Prošlogodišnji rod maline još nije prodat – prvi put u 70 godina u novu sezonu se ulazi sa dugovima

05.04.2023

maline_voće_hrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Elena G.)

Za nešto više od dva meseca počinje berba maline, a mnogi mali hladnjačari još nisu prodali robu i isplatili proizvođače. Od države traže – povoljnije kredite, garancijski fond za malinu i status strateškog proizvoda. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da se na pragu nove sezone treba baviti novom organizacijom, kako ne bi ponovo ušli u blokadu izvoza.

Računi za struju hladnjača sve su veći. Malina se sporo izvozi. Onima koji dug poljoprivrednicima nisu isplatili, država je ponudila povoljne zajmove Fonda za razvoj sa kamatom od dva odsto. Ali malo je onih koji imaju neiskorišćenu hipoteku za takav aranžman. Poslovne banke nude kamatu od osam do 10 odsto, a Ministarstvo posreduje kod državne banke za bolju ponudu.

,,Dobili smo od ‘Poštanske štedionice’, ali je i taj kredit i dalje neprihvatljiv. Od nas se traži da damo zalog i na robu koja je na zalihama i robu koja će biti kupljena 2023-2024. godine“, navodi Velibor Stojković, proizvođač voća i hladnjačar.

Pročitajte još:

Proizvođači kažu da je ovo prva sezona u poslednjih 70 godina u kojoj se u berbu ulazi sa neisplaćenim dugovima iz prethodne. Stručnjaci vide rešenje u akontnoj ceni koja se plaća tokom berbe i iznosi trećinu očekivane prodajne cene.

,,Zatim za sledeće tromesečje se isplaćuje još jedan deo i kada se proda konačno proizvod onda se deli dobit. Ali ovde je problem što poroizvođači nisu akcionari kod hladnjačara i onda smo imali otkupnu cenu koja je bila 400-600 dinara, a sada vidite da se smrznuta prodaje za 250 vidite, da je gubitak po kilogramu oko 350 dinara“, ističe prof. dr Zoran Keserović, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu.

Prema procenama Ministarstva, na zalihama je 30.000 tona maline, a mesečno u izvoz ode oko 6.000 tona.

,,Da je bila cena razumnija, normalnija, značajno niža, pričamo o ceni od 300 dinara mi bismo tu malinu izvezli na vreme i ne bismo imali problema da mnogo proizvođača nije isplaćeno. Mi ćemo nastaviti pregovore sa ‘Poštanskom štedionicom’, to je državna banka. Ministarstvo poljoprivrede, Vlada Srbije intenzivno razgovaraju sa njima kako bi i na koji način te male otkupljivače mogli da podržimo“, naglašava Nenad Dolovac iz Ministarstva poljoprivrede.

Prema računici Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, proizvodnja kilograma maline ove sezone košta 134 dinara.

Izvor: RTS

Siemens Media Award 2023: Siemens nagrađuje najbolje novinare i kreatore sadržaja na društvenim mrežama

04.04.2023

Kompanija Siemens sa zadovoljstvom objavljuje Siemens Media Award 2023, novo regionalno takmičenje koje će paralelno biti održano u sedam zemalja centralne i istočne Evrope (Austriji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Poljskoj, Srbiji, Slovačkoj i Sloveniji). Ovogodišnji konkurs nosi temu „Tehnologija sa svrhom“ i otvoren je za novinare štampanih i digitalnih medija kao i za kreatore sadržaja na društvenim mrežama, koji su u poslednjih 12 meseci pisali na pomenutu temu.

Siemens već godinama kroz novinarsko takmičenje podstiče i nagrađuje medijsko izveštavanje o ključnim temama modernog društva, dok učesnicima konkursa pruža mogućnost da razmene iskustava sa kolegama iz zemalja u regionu. U ovogodišnjem takmičenju mogu učestvovati predstavnici medija i kreatori sadržaja na društvenim mrežama koji svoje radove na temu „Tehnologija sa svrhom“, objavljene u periodu od početka aprila prošle do kraja aprila ove godine, dostave kompaniji do 5. maja 2023. Konkurs je otvoren za prijavu originalnih radova novinara štampanih medija, novinskih agencija, radija, TV i novinskih portala, kao i za blogere, jutjubere i druge kreatore sadržaja na društvenim medijima, pod istim uslovima.

Pročitajte još:

SIEMENS – STVARANJE OKRUŽENJA KOME JE STALO

„Nauka i tehnologije su glavna pokretačka snaga privrede i društva unazad vekovima, ali i nešto što oblikuje naše živote. Nama su važne „tehnologije sa svrhom“, one koje unapređuju kvalitet poslovanja i života, odgovorno postupaju sa resursima i brinu o budućnosti planete. Upravo zato, novinare i kreatore digitalnog sadržaja pozivamo da nam pošalju svoje originalne radove o značaju modernih tehnologija. Želimo da nagradimo priče o tehnologijama koje rešavanju globalne probleme, poput klimatskih promena, pametnoj infrastrukturi, digitalnim fabrikama, ekološki odgovornom transportu, boljoj dijagnostici i lečenju bolesti. Gotovo da ne postoji oblast rada i života na koje tehnologije sa svrhom nisu uticale, a na nama je da istaknemo njihov značaj“, izjavila je Jovana Vukotić, rukovodilac korporativnih komunikacija u kompaniji Siemens Srbija.

