Home Blog Page 22

Ceremonija dodele nagrada – Ekoopština 2025

Foto: Dario Konstantinović

U ambasadi Francuske u Srbiji održana je ceremonija dodele nagrada konkursa Ekoopština koji se organizuje u partnerstvu sa kompanijama Saint-Gobain, Veolia, Decathlon, Wiener Städtische, Telekom Srbija, HUOT, nevladinim organizacijama NALED i SKGO, Francuskom agencijom za razvoj (AFD) i sa Delegacijom Evropske unije. Konkurs svake godine nagrađuje opštine i škole u Srbiji koje su dale najveći doprinos u oblasti održivog razvoja i zaštite životne sredine. Dodelom nagrada, koju je moderirala Marina Nenković-Rižnić, završeno je njegovo četvrto izdanje.

Zamišljen kao platforma za razmenu znanja i primera dobre prakse između francuskih i srpskih aktera uključenih u programe održivog razvoja gradova i opština u oblastima održivog upravljanja otpadom, održivog upravljanja vodama, održive urbane mobilnosti, kao i energetske efikasnosti zgrada, konkurs « Ekoopština » ima posebnu potkategoriju, Zelene škole, koja je namenjena je osnovnim i srednjim školama.

Izdanja 2025: pojačana razmena i regionalno otvaranje

Četvrto izdanje konkursa Ekoopština najavljeno je 19. marta 2025. godine na konferenciji za medije u Beogradu. U aprilu i maju održana su četiri tematska seminara, tokom kojih su francuski i srpski stručnjaci razmenili iskustva i razgovarali o dobrim praksama i konkretnim rešenjima koja postoje na nivou lokalnih samouprava. Seminarima je prisustvovalo 280 predstavnika gradova i opština iz Srbije, ali i, po prvi put, iz Bosne i Hercegovine, dajući konkursu jednu novu, regionalnu dimenziju.

U sklopu seminara posvećenog upravljanju otpadom, učesnici su imali priliku da posete i postrojenje za otpad u Vinči, kojim upravlja partner konkursa, Veolia.

Dinamika konkretne saradnje

Foto: Dario Konstantinović

Proces selekcije zasniva se na oceni detaljnih upitnika koje prilažu opštine. Ocenjuje se dostignuti nivo razvoja u primeni savremenih metoda upravljanja održivim gradovima, kao i potencijal za realizovanje budućih planiranih aktivnosti i primenljivost u drugim jedinicama lokalne samouprave u Srbiji. Žiri čine stručnjaci i univerzitetski profesori, kao i predstavnici civilnog sektora. Nagrađuju se po jedna opština i grad u svakoj kategoriji. Nagradu čini studijsko putovanje za po dvoje predstavnika svake lokalne samouprave (opštine i grada) u periodu od novembra do marta iduće godine.

U kategoriji Zelene škole, nagrađuju se dve škole za inicijative u oblasti zaštite životne sredine, jedna u kojoj se uči francuski jezik i druga u kojoj se on ne podučava. Nagrada je sportska oprema kojom se opremaju sportske sale u obe škole pobednice, i koja je namenjena svim učenicima a koju poklanja Decathlon.

U svom uvodnom govoru, otpravnica poslova ambasade Francuske u Srbiji, Nataša Efimof, istakla je da ova inicijativa ilustruje značaj saradnje i razmene dobrih praksi u odgovoru na klimatske i ekološke izazove. Deset godina nakon Pariskih sporazuma, ekološka tranzicija počinje pre svega na lokalnom nivou, kroz angažman opština i škola, podsetila je ona i naglasila da je Ekoopština jedinstveni projekat koji jača saradnju u oblasti održivih gradova između Francuske i Srbije. 

Zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, Plamena Halačeva podsetila je da Evropska unija, kroz inicijativu EU za Zeleni Agendu u Srbiji i uz podršku svojih partnera, podržava Srbiju u njenoj zelenoj tranziciji kroz ulaganja i reforme u ključnim oblastima kao što su dekarbonizacija, cirkularna ekonomija i zaštita biodiverziteta. Takođe je naglasila važnost angažovanja škola, opština i građana, koji su pravi pokretači održivije budućnosti. Gospođa Halačeva je takođe naglasila da se ova ceremonija održava tokom Evropske nedelje mobilnosti, evropskog događaja koji promoviše održivih, zdravijih i inovativnih rešenja za mobilnost.

Sve informacije o ovom konkursu dostupne su ovde. 

Rezultati konkursa:

Osnovne škole

kategorija Zelene škole – Frankofonija

  • Srednja škola Svilajnac, koju predstavljaju Milena MILANKOVIĆ, profesorka i učenice Nađa i Teodora.

kategorija Zelene škole

  • Osnovna Škola Nikola Tesla Banatsko Karađorđevo, koju predstavljaju Valentina MOMIROV, profesorka i učenice Isabelle i Nataša.

Gradovi i opštine

kategorija Održivo upravljanje otpadom

  • (opština) : ARANĐELOVAC, koju predstavljaju Nevena IRIĆ, zamenica predsednika opštine, Vesna RADOVANOVIĆ, direktorka JKP i Aleksandar LAZAREVIĆ, opštinski odbornik za pitanja životne sredine
  • (grad) : SREMSKA MITROVICA, koga predstavljaju Danica NEDIĆ, zamenica gradonačelnika, Goran CRNOJACKI, izvršni direktor JKP i Tamara MILKOVIĆ, koordinatorka projekta u JKP

kategorija Energetska efikasnost

  • (opština): SMEDEREVSKA PALANKA, koju predstavljaju Nikola VUČEN, predsednik opštine i Milena KATANIĆ, energetski menadžer
  • (grad): PIROT, koga predstavljaju Milica GOLUBOVIĆ, zamenica gradonačelnika i Bojan IVKOVIĆ, menadžer energetske efikasnosti

kategorija Održiva urbana mobilnost

  • (opština): SVILAJNAC, koju predstavlja Milena RADOVIĆ, šefica kancelarije za lokalni ekonomski razvoj
  • (grad): VRANJE, koga predstavljaju Slobodan MILENKOVIĆ, gradonačelnik i Maja NEDELJKOVIĆ, koordinatorka mobilnosti na nivou grada

kategorija Održivo upravljanje vodama

  • (opština) : ARANĐELOVAC, koju predstavljaju Nevena IRIĆ, zamenica predsednika opštine, Vesna RADOVANOVIĆ, direktorka JKP i Aleksandar LAZAREVIC, opštinski odbornik za pitanja životne sredine
  • (grad) : KRUŠEVAC, koga predstavlja Ana PRVANOV, zamenica gradonačelnika zadužena za pitanja ekologije i održivog razvoja

Izvor: Ambassade de France en Serbie

Deluj za prirodu – Nacionalna ekološka kampanja za mlade

Foto-ilustracija: Unsplash (Nemanja Jeremic)

Nacionalna kampanja Deluj za prirodu, koju realizuje Ministarstvo zaštite životne sredine, ima za cilj da se širom Srbije pokrene talas konkretnih ekoloških akcija, u koje će mladi biti aktivno uključeni.

