Home Blog Page 20

Izvoz zabranjenih pesticida iz EU dramatično porastao, obećanja ostala mrtvo slovo na papiru

Foto-ilustracija: Pixabay

Izvoz pesticida, čija je upotreba zabranjena unutar Evropske unije, naglo je porastao poslednjih godina, iako je Evropska komisija još pre pet godina obećala da će okončati ovu praksu, pokazuje nova istraga organizacija Unearthed i Public Eye.

Prema dokumentima dobijenim na osnovu zakona o slobodi informacija, kompanije iz EU su prošle godine planirale izvoz proizvoda koji sadrže čak 75 različitih hemikalija zabranjenih na evropskim farmama. To je gotovo dvostruko više nego 2018. godine, kada su prvi put prikupljeni potpuni podaci.

Naglo povećanje posledica je činjenice da je EU u proteklih sedam godina zabranila upotrebu desetina pesticida zbog dokaza o njihovoj štetnosti po ljudsko zdravlje i životnu sredinu. Ipak, proizvođačima je i dalje dozvoljeno da te iste supstance izvoze u zemlje sa slabijim propisima.

Jedan od najčešće izvoznih pesticida je mankozeb, fungicid zabranjen 2020. jer je klasifikovan kao toksičan za reprodukciju. Uprkos zabrani u EU, prošle godine je više od 8.500 tona proizvoda na bazi mankozeba poslato u 59 zemalja, pretežno u one sa niskim i srednjim prihodima, poput Vijetnama i Ekvadora

Kritike dolaze i iz Afrike. Kara Mekej iz južnoafričke organizacije Žene na farmama (WFP) ocenila je da je nastavak izvoza pesticida očigledan dvostruki standard i izraz rasističkog i kolonijalnog načina razmišljanja. Njena organizacija vodi kampanju za okončanje evropskog izvoza cijanamida, pesticida zabranjenog u EU još pre gotovo dve decenije, ali koji se i dalje šalje iz Nemačke u vinograde širom sveta, uključujući Južnu Afriku.

– Slanje zabranjenih pesticida u Afriku ili bilo gde drugde moguće je samo ako ljude koji ih koriste smatrate inferiornima i ne marite za njihovo zdravlje – istakla je Mekej, dodajući da ova praksa stavlja profit iznad života.

Pročitajte još:

Pet godina kasnije – izvoz zabranjenih pesticida i dalje cveta

Puni obim ove trgovine prvi put je postao poznat pre pet godina, kada su organizacije Unearthed i Public Eye objavile istragu koja je mapirala izvoz zabranjenih pesticida iz EU. Tada je otkriveno da su kompanije iz EU 2018. godine izdale obaveštenja o izvozu oko 81.600 tona zabranjenih pesticida u 85 zemalja, pri čemu je više od polovine bilo namenjeno državama sa niskim i srednjim prihodima.

Foto-ilustracija: Pixabay

Kao odgovor na ove nalaze, Evropska komisija je u svojoj „Strategiji za hemikalije” obećala da će okončati praksu proizvodnje i izvoza opasnih supstanci koje su zabranjene unutar EU. Iako su Francuska (2022) i Belgija (2025) usvojile nacionalne zakone koji uvode zabranu izvoza, efekat tih mera ostaje ograničen bez zajedničkog evropskog okvira.

– Ljudi imaju pravo na zdravlje i dostojanstven život. Evropska praksa izvoza zabranjenih pesticida je očigledno kršenje ovih osnovnih prava – poručio je Markos Oreljana, specijalni izvestilac UN za toksine i ljudska prava.

Uprkos obećanjima, Evropska komisija još nije podnela predlog izmena zakona na nivou EU.

Portparol Evropske komisije rekao je za Unearthed i Public Eye da je komisija svesna i deli zabrinutost u vezi sa izvozom pesticida koje je EU zabranila u treće zemlje, kao mi da ostaju posvećeni rešavanju ovog važnog pitanja.

Milena Maglovski

Bobija u zapadnoj Srbiji – novo polimetalno nalazište pod lupom australijske kompanije

Foto-ilustracija: Unsplash (gerson repreza)

Australijska kompanija Middle Island Resources (MDI), koja se bavi istraživanjem bakra i zlata, saopštila je putem društvenih mreža da otpočinju geološka istraživanja na projektu Bobija u zapadnoj Srbiji, koji je perspektivan za nalazišta zlata, srebra, bakra, olova i cinka. Time se ulazi u prvu fazu razvoja portfolija firme Konstantin Resources, koju je nedavno preuzela MDI. Na pomenutom mestu nalazi se napušten rudnik koji već dugo vremena ne funkcioniše. Osim napuštenog rudnika, područje je poznato i kao “krov Azbukovice”, preciznije vrh brdsko planinskog područja koje se ovde pruža, gde reka Drina razdvaja Srbiju i Republiku Srpsku, i nad čijim vrhovima leti beloglavi sup.

Projekat se nalazi u okolini Ljubovije, obuhvata šest licenci za minerale na ukupnoj površini od 208 kvadratnih kilometara, što je detaljnije objašnjeno u saopštenju kompanije. Prva faza istraživanja usmerena je upravo na prostor istorijskog rudnika Bobija, gde se baritno-sulfidna mineralizacija može jasno videti u podu nekadašnjeg površinskog kopa. Kompanija trenutno sprovodi uzorkovanje, i to se prvo vrši iz kamenitih pukotina. Dosadašnji uzorci stenskih otpadaka pokazali su značajne sadržaje: do 5,24 grama zlata po toni, 120 grama srebra po toni, 4,66 odsto cinka i 4,36 odsto olova. Kompanija trenutno sprovodi uzorkovanje i analize radi procene kvaliteta i prostornog rasporeda mineralizacije.

Bobija je prvobitno istraživana tokom perioda bivše Jugoslavije, kada su vršeni podzemni radovi i više faza bušenja sa ciljem pronalaženja barita, olova i cinka, a tada su uočene i indikacije o postojanju zlata i srebra. Upravo zbog toga projekat se smatra značajnim polimetaličnim ležištem, koje može sadržati i zlato i srebro u ekonomskim količinama.

Iz kompanije naglašavaju da Bobija ima mnogo sličnosti sa poznatim projektom Vareš u Bosni i Hercegovini, koji sadrži 20,9 miliona tona rude sa prosečnim sadržajem zlata, srebra, bakra, olova i cinka.

Reč je o nedovoljno istraženom području u rudarsko-geološkom aspektu, čija ni vrednost ni budućnost nisu utvrđeni.

Energetski portal

Sombor deo međunarodnog projekta obnove rečnih obala Dunava

Foto: Grad Sombor

Grad Sombor, zajedno sa partnerima iz Mađarske, Hrvatske, Slovenije, Slovačke, Rumunije i Ukrajine, učestvuje u Intereg programu Dunavskog regiona. Ovaj program okuplja zemlje dunavskog sliva obuhvaćene Evropskom strategijom za Dunavski region (EU Strategy for the Danube Region – EUSDR).

Projekat na kojem Sombor sa partnerima radi nosi naziv Obnova urbanih i periurbanih rečnih obala (RESTORIVER), broj DRP0200419, i usmeren je na unapređenje zaštite i održivo korišćenje rečnih obala u urbanim i prigradskim sredinama.