Na ovogodišnjem konkursu lokalni žiri imaće zadatak da odabere tri najbolja rada, pri čemu će prvoplasirani biti pozvan na regionalno takmičenje u prestonicu Austrije. Lokalni pobednik iz svake zemlje direktno se kvalifikuje za finalno takmičenje, a na ovom gala događaju u Beču biće izabran jedan regionalni pobednik koga očekuje nagradno putovanje na Salzburški festival za dve osobe, gde će osim umetničkog sadržaja imati priliku da se upozna i sa tehnologijama koje se nalaze iza bine.

Siemens poziva sve zainteresovane novinare i kreatore sadržaja na društvenim mrežama da svoje originalne radove dostave na cc.rs@siemens.com. Rok za podnošenje prijava je 5. maj ove godine.

Izvor: Siemens

Grad Sombor raspisao Javni poziv za sufinansiranje ugradnje solarnih panela na porodičnim kućama

04.04.2023

solar-panels-solarni-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (wooolff)

Grad Sombor raspisao je Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za sufinansiranje ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije na porodičnim kućama i unapređenje termotehničkog sistema putem ugradnje kalorimetara, cirkulacionih pumpi, termostatskih ventila i delitelja toplote na teritoriji ovog grada.

Iznos predviđenih sredstava za sprovođenje ovih mera je 6.000.000 dinara, od čega je Ministarstvo obezbedilo 3.000.000 dinara i Grad 3.000.000 dinara, a od ukupnog iznosa opredeljenih sredstava pet miliona dinara namenjeno je za sufinansiranje ugradnje solarnih panela za proizvodnju električne energije, a jedan milion za ugradnju kalorimetara, cirkulacionih pumpi, termostatskih ventila i delitelja toplote, navodi se na sajtu Grad Sombor.

Pročitajte još:

Pravo na učešće imaju domaćinstva gde je podnosilac prijave vlasnik objekta za koji podnosi prijavu i gde je podnosilac prijave vlasnik ili nosilac prava nad brojilom, ili ukoliko podnosilac prijave nije vlasnik objekta za koji se podnosi prijava, neophodno je da ima prijavu boravka na adresi objekta za koji podnosi prijavu i uz prijavu da podnese pisanu saglasnost vlasnika objekta overenu od strane javnog beležnika da se za objekat može podneti prijava; da je izmirio obaveze po osnovu poreza na imovinu za 2021. godinu, da je priključen na distributivnu mrežu električne energije i da je na poslednjem računu za potrošnju električne energije registrovana potrošnja od minimum 30 kWh, kao i da je objekat legalan.

Ukoliko ima više od jednog vlasnika porodične kuće, potrebno je dostaviti saglasnost ostalih vlasnika prilikom prijave. Ukoliko podnosilac prijave nije vlasnik porodične kuće, potrebno je dostaviti saglasnost vlasnika.

Javni poziv je otvoren zaključno sa 24. aprilom 2023. godine.

Informacije o uslovima, potrebnoj dokumentaciji i načinu prijave pogledajte ovde.

Energetski portal

Profesionalizacija upravljačkih organa za efikasnije poslovanje EPS-a

04.04.2023

struja — Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

Ministarstvo rudarstva i energetike i Vlada Republike Srbije izvršili su konsultacije sa sindikatima u procesu reformisanja JP EPS i, nakon pažljivog razmatranja svih sugestija različitih predstavnika podeljenog sindikata radnika tog preduzeća na predlog statuta, usvojen je predlog koji će osigurati da zaposleni imaju svog predstavnika u upravljačkim organima kompanije.

Zahtev da zaposleni imaju svog predstavnika u organima upravljanja prihvaćen je definisanjem da je jedan član Nadzornog odbora predstavnik zaposlenih.

Glavni razlog zbog kojeg deo predloga jednog dela sindikata nije mogao biti prihvaćen jeste njihova nespojivost sa važećim zakonima kojima je uređeno funkcionisanje delatnosti u sektoru energetike.

Zahtev da snabdevanje građana i malih kupaca električnom energijom ostane delatnost od opšteg interesa nije moguće prihvatiti jer nije u skladu za pravnim sistemom Republike Srbije.

Zakonom o energetici od 2014. godine snabdevanje građana i malih kupaca električnom energijom nije delatnost od opšteg interesa, pa tako to ne može ni ostati.

Ovim dokumentom je propisano da su snabdevanje električnom energijom i snabdevanje na veliko električnom energijom energetske delatnosti koje se obavljaju u skladu sa tržišnim principima, u skladu sa odredbama Zakona o energetici, kojim je izvršeno usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa propisima Evropske unije.

Zahtev da pretežna delatnost EPS-a mora, uz proizvodnju električne energije, obuhvatiti i trgovinu električnom energijom, uključujući i snabdevanje, jeste pozitivna promena, imajući u vidu da se prvobitno zahtevalo zadržavanje trgovine električnom energijom kao pretežne delatnosti, a da proizvodnja električne energije bude navedena u ostalim delatnostima.

Ovaj zahtev, na način na koji je formulisan, ne može da se prihvati jer je Zakonom o privrednim društvima propisano da društvo ima jednu pretežnu delatnost, koja se registruje u skladu sa zakonom o registraciji, a može obavljati i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene, nezavisno od toga da li su određene osnivačkim aktom, odnosno statutom.

Pročitajte još:

S druge strane, kako bi se izašlo u susret zahtevu sindikata, dodat je deo u predlog statuta kojim se naglašava da pored pretežne i ostalih delatnosti, društvo obavlja i delatnost trgovina električnom energijom.

Podsećamo da ni u jednom predlogu statuta trgovina električnom energijom nije bila isključena iz delokruga delatnosti koje bi EPS obavljao. Dodatno, u prelaznim i završnim odredbama predloga statuta, dodat je novi stav kojim se uređuje da društvo nastavlja da vrši javno snabdevanje električnom energijom u skladu sa izdatom licencom Agencije za energetiku Republike Srbije iz 2016. godine i zakonom kojim se uređuje energetika.