Kampanja ima za cilj da kroz savremene komunikacione kanale i konkretne terenske aktivnosti, osnaže i inspirišu mlade da prepoznaju svoju ulogu i aktivno doprinesu očuvanju životne sredine u lokalnim zajednicama.

Akcije obuhvataju pošumljavanje i čišćenje prirode, kao i upoznavanje zaštićenih vrsta i učenje od čuvara prirode o tome kako izgleda borba za očuvanje prirode iz prve ruke.

Na zvaničnom sajtu kampanje nalaze se uputstva za prijavu, kao i kalendar svih narednih akcija, uz detaljna objašnjenja i mogućnost prijave za učešće.

U narednim danima akcije će biti organizovane na lokacijama: Fruška gora, Zasavica i Pešterska visoravan.

Više pročitajte ovde.

Energetski portal

Evropska pravila za hibride na udaru: industrija protiv strožih mera

Foto-ilustracija: Unsplash (markus spiske)

Deset godina posle čuvenog „Dieselgate“ skandala, automobilska industrija našla se u centru nove afere koja bi mogla imati slične posledice po potrošače i životnu sredinu.

Podsetimo, „Dieselgate“ je naziv za veliku ekološku i industrijsku aferu iz septembra 2015. godine, kada je otkriveno da je nemački proizvođač Volkswagen ugrađivao softver u dizel vozila kako bi obmanjivao na testovima emisije izduvnih gasova. Iako je taj slučaj doneo velike pravne, finansijske i reputacione posledice, propisi o emisijama i dalje su teret i predmet sukoba između industrije i regulatora.

Sada je u fokusu plug-in hibridna tehnologija (PHEV). Organizacija Transport and Environment (T&E) upozorila je da proizvođači pokušavaju da oslabe evropska pravila koja preciznije mere stvarne emisije ovih vozila, što bi moglo dovesti do novog problema oko reputacije vozila. Naime, prema podacima EU, PHEV modeli u realnim uslovima ispuštaju i do pet puta više CO₂ nego što pokazuju laboratorijski testovi. To se dešava jer se vozila daleko manje koriste na baterijski pogon, a mnogo više na benzin nego što pretpostavljaju zvanične procedure.

Pročitajte još:

Da bi se smanjio jaz između laboratorijskih i stvarnih rezultata, EU je uvela tzv. „faktore korisnosti“ – parametre koji računaju koliko se električni pogon zaista koristi. Njihovo postepeno pooštravanje, planirano za 2025. i 2027. godinu, trebalo bi da primora proizvođače da unaprede tehnologiju i povećaju udeo električnih vozila.

Međutim, udruženje proizvođača automobila ACEA i organizacija dobavljača motora uputili su pismo predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen tražeći da se ti faktori ukinu, jer smatraju da bi dodatne obaveze usporile i poskupile tranziciju. S druge strane, T&E i partnerske organizacije upozoravaju da bi takav potez otvorio put da industrija legalno prikazuje emisije PHEV vozila znatno nižim od stvarnih, što bi moglo dovesti do stotina hiljada dodatnih zagađivača na putevima do 2035. godine – baš u trenutku kada bi tržište trebalo da ubrzano prelazi na vozila bez emisija.

Energetski portal

Većina rečnih basena u 2024. pokazala loše hidrološke uslove

Foto: Energetski portal

Godina 2024. je šesta godina zaredom koja pokazuje nestalan hidrološki ciklus, a bila je i najtoplija godina u 175 godina posmatranja, navodi se u  Izveštaju o stanju globalnih vodnih resursa za 2024. godinu, koji je objavila Svetska meteorološka organizacija (WMO).

Prethodna godina je obeležena rekordnim vrućinama, klimatskim ekstremima i raširenim posledicama povezanim s vodom. Prema Izveštaju o globalnim vodnim resursima, prekomerne i nedovoljne količine vode izazivaju niz povezanih posledica. Ekstremi su se ogledali kroz celi vodni ciklus: reke, rezervoari, jezera, podzemne vode i glečeri pokazali su značajna odstupanja od proseka.

Protekle godine svi glečerski regioni na svetu izvestili su o gubitku leda. Mnogi mali glečeri su već dostigli ili će uskoro dostići „pik vode“, trenutak kada topljenje glečera dostigne svoj maksimum, nakon čega se smanjuje zbog smanjenja veličine glečera.

Pročitajte još:

Bila je to i najtoplija godina u istoriji, sa početkom El Ninja događaja koji je uticao na glavne slivove reka, doprinoseći sušama u severnoj Južnoj Americi i basenu Amazona, kao i u južnoj Africi.

U poslednjih šest godina, samo trećina globalne površine slivova reka imala je normalne uslove protoka u poređenju sa prosekom iz 1991–2020. To znači da dve trećine imaju previše ili premalo vode, što odražava sve nepredvidljiviji hidrološki ciklus.

Prema podacima UN Water, procenjuje se da će 3,6 milijardi ljudi trenutno imati nedovoljan pristup vodi najmanje mesec dana godišnje, a taj broj će se povećati na više od pet milijardi do 2050. godine.

Posledice ovakvih nedostataka, posebno u kontekstu ekstremnih hidroloških događaja, jasno ističu potrebu za boljim praćenjem, sistemima ranog upozorenja i prilagodljivim upravljanjem vodom.

Energetski portal

Zagrebačka železnička stanica kreće u zelenu transformaciju

Foto-ilustracija: Unsplash (Asia Chang)

Glavna železnička stanica u Zagrebu biće u potpunosti rekonstruisana, a pored energetske obnove zgrade, perona i nadstrešnica, planirana je ugradnja nove rasvete, sistema grejanja i hlađenja, kao i vanjskog uređenja.

Plan je da zgrada bude samoodrživa, odnosno da se koriste obnovljivi izvori energije putem solarnih panela koji će biti postavljeni na peronske nadstrešnice.

Obnova se finansira iz kredita Evropske investicione banke koji je obezbedila Vlada Hrvatske.

Pročitajte još:

Ugovor za izradu tehničke dokumentacije za celu obnovu zgrade je vredan 330 000 evra bez PDV-a. HŽ Infrastruktura je sa zajednicom ponuđača koju čine kompanije Interkonzalting d.o.o. i PlanAxis d.o.o. potpisala Ugovor za izradu tehničke dokumentacije.

Nakon izrade dokumentacije sledi treća faza, raspisivanje konkursa za radove koji bi trebali trajati oko tri godine. Procenjena vrednost radova je oko 70 miliona evra.

Energetski portal

Besplatna onlajn sesija pod nazivom „Kako domaćinstva postaju prozjumeri?“

Foto-ilustracija: Pixabay (NxTide)

Sve veći broj građana u Srbiji razmišlja o tome kako da smanji troškove električne energije i istovremeno doprinese čistijoj životnoj sredini. Upravo tim povodom Centar za unapređenje životne sredine organizuje besplatnu onlajn info sesiju pod nazivom „Kako domaćinstva postaju prozjumeri?“, koja će biti održana u sredu, 24. septembra 2025. godine, sa početkom u 19 časova.

Sesija namenjena je pre svega vlasnicima porodičnih kuća, ali i svima koji žele da saznaju kako da izgrade sopstvenu solarnu elektranu i postanu kupci-proizvođači električne energije. Učesnici će imati priliku da dobiju praktične informacije o tome šta znači proizvoditi struju za sopstvene potrebe, kako da pravilno izračunaju snagu elektrane prema potrošnji domaćinstva, ali i koliko brzo se investicija može isplatiti.

Biće reči i o ključnim koracima ka sticanju statusa prozjumera, upisu u registar, načinu korišćenja državnih subvencija, kao i o zakonskim novinama koje tek dolaze i koje će direktno uticati na domaćinstva zainteresovana da krenu u ovaj proces.

Info-sesiju će voditi stručnjaci Centra, Vladan Šćekić i Ivana Jovčić, dok će svoja iskustva iz prve ruke podeliti i domaćinstva koja su već prošla ovaj put – Nenad Maričić, Miloš Đukanović i Miloš Đorić.

Prijave za učešće dostupne su putem linka: prozjumer.rs/besplatna-onlajn-info-sesija-kako-domacinstva-postaju-prozjumeri-2.

Energetski portal

Srbija razmatra mogućnosti – Izgradnja prve nuklearne elektrane u zemlji tema pregovora sa ruskim Rosatomom

Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

Tokom prethodne godine nuklearne elektrane širom sveta proizvele su 2.667 TWh električne energije, što je za 66 TWh više nego u 2023. i za 7 TWh više od dosadašnjeg istorijskog rekorda iz 2006. godine, kada je dostignuto 2.660 TWh, objavljeno je u nedavnom izveštaju Svetske nuklearne asocijacije – World Nuclear Performance Report 2025.

Nuklearna energija, koja je decenijama bila u drugom planu, ponovo dolazi u fokus zbog velikih energetskih izazova, a njeni kapaciteti svake godine beleže rast. Mnoge zemlje se sve češće odlučuju da grade nove blokove, ali je zanimljivo da određeni broj zemalja započinje pregovore i gradnju svojih prvih reaktora. Srbija se ubraja među države koje se, po svemu sudeći, sve odlučnije okreću ovom energetskom izvoru, kako bi bila energetski bezbednija i manje zavisna od uglja. Krajem prošle godine, Skupština Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici kojim je ukinut moratorijum na nuklearnu energiju. To je ujedno bio i prvi konkretan pomak ka nuklearnoj energiji, s obzirom da je, kako smo naveli, do kraja 2024. godine važila zabrana bilo kakvog napretka i ulaganja u nuklearni program.

Nakon što je prošle godine ukinut moratorijum na gradnju nuklearki, naša zemlja sada traži partnere – u igri su Rusija, Kina, Francuska, Južna Koreja, zemlje sa dugim iskustvom u nuklearnoj industriji. Srbija je već potpisala dva memoranduma o razumevanju sa južnokorejskim KHNP-om, koji obuhvataju i obuku kadrova, dok je francuski EDF angažovan na izradi studije izvodljivosti.

Rusija potencijalni partner?

Ipak, ovih dana Srbija je započela i pregovore sa ruskim „Rosatomom“ konkretno o izgradnji prve nuklearne elektrane u zemlji, kako je izjavio ambasador Srbije u Moskvi za tamošnje medije „Известия“ (Izvestija), kako i sami navode. Važno je istaći da je reč o konkretnim i suštinskim pregovorima, ali se konačna odluka o izboru partnera i uslovima tek očekuje.

Kako takođe navodi „Известия“ (Izvestija), ponuda ruske kompanije je među najpovoljnijima jer pokriva ceo ciklus – od izgradnje do goriva i održavanja, ali na konačnu odluku mogu uticati i politički faktori, uključujući zahteve EU da Srbija uskladi energetsku politiku sa evropskim pravilima i sankcijama.

Energetski portal

Revolucionarna tehnologija reciklaže plastike sa Nortvestern univerziteta

Foto-ilustracija: Pixabay (Pete Linforth)

Plastika postaje problem samo onda kada završi tamo gde joj nije mesto – u prirodi, vazduhu ili, još gore, u našem telu. U svim drugim situacijama, ona je praktičan materijal koji može da postane sirovina u održivom ciklusu reciklaže i zauvek razbije sve „horor” priče i pesimistične scenarije o njenoj upotrebi. Sve što treba je da uključimo maštu i znanje i osmislimo procese koji nam to omogućavaju, a tu na scenu stupaju hemičari sa Univerziteta Nortvestern u SAD čiji pronalazak bi mogao da promeni način na koji razmišljamo o reciklaži plastike.

U središtu ovog otkrića je katalizator na bazi nikla. Jeftin, lako dostupan, a ujedno i izuzetno moćan. On selektivno razlaže poliolefine – plastiku koja čini skoro dve trećine globalne potrošnje ovog materijala. Ono što je najvažnije, inovativni katalizator omogućava reciklažu čak i kada je plastični otpad nesortiran što znači da bi industrijski korisnici mogli da primene ovaj katalizator na velike količine mešanog otpada, bez mukotrpnog i skupog sortiranja po vrstama.

Reciklaža različitih tipova plastike predstavlja jedan od najvećih izazova / Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Kada katalizator odradi svoj posao, čvrste plastike niske vrednosti pretvaraju se u tečna ulja i voskove, a od njih kasnije mogu da nastanu proizvodi veće vrednosti – maziva, goriva, pa čak i sveće.

Profesor Tobin Marks, glavni autor studije i svetski poznati stručnjak za katalizu, objasnio je da je jedna od najvećih prepreka u reciklaži plastike oduvek bilo pedantno sortiranje otpada po vrsti. Njihov novi katalizator, kako kaže, mogao bi da zaobiđe taj komplikovan i radno intenzivan korak, čineći reciklažu praktičnijom i isplativijom.

Precizan „rez” u plastičnom otpadu

Problem sa poliolefinom je što je hemijski izuzetno čvrst – sastavljen od malih molekula povezanih jakim ugljenik-ugljenik vezama. Za razliku od drugih polimera, on nema slabe tačke koje bi katalizatori mogli da napadnu. Zato su stope reciklaže ovih plastika u svetu poražavajuće niske – manje od jedan do 10 odsto, iako ih se godišnje proizvede više od 220 miliona tona.

Dosadašnji procesi reciklaže nisu bili efikasni. Mehaničko usitnjavanje i topljenje daju materijale lošeg kvaliteta, dok termička obrada zahteva temperature od 400 do 700 stepeni Celzijusa i ogromne količine energije.

Tim sa Nortvestern univerziteta, zajedno sa kolegama iz drugih institucija, odlučio je da problem reši kroz hidrogenolizu – proces u kome se koristi vodonik i katalizator da bi se plastika razložila na manje, korisne molekule. Ali umesto skupih plemenitih metala poput platine ili paladijuma, oni su razvili katalizator od katjonskog nikla, elementa koji je jeftin i ima ga u izobilju.

Njihovo rešenje je briljantno: molekularni katalizator sa jednim reakcionim mestom. Umesto da „udara naslepo” kao tup instrument, ovaj katalizator radi kao precizan skalpel – selektivno seče ugljenik-ugljenik veze.

Rezultati su impresivni: proces funkcioniše na temperaturi nižoj za 100 stepeni u odnosu na druge metode i pri upola manjem pritisku vodonika. Koristi se 10 puta manje katalizatora, a aktivnost je čak 10 puta veća. Ukratko – pobeđuje u svim kategorijama.

A tu dolazimo do dela koji mi je zvučao gotovo neverovatno. Jedna od najvećih prepreka reciklaži uvek je bila kontaminacija PVC-om. Ovaj toksični polimer obično deaktivira katalizatore i remeti ceo proces. Ali novi katalizator ne samo da je izdržao prisustvo PVC-a – on je u tim uslovima radio još bolje! Čak i kada je četvrtina smeše otpada bila PVC, aktivnost katalizatora se poboljšala.

– To je ludo. To definitivno niko nije očekivao – rekao istraživač josi Kratiš

Studiju pod nazivom Stabilni organo-nikel katalizator na jednom mestu preferencijalno hidrogenolizuje razgranate poliolefinske CC veze podržalo je Ministarstvo energetike SAD i kompanija Dow Chemical, a objavljena je 2. septembra u časopisu Nature Chemistry.

Kada sve ovo sagledam, ne mogu da ne budem optimistična jer verujem da smo na pragu budućnosti u kojoj se mešani plastični otpad više ne tretira kao nerešiv problem, već kao vredan resurs.

Milena Maglovski

Elektromobilnost u Srbiji: neregulisan uvoz polovnih vozila obesmišljava subvencije

Foto: EP

Elektromobilnost predstavlja jedno od ključnih pitanja dekarbonizacije i ostvarivanja klimatskih ciljeva, a njen značaj prepoznat je i na konferenciji OIE SRBIJA 2025 u Vrdniku, gde je o ovoj temi govorila i Aleksandra Đurđević, generalna direktorka Delta Auto Group.

Električna vozila jesu centralna tema u autoindustriji, ali, prema rečima Đurđević, fokus se sve više pomera sa same proizvodnje na razvoj infrastrukture. – Proizvodnja ovakvih vozila više ne predstavlja problem za proizvođače, jer su oni uveliko morali da pređu na nove tehnologije. Pitanje koje sada ostaje jeste kako će ta vozila moći da se koriste – istakla je ona.

Kako je navela, ista situacija je i u Srbiji – kod nas su stigli novi modeli i proizvođači, ali infrastruktura ostaje najveći izazov.

Govoreći o tržištu električnih vozila u Evropi i Srbiji, Đurđević je istakla da EV tržište u Evropi iznosi gotovo 16 odsto, što pokazuje brz rast, dok je udeo električnih vozila u Srbiji i dalje veoma mali.

Kao jedan od najvećih izazova u Srbiji, istakla je neregulisan uvoz polovnih vozila. Prema njenim rečima, kod nas može da se uveze gotovo svako vozilo, uključujući i ona koja su zabranjena u drugim evropskim zemljama. Od svih registrovanih vozila, preko 80 odsto su polovna, a najveći deo njih su veliki zagađivači. Subvencije koje treba da podrže prelazak na električna vozila gube smisao ako na našim ulicama imamo toliko zagađivača i nebezbednih vozila.

Pročitajte još:

Podsticaji za elektromobilnost

Kada je reč o podsticajima, Đurđević je navela da oni postoje već nekoliko godina i da su u korektnim okvirima – oko 5.000 evra po električnom vozilu. Ipak, osvrnula se i na odluku Vlade Srbije da od 2025. godine iz subvencija budu isključeni plug-in hibridi. Kako je objasnila, ta vozila imaju određenu autonomiju da voze samo na struju i trenutno za nas imaju najviše smisla, jer infrastruktura još nije dovoljno razvijena.

Đurđević je istakla da su ova vozila preuranjeno isključena, dodajući da oni, ispred Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, apeluju i razgovaraju da se plug-in hibridi ponovo uključe u subvencije, jer predstavljaju logičan prelaz prema električnim vozilima i ekološki su mnogo povoljniji u odnosu na vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Među izazovima koje je izdvojila, nalazi se i diskontinuitet subvencija: kasno se saznaje kada su sredstva potrošena, što može dovesti do zastoja – vozila stoje na lageru, a kupci čekaju. Potrebno je povećati budžet kako bi se obezbedio kontinuitet.

Pored finansijskih, važne su i nefinansijske subvencije, koje mogu dodatno podstaći kupce. Na primer, besplatno parkiranje u centralnim gradskim zonama ili smanjenje i ukidanje putarina za električna vozila značajno bi olakšalo svakodnevnu upotrebu i povećalo atraktivnost elektromobilnosti.

Energetski portal

Vetropark Čibuk 2 kreće sa radom početkom oktobra

Foto-ilustracija: Pixabay (n-k)

Početkom oktobra trebalo bi da krenu sa radom prve turbine vetroparka Čibuk 2, najavljeno je na konferenciji OIE SRBIJA 2025 u Vrdniku. Učesnici II panela, koji je okupio investitore vetroelektrana i proizvođače vetroturbina, poručili su da je vreme za vetar u Srbiji uzbudljivo i kompleksno, kao i da se Srbija suočava sa usporavanjem kad je reč o OIE projektima.  

Panelisti su razgovarali o izazovima pred kojima se danas nalazi industrija vetra u Srbiji i svetu, preprekama koje usporavaju razvoj OIE projekata, korporativnim PPA ugovorima koje treba razvijati u Srbiji i regionu.

Kako do jeftinije struje

Kai Rintala, generalni direktor Taaleri Energia, pohvalio je sprovođenje aukcija za tržišne premije u Srbiji, ali i naglasio da se ne treba oslanjati samo na državne aukcije ukoliko želimo da sprovedemo energetsku tranziciju, jer one same ne mogu zadovoljiti obim projekata koji treba izgraditi.

– Na severu smo uvek imali potpuno liberalizovano tržište struje, gde svi sklapaju komercijalne ugovore sa drugim partnerima na tržištu. Iako nas u Srbiji očekuju treće aukcije, fokus bi trebalo da bude na tome da tržište tako da  industrijski potrošači u zemlji mogu da dođu do proizvođača obnovljive energije. Onda kada se iz jednačine izbaci država, dosta će se unaprediti energetska tranzicija Srbije i struja će biti jeftinija – ističe Rintala.

On je napomenuo da je od 13 zemalja u kojima je kompanija prisutna, najbrži proces izdavanja dozvola u Teksasu.

– Okružni sudija vam tamo pošalje pismo i kaže da ne treba nikakva dozvola, ali generalno, nije jednostavno nigde. U Norveškoj smo imali najveći politički rizik, pojavili su se retroaktivni porezi i uništili ulaganje, zato smo i diversifikovli naš portfolio u 13 zemalja. Rešenje je da nastavimo da radimo sa vlastima, udruženjima, kako bi se svi problemi rešavali – napominje Rintala.

Bruce Johnson, direktor korporativnih finansija i trezora Masdara, primetio je da u Srbiji postoji više kapaciteta u  pripremi od onoga što je cilj države – 3,5 GW  do 2030. godine.

– Imamo fantastičan odnos sa Vladom. Bilo bi lepo, ali nije nužno, kada bi postojala harmonizacija propisa sa EU. Ta doslednost bi učinila dostupnost investicija u Srbiji direktnijim – napomenuo je.

Potencijal srpskog tržišta

Balkansko tržište je veoma važno za Nordex, proizvođača vetroturbina koji je za 40 godina instalirao više od 57 GW širom sveta, istakla je Anne-Catherine de Tourtier, potpredsednica kompanije za mediteranski region.

– Na balkanskom tržištu krenuli smo od Hrvatske, tamo smo lider na tržištu, zatim smo stigli u Srbiju, uskoro stižemo i u Crnu Goru, a verovatno ćemo 2026. opremiti i prvi vetropark u Bosni i Hercegovini. Srbija se suočava sa usporavanjem, kao i mnoge druge zemlje, ali prepreke postoje da bi mogle da budu prevaziđene. Evropa i dalje ima solidan regulatorni okvir. Važno je da se Srbija približi EU i kreira stabilnost za investitore. Kada je vreme između dobijanja građevinske dozvole i realizacije projekta predugo, to svara nestabilnost. U Srbiji je važno da imamo tu stabilnost – istakla je Anne-Catherine de Tourtier i zaključila: – Ovde smo da ostanemo, verujemo u srpsko tržište i potencijal balkanskih zemalja.

Miloš Colić, direktor kompanije New Energy Solutions koja je, po njegovim rečima, uključena u više od 80 odsto svih vetroprojekata koji se trenutno pripremaju u Srbiji, ističe da je razvoj ovih projekata vrlo kompleksan proces.

– Neki investitori to razumeju, ali neki ne prepoznaju koliko su složeni ti projekti, pa imamo veliki raskorak između realnosti i isplaniranog – ističe Colić.

Petu godinu zaredom, konferencija u organizaciji Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije, okuplja donosioce odluka, predstavnike kompanija, investitora, banaka, akademske zajednice.

Izvor: OIE Srbija

Srbija dobija novih 7.000 hektara šuma kroz projekat Forest Invest

Foto-ilustracija: Pixabay

U okviru projekta Forest Invest, vrednog 84 miliona dolara, Srbija će dobiti novih 7.000 hektara šuma, dok je planirana i konverzija 50.000 hektara postojećih zasada u kvalitetnije i otpornije vrste.

Projekat sprovodi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, u saradnji sa Zelenim klimatskim fondom i Organizacijom za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).

Srbija je među zemljama u kojima oko 40 odsto stanovništva koristi ogrevno drvo kao glavni izvor energije, pa projekat ima i strateški značaj za smanjenje pritiska na postojeće šumske resurse. Očekuje se da će rezultati ostati održivi i nakon završetka projekta, kroz nove finansijske mehanizme i saradnju sa privredom i akademskim institucijama.

Okrugli sto je održan u okviru manifestacije „Šumarijada“, u organizaciji JP „Srbijašume“.

Što se tiče Srbije, najveći deo šuma čine lišćarske listopadne vrste, među kojima dominiraju bukva i različite vrste hrastova, kao što su kitnjak i cer, dok su grab, jasen i javor takođe deo zajednica. U ravničarskim predelima značajno mesto zauzimaju topole, vrbe i bagrem, koji se posebno raširio u Vojvodini. Četinari zauzimaju manji deo površina, ali imaju važnu ulogu, naročito na planinama gde su rasprostranjeni smrča i jela, dok su crni i beli bor česti u pošumljavanjima i prirodnim staništima u višim predelima.

Energetski portal

OIEH i evropska udruženja upozoravaju: Blokirano 3,5 GW obnovljivih izvora u Hrvatskoj

Foto: OIE Hrvatska

Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH), zajedno sa evropskim udruženjima SolarPower Europe i WindEurope, uputili su zajedničko pismo Evropskoj komisiji u kojem upozoravaju na ozbiljnu krizu u hrvatskom energetskom sektoru.

Kako navode, dok Vlada Hrvatske postupno ukida subvencije za cene električne energije građanima i privredi, razvoj obnovljivih izvora – jedinog trajnog rešenja za niže račune i smanjenje zavisnosti od uvoza – potpuno je zaustavljen. Hrvatska je već podvrgnuta postupku zbog povrede prava EU, jer kasni u primeni direktiva o obnovljivim izvorima energije (RED II i RED III). Te direktive, kako ističu potpisnici, nisu samo formalni propisi, već ključni mehanizmi za osiguravanje energetske sigurnosti i nezavisnosti, što je od strateškog značaja za državu i njene građane.

U pismu Evropskoj komisiji upućen je poziv da se hitno reaguje i od Vlade Hrvatske zatraži sprovođenje tri ključne mere: uvođenje naknade za priključenje na mrežu u iznosu od 0 €/kW, otvaranje tržišta uravnoteženja za obnovljive izvore energije i uključivanje elektrifikacije i skladištenja energije u nacionalne planove.

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Trenutno je blokirano 60 projekata ukupne snage 3,5 GW (solarne elektrane, vetroparkovi, geotermalni izvori i baterijski sistemi), ukupne vrednosti veće od tri milijarde evra. Za te projekte država je već prihodovala 25 miliona evra kroz energetska odobrenja – prvi u nizu dokumenata koji se plaćaju, a koja zbog blokade počinju da ističu krajem godine. Ako se situacija ne reši, projekti će nepovratno izgubiti uplaćeni novac, dok će lokalne zajednice ostati bez značajnih prihoda koje bi imala realizacija OIE postrojenja na njihovoj teritoriji. Istovremeno, propušta se prilika da domaća industrija sklopi dugoročne ugovore o kupovini zelene energije sa proizvođačima, čime bi sebi obezbedila stabilnije uslove poslovanja i konkurentniji položaj na evropskom i svetskom tržištu.

Pročitajte još:

Naknada za priključenje – ključna prepreka investicijama

Najveći problem, prema OIEH i evropskim udruženjima, jeste činjenica da je razvoj svih novih projekata snage većih od 10 MW zaustavljen od 2022. godine, jer HERA još uvek nije odredila naknadu za priključenje na prenosnu mrežu. Umesto toga, Hrvatski operator prenosnog sistema (HOPS) pokušava da troškove modernizacije mreže, planirane pre desetak godina i nevezane za nove projekte, prebaci na investitore u OIE.

Ovakva praksa povećava cenu projekata za 30 do 40 odsto, čime oni postaju neisplativi. Model finansiranja mreže koji predviđa da proizvođači snose trošak modernizacije, upozoravaju udruženja, nije u skladu sa evropskom praksom, gde se u 80 odsto država članica EU modernizacija finansira iz državnog budžeta ili fondova EU.

Ministar privrede Hrvatske u martu je najavio donošenje uredbe o naknadi od 0 €/kW i fleksibilne ugovore za podsticanje ulaganja u baterijska skladišta energije, ali to obećanje još uvek nije ispunjeno. Ako se situacija ne promeni, čak 2,5 GW projekata biće napušteno već naredne nedelje kada investitori prime rešenja HOPS-a, što bi značilo povlačenje kompanija sa hrvatskog tržišta i gubitak višemilionskih investicija koje bi dugoročno smanjile cenu energije u zemlji.

Nefunkcionalno tržište balansiranja i izostanak elektrifikacije

Poseban problem predstavlja i hrvatsko tržište balansiranja, koje se ocenjuje kao potpuno nefunkcionalno. HEP Proizvodnja, podružnica državne kompanije HEP d.d., u praksi je jedini pružalac usluga balansiranja. Istovremeno, HOPS, koji bi trebalo da obezbedi tržišnu nabavku tih usluga, takođe je u vlasništvu HEP-a, što stvara sukob interesa i narušava konkurenciju.

Foto-ilustracija: Unsplash (jason-mavrommatis)

Iako su solarne i vetroelektrane tehnički sposobne da pružaju usluge balansiranja, njima se onemogućava učešće. Zbog toga HOPS često angažuje skupe rezervne kapacitete po maksimalnim cenama, čak i u trenucima kada je proizvodnja iz obnovljivih izvora visoka. Takva praksa, upozoravaju potpisnici pisma, krši osnovno načelo EU po kojem usluge balansiranja moraju da odražavaju stvarne troškove operatora mreže.

Uz to, Hrvatska nema ozbiljan plan elektrifikacije. U 2022. godini udeo obnovljive energije u saobraćaju iznosio je tek 2,4 odsto (od čega svega 0,2 odsto električne energije iz OIE), dok je cilj do 2030. godine skromnih 5,8 odsto – višestruko manje od evropskih ambicija. Elektrifikacija železnice, koja bi značajno smanjila emisije i ubrzala tranziciju, i dalje je neiskorišćen potencijal.

Zaključak koji proizlazi iz pisma je jasan – bez hitne deblokade OIE projekata, Hrvatska rizikuje da izgubi višemilijardne investicije, dodatno poveća uvoz fosilnih energenata, koji već sada prelazi 25 odsto, i promaši kako evropske, tako i sopstvene ciljeve – da do 2030. najmanje 42,5 odsto potrošnje energije dolazi iz obnovljivih izvora.

Energetski portal

CEBAC Networking Koktel: Mesto susreta evropskih diplomata i lidera bilateralnih poslovnih organizacija

U hotelu Metropol u Beogradu, održan je Networking koktel Saveta evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji (CEBAC), koji je okupio istaknute diplomate i predstavnike evropske poslovne zajednice.

Među učesnicima bila su dva ambasadora i predstavnici ekonomskih odeljenja četiri ambasade, kao i generalni direktori i članovi upravnih odbora evropskih poslovnih organizacija koje deluju u Srbiji. Događaj je bio prilika za umrežavanje, razmenu ideja, kao i za jačanje saradnje među evropskim i srpskim poslovnim akterima.

Tom prilikom izvršena je svečana primopredaja dužnosti generalnog sekretara CEBAC-a: Sanja Ivanić, dosadašnji generalni sekretar, predala je ovu funkciju novoizabranoj Silviji Rakić, rukovodiocu sektora poslovnih usluga i zamenici direktora Konfindustrije Srbija. Odluka o imenovanju doneta je na sastanku Saveta u julu ove godine, kada je određeno i da Konfindustrija Srbija u jednogodišnjem mandatu preuzme vođstvo CEBAC-a.

Pročitajte još:

Na otvaranju skupa, nova generalna sekretarka CEBAC-a Silvija Rakić zahvalila je timu Francusko-srpske privredne komore na dosadašnjoj predanosti i istakla da veruje kako Savet može prerasti u još snažniju platformu za saradnju i povezivanje evropske i srpske poslovne zajednice. Takođe je podsetila da CEBAC danas okuplja 15 udruženja i bilateralnih privrednih komora, u okviru kojih posluje više od 2.000 evropskih kompanija. Prema njenim rečima, cilj je da se dosadašnji rezultati dodatno unaprede i da se postave čvrsti temelji za budući rad – budući u kojem će CEBAC pružati konkretnu i delotvornu podršku kompanijama, pretvarajući njihove izazove u nove prilike.

Ukratko, CEBAC – Savet evropskih poslovnih udruženja i privrednih komora u Srbiji koji za cilj ima unapređenje pravnog, institucionalnog i konkurentnog poslovnog okvira u Srbiji, kao i jačanje trgovinskih odnosa između Srbije i evropskih zemalja, osnovan je u maju 2024. godine, a trenutno ga čine 15 evropskih poslovnih organizacija u Srbiji.

Energetski portal

Raspisan tender za gradnju solarne elektrane na auto-putu: 283 MW solarnog potencijala na Koridoru Vc

Foto-ilustracija: Pixabay/Franz26

Bosna i Hercegovina namerava da gradi prvu solarnu elektranu na auto-putu, u skladu sa evropskim trendovima gde se površine uz puteve i druge saobraćajnice sve češće koriste za instalaciju solarnih sistema.

Solarna elektrana je predviđena na Koridoru Vc, jednoj od najvažnijih saobraćajnih deonica u zemlji koja povezuje sever i jug. Autoceste Federacije BiH već su raspisale tender za izradu idejnih i glavnih projekata fotonaponskih elektrana s revizijom na Koridoru Vc, u cilju povećanja energetske efikasnosti.

Procenjena vrednost tendera bez PDV-a iznosi 290.000 KM, dok je ukupna investicija fotonaponske elektrane procenjena na 413.201.850 KM.

Ukupni solarni potencijal na celom Koridoru Vc iznosi 283.777 kW. Izgradnjom elektrane u tom kapacitetu bi se smanjile emisije CO2 za 232.772 tona godišnje.

Elektrana bi funkcionisala po principu prozjumera, odnosno svu količinu proizvedene električne energije koristile bi JP Autoceste.

U Analizi prednosti i nedostataka izgradnje fotonaponske elektrane na deonicama Koridora Vc zaključeno je da postoje mnoge prednosti poput iskorištenja zemljišta u vlasništvu investitora, osiguravanja zelene energije, smanjenja računa za električnu energiju. Pored brojnih prednosti, postoje nedostaci poput visokih početnih troškova, troškova održavanja, manje mogućnosti kontrole i drugo.

Pročitajte još:

Kada je reč o potrošnji  električne energije na deonicama Koridora Vc, od 19 mernih mesta, 16 je priključeno na mrežu Elektroprivrede BiH, dok su ostala tri priključena na mrežu Elektroprivrede HZHB. Takođe, izvršena je procena potrošnje električne energije na neizgrađenim deonicama.

Tender za izradu idejnih i glavnih projekata solarnih elektrana s revizijom podeljen je na dva Lota. Za Lot 1 je previđeno 265.000 KM, koji podrazumeva Izradu Idejnih i Glavnih projekata fotonaponskih elektrana na Koridoru Vc i Lot 2 za koji je predviđeno 25.000 KM, a odnosi se na reviziju Glavnih projekata.

U dokumentaciji je istaknuto je da jedan ponuđač može dostaviti ponudu isključivo za jedan Lot. Ako isti ponuđač preda  za oba Lota, obe će biti odbačene kao nepravilne. Rok za pružanje usluga je šest meseci od dana dostavljanja garancije za uredno izvršenje ugovora.

Studijsko tehno-ekonomsko istraživanje potencijala za korištenje obnovljivih izvora energije na Koridoru Vc je dostupno svim ponuđačima koji preuzmu tendersku dokumentaciju.

Krajnji rok za prijavu je 7. oktobar 2025. do 10 sati.

Jasna Dragojević

Kalkulator koji menja pravila igre: Net Zero kalkulator ProCredit banke za lako merenje emisija CO2

Foto: ProCredit banka

ProCredit banka razvila je prvi Net Zero kalkulator za mala i srednja preduzeća na tržištu Srbije, koji omogućava preduzećima da na jednostavan način izmere svoj karbonski otisak, razumeju gde nastaju njihove emisije, kao i da planiraju naredne korake u energetskoj tranziciji. O razvoju Net Zero kalkulatora razgovaramo sa Marinom Mijić, šefom Odeljenja za održivi razvoj, dok nam o značaju podrške preduzećima na početku ESG puta govori Miloš Stepandić, šef Odeljenja za poslove sa privredom.

Kako je nastala ideja da ProCredit banka razvije Net Zero kalkulator za MSP?

Marina Mijić: Ideja je potekla iz realne potrebe tržišta. Kroz svakodnevnu komunikaciju sa klijentima, uočili smo da mnoge male i srednje firme žele da posluju odgovornije, ali im nedostaju konkretni alati i znanje da razumeju svoj uticaj na životnu sredinu. Kao banka koja je posvećena održivom razvoju, želeli smo da im ponudimo jednostavan, ali precizan alat koji može da im pomogne da naprave prvi korak – da izmere emisije gasova sa efektom staklene bašte iz svojih aktivnosti. Na nivou ProCredit grupe, u saradnji sa eksternim ekspertima, razvili smo Net Zero kalkulator, koji je prilagođen poslovnim potrebama MSP u regionu.

Foto: ProCredit banka

Šta konkretno omogućava Net Zero kalkulator i kako funkcioniše?

Marina Mijić: Kalkulator je osmišljen tako da preduzeća mogu samostalno, unosom podataka o potrošnji električne energije, goriva, transportu, pa i sirovinama, da izračunaju svoje direktne i indirektne emisije ugljen-dioksida. Nakon toga dobijaju jasan pregled emisija po sektorima, što im omogućava da identifikuju ključne oblasti za smanjenje emisija i optimizaciju troškova. Kalkulator će u budućnosti nuditi i smernice za najveće uštede – bilo da je reč o prelasku na obnovljive izvore energije, energetskoj efikasnosti ili planiranju investicija. Važno je naglasiti da je kalkulator besplatan i da predstavlja prvi korak ka održivom poslovanju koje donosi uštede.

Kada će Net Zero kalkulator biti dostupan i kako se mala i srednja preduzeća mogu pripremiti za njegovo korišćenje?

Marina Mijić: Kalkulator je zvanično dostupan na veb-sajtu ProCredit banke u septembru ove godine. Pre nego izračunaju svoje emisije, preporučujemo da kompanije preuzmu naš Net Zero vodič, koji na jednostavan način objašnjava koje podatke je potrebno prikupiti. Na taj način biće spremni da odmah dobiju relevantne rezultate i identifikuju oblasti u kojima mogu da smanje svoje emisije. Kalkulator je koncipiran tako da ne zahteva ekspertsko znanje iz oblasti održivog poslovanja, jer želimo da omogućimo svakom preduzeću, bez obzira na veličinu ili sektor, da napravi prvi korak ka održivosti.

U FOKUSU:

Koja je uloga banke u podršci firmama koje žele da smanje emisije?

Miloš Stepandić: Naš zadatak nije samo da ponudimo alat već i da budemo partner u celom procesu transformacije. Mnoga mala i srednja preduzeća tek ulaze u ESG tranziciju i često nemaju interne resurse niti stručnost da se nose sa složenim zahtevima koje donosi, na primer, regulativa EU kao što je CBAM. Zato ProCredit banka, osim kalkulatora, nudi i individualne savete i finansijske proizvode prilagođene investicijama u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. Cilj nam je da podržimo preduzeća da unaprede svoje poslovanje i ostvare uštede, a ne da ESG doživljavaju kao dodatni trošak ili komplikaciju.

Koliko je ovo važno za firme koje izvoze ili sarađuju sa partnerima iz EU?

Miloš Stepandić: Izuzetno važno. Mehanizam prekograničnog usklađivanja ugljenika (CBAM) podrazumeva da će kompanije koje izvoze robu u EU morati da prijavljuju emisije iz svojih proizvoda. One koje to ne budu činile, suočiće se sa dodatnim troškovima i barijerama. Omnibus paket jeste doneo neke olakšice, ali ne zadugo. Preduzeća koja već sada mere svoj otisak i preduzimaju korake ka njegovom smanjenju biće u velikoj prednosti – kako regulatorno, tako i tržišno. Zato i kažemo da je kalkulator alat za konkurentnost, a ne samo za zaštitu životne sredine.

Kakvi su dalji planovi ProCredit banke u oblasti ESG podrške?

Miloš Stepandić: Nastavljamo sa razvojem alata, edukacijom klijenata i finansiranjem održivih projekata. Takođe, radimo i na jačanju kapaciteta unutar banke – jer želimo da svaki savetnik bude i ESG savetnik. Naš krajnji cilj je da održivo poslovanje postane nova norma, a ne izuzetak.

Intervju vodila: Milena Maglovski

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE

Javni uvid i rasprava o zaštiti Spomenika prirode „Šalinački lug“

Foto-ilustracija: Unsplash (Mike Benna)

Nacrt uredbe o proglašenju i studija zaštite Spomenika prirode Šalinački lug biće izloženi na javni uvid u periodu od 8. do 27. septembra, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.

Dokumenti će biti dostupni radnim danima od 10 do 13 časova u prostorijama Ministarstva u Beogradu, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, kao i putem Portala e-uprave i zvaničnih internet stranica.

Javna rasprava zakazana je za 18. septembar 2025. godine u 11 časova u skupštinskoj sali Gradske uprave Smederevo, kada će biti razmatrane primedbe dostavljene tokom javnog uvida.

Pročitajte još:

Spomenik prirode Šalinački lug nalazi se u selu Šalinac, na teritoriji grada Smedereva, u okruženju starog rukavca Velike Morave. Područje zauzima 19 hektara i predstavlja jedinstvenu šumsku zajednicu hrasta lužnjaka i jasena, od izuzetnog botaničkog značaja. Zbog toga je svrstano u II kategoriju zaštićenih područja – od regionalnog, odnosno velikog značaja, kao i u međunarodnu ekološku mrežu Emerald.

Svi zainteresovani građani i organizacije mogu do 27. septembra u pisanoj formi dostaviti primedbe Ministarstvu zaštite životne sredine poštom, na pisarnicu ili elektronski na e-mail adrese lidija.stevanovic@eko.gov.rs i malisa.mladenovic@eko.gov.rs.

Energetski portal

1...212223...1,673Page 22 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs