dalje nisu ostvareni, pa se postavlja pitanje da li bi se zaista u bližoj budućnosti ukinula u potpunosti fosilna goriva, čak i da je Nacrt usvojio na kraju termin ukidanje.

Zbog čega je zaista bilo važno da se uvrsti i ovaj termin u Nacrt, a šta se sve krije iza odluke da to ne bude učinjeno i da li je ovo bio ključni propust ili i dalje imamo šansu za oporavak, ostaje pitanje na koje se nadam da ćemo vrlo brzo dobiti odgovor od stručnih ljudi, pre nego što iskusimo prirodu da nam sama uzvrati odgovor.

Katarina Vuinac