U vezi sa konstatacijom da je jednočlana skupština neprihvatljiva, Ministarstvo ukazuje na to da je članom 198 Zakona o privrednim društvima propisano da u jednočlanom društvu funkciju Skupštine vrši jedini član društva.

Takođe, ovaj zahtev ili konstatacija ni na koji način nije povezana sa pitanjima iz delokruga rada sindikata niti pitanjem poboljšanja prava radnika, pa se postavlja pitanje po kom osnovu jedan deo predstavnika sindikata određuje da li će Vladu, koja predstavlja osnivača odnosno Republiku Srbiju, predstavljati u Skupštini jedno ili više lica.

Sprovođenje odluke Vlade iz 2014. godine je neophodan prvi korak ka reformi EPS-a, kojom će se upravljački organi profesionalizovati, za šta postoji saglasnost struke, Vlade i zaposlenih.

Profesionalno rukovodstvo će dovesti do efikasnijeg poslovanja i učiniti EPS regionalnim energetskim gigantom, što je krajnji cilj Vlade kojem se teži predloženom transformacijom i prelaskom iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo zatvorenog tipa, 100 odsto u vlasništvu države.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Tanasković: Počele prijave za premiju za mleko, do kraja nedelje i za davanja po hektaru

04.04.2023

milk_cans_mleko — Foto-ilustracija: Pixabay

Javni poziv za premiju za mleko za prvi kvartal preko eAgrara raspisan je 3. aprila, Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede najavila je da će u petak biti raspisan i Javni poziv za davanja po hektaru.

„Subvencija za mleko za prvi kvartal počinju 3. i trajaće do 18.aprila. Mislim da je to jako bitna stvar, to je prva subvencija koju puštamo kroz eAgrar. Nadam se da će biti uspešno završena“, izjavila je ministarka Tanasković, navodi se na sajtu Ministarstva.

Ona je objasnila da se prijave za premiju za mleko, kao i do sada, podnose preko mlekara, a postoji i mogućnost neposrednog prijavljivanja primarnih proizvođača.

Ministarka Tanasković je poželela sreću administraciji i poljoprivrednicima, i navela da se sa jučerašnjim danom na eAgrar, odnosno u elektronski registar poljoprivrednih gazdinstava (eRPG) prijavilo više od 220.000 poljoprivrednika, i istakla da su to uglavnom stočari koji se bave mlečnim govedarstvom.

Ona je najavila i da će u četvrtak na sednici Vlade Republike Srbije biti usvojena nova uredba, koja će omogućiti da se za davanja po hektaru prijave svi poljoprivrednici koji su registrovali gazdinstvo do 31. marta ove godine.

Prethodno je bilo propisano da za ovu vrstu subvencija u 2023. godini mogu konkurisati poljoprivredna gazdinstva koja su bila registrovana do septembra 2022. godine.

Pročitajte još:

„Do sada su poljoprivrednici dobijali po hektaru sa upisom na septembar prethodne godine, mi smo to sada pomerili kako bi mogao veći opseg poljoprivrednika da dobije subvenciju“, naglasila je Tanasković.

Sva poljoprivredna gazdinstva koja su prijavljena sa 31. martom, će moći da se prijave za subvenciju po hektaru, koja iznosi ukupno 9.000 dinara – 6.000 dinara plus 3.000 dinara regres za gorivo.

Tanasković je navela da će javni poziv za tu subvenciju krenuti u petak i trajaće 40 dana, kako bi poljoprivrednici mogli da se prijave.

„Ovo je da bi bio obuhvaćen veći opseg poljoprivrednika i da se ne bi zatvorila baza sa septembrom prošle godine, već da bi u duhu eAgrara, to bilo sa 31.martom ove godine. To je jako bitna stvar“, kazala je Tanasković.

Energetski portal

Otkrivena dva nova gnezda orlova krstaša!

04.04.2023

Eastern_Imperial_Eagle_crv — Foto: Sumeet Moghe (Wikipedia)

Prethodne sedmice, u sklopu redovnih terenskih aktivnosti praćenja orlova krstaša, ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pronašli su dva nova gnezda ove kritično ugrožene vrste. Oba novootkrivena gnezda krstaša pronađena su u banatskom Potisju, u Međunarodno značajnom području za ptice „Slatine srednjeg Banata“, koje se prostire od Novog Bečeja na jugu, do Padeja i Iđoša na severu.

„Satelitskim praćenjem kretanja 4 mlada orla krstaša, Mime, Mihajla, Radenka i Ivanke, u protekle dve godine naučili smo više o njihovim potrebama nego što smo znali decenijama unazad. Orlovi nam svojim kretanjem i boravkom ukazuju gde su najvrednija staništa na kojima pronalaze hrane, gde se odmaraju i spavaju. Te lokacije iziskuju hitnu zakonsku zaštitu i poštedu od seče stabala i preoravanja“, pojašnjava Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Pročitajte još:

Lepe vesti obradovaće veliki broj građana Srbije koji su pružili podršku u dvomesečnoj kampanji „Za naše krstaše“ tokom koje je sakupljeno više od milion dinara neophodnih za obilazak i čuvanje postojećih parova orlova krstaša u periodu od pet meseci koliko traje period gnežđenja, te obeležavanje i praćenje još dva mladunca.

Međutim, nije samo pomenuto uništavanje staništa pretnja po krstaše. Tu su i desetine nerešenih i nekažnjenih slučajeva trovanja divljih životinja, uglavnom namernih, koja su usmerena protiv lisica, šakala i pasa. Na taj način ptice grabljivice stradaju hraneći se zatrovanim mamcima ili ostacima otrovanih životinja.

„Jedino brzom, odlučnom i koordinisanom reakcijom institucija moguće je zaustaviti velika stradanja i trajno osigurati opstanak krstaša u Srbiji. Trovanje životinja ne samo da predstavlja čitav splet krivičnih dela, već u jednom danu može poništiti višegodišnji trud i rad nas ornitologa na oporavku ove vrste, svu brigu koju su ljudi pokazali tokom kampanje i svu radost koju sada osećamo“, dodaje Ružić.

Orlovi krstaši se ubrajaju u najređe ptice u Srbiji budući da njihova populacija trenutno broji svega sedam parova. Krstaš, simbol sa nacionalnog grba, u Srbiji ima status kritično ugrožene vrste, pa je svaka jedinka izuzetno značajna za njihov opstanak.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Sastanak premijerke i MMF-a: Srbija radi na detaljnom planu investicija u energetici

03.04.2023

U okviru prve revizije aktuelnog stend-baj aranžmana, koji Republika Srbija sprovodi od decembra 2022. godine, predsednica Vlade Ana Brnabić sastala se sa Misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koju predvodi Donal Mekgetigen.

Stend-baj aranžman ima za cilj očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, jačanje otpornosti privrede u uslovima globalne energetske krize i podsticanje održivog rasta.

Potpredsednica Vlade istakla je da Srbija postiže dobre ekonomske rezultate uprkos brojnim izazovima, te da je trenutno prioritet restrukturiranje energetskog sektora. U tom smislu mnogo toga treba da se promeni, rekla je ona i dodala da se trenutno radi na detaljnom planu investicija u energetici, što su predstavnici MMF-a pohvalili.

Pročitajte još:

Premijerka je navela da dodatni izvor rasta može da bude biotehnologija, da je u tom kontekstu važna izgradnja BIO 4 kampusa, koji bi trebalo da privuče ulaganje u istraživačko-razvojne projekte u Srbiji, a da će se raditi na povećanju produktivnosti privrede sa korišćenjem veštačke inteligencije.

Mekgetigen je ocenio da Srbija postiže dobre makroekonomske rezultate, da ima dobar privredni rast uprkos izazovima, kao i da su impresivne brojke po pitanju stranih direktnih investicija. Srpska ekonomija se, kako je rekao, pokazala otpornom na spoljne šokove, a jedini izazov je još uvek inflacija, kao i za druge zemlje u Evropi i svetu. Prema očekivanjima MMF-a, inflacija u Srbiji bi do kraja godine trebalo da bude manja za 8 odsto.

On je istakao i da sprovođenje aktuelnog aranžmana odlično napreduje, te da su do sada ispunjeni svi planirani ciljevi.

Šef Misije MMF-a je posebno pohvalio projekat „Iskra’’ koji podrazumeva sistem centralizovanih zarada u javnom sektoru.

Kako je zaključio Mekgetigen, u energetskom sektoru je stabilna situacija, ali je važno da se kontinuirano prati.

Aktuelni stend-baj aranžman traje 24 meseca, do kraja 2024. godine.

Energetski portal

STOP SHOP ritejl parkovi u celoj Srbiji nude punjače za električna vozila

03.04.2023

Vlasnici električnih automobila i plug-in hibrida sada mogu jednostavno da napune svoja vozila u svim STOP SHOP ritejl parkovima u Srbiji. Mreža savremenih električnih punjača postavljena je u saradnji STOP SHOP ritejl parkova i kompanije Charge&GO, lidera u razvoju elektromobilnosti u Srbiji.

STOP SHOP je prvi brend na tržištu Srbije u segmentu maloprodaje koji je EV punjačima pokrio ceo portfolio. Punjači snage od 20 do 120 kW instalirani su na 14 STOP SHOP lokacija: u Čačku, Lazarevcu, Nišu, Požarevcu, Vršcu, Valjevu, Sremskoj Mitrovici, Borči, Smederevu, Subotici, Leskovcu, Šapcu, Somboru i Zaječaru.

„Promovisanje obnovljive energije je važan element ka dostizanju našeg cilja smanjenja emisija. Mreža EV punjača je neophodna za razvoj e-mobilnosti i za šire usvajanje električnih vozila. Imajući to u vidu, želeli smo da našim posetiocima na svim lokacijama u Srbiji ponudimo mogućnost da jednostavno dopune svoje električne automobile tokom kupovine. Nastavićemo da širimo naše usluge ka čistoj i održivoj budućnosti“, kaže Maja Marić, menadžerka operacija u CPI Property Group.

Pročitajte još:

Ova inovativna usluga je još jedan korak u nastojanjima kompanije da ponudi moderno i ekološko iskustvo kupovine. Svi STOP SHOP objekti u Srbiji imaju takođe pametne solarne klupe sa punjačima za telefone, besplatnim bežičnim internetom, kao i informacijama o vremenu i kvalitetu vazduha. Osim toga, kompanija je nedavno postavila 2.414 fotonaponskih solarnih panela na krov STOP SHOP-a u Požarevcu za proizvodnju zelene energije i smanjenje emisije CO2.

Kompanija je član Saveta za zelenu gradnju Srbije (SGBC), organizacije koja se zalaže za promovisanje održivih rešenja u građevinarstvu. Takođe, kompletan STOP SHOP portfolio u Srbiji poseduje BREEAM sertifikate sa najvišim ocenama za održivi dizajn.

STOP SHOP je jedan od vodećih brendova kompanije IMMOFINANZ, najvećeg operatera ritejl parkova u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Podsetimo, od poslednjeg kvartala 2022. godine IMMOFINANZ je deo korporacije CPI Property Group koja je takođe odgovorna za lokalno upravljanje parkovima STOP SHOP-ova na tržištu Srbije.

Izvor: STOP SHOP

Pariz ukida iznajmljivanje električnih trotineta

03.04.2023

električni_trotinet_ulica — Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

Stanovnici glavnog grada Francuske glasali su za zabranu iznajmljivanja električnih trotineta. Kako navode čelni ljudi ovog grada, skoro 90 odsto građana glasalo je protiv na referendumu, te i da će oni prihvatiti ove rezultate.

Iako referendum nije bio zakonski obavezujuć gradonačelnica An Idalgo obećala je da će „poštovati rezultat glasanja“ i nazvala ih je velikim demokratskim uspehom za Pariz.

Pariz je postao jedan od prvih velikih gradova u Evropi koji je uveo korišćenje e-trotineta, još 2018. godine. Bilo je nekoliko operatera koji iznajmljuju trotinete u gradu, a 2020. godine uvedena je kontrola ovih mašina, uključujući verifikaciju starosti, registarske tablice.

U ovom gradu tokom prošle godine desilo se oko 460 nezgoda sa električnim trotinetima, a tri osobe su poginule.

Pročitajte još:

U gradovima širom sveta drastični se pooštravaju propisi kada je reč o ovim prevoznim sredstvima.

Kada je reč našoj zemlji predložen je Nacrt Zakona o izmena i dopunama Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima koji prepoznaju kategoriju električni trotineti. Oni se u ovu grupu svrstavaju kao vozila čija snaga elektromotora nije veća od 0,6 kilovata, najveća brzina neće smeti da prelazi 25 kilometara na čas, a masa praznog vozila mora biti najviše 35 kilograma.

Pored toga, vozači će biti u obavezi da nose dokumentaciju o vozilu, policija će moći da vrši provere i da ih isključi iz saobraćaja, na trotoarima neće smeti da voze brže od pet kilometara na čas, dok im neće biti dozvoljena vožnja po putu kojim se kreću vozila brže od 30 kilometara na čas.

Energetski portal

Cena šećera više neće biti ograničena

03.04.2023

šećer_sugar — Foto-ilustracija: Unsplash (Faran Raufi)

Foto-ilustracija: Pixabay (Myriams-Fotos)

Maloprodajne i proizvođačke cene belog kristal šećera više neće biti ograničene, vidi se iz izmena Uredbe o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica koja je objavljena u Službenom glasniku.

Vlada je odlučila da se iz uredbe obrišu dva člana koja su se odnosila na maksimalnu cenu šećera (članovi 3 i 4).

Do sada je maksimalna cena belog kristal šećera u maloprodaji bila 114,99 dinara po kilogramu, dok je maksimalna proizvođačka cena u pakovanjima od jednog, pet i deset kilograma bila 95 dinara po kilogramu. Za sva ostala pakovanja belog kristal šećera, maksimalna proizvođačka cena nije smela da prelazi 104,54 dinara po kilogramu.

Pročitajte još:

Vlada je takođe produžila važenje uredbe do 30. aprila.

To znači da će cene ostalih namirnica koje su regulisane uredbom ostati ograničene do tog datuma: jestivo suncokretovo ulje od litar (219,99 u maloprodaji), brašno tip T-400 glatko (84,7 dinara po kilogramu u maloprodaji) i brašno tip T-500 (78,65 dinara po kilogramu u maloprodaji).

Vlada Srbije je uredbu kojom ograničava visinu cena osnovnih životnih namirnica donela u novembru 2021. godine.

Od tada je donosila izmene i dopune uredbe, kojima je menjala maksimalne dozvoljene cene i dodavala i brisala namirnice kojima se ograničava cena.

Izvor: Nova ekonomija

EPCG ne odustaje od plutajuće solarne elektrane na Slanom jezeru

03.04.2023

plutajuća solarna elektrana — Foto: EPCG

Iako najavljena još pre skoro dve godine priča o izgradnji plutajuće solarne elektrane na Slanom jezeru kod Nikšića i dalje je na samom početku. No, iz Elektroprivrede (EPCG) ističu da nisu odustali od te ideje, naprotiv. Objašnjavaju da zakonske regulative i prateće dozvole otežavaju čitav proces. Celu priču mogli bi da uspore, ili čak zaustave i ekolozi koji dovode u pitanje uticaj projekta na ekosistem.

Lep sunčan dan na Slanom jezeru – idealan za ribare. Idealan i za proizvodnju struje iz solarnih panela, makar onako ako su to zamislili u skicama u nacionalnoj energetskoj kompaniji.

Panela još nema, a ribari rade sve da ribe ne fali. Šta će značiti postavljanje panela za elektranu snage čak 50 MW, priznaju, prava je nepoznanica i ne mogu se zasad jasno odrediti da li su za ili protiv ove ideje.

“Oni će zauzeti veliki deo jezera. Ako neko bude želeo da lovi mrežama on je ne može baciti ispod. A leti će, kad je topla voda, riba da se krije ispod”, kaže Vujica Lalić, predsednik SRK Nikšić.

To su razlozi za, a šta su protiv.

“Ako se budu ispuštala određena ulja, onda to ne može”, kazao je Lalić.

Za ekologa Miodraga Karadžića, stvar je jasna. Ne postoje razlozi za, samo protiv.

Pročitajte još:

“Sami paneli smanjiće prodor svetlosti. S druge strane, ovo je migratorno područje i tu je velika količina ptica, čak nekad i do 20.000 ovde boravi i veliko je pitanje kako će to uticati. Negde smo pročitali ideju i da će se paneli instalirati pomoću hidraulike koja koristi motorne ulje a znamo koliko motorno ulje može negativno uticati na vodu”, rekao je Miodrag Karadžić, izvršni direktor Društva mladih ekologa Nikšić (DMEN).

U Elektroprivredi tvrde da ne rade ništa što nije već viđeno i provereno širom sveta.

“Ono što je neminovno i što je činjenica, da se plutajuće solarne elektrane masovno grade na jezerima. Valjda i tamo na međunarodnom planu postoje ekolozi. Ono što smo mi dobili kao input je da tu ne postoje nikakvi problemi kad je u pitanju ekologija, čak u nekim segmentima dolazi do unapređenja”, ističe Nikola Rovčanin, izvršni direktor EPCG.

On ne sumnja ni u ekološku ni ekonomsku opradavnost projekta koji je najavio još prije dve godine, ali zakonodavni okvir objašnjava, koči celu priču.

“Brzu energetsku tranziciju mora da prati zakonodavstvo. Upravo zbog tih razloga pojedini projekti zbog različitih dozvola dosta čekaju”, dodao je izvršni direktor EPCG-a.

I dok Rovčanin daje novi rok od pola godine za kompletiranje studije koju rade u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, ekolozi i ribari poručuju.

“Solarni potencijal Nikšića, da ne idemo dalje, još nije dovoljno iskorišćen da bi se razmišljalo o Slanom jezeru. Imao i drugih lokacija, krovova još mnogo neadaptiranih, brda u okolini koji su okrenuti ka suncanoj strani”, kazao je Karadžić.

“Ako bude odgovaralo ribolovnom klubu i EPCG da onda zajedno nešto uradimo, a ako ne, nećemo ništa pustit da nam unište biljni i životinjski svet”, rekao je Lalić.

Sudeći prema najava menadžmenta Elektoprivrede, Slano jezero neće biti jedini ovakav projekat u Crnog Gori. Slična priča se najavljuje i na Pivskom jezeru.

Izvor: RTCG

Izveštaj: Srbija je najranjivija zemlja Evrope po pitanju klimatskih promena, ali i među najsporijim u odgovoru na izazove

02.04.2023

sunce — Foto-ilustracija: Pixabay (pixel2013)

Kako navodi indeks koji je razvio američki Univerzitet Notr Dam, Srbija se nalazi na 92. mestu u svetu kada je u pitanju ranjivost na klimatske promene, i najranjivija je država Evrope. Ovaj indeks podrazumeva čitav niz pokazatelja, od koncentracije urbanog stanovništva i pripremljenosti na prirodne katastrofe do dostupnosti vode i poljoprivrednih kapaciteta, piše Klima101.

Istovremeno, Srbija se nalazi na teritoriji koja se naziva „vrućom tačkom“ klimatskih promena: porast prosečne temperature ovde je veći od svetskog proseka, a veća je i incidentnost ekstremnih događaja kao što su suše i intenzivne padavine.

Ali ova zemlja, u kojoj je deset najtoplijih godina od 1951. do danas dogodilo nakon 2000. godine, u kojoj svake godine beležimo razne neprijatne rekorde po pitanju temperatura i padavina, a koja se u tehnološkim kapacitetima poljoprivrede nalazi u rangu poljoprivredno osiromašenih zemalja kao što su Avganistan ili Kenija – takođe je i jedna od najsporijih u Evropi kada je u pitanju usvajanje osnovnih strateških dokumenata u borbi protiv klimatskih promena i njihovih posledica.

„Državu suštinski ne interesuju klimatske promene“, kaže dr Vladimir Đurđević, meteorolog i redovni profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu. „Ljudi koji rade u relevantnim agencijama žele da rade, i rade svoj posao, ali već prvi sledeći sloj, da li su to sekretari u ministarstvima ili neko drugi, već tu se gubi svako interesovanje.“

U međuvremenu, u ostatku sveta ubrzavaju se industrijske, političke i ekonomske promene u zaokretu ka zelenim tehnologijama i održivom razvoju (zelena tranzicija). Da li će, i u kojoj meri Srbija zaostajati u ovom važnom procesu?

Pročitajte još:

Zelena tranzicija obuhvata sve nas, sa državom kao vodičem

Kako se navodi u zvaničnoj komunikaciji Evropske komisije povodom evropskog Zelenog dogovora, „aktivno učešće javnosti i poverenje u tranziciju su od najveće važnosti kako bi ove politike radile i bile prihvaćene“.

Foto-ilustracija: Pixabay (torstensimon)

Naime, zelena tranzicija nije isključivo stvar država. U nju bi trebalo da se uključimo svi: od poljoprivrednog domaćinstva koje treba da zameni svoje peći za grejanje, preko taksi udruženja čiji članovi treba da zamene svoj vozni park, do privrednih giganata kao što je Elektromreža Srbije, koje u narednim godinama treba da prihvati hiljade novih megavata kapaciteta iz obnovljivih izvora energije.

S obzirom na to da zelena tranzicija podrazumeva i međunarodne i regionalne sporazume, i nacionalne strategije, zakone i uredbe, nove takse i subvencije, i nova pravila, onda država ima ključnu ulogu, bila ona Srbija, Kina ili članica Evropske unije – ne samo finansijera, već i vodiča.

Da bi nacionalni i nadnacionalni planovi koji upravljaju ovim nezamislivo kompleksnim procesima uopšte imali šansu da nas usmere na pravi put, oni moraju zaista mapirati naše realne, materijalne potrebe, ali oni pre svega moraju biti međusobno konzistentni.

Bez konzistentnih, usklađenih planova na nivou države, bez zakona i strategija koji podržavaju jedni druge i prave strukturu na koju stanovništvo i privreda treba da se oslone, ništa ne funkcioniše. A to je upravo mesto na kojem se Srbija spotiče – i to već godinama.

Srbija prati direktive EU po pitanju usvajanja strateških dokumenata

Primera radi: prema odredbama Pariskog sporazuma iz 2015. godine, svaka država na svetu predaje Sekretarijatu Okvirne konvencije UN o promeni klime (UNFCCC) tzv. Nacionalno određene doprinose (NDC) u kojima navodi svoje ciljeve i planove za suzbijanje klimatskih promena i njihovih posledica – a pre svega, koliko koja zemlja planira da smanji svoje emisije gasova staklene bašte.

U Evropskoj uniji, članice ne predaju svaka svoj NDC, već Unija predaje jedan, zajednički. U međuvremenu, na nivou EU, svaka država članica imala je ponaosob obavezu da preda svoj nacionalni „klimatski i energetski plan do 2030. godine“, gde definiše šta će sve raditi u borbi protiv klimatskih promena, u cilju ostvarivanja onog šireg evropskog cilja (koji je sadržan u jedinstvenom NDC).

Evropska unija je svoj poslednji NDC predala, po planu, 2020. godine, a početkom te godine poslednje zemlje članice usvojile su i svoje klimatske i energetske planove. I svi ti dokumenti su načelno u sporazumu – njihovi zajednički i partikularni ciljevi se poklapaju, makar koliko je to moguće.

Sa druge strane je Srbija. Mi smo se obavezali na ista pravila kao i EU, pa je i ovde trebalo da se usvoje ista ta dva dokumenta. Međutim, taj proces je već godinama u zastoju.

Ceo tekst pročitajte ovde.

Izvor: Klima101

Održavanje balansa i razvoj elektroenergetskog sistema

02.04.2023

20230119_110928 (1) — Foto: Ljubaznošću Marka Jankovića

Početkom godine cene električne energije u regionu i Evropi bile su na nivou od pre dve godine, ali to nije bio nagoveštaj smirivanja energetske krize, već direktna posledica neradnih dana. Nažalost, trend visokih cena traje previše dugo da bismo uopšte govorili o energetskoj krizi. Sa Markom Jankovićem, direktorom Direkcije za tržište električne energije “Elektromreže Srbije”, razgovarali smo o daljem razvoju tržišta električne energije u novim okolnostima i mogućnostima za uspostavljanje tržišta usluga fleksibilnosti i skladištenja električne energije.

EP: Kako će adaptirane uredbe EU trećeg i četvrtog energetskog paketa, usvojene u decembru na sednici Ministarskog saveta Energetske zajednice, uticati na dalji razvoj tržišta električne energije u Srbiji?

Marko Janković: Elektroenergetski sistem Srbije je deo evropske interkonekcije, odnosno EMS AD Beograd je član evropske asocijacije operatora prenosnih sistema. Transponovanje ovih uredbi predstavlja usaglašavanje pravnog okvira zemalja non-EU sa evropskim zakonodavstvom kojim je uređen energetski sektor u Evropi, evropsko tržište električne energije, a samim tim i rad u okviru evropske interkonekcije. Тranspoziciju adaptiranih uredbi u naše zakondavstvo i implementaciju procesa i standarda definisanih u pomenutim uredbama je neophodno sprovesti uvažavajući tehničke karakteristike našeg energetskog sektora. Usvajanjem ovih uredbi otvoren je put za spajanje organizovanog tržišta električne energije u Srbiji sa jedinstvenim evropskim organizovanim tržištem. Ovo će doneti stabilnost u pogledu cena električne energije, čime će tržište električne energije u Srbiji biti manje volatilno i podložno spekulativnim radnjama. Drugi benefit transponovanja EU legislative u nacionalno zakonodavstvo predstavlja mogućnost integracije nacionalnog balansnog tržišta električne energije u jedinstveno evropsko balansno tržište. EMS je proaktivnim pristupom tokom 2022. godine postao punopravni član jedne od četiri evropske platforme za balansiranje – IGCC platforme (jedinstvene evropske platforme za netovanje odstupanja). Benefit ucesca na IGCC platformi svakako jeste smanjenje aktivacije balansne rezerve što rad EES Srbije čini pouzdanijim i sigurnijim, dok sa druge strane imamo niže troškove balansiranja što automatski predstavlja i benefit svih učesnika na tržištu električne energije u Srbiji.

U FOKUSU:

EP: Sve više je zahteva za priključenje OIE, pre svega solarnih elektrana i vetroelektrana, kako na prenosni tako i na distributivni sistem. Kako bi trebalo organizovati integraciju OIE?

Marko Janković: Integracija OIE mora biti zasnovana na tržišnom principu jer smo tu obavezu preuzeli transponovanjem evropske regulative. Evropa je već odavno zauzela stav po pitanju dalje integracije OIE. Definitivno su podsticaji za proizvođače iz OIE sve manji, a predmet podsticaja su uglavnom OIE malih snaga. Takođe, sve više se u Evropi ide na to da podsticaji budu usmereni ka novim tehnologijama, pre svega skladištima električne energije – zelenom vodoniku i raznim tipovima baterija koji će omogućiti intermitentnim izvorima električne energije lakšu integraciju u energetski sektor i tržište električne energije.

EP: Sve više se priča o distribuiranoj proizvodnji i uslugama fleksibilnosti. Možete li da nam približite ove nove koncepte?

Marko Janković: S obzirom na konstantni porast distribuirane električne energije iz distributivnih resursa, naročito OIE i drugih izvora električne energije (skladišta električne energije), kao i sve češćeg uključivanja krajnjih kupaca kao aktivnih učesnika na tržištu u smislu upravljive potrošnje, ključno pitanje daljeg razvoja tržišta jeste kako integrisati korisnike distributivnog sistema u tržište električne energije. Odgovor na ovo pitanje nam daje upravo uvođenje koncepta fleksibilnosti. Ne treba zaboraviti ni elektromobilnost, odnosno uticaj punjača električnih automobila i samih električnih automobila na rad distributivnog sistema, kao i njihovu ulogu na tržištu električne energije u budućnosti. Fleksibilnosti podrazumeva sposobnost namernog tj. namenskog odstupanja od planiranog (uobičajenog) modela potrošnje ili proizvodnje. Drugim rečima, fleksibilnost predstavlja sposobnost korisnika sistema da odstupi od svog planiranog profila potrošnje (ili proizvodnje) električne energije kao odgovor na cenovne signale ili tržišne podsticaje.

EP: Da li to znači da je reč o novom proizvodu na tržištu električne energije?

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Marko Janković: Fleksibilnost distributivnih resursa, pre svega aktivnih potrošača i alternativnih izvora električne energije definitivno predstavlja novi produkt na tržištu električne energije. Međutim, uspostavljanje tržišta usluga fleksibilnosti, odnosno uključivanje korisnika distributivnog sistema na postojeća tržišta električne energije nije jednostavno, jer iz ugla korisnika potencijalni obim pružene usluge je zanemarljiv u odnosu na veličinu i potrebu sistema. Takođe, suštinski izazov predstavlja i činjenica da ovo nije osnovna delatnost najveće grupe potencijalnih pružalaca usluga fleksibilnosti – krajnjih kupaca, pa se može očekivati nedostatak informisanosti i stručnog znanja iz ove oblasti. Upravo zbog ovoga, najjednostavniji i najlakši način integracije ovih korisnika na pomenuta tržišta bio bi posredstvom agregatora. Agregator bi u tom slučaju bio posrednik u pružanju usluga korisnika distributivnog sistema, bilo na veleprodajnom tržištu, bilo prema operatorima distributivnog ili prenosnog sistema. Prirodno se nameće zaključak da uloga agregatora u novom konceptu tržišta električne energije će pripasti snabdevačima, uz napomenu da nije nužno da snabdevač krajnjeg kupca bude i pružalac njegovih usluga fleksibilnosti, odnosno njegov agregator.

EP: Pomenuli ste skladišta energije kao novi vrstu resursa na tržištu. Kakva je njihova uloga?

Marko Janković: Skladišta, bez obzira da li se radi o različitim tipovima baterija, zelenom vodoniku ili nekoj drugoj tehnologiji predstavljaju oslonac budućeg razvoja tržišta električne energije. Njihova široka namena predstavlja na prvom mestu mogućnost učesnicima na tržištu da optimizuju svoj rad, da povećaju svoj profit kroz učešće na različitim tržištima električne energije, odnosno da omoguće uštedu kroz smanjenje odstupanja učesnika prilikom obavljanja energetske delatnosti. Najbolji primeri su korišćenje skladišta od strane neupravljivih OIE, čime se značajno povećava broj potencijalnih tržišta električne energije na kojima ovi učesnici mogu učestvovati, ali sa druge strane predstavljaju značajan resurs pomoću koga se upravlja rizikom velikih odstupanja koji ova kategorija učesnika na tržištu ima zbog tehnologije proizvodnje električne energije.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

Novi drvored za čistiji Mladenovac

02.04.2023

zeleniloCrkvenac1 — Foto: Opština Mladenovac

U nastavku projekta „Sadimo za budućnost”, ekipe Javnog komunalnog preduzeća „Mladenovac” zasadile su 45 stabala javora na zelenoj površini ispred sportskog centra i spomen-kompleksa „Crkvenac”, saopšteno je iz Opštine Mladenovac.

“Osim estetskog efekta, cilj nam je da podignemo ekološku svest i doprinesemo zaštiti životne sredine, da imamo čistiji vazduh i svojevrsnu barijeru od buke i zagađenja. Želimo da nam Mladenovac bude lepše i zdravije mesto za život” rekao je Darko Ćebić, član Opštinskog veća, zadužen za mesne zajednice i zaštitu životne sredine, navodi se na sajtu grada.

Pročitajte još:

U prethodnom periodu, u okviru projekta „Sadimo za budućnost”, zasađeno je blizu dve stotine stabala gorskog javora u delu glavne ulice, kod fudbalskog terena u mesnoj zajednici Drapšin, u naselju Đul-bašta, duž obilaznice u Ulici braće Badžak, kao i na potezu od nadvožnjaka do hotela „Selters”.

Energetski portal

1...223224225...1.571 Page 224 of 1.571

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 decembar

Events for 31st decembar

Events for 1st januar

Events for 2nd januar

Events for 3rd januar

Events for 4th januar

Events for 5th januar

Events for 6th januar

Events for 7th januar

Events for 8th januar

Events for 9th januar

Events for 10th januar

Events for 11th januar

Events for 12th januar

Events for 13th januar

Events for 14th januar

Events for 15th januar

Events for 16th januar

Events for 17th januar

Events for 18th januar

Events for 19th januar

Events for 20th januar

Events for 21st januar

Events for 22nd januar

Events for 23rd januar

Events for 24th januar

Events for 25th januar

Events for 26th januar

Events for 27th januar

Events for 28th januar

Events for 29th januar

Events for 30th januar

PIŠITE NAM