Program ima za glavni cilj da poboljša odgovor na izazove klimatskih promena i rezultata ljudskih intervencija. Na nekoliko lokacija duž sliva Dunava u navedenim državama, izvode se radovi kojima se utiče na potencijalno smanjenje rizika od suša, poplava i toplotnih talasa.

Pročitajte još:

Foto: Grad Sombor

Kako je navedeno na zvaničnom sajtu Grada Sombor, na teritoriji ovog grada nalazi se jedna od šest pilot lokacija na kojima će se vršiti istraživanja i radovi u sklopu projekta. Reč je o rukavcu Dunava – Dondo, koji se nalazi u rezervatu prirode Gornje Podunavlje. Tokom prethodnih godinu dana, na toj lokaciji sprovođena su posmatranja i pripremni radovi. Sve je to imali za cilj sticanje uslova za početak prokopavanja kanala i omogućavanja ulaza vode iz Dunava i pri nižim nivoima reke, u odnosu na raniji period. Radovi treba da obezbede 150 dana ulivanja vode iz Dunava u rukavac, što će povoljno uticati na biodiverzitet rukavca. Planirano je da radovi budu okončani u narednim danima.

U skladu sa planom aktivnosti na projektu, nedavno je organizovan obilazak radova na pilot lokaciji za partnere i saradnike na projektu, nakon čega je održana i radionica o daljim koracima zaštite prirode na pilot lokaciji, kao i primeni prirodnih mera zaštite od poplavnih voda na drugim lokacijama u okviru specijalnog rezervata prirode Gornje Podunavlje. Posebna pažnja posvećena je lokacijama u Republici Hrvatskoj, gde se primenjuju slične mere, a tom prilikom urađena je i stručna analiza sa poređenjem ostvarenih rezultata.

Period realizacije projekta je 30 meseci, od 01. januara .2024. do 30. juna 2026. godine.

Energetski portal

Gas stiže u sela Kragujevca – završava se prva zona u Desimirovcu

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U okviru Programa gasifikacije Kragujevca do 2035. godine, u mesnoj zajednici Desimirovac privodi se kraju izgradnja prve od ukupno osam novih zona gasovodne infrastrukture.

Prilikom obilaska radova, Nikola Dašić, gradonačelnik Kragujevca i Ivica Momčilović, predsednik Skupštine grada razgovarali su sa meštanima i predstavili im uslove za priključenje. Program ima za cilj da svaki stambeni objekat – bilo u gradu, prigradskim ili seoskim sredinama – dobije mogućnost priključka na gasovodnu mrežu.

Gradonačelnik je naglasio da je Srbijagas doneo stratešku odluku da mrežom obuhvati i gradska i seoska područja, što je Kragujevcu omogućilo ravnomeran razvoj i u selima. Kako je dodao, interesovanje građana za priključenje je veliko.

Pročitajte još:

Tokom posete razgovaralo se i o potrebama domaćinstava, kao i o delovima gde mreža još nije izgrađena. Građanima u ovom području omogućeno je da tokom izgradnje distributivne mreže podnesu zahtev za takozvani polupriključak, po ceni nižoj za 20 odsto u odnosu na redovnu. Ostatak iznosa mogu otplatiti u 36 mesečnih rata od po 2.300 dinara.

Do sada je u mesnim zajednicama Desimirovac, Opornica, Maršić i Ilićevo izgrađeno ukupno 32 kilometra gasovodne mreže.

Energetski portal

Obnovljivi izvori energije i lične finansije: Da li je solarna energija isplativa za domaćinstva?

solarna energija
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

U vremenu kada sve češće govorimo o poskupljenjima energije, klimatskim promenama i potrazi za održivijim načinima života, sve više domaćinstava u Srbiji razmatra postavljanje solarnih panela. Ova tehnologija nije više rezervisana za pionire energetske efikasnosti, naprotiv, postaje jedno od najpopularnijih rešenja za one koji žele da dugoročno uštede i postanu energetski nezavisniji.

Ali da li je solarna energija zaista isplativa? Da li se ulaganje isplati kroz uštede na računima, kako funkcioniše sistem u Srbiji i koje su mogućnosti finansiranja? I konačno, kako banka može da pomogne da se ovakav poduhvat realizuje?

Pravno i tehnički – domaćinstva imaju zeleno svetlo

Prema važećim propisima, građani Srbije mogu da postanu kupci-proizvođači (takozvani prosumeri – građani koji istovremeno proizvode i koriste struju), što znači da proizvode električnu energiju putem solarnih panela, koriste je za sopstvene potrebe, a višak energije šalju nazad u mrežu. Taj višak se ne prodaje, već se čuva u sistemu i koristi kasnije, kada je potrošnja veća od proizvodnje – recimo noću, tokom zime ili oblačnih dana. Sve to je moguće zahvaljujući dvosmernim brojilima i unapređenom regulatornom okviru.

Važna olakšica je da za većinu porodičnih kuća nije potrebna građevinska dozvola za postavljanje solarnih panela, što značajno pojednostavljuje proceduru i smanjuje troškove. Potrebno je, naravno, da objekat bude legalan i da se poštuju tehnički uslovi koje propisuje operator distributivne mreže.

Koliko sve to košta – i kada se investicija vraća?

solarna energija
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Cena kompletnog sistema (paneli, invertor, konstrukcija, montaža) za domaćinstva srednje potrošnje obično se kreće između 800.000 i 1.200.000 dinara, u zavisnosti od snage i kvaliteta opreme. Ipak, zahvaljujući državnim i lokalnim subvencijama, moguće je dobiti povraćaj do 50 odsto ukupne investicije, najčešće do maksimalnih 420.000 dinara po domaćinstvu.

U praksi, to znači da će sistem koji bi bez pomoći koštao oko milion dinara, posle subvencije stajati upola manje – oko 580.000 dinara. Ako ušteda na računu za struju iznosi 5.000-6.000 dinara mesečno, investicija se isplati u roku od 5-6 godina. A nakon toga, domaćinstvo svake godine nastavlja da štedi, gotovo bez dodatnih troškova.

Pročitajte još:

Više od uštede – doprinos planeti

Pored finansijskih koristi, solarna energija donosi i važan ekološki doprinos. Za razliku od struje koja se u velikoj meri proizvodi iz uglja, solari ne emituju ugljen-dioksid, ne zagađuju vodu ni vazduh i ne troše iscrpljive resurse. Solarni sistem snage 5 kW može u proseku godišnje da proizvede između 4.500 i 6.500 kWh električne energije, čime sprečava emisiju između 3,5 i 6,5 tona ugljen-dioksida. To je kao da svake godine posadite stotinak stabala u svom dvorištu.

Solarna energija je obnovljiv, tih i čist izvor energije, koji ne opterećuje okolinu i ne ostavlja štetne tragove za buduće generacije. U eri klimatske krize, ovakva rešenja nisu samo pametna, već i moralno odgovorna.

Kako Erste Banka može da vam pomogne u energetskoj tranziciji?

Solarni paneli jesu dugoročna ušteda, ali zahtevaju početnu investiciju. Erste Banka može vam pomoći da finansirate solarne panele kroz kreditnu, ali i savetodavnu podršku, kako biste lakše počeli da štedite i proizvodite sopstvenu energiju.

Kao institucija posvećena finansijskom zdravlju i održivom razvoju, Erste Banka prepoznaje važnost podrške zelenim projektima i energetskoj efikasnosti. U skladu sa svojom ESG strategijom, Banka već godinama finansira inicijative koje doprinose borbi protiv klimatskih promena i podržava klijente u donošenju odgovornih finansijskih odluka. Pored edukacije i finansijskog savetovanja, kroz razne modele kreditiranja Erste Banka vam može olakšati ulaganje u obnovljive izvore energije, uključujući solarne sisteme za domaćinstva.

Vreme za solare je sada

Ako ste vlasnik kuće, imate krov koji je izložen suncu i želite da smanjite račune i emisije CO₂ – solarna energija je pametan potez. Zakonski je omogućena, subvencije su dostupne, tehnologija je pouzdana, a dugoročna korist višestruka.

Erste Banka vas može podržati na tom putu – kao savetnik, kao finansijski partner i kao neko ko deli istu viziju održivije budućnosti. Možda je baš sada pravi trenutak da vaš krov počne da štedi, proizvodi energiju i brine o planeti.

Izvor: Erste Banka 

Dokumentarci koji inspirišu i čuvaju divlje životinje – otkrijte Ecoflix

Ecoflix
Foto-ilustracija: Unsplash (Kevin Woblick)

Film ima neosporivu moć – on ne samo da prenosi poruke, već ih čini živim, budi emocije i inspiriše gledaoce da drugačije gledaju na svet oko sebe. Dokumentarci, posebno, spajaju informaciju i umetnost, približavajući nam važne teme na način koji ostaje urezan u sećanje. Istovremeno, film je i zabava i prilika za opuštanje, što ga čini savršenim sredstvom za učenje.

Ecoflix predstavlja upravo jednu takvu platformu za gledanje filmova, serija i dokumentaraca, sa jasnom idejom da kroz zabavu prenese važne poruke i inspiriše ljude da uče o zaštiti divljih životinja, prirodi i ekologiji. Platforma je osmišljena tako da motiviše gledaoce na pozitivne promene za našu planetu i podstiče ih da aktivno učestvuju u očuvanju prirodnog sveta.

Ecoflix
Foto-ilustracija: Unsplash (Magdalena Kula Manchee)

Za razliku od većine platformi, gde je pretplata isključivo usluga, kod Ecoflix-a pretplata funkcioniše kao donacija – 100 odsto sredstava ide ka inicijativama i organizacijama koje se zalažu za očuvanje prirode širom sveta, uključujući zaštitu ugroženih vrsta, očuvanje staništa, podršku održivim praksama i podizanje svesti o ekološkim pitanjima. Gledaoci mogu da podrže Ecoflix Foundation direktno, sa donacijom već od jednog dolara, a prikupljeno je već više miliona dolara koji su konkretno doprineli očuvanju životinja i ekosistema.

Zauzvrat, pretplatnici dobijaju neograničen pristup dokumentarcima i filmovima bez reklama, dok istovremeno doprinose očuvanju prirode, a pretplata se uvek može otkazati ukoliko više nije potrebna. Ecoflix Foundation osnovao je Dejvid Kaselman, dugogodišnji borac za prava životinja i zaštitnik prirode, sa misijom da iskoristi moć pripovedanja kako bi obrazovao i inspirisao ljude da štite planetu i divlji svet.

Posebno treba istaći da Ecoflix nudi pažljivo odabran sadržaj prilagođen porodicama, osmišljen tako da i decu uči o značaju brige za našu planetu, stvarajući generacije koje razumeju i poštuju prirodu. Pored pristupa filmovima, gledaoci mogu da prate i uživo prenose razgovora sa autorima dokumentaraca i naučnicima, što dodatno obogaćuje iskustvo i edukaciju.

Festival zaštite divljih životinja dostupan je i online uz Ecoflix

Wildlife Conservation Film Festival (WCFF) je globalni festival koji je osnovao Kristofer Dž. Žerve 2010. godine. Festival okuplja nezavisne filmove posvećene zaštiti divljih životinja i očuvanju biodiverziteta, a održava se svake godine u velikim gradovima poput Njujorka i Los Anđelesa.

Ove godine festival je održan od 18. do 21. septembra u Monterej (Meksiko), a zahvaljujući partnerstvu sa Ecoflix-om, svi zainteresovani mogu 30 dana od početka festivala potpuno besplatno da pristupe sadržaju koji je bio dostupan na festivalu, kao i kompletnoj biblioteci ekoloških filmova platforme. Ovo je odlična prilika da ljudi širom sveta iz svog doma gledaju dokumentarce, uče o divljim životinjama i ekologiji, i inspirišu se da čine male korake koji mogu napraviti veliku razliku za našu planetu.

Da li i vi pratite ovakve filmove? Mogu li oni biti dobar način da i vi, ali i vaši najmlađi, učite o prirodi i zaštiti životinja? Neka ovo bude inspiracija da učenje o važnim temama može da bude i zabavno, i korisno za čitavu porodicu.

Katarina Vuinac

Hladnije zgrade, rasterećena elektroenergetska mreža – revolucionarni uređaj razvijen u SAD

Foto: Blue Frontier

Klimatizacija prostora je jednan od glavnih razloga rastuće potrošnje električne energije i povećanja proizvodnih kapaciteta, kako bi se zadovoljila potražnja za energijom. Širom sveta u upotrebi je otprilike dve milijarde klima uređaja, a kako su temperature u porastu, prioritet postaje osiguranje potreba za hlađenjem na pravedan i održiv način.

Zbog navedenog nove tehnologije imaju važnu ulogu, a jedna revolucionarna nudi rešenje za smanjenje troškova električne energije u zgradama i rasterećenje elektroenergetske mreže. Energy Storing and Efficient Air Conditioner (ESEAC) je klima uređaj za skladištenje energije i efikasno hlađenje, a razvili su ga istraživači Nacionalne laboratorije za obnovljivu energiju u SAD (NREL).

Ovaj klima uređaj dizajniran je za komercijalnu upotrebu, a integriše skladištenje energije, hlađenje i kontrolu vlažnosti u jedinstven sistem. Pri tome smanje vršnu potrošnju energije za klimatizaciju za više od 90 odsto i snižava račune za električnu energiju za hlađenje za više od 45 odsto. Za razliku od komercijalnih klima uređaja ESEAC odvaja odvlaživanje od aktivnog hlađenja pomoću sistema s tečnim desikantom (apsorbensom) koji direktno upija vlagu iz vazduha, a zatim koristi ultraefikasno indirektno isparivačko hlađenje kako bi se vazduh precizno rashladio.

Pročitajte još:

Ova metoda zahteva znatno manje energije čime se smanjuju operativni troškovi. Integrisano skladištenje energije omogućava sistemu da radi bez uključivanja kompresora tokom skupih vršnih sati potrošnje.

– Ciklus ESEAC-a odvaja i skladišti desikant i vodu, omogućavajući hlađenje i odvlaživanje na zahtev – rekao je Džejsn Vuds, jedan od pronalazača.

Simulacija rada

Jednogodišnja simulacija u Majamiju pokazala je da je dvadeset tonski ESEAC sistem smanjio potrošnju električne energije za hlađenje za 38 odsto, vršno opterećenje za 93 odsto, a godišnje troškove električne energije za 45 odsto. Tokom 15 godina, to predstavlja procenjenu uštedu od 165.000 dolara po jedinici.

Skladištenje podržava mrežu

Prebacivanjem potrošnje energije van vršnih sati, ESEAC smanjuje opterećenje električne mreže, pomažući elektrodistributerima da izravnaju krive potrošnje i smanje oslanjanje na skupa skladišta energije ili vršne elektrane. Izravnavanje potrošnje i smanjenje ukupne potrošnje oslobađa kapacitet mreže, čineći ga dostupnim za druge potrebe. To znači da ovaj uređaj može naći primenu i u obnovljivim izvorina energije, podržavajući njihovu integraciju u mrežu.

ESEAC sistemi se instaliraju širom Sjedinjenih Država što je pružilo potvrdu u stvarnom svijetu.

Jasna Dragojević

Novi EPS kalkulator potrošnje i za privredu

Foto: Jovana Jović

Privrednici Braničevskog i Podunavskog okruga, imali su priliku da se upoznaju sa novim kalkulatorom potrošnje za kupce na garantovanom i komercijalnom snabdevanju. Pomoću njega, svi mogu da izračunaju svoje troškove i uporede ih zavisno od toga koju opciju snabdevanja koriste.

Predstavnici Elektroprivrede Srbije, u regionalnoj privrednoj komori u Požarevcu, razgovarali su sa privrednicima o modelima ugovora o snabdevanju električnom energijom, posebno o novim modelima, kao i o tome šta znače pojmovi komercijalno, garantovano snabdevanje.

Kako je navedeno u saopštenju EPS-a, preduzetnici, mala i mikro preduzeća dobili su odgovore na pitanja o mogućnostima i načinima zaključenja ugovora na garantovanom snabdevanju, kao i sugestije o opcijama za optimizaciju odobrene snage u skladu sa potrebama preduzeća.

Pročitajte još:

Miloš Lazić, direktor Sektora za prodaju strateškim kupcima EPS-a, predstavio je šest različitih modela ugovora o snabdevanju električnom energijom, sa ciljem da se privredni subjekti informišu, upoznaju i imaju mogućnost izbora tipa ugovora koji najbolje odgovara njihovom proizvodnom procesu i profilu potrošnje električne energije.

Prema njegovim rečima, primenom novih modela, unapređenjem kvaliteta komunikacije i digitalizacijom usluga, EPS nastoji da ostane lider na tržištu električne energije u Srbiji. Otvaranjem garantovanog snabdevanja za preduzetnike, mala i mikro preduzeća EPS daje direktnu podršku maloj privredi.

Energetski portal

Uljana repica zauzima sve više površina u Srbiji, nedosatak kiše odlaže njenu setvu

Foto-ilustracija: Unsplash (James Baltz)

Optimalni rok za setvu uljane repice uveliko teče, ali mnogi proizvođači u Srednjem Banatu ovaj posao još odlažu, jer čekaju značajnije padavine.

Stručnjaci upozoravaju da je veoma bitno da ratari pre setve obrate pažnju na plodored, izbor parcele i sortimenta.

Poslednjih godina ova uljarica zauzima sve veće površine u Srbiji. Zemlja u Srednjem Banatu je nakon suše koju smo imali tokom leta i dalje suva i tvrda. Pripreme za setvu su otežane, pa mnogi proizvođači još nisu posejali uljanu repicu, iako optimalni rok za njenu setvu teče.

Među onima koji su ovaj posao uspeli da odrade je poljoprivrednik Nebojša Petkanić iz Elemira.

„Da bismo pripremili zemljište za setvu uljane repice radili smo podrivanje i dva tanjiranja. To uopšte nije bilo lako, jer je zemlja bila veoma tvrda. Ipak, nekako smo uspeli. Onda smo čekali padavine i čim smo dobili oko 25 litara kiše odmah smo posejali uljanu repicu. Ove godine smo za 20 odsto povećali površine pod ovom kulturom u odnosu na lane, a za toliko ćemo smanjiti površine pod kukuruzom”, govori Petkanić.

Za desetak dana biljke su uspele da niknu i sada se nalaze u fazi prvog stalnog para listova.

„Pošto se zemljište opet isušilo, najpotrebnije bi bilo da padne između 15 i 20 litara kiše, kako bi repica porasla i dobro se pripremila za zimu. Treba da odradimo i tretmane protiv korova kako bismo očistili njivu da bi biljka mogla bolje da se razvije”, dodaje Petkanić.

Nedostatak padavina odlaže setvu uljane repice u Srednjem Banatu

Setva se, kažu stručnjaci, odlaže do značajnijh padavina.

Tokom avgusta i septembra, zavisno od lokaliteta, u ovom regionu palo je između 23,6 i 44,6 litara po metru kvadratnom.

Pre setve proizvođači bi trebalo da obrate pažnju na nekoliko stvari, a jedna od njih je plodored.

„Zbog negativnog uticaja vremenskih uslova na kukuruz i suncokret došlo je do ranijeg uklanjanja useva sa parcela, pa su trenutno pored strnih žita, standardnog preduseva za uljanu repicu, opcije i okopavine. Nikako se ne preporučuje suncokret kao predusev, zbog velikog broja biljnih patogena čiji organi razmnožavanja ostaju u zemljištu i mogu značajno da ugroze uljanu repicu tokom vegetacije. Kukuruz može biti predusev samo ukoliko primenjeni herbicidi u kukuruzu ne utiču na rast i razvoj uljane repice”, objašnjava Snežana Parađenović, PIS RC Zrenjanin.

Pročitajte još:

Izbor parcele i sortimenta utiče na proizvodnju

Važan je izbor parcele, jer štetočine koje ugrožavaju uljanu repicu prezimljavaju na parcelama gde je bila prošlogodišnja proizvodnja, pa će tokom vegetacije migrirati na novoposejanim parcelama. Pažnju treba posvetiti i izboru sortimenta.

„Na našem terenu polako se uvodi tehnologija gajenja uljane repice sa većim razmakom red od reda kako bi se dobio veći prostor za razvoj bočnih grana koje su nosioci prinosa. Međutim, nemaju svi hibridi genetsku predispoziju za takav način gajenja”, upozorava Parađenovićeva.

Pre setve svakako je bitno uraditi analizu zemljišta kako bi se unela dovoljna količina hraniva ili da se ne pretera sa đubrenjem, ukoliko predusev nije iskoristio svo raspoloživo hranivo.

Prednosti uzgajanja uljane repice

Uljana repica je jedna od tri najznačajnije ratarske uljane vrste u Evropi i Srbiji.
„Njeno seme sadrži između 40 i 48 odsto ulja i između 18 i 23 procenata proteina. Osim za proizvodnju kvalitetnog jestivog ulja, koristi se i za ishranu domaćih životinja, u prerađivačkoj industriji i proizvodnji biogoriva. Ulje ove biljke čini više od 70 odsto sirovinske baze za biodizel u Evropi”, objašnjava dr Ana Marjanović Jeromela iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Gajenje uljanje repice ima višestruke prednosti.

„Sa stanovišta ekonomske isplativosti njena rana žetva, krajem juna, obezbeđuje brzu likvidnost, povrat uloženih sredstava i prihod”, dodaje Marjanović Jeromela.

Nakon uljane repice, navodi, zemljište je poboljšane strukture i obogaćeno organskom materijom.

„Uvođenje uljane repice u rotaciju useva doprinosi raznolikosti biljne proizvodnje i smanjenju pojave bolesti i korova. Zahvaljujući napretku u oplemenjivanju, nove sorte i hibridi imaju veću tolerantnost na sušu i izmrzavanje”, kaže Marjanović Jeromela.

Podseća da je uljana repica i medonosna biljka sa velikom produkcijom polena i nektara.

„Pčele rado posećuju njene žute cvetove, tako da pčelari sa repičine paše imaju prinos od 100 do 150 kilograma meda po hektaru, a ojačana pčelinja društva nakon uljane repice odnose na bagrem. Značaj pčela je izuzetno velik jer su oprašivači velikog broja biljnih vrsta, pa poljoprivrednici moraju strogo da se pridržavaju peporuka stručnjaka o primeni insekticita”, ističe Marjanović Jeromela.

Uljana repica je biljna vrsta sa tradicijom gajenja, ali i sa perspektivom gajenja u budućnosti u srpskoj poljoprivredi.

Poslednje tri godine beleži se nagli rast površina pod ovom kulturom, dok se prinosi održavaju na nivou od oko tri tone po hektaru.

Prošle sezone uljana repica bila je posejana na preko 48.000 hektara, što je za trećinu više u odnosu na godinu pre, a ostvarena je proizvodnja od oko 145.000 tona.

Izvor: RTS

EU donela nova pravila o zagađenju vode, ali uz velike propuste

Foto-ilustracija: Freepik (aleksandarlittlewolf)

Evropska unija postigla je važan sporazum o zagađenju vode i to gotovo tri godine nakon što je Evropska komisija predložila da se ažurira lista zagađivača koje države članice morati da prate i kontrolišu u površinskim i podzemnim vodama.

Sporazumom su dodatne nove supstance, među kojima su više pesticida (uključujući glifosat), određene PFAS supstance i po prvi put farmaceutski proizvodi, za koje će države članice biti obavezne da ih prate i ograničavaju.

Iako izgleda kao dobar potez na koji se dugo čekalo, Evropski biro za životnu sredinu (EEB) objavio je na svom zvaničnom sajtu da postoje veliki propusti.

Naime, države članice uspele su da odlože primenu novih standarda do 2039. godine, uz mogućnost produženja do 2045. godine. To znači da će efekti novih pravila biti odloženi decenijama.

Kako je istaknuto, postignut dogovor slabi princip nedozvoljenog pogoršanja stanja voda (non-deterioration principle), koji je postavljen Okvirnom direktivom o vodama (WFD). To je učinjeno kroz dva nova izuzetka koji dozvoljavaju kratkoročne negativne uticaje, kao i pogoršanje stanja voda nakon premeštanja vode ili sedimenata.

Pročitajte još:

Kler Bafert, starija savetnica za politiku u oblasti voda i adaptacije na klimatske promene u WWF-u, rekla je da dogovor predstavlja direktan napad na pristup čistoj vodi i životnu sredinu, dopuštajući kompanijama da ispuštaju više toksičnih supstanci u reke. Kako je dodala, neki industrijski lobiji i dalje pritiskaju Evropsku komisiju da oslabi osnovna pravila zaštite voda iz Direktive.

Stručnjaci iz više organizacija slažu se s tim stavom. Kako ističe Evropski biro za životnu sredinu (EEB), višestruka odlaganja usvajanja ažuriranih standarda za zagađenje voda ostavljaju malo vremena državnim organima da planiraju i uključe mere za suzbijanje novih zagađivača. Te mere treba da budu deo narednih Planova upravljanja slivnim oblastima (RBMP), koji treba da budu finalizovani do kraja 2027. godine.

Energetski portal

BiH u regionu prednjači po broju problema sa povišenim naponima

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrey Metelev)

Nezavisni operator prenosa sistema Bosne i Hercegovine (NOSBiH) vrši nadzor i upravljanje elektroenergetskim sistemom, a njihove nadležnosti i odgovornosti definisane su krovnim Zakonom o prenosu, regulatoru i operatoru električne energije u BiH, kao i Zakonom o osnivanju Nezavisnog operatora sistema za prenosni sistem.

Bojan Rebić, rukovodilac Sektora za upravljanje elektroenergetskim sistemom u realnom vremenu, otkriva sa kakvim se izazovima suočava rad sistema usled sve veće integracije obnovljivih izvora energije. Govori o tome kako ovi izazovi utiču na tržište električne energije, iz kojih zemalja se uvozi balansna energija, kao i šta očekuje elektroenergetski sistem u budućnosti.

Kako NOSBiH tehnički i operativno upravlja velikim dalekovodima i stanicama visokog napona?

Foto: Ljubaznošću Bojana Rebića

– Upravljanje elektroenergetskim sistemom u BiH vrši se iz Glavnog dispečerskog centra NOSBiH-a organizovanjem radnih aktivnosti 24/7. Pored Glavnog dispečerskog centra, NOSBiH, prema obavezama definisanim mrežnim kodovima ENTSO-E, poseduje i Rezervni dispečerski centar koji je opremljen svim potrebnim alatima i opremom neophodnom za upravljanje EES u slučaju gubitka Glavnog dispečerskog centra.

Upravljanje radom prenosnog sistema 400 kV i 220 kV i svih interkonektivnih 110 kV dalekovoda obavljano je izdavanjem direktnih naloga operativnom osoblju transformatorskih stanica i rasklopnih postrojenja. Upravljanje 110 kV dalekovodima, koji povezuju proizvodne objekte sa prenosnom mrežom, obavlja se indirektno, preko nadležnih centara za upravljanje proizvodnjom (CUP) elektroprivrednih preduzeća u BiH i nadležnih operativnih područja (OP) Elektroprenosa BiH, dok se upravljanje 110 kV dalekovodnim poljima koja su u vlasništvu korisnika (novih proizvodnih objekata) vrši daljinski sa SCADA/EMS sistema u DC NOSBiH.

Koordinisanim radom dispečerskih centara NOSBiH-a, Elektroprenosa BiH, elektroprivreda u BiH i susednih operatora sistema, dodatno se obezbeđuje pouzdan i stabilan rad elektroenergetskog sistema BiH. U koordinaciji sa regionalnim sigurnosnim koordinacionim centrom u Beogradu – SCC, vrše se redovne i dodatne analize sigurnosti EES-a dan unapred i unutardnevnim aktivnostima (day-ahead, intra-day). Analize se rade za svaki sat na spojenom modelu elektroenergetskog sistema kontinentalne Evrope i, u slučaju neispunjenja N-1 kriterijuma sigurnosti, primenjuju se dostupne preventivne i korektivne mere.

Nadzor i upravljanje prenosnim elektroenergetskim sistemom BiH vrši se pomoću SCADA/EMS sistema instaliranog u DC NOSBiH. SCADA/EMS sistem svake dve sekunde prikuplja i arhivira podatke iz svih transformatorskih stanica u BiH, ali i zone opservabilnosti susednih operatora sistema.

Pored SCADA/EMS sistema, koriste se i softverske aplikacije za prijavu dnevnih rasporeda, balansne usluge, odobravanje radova, dispečerski dnevnik i razmenu informacija na nivou ENTSO-E.

U FOKUSU:

Koliko je izazovno balansirati tržište električne energije u BiH i na koji način to radite?

– Balansiranje tržišta električne energije postaje sve zahtevnije i kompleksnije, te je podjednako bitan segment rada operativnog osoblja DC NOSBiH. Pre desetak godina balansiranje je bilo zanemarivo u poređenju sa upravljanjem prenosnim sistemom.

Integracijom velikog broja obnovljivih neupravljivih izvora, suočavamo se sa sve većim odstupanjima i brzim promenama proizvodnje, što dovodi do odstupanja u kontrolnoj oblasti BiH. Često u kratkom vremenskom roku imamo angažovanja balansnih usluga u suprotnim smerovima, što povećava troškove balansiranja. Na odstupanja utiču i cene električne energije na berzama u okruženju i Evropi.

U slučaju debalansa, NOSBiH svakodnevno nabavlja i angažuje balansnu energiju za pokrivanje deficita ili suficita električne energije. Za to koristi automatsku i ručnu rezervu za obnovu frekvence (aFRR i mFRR), koje nabavlja od registrovanih pružalaca. NOSBiH ima potpisane sporazume za nabavku balansne energije iz susednih sistema, uključujući SHB blok (Slovenija, Hrvatska, BiH), kao i prekograničnu razmenu tercijarne rezerve sa Srbijom i Crnom Gorom.

Kvalitet regulacije je bio dobar prethodnih godina, ali u 2024. i prvim kvartalima 2025. godine znatno je lošiji, što ukazuje na potrebu pronalaženja novih resursa za balansiranje.

Zbog očekivane veće integracije obnovljivih izvora i trenutnih poteškoća u EES BiH, NOSBiH je tražio modalitete za povećanje balansne rezerve u sistemu.

Prema Uredbi Evropske komisije (SOGL), operatori prenosnog sistema imaju pravo razmene energetskih odstupanja između različitih područja. Za NOSBiH trenutno je dostupna samo GCC (INOM) platforma, koju koriste EMS i CGES.

NOSBiH je u saradnji sa EMS-om i CGES-om analizirao mogućnosti priključenja na ovu platformu, što bi donelo tehničke i finansijske koristi. Sporazum je usaglašen, a čeka se saglasnost nadležnih institucija. Ovo bi bilo privremeno rešenje do mogućeg priključenja BiH panevropskoj platformi za automatsku razmenu energije (IGCC).

Koji su najveći izazovi za prenosnu mrežu BiH u narednim godinama?

– Najveći izazov svakog operatora prenosnog sistema u narednom periodu je kako obezbediti siguran i stabilan rad prenosnog sistema u trenutnom i budućem energetskom tranzitnom periodu.

Jedan od velikih problema u upravljanju u EES BiH predstavljaju povišeni naponi (problem za koji trenutno DC NOSBiH nema apsolutno nikakav mehanizam za regulaciju). Nažalost, u regionu prednjačimo sa problemom povišenih napona što zbog karaktera potrošnje u BiH, ali i iz razloga što su okolni prenosni sistemi radili na rešavanju problema povišenih napona odnosno regulaciji napona, ugradnji kompenzatorskih uređaja. Povišeni naponi mogu da dovedu do delimičnog ili totalnog raspada EES BiH, ali i regije. Elektroprenos BiH je u svojim investicionim planovima planirao ugradnju četiri kompenzatorska uređaja, usvojeni su i odobreni investicioni planovi i očekujemo pokretanje aktivnosti na nabavci i ugradnji odgovarajućih kompenzatorskih uređaja.

Drugi problem predstavljaju velike promene u prekograničnim tranzitnim tokovima, koje donose ozbiljne probleme u upravljanju. EES BiH je povezan u jedinstven prenosni sistem kontinentalne Evrope, što u većem vremenskom periodu doprinosi sigurnom i stabilnom radu EES BiH. Međutim, u pojedinim vremenskim periodima, zbog velikih tranzitnih tokova od istoka ka zapadu i obrnuto, a koji su direktno uzrokovani tržištem električne energije i integracijom velikog broja obnovljivih izvora u jugoistočnom delu Evrope, imamo velika preopterećenja kako na prekograničnim dalekovodima, tako i na internim dalekovodima i transformatorima. Navedeni problemi su bili i uzrok poslednja dva velika poremećaja koja su se desila 8. 1. 2021. godine, kada je došlo do razdvajanja prenosnog sistema kontinentalne Evrope na dva dela, i 21. 6. 2024. godine, kada smo imali veliki poremećaj u prenosnom sistemu BiH, Crne Gore, Albanije i dela Hrvatske.

U oba navedena slučaja EES BiH nije bio uzročnik poremećaja niti je mogao da spreči pojavu i širenje poremećaja. Na našu veliku radost, svi poremećaji koji su se desili u rekordnom roku su rešeni, dispečeri DC NOSBiH-a i susednih TSO-a su uspešno rešili poremećaj i izvršili resinhronizaciju Evrope dana 8. 1. 2021. za oko 40 minuta i restauraciju sistema prilikom black outa dana 21. 6. 2024. za oko dva sata.

Intervju vodila: Jasna Dragojević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE

Prva aplikacija za reciklažu koja nagrađuje građane stiže u Podgoricu

Foto-ilustracija: Unsplash (Steve Johnson)

Zeleni talas, u saradnji sa Crnogorskom komercijalnom bankom (CKB) i Coca-Cola HBC Crna Gora, organizuje do sada najveću ekološku akciju u Crnoj Gori. Akcija „Recikliraj doniraj, osvoji“ će se održati u Podgorici, ispred Univerzitetsko sportskog kulturnog centra, u periodu od 23. septembra do 23. novembra, svakog dana od 16 do 21 h. Tokom trajanja akcije biće postavljeni reciklomati sa nagradnim sistemom, a svi građani koji učestvuju imaće mogućnost da osvoje vredne nagrade.

Kao glavna novina uvedena je aplikacija Zeleni bod, koja funkcioniše po uzoru na depozitne modele iz Evrope i sveta, ali je prilagođena našim uslovima. Umesto povraćaja novca za ambalažu, građani za svaku recikliranu bocu ili limenku dobijaju bodove koje mogu zameniti za nagrade, popuste ili vaučere kod partnera. Građani se pozivaju da aplikaciju preuzmu i registruju pre dolaska na reciklomat, a detaljna uputstva za registraciju dostupna su na linku.

„Ova akcija je važan iskorak u našem cilju da građanima pružimo konkretan, jednostavan i motivišući način da brinu o životnoj sredini. Drago nam je što Podgorica postaje centar najveće ekološke inicijative u zemlji, a verujemo da će upravo građani glavnog grada dati primer celoj Crnoj Gori. Aplikacija Zeleni bod predstavlja pionirski model u zemlji, ali i primer dobre prakse koji može imati značajan uticaj u regionalnom kontekstu.“, izjavila je Jelena Rakčević ispred Zelenog talasa.

Pročitajte još:

„U CKB-u verujemo da društvena odgovornost počinje od lične odgovornosti. Akcijom „Recikliraj doniraj, osvoji“ želimo da motivišemo i edukujemo naše sugrađane, ali i kolege u banci, da reciklaža postane svakodnevna navika. Za svaku recikliranu flašu CKB donira dva centa, a od te donacije kupiće se reciklirane klupe za škole i vrtiće u Podgorici. Jedna flaša je mali korak. Zajedno, hiljade koraka pretvaramo u školska dvorišta koja su zdravija i lepša. Uz podršku Zelenog talasa gradimo zajednicu koja brine. Pozivam sve da preuzmu aplikaciju „Zeleni bod“, uključe se i pokažu snagu zajedništva. Tu smo za decu, za Podgoricu, za prirodu,“ rekao je Nemanja Đurašković, direktor Odeljenja za marketing, komunikacije i CRM u CKB-u.

„Za nas u Coca-Cola HBC Crna Gora poslovati održivo znači delovati konkretnim i merljivim akcijama. Kroz partnerstva sa lokalnim akterima i podršku ovakvim inicijativama podstičemo odgovornu upotrebu ambalaže i ponovno iskorišćenje resursa, uz stalnu podršku obrazovanju mladih i jačanju infrastrukture za odvojeno sakupljanje. Naš cilj je da pozitivno utičemo na zajednicu u kojoj radimo i da kroz dugoročna ulaganja i zajedničko delovanje pretvaramo male, svakodnevne korake u vidljive i važne promene”, kazao je Velimir Radojević, direktor Coca-Cola HBC Crna Gora.

CKB je obezbedila fond za nabavku klupa za obrazovne institucije u Podgorici, iz kojeg će se za svaku recikliranu bocu izdvojiti dva eurocenta. Na ovaj način, reciklaža direktno doprinosi uređenju školskih dvorišta i unapređenju obrazovnih prostora, dok istovremeno jača veza između zajednice i ekološki odgovornih kompanija.

Najaktivniji učesnik akcije, odnosno osoba koja donese najviše ambalaže tokom trajanja akcije, osvojiće iPhone 17. Zahvaljujući podršci Ambasade Savezne Republike Nemačke u Crnoj Gori, obezbeđena su sredstva za nabavku jednog reciklomata koji će biti dostupan kroz akciju.

Članak u celosti pročitajte ovde

Izvor: RTCG

Javni konkurs: 25 miliona dinara za kapitalna ulaganja u zaštićenim područjima Vojvodine

Foto-ilustracija: Unsplash (jeffrey eisen)

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, raspisao je Javni konkurs za dodelu budžetskih sredstava radi finansiranja ili sufinansiranja projekata za kapitalna ulaganja, koja realizuju upravljači zaštićenih područja na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.

Ukupan iznos planiranih sredstava za dodelu po ovom javnom konkursu je 25.000.000 dinara, a pravo na učešće imaju upravljači zaštićenih područja: nacionalni park, specijalni rezervat prirode, predeo izuzetnih odlika, park prirode i zaštićeno stanište.

Podnosilac prijave može da podnese jednu prijavu vezano za jedno zaštićeno područje na javni konkurs.

Pročitajte još:

Isključena je mogućnost korišćenja sredstava onim subjektima koji su pravosnažnom sudskom odlukom obavezani na povraćaj sredstava dodeljenih u prethodnom periodu kao učesnicima konkursa za dodelu sredstava iz budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine.

Rok za dostavu prijava je 7. oktobar 2025. godine, a više o potrebnoj dokumentaciji, načinu podnošenja prijave i kriterijumima za dodelu sredstava, pročitajte ovde.

Energetski portal

Slovenija postavlja ambiciozan klimatski cilj do 2040. godine

Foto-ilustracija: Pixabay

Slovenija ima cilj da do 2040. godine smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 90 odsto, saopštio je Bojan Kumer, ministar za životnu sredinu, klimu i energiju na zasedanju Veća za životnu sredinu EU.

Kako ističe, ovaj cilj je naučno utemeljen, usklađen sa Pariskim sporazumom i ključan za očuvanje vodeće uloge EU u globalnom klimatskom delovanju. Navodi i da je klimatska akcija za Sloveniju strateški interes, jer se zemlja zagrijava brže od evropskog proseka i spada među najviše pogođene zbog klimatskih šteta.

— Za Sloveniju klimatska akcija nije samo obaveza prema životnoj sredini, već ključ za osiguranje konkurentnosti, veće otpornosti i energetske nezavisnosti — naglasio je ministar Kumer.

Na zasedanju su ministri raspravljali o predlogu izmjne Evropskog klimatskog zakona i o pripremi novog nacionalno određenog doprinosa (NDC), koji EU mora predati pre konferencije COP30, koja se održava u novembru. Oba procesa su ključna za određivanje buduće dekarbonizacijske strategije, jer će usmeravati politike do 2040. godine i postaviti okvir za među cilj do 2035.

Pročitajte još:

U raspravi o novom NDC ministar Kumer je naglasio da doprinos mora biti čvrsto utemeljen u Evropskom klimatskom zakonu, zasnovan na nauci i usvojen još pre COP30.

— Samo na taj način EU će očuvati kredibilitet i vodeću ulogu u međunarodnim pregovorima, te istovremeno podstaći druge velike zagađivače da preuzmu ambicioznije obaveze — dodao je on.

Važno je da proces pripreme novog NDC i dogovor o cilju za 2040. godinu ostanu usko povezani. Usvajanje Izjave o NDC-u važno je i s aspekta nastupa EU na Klimatskom vrhu Skupštine UN-a. 

Ove godine 30. Konferencija stranaka (COP30) će se usmeriti na ublažavanje klimatskih promena i ažurirane obaveze, posebno na nacionalno određene doprinose (NDC) za 2035. godinu, koje strane moraju dostavljati svakih pet godina prema Pariskom sporazumu. Rok za podnošenje NDC-a je septembar 2025.

Energetski portal

Zrenjanin gradi poziciju lidera održivog razvoja: ESG Lab i intermodalni terminal kao strateški projekti

Foto: Grad Zrenjanin

U Zrenjaninu je održana četvrta radionica ESG Lab-a u organizaciji Konfindustrije Srbija i partnera, posvećena „G” komponenti ESG-a – korporativnom upravljanju, transparentnosti i usklađenosti sa zakonodavnim i tržišnim zahtevima.

Gradonačelnik Zrenjanina, Simo Salapura, naglasio je značaj privredne saradnje Srbije i Italije, posebno kada je reč o stalnom rastu uvoza i izvoza i poslovanju italijanskih kompanija u gradu.

– Ovo je ujedno prilika da i ostalim privrednicima iz industrije Italije prenesemo iskustva koja postoje u Zrenjaninu i pozovemo ih da investiraju ovde. Druga veoma važna stvar i jedna od tema današnjeg skupa, jeste nova investicija vredna preko 20 miliona evra, u pitanju je intermodalni terminal koji doprinosi ne samo zaštiti životne sredine, već i privlačenju novih investitora u naš grad. Biće to jedno novo železničko čvorište kad je u pitanju grad Zrenjanin i sve ono sa čime se i politika razvoja grada uklapa sa razvojnom politikom i strateškim ciljevima Vlade Republike Srbije koje je naša država zacrtala – rekao je Salapura.

Foto: Grad Zrenjanin

Predsednik Danubia Holdinga i prvi potpredsednik Konfindustrije Srbija, Erih Košuta, istakao je da investicija u Zrenjanin ima strateški karakter.

– Želimo da rasteretimo drumski saobraćaj i preusmerimo što veći deo tereta sa kamiona na železnicu, čime se postiže veća efikasnost, brzina i održivost transporta. Na taj način, doprinosimo jačanju ekološki prihvatljivih rešenja i daljem povezivanju Srbije sa regionalnim i evropskim logističkim tokovima i zelenim koridorima – naglasio je Košuta.

Radionici su prisustvovali i predstavnici privrede i akademske zajednice. Jelena Perović iz Deloittea govorila je o ulozi korporativnog upravljanja u ESG standardima, dok je Ruđero Ronki iz SIAD grupe predstavio teme sajber bezbednosti i EU direktivu NIS2.

Pročitajte još:

Marko Popović iz Danubia Holdinga govorio je o optimizaciji lanaca snabdevanja kroz održivost, a prof. dr Kosta Jovanović sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu istakao značaj saradnje sa univerzitetima i primene novih tehnologija.

Na skupu je ocenjeno da projekti poput ESG Laba i izgradnje intermodalnog terminala predstavljaju dobar primer kako inovacije, održivost i infrastruktura mogu da se razvijaju u sinergiji, stvarajući novu vrednost za privredu i društvo.

ESG Lab radionice Konfindustrija Srbija organizuje od 2024. godine u saradnji sa stručnim partnerima, među kojima su Banca Intesa, Bureau Veritas, Business Intelligence Institute, Deloitte, Sekulović Law Office i SIAD Group.

Konfindustrija Srbija, osnovana 2012. godine, danas okuplja više od 200 italijanskih i domaćih kompanija, predstavljajući ključnu adresu za privrednike iz Italije koji u Srbiji traže partnere i mogućnosti za razvoj poslovanja.

Energetski portal

Rezultati projekta RESET: Obrazovanje i veštine za obnovljivu energetsku budućnost Zapadnog Balkana (2023–2025)

Foto-ilustracija: Unsplash (Evgeniy Alyoshin)

Da li ste znali da je na Zapadnom Balkanu intenzitet ugljenika više od pet puta veći nego u EU i da se većina domaćinstava i dalje greje na ugalj, naftu ili tradicionalno ogrevno drvo? Ova zavisnost ne samo da čini region jednim od najintenzivnijih po emisiji ugljenika u Evropi, već i povećava ranjivost za energetsko siromaštvo, zdravstvene rizike i ekonomsku nestabilnost. Da bi se ovo rešilo, Zelena agenda za Zapadni Balkan, pokrenuta 2020. godine, postavila je jasan cilj: smanjenje emisija CO₂, smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva i prelazak na obnovljive izvore energije. Ali postoji prepreka – bez kvalifikovanih radnika i modernih obrazovnih sistema, ova tranzicija ne može uspeti.

Tu na scenu stupa RESET – Renewable Energy Services in Education and Training projekat. Projekat je sproveo ERI SEE – Inicijativa za reformu obrazovanja Jugoistočne Evrope, uz podršku nemačke razvojne saradnje GIZ i po nalogu nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), u okviru Regionalnog klimatskog partnerstva. RESET je predstavljao dimenziju obrazovanja i veština u širem regionalnom projektu Zelena agenda: Dekarbonizacija elektroenergetskog sektora na Zapadnom Balkanu.

Dok je Zelena agenda za Zapadni Balkan postavila pravac i dugoročne ciljeve energetske tranzicije, RESET projekat se fokusirao na njihovu konkretnu primenu u sektoru stručnog obrazovanja i obuka. Razvijanjem nastavnih materijala, jačanjem sistema stručnog obrazovanja i obuka (VET), te podrškom školama, nastavnicima i učenicima, RESET je doprineo tome da tranzicija na obnovljive izvore energije ne bude samo pitanje novih tehnologija i infrastrukture, već i ljudi i veština koje će oblikovati energetsku budućnost regiona.

Pročitajte još:

Tokom dve godine (2023–2025), RESET tim je radio u šest ekonomija Zapadnog Balkana – Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu*, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji – i ostvario konkretne, trajne rezultate:

  • Nastavni materijali (Teaching and Learning Materials – TLM): Prvi put su razvijeni regionalni nastavni materijali za dva ključna područja u sektoru obnovljive energije – Instalacija i održavanje solarnih fotonaponskih sistema i Instalacija i održavanje električne opreme u vetroelektranama. Ovi praktični i moderni vodiči, sa brojnim video-materijalima, vežbama i primerima, objavljeni na crnogorskom, albanskom, makedonskom i srpskom jeziku, sada su dostupni stručnim školama i centrima za obrazovanje odraslih širom regiona. Materijali su dostupni za preuzimanje na sledećem linku.
  • Akcioni plan: RESET je 2025. godine koordinisao izradu Regionalnog akcionog plana – Podrška obrazovanju i obukama za sektor obnovljive energije. Ovaj strateški dokument daje ministarstvima, agencijama i drugim relevantnim institucijama putokaz za usklađivanje aktivnosti sa potrebama tržišta rada u sektoru obnovljive energije, osiguravajući podršku energetskoj tranziciji.
  • Podizanje svesti i promocija na regionalnom i nacionalnom nivou: Kroz dve regionalne EduEnergy konferencije, 12 nacionalnih događaja i ciljanu medijsku kampanju, RESET je povezao obrazovne institucije, privredu, kreatore politika i širu javnost, pokazavši da su karijere u obnovljivoj energiji ne samo neophodne, već i privlačne, rodno i socijalno inkluzivne i usmerene ka budućnosti.

Prva EduEnergy konferencija: Izgradnja mostova za održivo energetsko obrazovanje (mart 2024) bavila se izazovima u energetskom sektoru i veštinama potrebnim za podršku zelenoj tranziciji, uz učešće preko 200 učesnika iz regiona.

Druga konferencija, EduEnergy 2.0: Ka oblikovanju budućnosti energetske tranzicije na Zapadnom Balkanu (oktobar 2024), fokusirala se na ulogu obrazovanja u energetskoj tranziciji, istražujući potrebe tržišta rada, socijalnu održivost i rodnu ravnopravnost. Obe konferencije obezbedile su regionalne platforme za dijalog, razmenu i usklađivanje obrazovnih sistema i energetskog sektora, naglašavajući da je razvoj veština kamen temeljac zelene tranzicije.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jonny Clow)

Dodatno, između aprila i juna 2025. organizovano je dvanaest nacionalnih događaja u svim ekonomijama Zapadnog Balkana. Ovi događaji su okupili predstavnike stručnih škola i obrazovanja odraslih, predstavili nove regionalne nastavne materijale za solarnu i vetroenergiju i istakli potrebe tržišta rada, rodne aspekte i mogućnosti finansiranja. Uključivanjem obrazovnih institucija, stručnjaka i kreatora politika na nacionalnom nivou, događaji su ojačali saradnju sa energetskim sektorom i direktno promovisali karijere u obnovljivoj energiji.

Od svog početka u Budvi u novembru 2023. do finalnog Akcionog plana u septembru 2025, RESET je pokazao šta regionalna saradnja može da postigne: nove nastavne alate, zajednički set predloženih akcija i snažnije mostove između škola i tržišta rada.

Ali priča se ovde ne završava. Održivost RESET projekta zavisi od toga kako će se njegovi rezultati prenositi dalje: kroz nastavnike koji donose obnovljivu energiju u učionice, kroz učenike koji nove veštine pretvaraju u buduće karijere i kroz kreatore politika koji stvaraju okvire za podršku radnoj snazi budućnosti.

Sledeći korak je nadogradnja postavljenih temelja. To znači ostati povezan u regionu, podsticati jača partnerstva između škola, privrede i vlada, osigurati da finansiranje nastavi da podržava zeleno obrazovanje i održati tranziciju inkluzivnom kako niko ne bi bio zapostavljen.

Uz ove korake, Zapadni Balkan može brže krenuti ka čistoj, konkurentnoj i pravednoj energetskoj budućnosti – a svako ima svoju ulogu u tom putovanju.

Saznate više o projektu i rezultatima na ovoj strani.

Izvor: ERI SEE

* Ovaj naziv je bez prejudiciranja statusa i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o deklaraciji o nezavisnosti Kosova.

1...192021...1,673Page 20 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs