Napravljeni senzori koji bi značajno mogli da uštedete vodu za navodnjavanje

14.02.2023

Pametni elektronski senzori tla mogli bi da obezbede poljoprivrednicima da isporučuju prilagođene doze vode za svoje useve, što bi dovelo do uvećanja proizvodnje hrane uz uštedu vode.

Istraživači sa Univerziteta Nauke i tehnologije Kralj Abdulah su razvili brz i osetljiv senzor vlage u zemljištu, u čijem srcu se nalazi metalno-organski okvir (MOF) sa veoma visokim afinitetom prema vodi.

Svima je poznato da je efikasna upotreba vode važna poljoprivrednicima koji rade na tome da obezbede što više hrane i to u uslovima klimatskih promena. Istraživači navode da upravljanje navodnjavanjem može pomoći u poboljšanju kvaliteta useva, smanjenju poljoprivrednih troškova i očuvanju vode, a upravo ovi visoko osetljivi i selektivni senzori vlage u tlu nude potencijal za poboljšanje procesa upravljanja vodom.

Pročitajte još:

Ovaj metalno – organski okvir je zapravo visoko porozni sintetički materijal sa unutrašnjom strukturom nalik kavezu koja se može prilagoditi da zadrži specifične male molekule, uključujući vodu.

Kako se navodi u istraživanju MOF-ovi su odabrani na osnovu njihove hidrolitičke stabilnosti, kapaciteta vode i upijanja vode. Tim je obložio metalno-organski okvir mikrosenzorom sa interdigitalnim elektrodama koji se može proizvesti inkjet štampom ili laserskim graviranjem. Kada je ovaj senzor umetnut u vlažno tlo, vazduh u MOF-u je istisnut vodom, a taj proces se može detektovati i meriti.

Istraživači su ovaj uređaj testirali na glinovitim i ilovastim peskovitim tipovima zemljišta, što može pokazati značajne razlike u teksturi i kapacitetu zadržavanja vode. U planu je da dizajniraju i razviju prenosiv prototip ovog senzora vlage u zemljištu zasnovanog na MOF-u koji se lako može koristiti za merenja na terenu.

Energetski portal

Pomoć EU od 165 miliona evra za energetski sektor Srbije

14.02.2023

novac_biljka — Foto-ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

Finansijski sporazum za paket energetske podrške Evropske unije Srbiji, vredan 165 miliona evra, danas su potpisale ministarka za evropske integracije u Vladi Republike Srbije Tanja Miščević i zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva.

Sporazum je potpisan u Nacionalnom dispečerskom centru „Elektromreže Srbije”, a događaju su prisustvovali i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre, potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović i generalni direktor „Elektromreža Srbije” Jelena Matejić.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je ovo veliki i važan dan za našu zemlju, s obzirom na to da smo samo u jednom danu dobili na poklon od EU jedan odsto naših predviđenih prihoda za godišnji budžet.

Podrška Zapadnom Balkanu u sferi energetike iznosiće ukupno milijardu evra kroz dva paketa pomoći, podsetio je predsednik i dodao da je pomoć koja je danas potpisana u okviru paketa od 500 miliona evra za ovaj region.

,,Smatramo da je važno ne samo da nastavimo saradnju sa EU, već i da ubrzamo evropski put, radimo na vladavini prava i daljoj demokratizaciji društva i sve ono što znači građanima Srbije bolji život’’, poručio je predsednik.

Prema njegovim rečima, naša robna razmena sa EU iznosila je približno 40 milijardi evra, što je rast od 27,7 odsto u odnosu na 2021. godinu i predstavlja 59 odsto naše ukupne robne razmene sa svetom.

Izvoz Srbije u EU dostigao je gotovo 18 milijardi evra, a vrednost uvoza je 21,4 milijarde evra, precizirao je predesnik Vučić i napomenuo da je razmena prehrambenih proizvoda iznosila 4,58 milijardi evra, od čega imamo suficit od 300 miliona evra.

Pročitajte još:

On je objasnio da je od prelaznog trgovinskog sporazuma iz 2009. zaključno sa 2022. godinom naša robna razmena sa EU porasla četiri puta, izvoz čak 5,4 puta, odnosno 14,5 milijardu evra, i dodao da od toga isplaćujemo ceo javni sektor i gradnju infrastrukturnih objekata.

Evropska unija je, kako je napomenuo, u okviru investicionog okvira za Zapadni Balkan opredelila i 55 miliona evra bespovratno za pripremu i 604 miliona evra za realizaciju projekata.

Šef Delegacije EU u Srbiji Žiofre rekao je da je Finansijski sporazum za paket energetske podrške konkretan primer solidarnosti EU prema Srbiji i njenim građanima, koji će pomoći ranjivim porodicama i preduzetnicima da se izbore sa energetskom krizom, omogućiti energetsku bezbednost Srbije, podržati energetsku mapu puta i ciljeve na njoj, kao i tranziciju na zelenu energiju.

On je poručio da postoji puna i nedvosmislena posvećenost Evropske unije Zapadnom Balkanu, uključujući Srbiju.

To su jednoglasno potvrdili evropski lideri u decembru na samitu u Tirani, ali to nisu samo reči već postoje i dela, kao i sredstva kojima se ona postižu, objasnio je šef Delegacije EU.

Reč je o sporazumu kojim je našoj zemlji predviđena pomoć kako bi se lakše izborila sa aktuelnom energetskom krizom. Novac se stavlja na raspolaganje za sprovođenje energetske mape puta Vlade Srbije, koja opisuje na šta bi trebalo da se potroše sredstva EU, navodi se na sajtu Vlade Republike Srbije.

Plan sadrži veći broj mera, kao što su davanje subvencija za ugrožena domaćinstva, a zahvaljujući tome tokom ove godine biće zaštićen najmanje isti broj domaćinstava kao i 2022. godine. Predviđeno je da taj broj postepeno poraste na 190.000 domaćinstava do kraja 2023. godine.

Druga mera predstavlja zaštitu malih i srednjih preduzeća od visokih cena struje kako bi im se pomoglo da nastave sa radom uprkos visokim cenama električne energije. Od toga će imati podršku najmanje isti broj preduzeća kao i prethodne godine, odnosno najmanje 70.000.

Treća mera je ušteda energije kroz podsticaj potrošačima električne energije, a četvrta povećana konkurencija na tržištima gasa i električne energije, što podrazumeva razdvajanje i sertifikaciju svih operatera gasa, otvaranje tržišta gasa i sprovođenje aukcija za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora.

Peta mera je energetska bezbednost koja podrazumeva sufinansiranje projekata i usvajanje investicionih planova u elektroenergetskom, naftnom i gasnom sektoru.

Šesta mera se odnosi na promovisanje energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, a podrazumeva šemu subvencija domaćinstvima u stambenim zgradama sa više porodica za sprovođenje mera energetske efikasnosti i subvencinisanje solarnih panela, toplotnih pumpi za privatne kuće, mala i srednja preduzeća i javne zgrade.

Energetski portal

Đedović: Neophodno završiti potpunu reorganizaciju u JP „Srbijagas“

14.02.2023

gas — Foto-ilustracija: Pixabay (Alexandra_Koch)

Foto: Emilija Jovanović-Ministarstvo rudarstva i energetike

O reformama u gasnom sektoru, investicijama i planovima poslovanja tog preduzeća u tekućoj i narednim godinama razgovarali su Dubravka Đedovi, ministarka rudarstva i energetike i Zoran Jovčić, v.d. direktor preduzeća „Transportgas Srbija“.

Ministarka je istakla da će ovu godinu obeležiti reforme i značajne investicije u energetskom sektoru kao i da je potrebno završiti reorganizaciju JP „Srbijagas“.

„Neophodno je da završimo potpunu reorganizaciju JP „Srbijagas“ koju smo započeli prenošenjem vlasništva nad “Transportgasom” sa “Srbijagasa” na Republiku Srbiju. “Transportgas” je danas nezavisni operator transportnog sistema ali moramo da ispunimo sve zadatke iz Akcionog plana kako bismo uspešno sproveli reforme u gasnom sektoru”, objasnila je ministarka.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima ove jeseni biće završena izgradnja gasne interkonekcije između Srbije i Bugarske koja je od strateške važnosti za našu državu.

“Njenom izgradnjom ćemo diversifikovati snabdevanje gasom iz drugih izvora, dok se planira gasna interkonekcija sa Severnom Makedonijom. Nastavićemo sa redovnom komunikacijom sa “Transportgasom” kako bismo u rokovima realizovali projekte u gasnom sektoru”, rekla je Đedović, navodi se u saopštenju.

Jovičić je istakao da resorno Ministarstvo pruža podršku preduzeću u procesu razdvajanja sa „Srbijagasom“ i da će biti partner drugim gasnim preduzećima kako bi se ubrzano sprovela gasifikacija u zemlji.

Energetski portal

U kojim gradovima je odobreno najviše energetskih olakšica

14.02.2023

novac — Foto-ilustracija: Pixabay (Bru-nO)

Uredbom o energetski ugroženom kupcu olakšana je procedura i proširena lista korisnika koji mogu da dobiju popuste na račune za struju, gas i daljinsko grejanje. Cilj je da olakšice stignu do 190 hiljada ugroženih građana, ali je to pravo ostvarila tek trećina od tog broja.

U januaru najviše energetskih olakšica odobreno je na području Užica, Vranja, Novog Pazara, Sombora, Leskovca. U Beogradu samo dve hiljade. U Prokuplju je bilo 100 zahteva manje nego u istom mesecu lane.

„Do sada je stiglo 550 prijava za status energetski povlašćenog kupca za električnu energiju. Zahtevi su pristigli kako sa teritorije grada tako i sa seoskog područja. Odziv bi mogao da bude mnogo veći s obzirom da je država pojednostavila proceduru“, kaže Marko Kostadinović, član Gradskog veća Prokuplja.

Pročitajte još:

Besplatnih do 250 kilovat sati mesečno, do 770 kubika gasa u grejnoj sezoni ili do 60 posto umanjenja računa za daljinsko grejanje mogu dobiti primaoci – socijalne pomoći, roditeljskog dodatka, tuđe nege i pomoći, ali i druge porodice u zavisnosti od prihoda i broja čalnova.

„Građani sa ugroženim zdravstvenim stanjem mogu da apliciraju, i seoska domaćinstva sada imaju promenjen način apliciranja – više se ne gleda da li imaju više nekretnina, sada se gleda mesečni prihod seoskog domaćinstva“, rekao je Milan Aleksić, pomoćnik ministarke energetike.

Zahtev za sticanje statusa energetski ugroženog kupca je besplatan a predaje se gradskoj upravi. Mali odziv je posledica nedovoljne obaveštenosti građana, pa u Ministarstvu energetike pozivaju lokalne službe da pojačaju informisanje potrošača o povlasticama.

„Upotrebićemo mehanizme gde ćemo uz pomoć drugih institucija kontrolisati opštine da li se na pravi način primenjuje uredba i da li pomoć dolazi do ljudi kojima je ona potrebna“, kaže Aleksić.

Dešava se i da građani nemaju sva dokumenta što usporava proces odobrenja zahteva. Trebalo bi da se zna da neke potvrde elektronski mogu da pribave i same gradske službe.

Izvor: RTS

HEP najavljuje više od 200 solarnih elektrana širom Hrvatske do 2025. godine

13.02.2023

solar-power- — Foto-ilustracija: Pixabay

Hrvatska elektroprivreda (HEP) nedavno je u rad pustila solarnu elektranu snage 215 kW koja se nalazi u krugu Termoelektrane-toplane Sisak, dok su u toku pripreme za puštanje u probni rad elektrane snage 200 kW u Termoelektrani-toplani Osijek.

HEP grupa integrisanjem ove dve solarne elektrane u sistem sada ima 63 ukupne snage 2,7 MW.

Kako najavljuju iz ovog preduzeća uskoro počinje novi ciklus investicija koji bi trebalo da bude realizovan do kraja 2025. godine i tada će više od 200 solarnih elektrana biti postavljeno na HEP-ovim objektima.

“Svaki novi proizvodni objekat korak je napred ka ispunjenju ciljeva koje je zacrtala vlada kada je reč o postizanju energetske nezavinosti koja se temelji na obnovljivim izvorima energije. Plan je da to leta u pogonu imamo deset velikih neintegrisanih solarnih elektrana, a do 2030. godine u vetru i suncu čak 700 megevata snage”, rekao je Frane Barbarić, predsednik Uprave Hrvatske elektroprivrede.

Pročitajte još:

Solarne elektrane u Sisku i Osjeku sufinansirao je Fond za zaštitu okoline i energetsku efikasnost, a bespovratna sredstva dodeljena su u okviru Progama dodele podrške male vrednosti u oblasti zaštite okoline, energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, navodi se na sajtu ovog preduzeća.

Robert Krklec, direktor HEP Proizvodnje podsetio je da se u krugu hidroelektrane Dubravka zavšrava izgradnja najveće solarne elektrane u Hrvatskoj.

Energetski portal

Zapadni Balkan: Stručnjaci i predstavnici nevladinih organizacija pozivaju na uključivanje novih reka u Emerald mrežu

13.02.2023

© Predrag Ilić-min — Foto: Predrag Ilić (reka Pčinja)

Grupa stručnjaka i nevladinih organizacija iz 11 zemalja danas je objavila listu 88 prioritetnih reka za zaštitu i pozivaju zemlje Zapadnog Balkana koje su potpisnice Bernske konvencije za proširivanje Emerald mreže u regionu.

Emerald mrežu uspostavio je Savet Evrope 1989. godine prema Konvenciji o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa (Bernska konvencija), a čine je područja od posebne važnosti za zaštitu prirode kako bi se očuvale biljne i životinjske vrste u njihovim prirodnim staništima.

Kao potpisnice Bernske konvencije, Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija započele su uključivanje u Emerald mrežu 2011. godine kada su predložile mali broj područja za zaštitu. Ipak, do danas nijedna od zemalja nije proširila taj spisak – većina područja nema nikakvu zaštitu prema nacionalnom zakonodavstvu, niko ne upravlja područjima niti je osigurano sistemsko prikupljanje podataka ili neophodnih resursa. Zbog svega toga, većina reka i ribljih vrsta još uvek nije zaštićena.

Pročitajte još:

Spisak reka koji je objavljen danas, rezultat je „Emerald Green“ seminara koji je organizovala nevladina organizacija CEE Bankwatch Network u decembru 2022. godine. Učesnici tog seminara prikupili su relevantne naučne podatke o pojedinim ribljim vrstama i njihovim staništima na osnovu kojih je pripremljen spisak reka koje bi trebalo uključiti u Emerald mrežu.

Zapadni Balkan je globalno važno žarište biološke raznovrsnosti, posebno kada je reč o slatkovodnim vrstama i staništima. Planinski lanci, reke, jezera i obala predstavljaju dom brojnim ugroženim vrstama i važna su staništa za mnogobrojne endemske vrste koje ne žive nigde drugde. Kada se uporede sa ostatkom Evrope, većina reka u regionu je u dobrom ili izrazito dobrom stanju, a mnoge su idealni kandidati za zaštitu, što je prepoznao i danas objavljeni spisak.

Foto: Organizacija za političku ekologiju Polekol i inicijativa Pravo na vodu

Andrey Ralev, stručnjak za biološku raznovrsnost, CEE Bankwatch Network: „Zaštita reka i dobra implementacija Emerald mreže dugotrajan je proces koji zahteva saradnju između vlada, stručnjaka, nevladinih organizacija i lokalnih zajednica. Naš predlog, koji se temelji na iscrpnim naučnim podacima o ribljim vrstama u regionu, važan je doprinos tom procesu. Sledeći korak je podrška vladama u regionu u pripremi službenih predloga za nova Emerald područja.“

Nataša Milivojević, predsednica Ekološkog udruženja Rzav: „Okupljanje stručnih lica koji su svojim dugogodišnjim radom pokazali da raspolažu izuzetno vrednim podacima o biološkom diverzitetu u regionu, pokazuju da je seminar bio sjajna ideja koja će svakako predstavljati mehanizam za ohrabrivanje i podsticanje donosioca odluka za brže proglašenje Emerald područja i njihovo održivo upravljanje.“

Strahinja Macić, pravni stručnjak, Organizacija za političku ekologiju Polekol i inicijativa Pravo na vodu: „Srbiju karakteriše velika genetička, specijska, ekosistemska i predeona raznovrsnost i kao deo Balkana predstavlјa jedan od šest centara evropskog biodiverziteta. Međutim ovu prirodnu raznovrsnost tek svojim malim delom obuhvataju Emerald područja, koja su od velike važnosti za zaštitu i očuvanje divlјih bilјnih i životinjskih vrsta i njihovih staništa. Nova Emerald područja nisu predložena od 2011. godine, zato ishode seminara smatramo dragocenim i dobrom osnovom za predloge novih područja, sa posebnim akcentom na rečne slivove prekograničnih vodotokova.“

Izvor: Organizacija za političku ekologiju Polekol i inicijativa Pravo na vodu

Energija je ženskog roda – žene moraju da imaju veću ulogu u energetici

13.02.2023

solar_panels_solarni_paneli_solar_energy_solarna_energija — Photo-illustration: Unsplash (Mariana Proenca)

O ženama u sektoru Energetike, ali i njihovom položaju sa aspekta rodne ravnopravnosti i tome koliko ih ima u upravnim i nadzornim odborima kompanija razgovaralo se na konferenciji „(Zelena) Energija je ženskog roda“ koju je organizovalo Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije.

Prema istraživanju „Stavovi građanki o zelenoj energiji u Republici Srbiji“ koje je sproveo Centar za kreiranje politika i strategija za potrebe Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije, tek svaka peta mlada građanka u Srbiji smatra da žene imaju poslovnu budućnost u industriji obnovljivih izvora energije i da će žene biti predvodnice zelene tranzicije.

Ambasador Kanade Džajls Norman rekao je da to stav koji moramo da promenimo, i da žene moraju da imaju veću ulogu u sektoru obnovljih izvora energije. Kako je rekao u sektoru OIE dominiraju muškarci, ali da mora doći do promena.

Pročitajte još:

Učesnice panela „Uloga i značaj žena za razvoj energetike i OIE sektora – institucionalni pogledi“ i „OIE kao sigurna poslovna i karijerna budućnost žena – iskustva liderki i istraživačke perspektive“ govorile su o svojim iskustvima tokom školovanja i kasnije u poslu. Kako su istakle nije bilo puno predrasuda okoline i uglavnom su uvek nailazile na podršku kolega. Složile su se u tome da je potrebno više žena u sektoru obnovljivih izvora energije i pozvale su sve mlade devojke koje se dvoume oko zanimanja da slobodno “zakorače u ovaj sektor”.

Na konferenciji je premijerno emitovan film „Ja sam žena i radim u sektoru OIE“, četiri junakinje otkrile su kako su se odlučile da karijeru grade u sektoru obnovljivih izvora energije, sa kakvim izazovima se suočavaju prilikom projektovanja vetroparkova i održavanja hidrocentrala, ali i šta bi savetovale mladim devojkama koje tek razmišljaju o studijama.

Projekat „Put do većeg učešća žena u sektoru OIE“ sprovodi Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije uz podršku Ambasade Kanade. Cilj projekta je promocija žena koje rade u sektoru OIE kako bi se motivisale mlade devojke da karijeru grade u ovoj oblasti.

Energetski portal

Vazduh: Beograd jutros među najzagađenijim glavnim gradovima na svetu

13.02.2023

industry-zagađenje-vazduh — Foto-ilustracija: Pixabay

Prema podacima koji su ažurirani u 11 časova na sajtu IQAir, govoreći o zagađenosti vazduha glavnih gradova u celom svetu, Beograd se nalazi na petom mestu.

Prosek dobijen u 11 časova na osnovu svih gradova u Srbiji, dovodi našu zemlju na 11. mesto prema najvećoj zagađenosti vazduha na svetu.

Najzagađeniji vazduh u Srbiji u tom satu bio je u Zaječaru, dok za njim idu Niš, Novi Pazar, Smederevo, Valjevo, Pančevo i Beograd.

Pročitajte još:

Prema podacima Svetskog projekta kvaliteta vazduha, u Zaječaru je vazduh ocenjen bio kao opasan, u Nišu kao veoma nezdrav, a u ostalim gradovima kao nezdrav.

Među državama koje imaju u proseku najzagađeniji vazduh, ovog jutra našle su se na prvom mestu Čad, ali i Indija, Španija, BiH, Kina, Tajland i druge.

Energetski portal

Atipična zima u Srbiji – da li su voćke preživele?

13.02.2023

drvo-pupoljak-kajsija — Foto-ilustracija: Pixabay (Phuongo)

Kada je zima poput ove, može da dođe do rane vegetacije. Šta pokazuju podaci sa terena i koje su voćke prve na udaru kada je ovakva zima?

Profesor sa odseka za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Milovan Veličković kaže da voćke imaju svoj biološki sat po kojem se tačno po određenom redu odvijaju određene fenofaze. Ovo bi trebalo da bude period dugog mirovanja, a ne aktivnosti pupoljaka i bilo kog drugog tkiva.

„Kada su zime atipične poput ove, može doći do toga, mada nemamo informacije sa terena. Ako značajno otopli, možemo očekivati i loše posledice niskih zimskih temperatura. Nije dobro da se pupoljci aktiviraju zimi, dobra zima je samo kada ima pola metra snega i temperature bliske nuli nekoliko meseci, to važi za kontinentalne voćke“, objašnjava prof. Veličković.

Na sreću postoje mere koje mogu da se sprovedu kako ne bi došlo do izmrzavanja – poput zadimljavanja i uvođenja antifrost sistema.

Pročitajte još:

Prvu meru je teško primeniti kod zasada od nekoliko desetina hektara, dok se druga primenjuje kod visokoprofitabilnih sastava.

Voćke koje najčešće stradaju od niskih temperatra i prolećnih mrazeva su breskva i kajsija.

„Prema dugogodišnjem iskustvu proizvođača, dešava se da one prve krenu sa vegetacijom, najčešće stradaju od niskih temperatura, poznih prolećnih mrazeva. Ali ako vegetacija krajem februara uzme maha, krene izmrzavanje. Prema informacijama sa terena, zasad su posledice minimalne“, navodi profesor Veličković.

Za dva dana slavi se Sveti Trifun, zaštitnik vinogradara. Taj dan označava početak rezidbe.

„To je usklađeno s vremenom i dugim iskustvom i tradicijom, koji nam govore da se od tada pa nadalje može rezati“, ističe profesor Poljoprivrednog fakulteta.

Na pitanje hoćemo li zbog klimatskih promena na ovim podnebljima moći da gajimo i kivi, prof. Veličković odgovara da mi možda to nećemo dočekati, ali da je vrlo moguće da će i on ovde rasti u budućnosti.

Izvor: RTS

Podrži kampanju “Za naše krstaše”!

12.02.2023

Od 2016. godine, kada je u Srbiji preostao samo jedan gnezdeći par orlova krstaša, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbija je zajedno sa partnerskim organizacijama, brojnim volonterima, saradnicima i aktivistima ulagalo napore da se ova vrsta oporavi. Nedavno je završen šestogodišnji PannonEagle LIFE projekat u okviru kojeg je u našoj zemlji prvi put organizovano danonoćno čuvanje jednog ptičjeg para, postavljane su metalne platforme za gnežđenje krstaša, košeni zarasli pašnjaci i formirana hranilišta. Uloženi napori su dali rezultate, pa sada, na početku 2023. imamo pet gnezdećih parova orlova krstaša!

Broj je ohrabrujuć, ali i dalje strahovito mali: znajući brojne opasnosti koje ugrožavaju opstanak krstaša oni bi i dalje u jednom danu mogli da nestanu sa teritorije Srbije. Kako bi prikupili sredstva neophodna za dalji rad na zaštiti, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pokrenulo je veliku kampanju.

„Krstašima je pomoć neophodna. U to smo se uverili još 2016. kada se u letnjoj oluji srušilo stablo na kojem je bilo gnezdo i zatrpalo krstaše zajedno sa mladuncima. Ptice su preživele samo zahvaljujući brzoj intervenciji volontera koji su ih spasili i postavili u veštačko gnezdo. Da tada nije bilo čuvara, verovatno bi svi stradali i tu bi bila gotova priča o krstašu u Srbiji“ kaže Uroš Stojiljković, koordinator kampanje iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Pročitajte još:

Krstašu prete ubijanje i trovanje, nestanak staništa pogodnog za gnežđenje i ishranu. Vrlo su osetljivi na uznemiravanje u periodu gnežđenja i odgoja mladih od marta do avgusta meseca. Novčana sredstva su neophodna upravo zato da bi u tom periodu bili štićeni.

Neophodna je novčana pomoć koja će biti iskorišćena za obilazak gnezda u Vojvodini u periodu od šest meseci, u teškim terenskim uslovima, te je neophodno obezbediti gorivo, hranu i smeštaj za čuvare krstaša. Kako bi bio osiguran opstanak mladih koji napuštaju roditeljsko gnezdo, potrebna su i dva uređaja za satelitsko praćenje pomoću kojih će čuvari moći momentalno da reaguju ukoliko ptice zapadnu u opasnost.

Svi koji žele da doniraju novac, iz Srbije ili inostranstva, mogu to učini putem sajta donacije.rs ili direktnom uplatom na račun Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, a određen broj donatora očekuju i lepi pokloni u znak zahvalnosti.

„Orlovi krstaši su duboko ukorenjeni u našu tradiciju i kulturu, nalaze se i na grbu naše države, te je njihov opstanak pitanje i od nacionalne, istorijske i kulturne važnosti. Ne bi bilo dobro da on postoji jedino na tom grbu kao simbol. Zato, hajde da pomognemo krstašu i da u budućnosti ne tražimo odgovorne za njegov nestanak, već zaslužne za njegov opstanak’’, zaključuje Stojiljković.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbija

Može li svemirska prašina da pomogne u zaštiti od klimatskih promena?

12.02.2023

earth-g4b8bc4a7a_1280 — Foto-ilustracija: Pixabay

Svedoci smo da se zemljina atmosfera zadržava sve više sunčeve energije, što dovodi do toga da se temperature na našoj planeti iz godine u godinu povećava. Kako bi se te temperature smanjile, jedna od strategija o kojoj govore naučnici, jeste da se “presretnu” delovi sunčeve svetlosti pre nego što zapravo stignu do Zemlje.

Istraživači su decenijama tražili načine kojim bi mogli da se blokira deo sunčeve svetlosti kako bi se ublažili efekti globalnog zagrevanja. Sada su naučnici možda i na putu do rešenja! Naime, najnovija studija iz Centra za astrofiziku – Harvard & Smitsonian i Univerzitet u Juti istražuju potencijal korišćenja prašine za zaštitu od sunčeve svetlosti.

Tim istraživača je otkrio da bi lansiranje prašine sa Zemlje do usputne stanice na „Lagranžovoj tački“ između Zemlje i Sunca bilo najefikasnije, ali bi iziskivalo dosta novca i truda. Zato isti tim predlaže mesečevu prašinu kao alternativu, tvrdeći da bi lunarna prašina lansirana sa Meseca mogla biti jeftini i efikasan način da se “zasenči” Zemlja.

Oni objašnjavaju u novom studiji da ukoliko bi se uzela mala količina “materijala”, u ovom slučaju prašina, i stavila na posebnu orbitu između Zemlje i Sunca, tada bi moglo da se blokira mnogo sunčeve svetlosti sa malom količinom mase.

Pročitajte još:

Dva scenarija

U prvom scenariju, autori su pozicionirali platformu svemirske stanice na tačku L1 Lagranže, najbližu tačku između Zemlje i Sunca, gde su gravitacione sile uravnotežene. Objekti u Lagranžeovim tačkama imaju tendenciju da ostanu duž putanje između dva nebeska tela. Onda su u kompjuterskim simulacijama ispalili čestice sa platforme na orbitu L1, uključujući položaj Zemlje, Sunca, Meseca i drugih planeta Sunčevog sistema, i pratili gde su se čestice raspršile. Tada je otkriveno da je prašina pratila putanju putanju između Zemlje i Sunca, efektivno stvarajući senku, barem na neko vreme. Međutim, sunčevi vetrovi, zračenje i gravitacija unutar Sunčevog sistema su brzo odneli prašinu sa kursa, pa su istraživači zaključili da bi to značilo da bi bilo koja platforma svemirske stanice morala da stvori beskonačnu zalihu novih serija prašine koje bi eksplodirale u orbitu svakih nekoliko dana.

U drugom scenariju, autori su ispalili lunarnu prašinu sa platforme na površini Meseca ka Suncu. Otkrili su da su inherentna svojstva lunarne prašine takva da efikasno rade kao štitnik od sunca. To je timu dalo nadu, jer je za lansiranje prašine sa Meseca potrebno mnogo manje energije nego sa Zemlje.

Autori naglašavaju da oni nisu stručnjaci za klimatske promene i da ova studija samo istražuje potencijalni uticaj ove strategije, a ne bavi se time da li je ovo zapravo logički izvodljivo.

Energetski portal

Srpska organska hrana petu godinu zaredom na sajmu BIOFACH

12.02.2023

povrće , hrana — Foto-ilustracija: Pixabay (congerdesign)

Foto-ilusracija: Unsplash (Iñigo De la Maza)

Srpski organski proizvođači će se, tradicionalno, petu godinu zaredom predstaviti u okviru Nacionalnog štanda Srbije na Međunarodnom sajmu organske hrane BIOFACH koji se održava od 14. do 17. februara 2023. godine u Nirnbergu (Nemačka).

Dvanaest kompanija iz Srbije predstaviće svoje proizvode pod sloganom „We speak organic – Organic product from Serbia – Tradition Transformed into Innovation“, a uz podršku Privredne komore Srbije, Razvojne agencije Srbije, Švajcarskog programa za promociju izvoza (SIPPO) i Nacionalne asocijacije Serbia Organica.

Svoju izvoznu ponudu predstaviće kompanije MENEX iz Kruševca, ECOAGRI SERBIA iz Bele Crkve, MASTER FOOD iz Užica, FRUTORGA iz Prokuplja, MEDINO iz Krnjeva, BMD, DRENOVAC i YUGOTREJD iz Arilja, ORGANIK FRUIT TRADE iz Šapca, ITN GROUP iz Beograda, AGRO-BIS iz Blaca i ES KOMERC iz Prijepolja. Posetiocima i potencijalnim poslovnim partnerima naše kompanije ponudiće širok asortiman proizvoda od svežeg, sušenog, liofiliziranog i zamrznutog voća i povrća, voćnih pirea, sušenih pečuraka, do proizvoda od žitarica, organskih testenina, voćnih namaza i organskog meda.

„U proteklih nekoliko meseci naši izlagači bili su posvećeni pripremi za nastup na sajmu BIOFACH2023, uz posebnu podršku Privredne komore Srbije i Švajcarskog programa za promociju izvoza (SIPPO)“, kaže Bojana Lalović iz Centra za organizaciju sajmova PKS.

Foto-ilustracija: Unsplash (Iñigo De la Maza)

„Fokus priprema za nastup bio je na održivosti i promociji održive proizvodnje. Kompanije su stekle uvid u sve segmente proizvodnog procesa u globalnim lancima snabdevanja, od pripreme sirovine do pakovanja za koje su zainteresovani inostrani kupci“, navela je Lalović.

Na Nacionalnom štandu biće organizovano više događaja pod nazivom „Partnerstvo za održivost“, koji će biti prilika da ugostimo partnere i kupce iz Skandinavije, Švajcarske i Nemačke, promovišemo proizvodnju srpskih organskih proizvođača, kao i da naučimo više od lidera održivosti, kao što su skandinavske zemlje.

BIOFACH je najveći svetski sajam u oblasti organske proizvodnje i održava se pod pokroviteljstvom Međunarodne federacije pokreta organske poljoprivrede (IFOAM), čiji je član i PKS. Tradicionalno se tokom četiri dana trajanja sajma održavaju konferencije, seminari i radionice, koji čine jedinstvenu platformu za razmenu znanja, informacija i profesionalnog umeća među proizvođačima, kupcima, dobavljačima i ostalim zainteresovanim stranama za inovativne proizvode i usluge iz organskog sektora.

Izvor: Privredna komora Srbije

Bolji kvalitet vazduha u celoj zemlji jedan od prioriteta nadležnih

12.02.2023

kuće-naselje-dim-vazduh-zagađenje — Foto-ilustracija: Pixabay (SichiRi)

Foto-ilustracija: Unsplash (Mladen Borisov)

Poboljšanje kvaliteta vazduha u našoje zemlji jedan je prioriteta Vlade. Širom Srbije uz finansijsku podršku Ministarstva zaštite životne sredine realizuju se projekti koji imaju zajednički krajni cilj, a to je bolji kvalitet vazduha.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović obišla je Dom kulture Radan u Lebanu, gde je realizovan projekat zamene kotlarnice u vrednosti od 10 miliona dinara.

“Umesto kotla na lož-ulje instalirana su dva kotla na pelet, čime je omogućeno efikasnije grejanje ove ustanove, uz niži stepen aerozagađenja, što i jeste jedan od prioriteta Vlade i resornog ministarstva”, navodi se u saopštenju.

Vujović je pozvala jedinice lokalne samouprave da se prijave na konkurs za zamenu kotlova i individualnih ložišta, koji je raspisalo Ministarstvo.

Pročitajte još:

Ona je navela da je u cilju boljeg kvaliteta vazduha, resorno ministarstvo opredelilo 220.000.000 dinara za sufinansiranje zamene kotlova, 170.000.000 dinara za sufinansiranje zamene individualnih ložišta i 100.000.000 za pošumljavanje.

Čist vazduh i zdrava životna sredina zajednički je cilj svih nas, poručila je ministarka i dodala da je ovo prva grejna sezona kako funkcioniše grejanje sa novim kotlom, te da se uverila u to da je realizacija ovog projekta omogućila bolji kvalitet vazduha u Lebanu.

Energetski portal

Reciklaža građevinskog otpada: Kuća se kućom gradi

11.02.2023

demolished-house-g3ce6c74f7_1920 — Foto-Ilustracija: Pixabay (hhach)

U većim gradovima u Srbiji na sve strane srećemo gradilišta, a do juče su na njihovom mestu bili neki potpuno drugi objekti: magacini ili porodične kuće, propale fabrike ili zgrade niske spratnosti. U periodu između juče i danas, kada ciglu po ciglu niče moderni biznis ili tržni centar, desilo se rušenje prethodnih konstrukcija, a hrpe đubreta, ostale iza bagera i kamiona, završavaju na deponijama i smetlištima.

U našoj zemlji reciklira se samo pet odsto građevinskog otpada. Nasuprot nama, koji i u 2022. drugoj stojimo u mestu kada je reč o reciklaži u građevinarstvu, procenjuje se da je u Engleskoj u periodu od 1999. do 2005. polovina otpada nastalog nakon adaptacije i rušenja bila reciklirana, piše Klima101.

S obzirom na to da se u Beogradu, gde se generišu najveće količine, planira recikliranje 40 odsto građevinskog otpada i otpada od rušenja do kraja decenije, postoje naznake da će se stanje i kod nas promeniti na bolje. No, nije u pitanju samo tema kapacitet reciklažnih postrojenja.

Ukoliko stopa reciklaže bude rasla, ostaje pitanje: ako se građevinski otpad reciklira, ko će ga koristiti?

Iako su reciklirane sirovine u građevinarstvu jeftinije nego novi materijali, stanovnici Srbije ih često izbegavaju, misleći da su opasne, kancerogene ili radioaktivne, kako ističe Ana Momčilović, ekspertkinja za upravljanje otpadom i cirkularnu ekonomiju i predavačica na Beogradskoj politehnici. To nije opravdano, pa zajedno sa Momčilović razbijamo ovaj mit i otkrivamo prednosti korišćenja građevinskog otpada po životnu sredinu.

Pročitajte još:

„Prema Evropskom katalogu otpada, 95 odsto otpada iz građevinske industrije nema karakteristike opasnog otpada kao što su kancerogenost i radioaktivnost, ali i zapaljivost i reaktivnost”, objašnjava naša sagovornica. „Dodatno, tih preostalih pet odsto, koji jesu opasni, moguće je detektovati na gradilištu u toku rušenja i pravovremeno izdvojiti u posebne tokove otpada.”

Ruku pod ruku sa velikim građevinskim kompanijama, mogućnost za njegovu primenu imate i vi sami – kako pri podizanju doma od nule, tako i tokom renoviranja.

Pored toga što korišćenje recikliranih sirovina umanjuje količine otpada, utrošene energije i troškove gradnje, još jedna manje očekivana brojka postaje manja, koja je bitna u svetlu zauzdavanja porasta srednje globalne temperature – reč je o emisijama ugljen-dioksida.

Građevinski sektor je među glavnim uzročnicima klimatskih promena – odgovoran za 40 odsto godišnjih emisija ugljen-dioksida, od toga 27 odsto nastaje pri operativnim aktivnostima, a ostatak (13 odsto) je rezultat ekstrakcije i proizvodnje građevinskih materijala, njihovog transporta do gradilišta, dopremanja opreme i u suštini celokupnog procesa građenja.

Upravo ovim drugim delom bavila se Ana Momčilović – ona je učestvovala je u izradi studije koja je analizirala ublažavanje karbonskog otiska tokom izgradnje porodične kuće za četiri osobe, površine 160 kvadratnih metara, u energetskom razredu C. Istraživači su došli do saznanja da emisije ugljenika mogu da se smanje između 12,5 i 30 odsto ako se dom gradi od recikliranih sirovina u poređenju sa novim, nerecikliranim materijalima.

Ukoliko angažujete lokalnu radnu snagu, uštede ugljen-dioksida su još veće i dostižu 32,3 odsto, a samim tim utoliko je manji vaš doprinos globalnom zagrevanju pri izgradnji kuće.

Reciklaža građevinskog otpada u Srbiji: Nedovoljna primena, a ogroman potencijal

Jasno je da je reciklaža građevinskog otpada u našoj zemlji nedovoljno zastupljena: u 2021. reciklirano je oko tri odsto neopasnog mineralnog otpada od građenja i rušenja, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Sa druge strane, postoje brojni materijali koje je moguće reciklirati i potom od njih graditi: od letećeg pepela iz termoelektrana na ugalj preko slomljenog stakla i plastike do čelika, bakra i aluminijuma. Od njih mogu da s proizvode npr. cement, staklena vuna, pokrivači za fasade. Sličan proces može se primeniti i na ostatke srušenih građevina.

Studije iz Ujedinjenog Kraljevstva pokazale su da je kroz korišćenje recikliranog čelika moguće smanjenje karbonskog otiska pri izgradnji višespratnica od čak 60 odsto – a ovo je materijal za koji se, pored cementa, veruje da tokom svog veka trajanja oslobađa najveće količine gasova sa efektom staklene bašte.

Prema proračunima Svetske banke, Srbija je tokom 2019. imala najveće emisije ugljen-dioksida po glavi stanovnika u regionu. Sjajnu priliku da se to smanji nudi odgovornije i održivije građevinarstvo kojem i sami možemo da doprinesemo.

Analiza naučnog tima, čiji je Ana Momčilović bila deo, temelji se na četiri različita scenarija. Nalazi upućuju na to da se tokom izgradnje doma primarnim materijalima ispušta 164,6 tona ugljen-dioksida. Poređenja radi, za apsorpciju samo jedne tone ugljen-dioksida tokom godine neophodno je 47 stabala drveća.

Ako upotrebite reciklirani čelik i ciglu iz građevinskog otpada, štetne emisije ugrađene u vašu kuću smanjiće se za 20,5 tona. U slučaju da u cement i beton dodate reciklirane komponente, pored korišćenja cigala iz građevinskog otpada, štedi se dodatnih tridesetak tona, odnosno ukupno 50 tona u odnosu na situaciju kada se objekat od nule gradi novim materijalima.

Ukoliko na projektu izgradnje uposlite radnike koji su od gradilišta udaljeni najviše 30 kilometara, karbonski otisak vaše kuće biće 111,4 tona – što je za skoro 55 tona manje od početnog scenarija.

„Za razliku od npr. plastike, građevinski materijali su mnogo dugotrajniji. Čak i reciklirani, imaju znatno manje narušena svojstva i dosta duži vek trajanja”, kaže jedna od autora studije, Ana Momčilović.

Svakako, postoje određena ograničenja u primeni recikliranog građevinskog otpada – te se ne reciklirani beton ne može koristiti za noseće konstrukcije.

„Beton se u tečnom stanju preliva preko gvožđa (armature) i onda se očvrsne”, konstatuje Momčilović. „Međutim, kada se recilklira, beton se lomi u drobilicama i pri tom lomu se u njemu javljaju pukotine koje pri ponovnom korišćenju u kombinaciji sa spoljnim uticajima, kao što su padavine i hladno vreme, postaju sve veće, te zbog toga ovaj reciklirani materijal ne može da izdrži pritisak.”

Ipak, moguće je njegovo korišćenje za nasipanje staza i puteva.

Ceo tekst možete da pročitate OVDE.

Izvor: Klima101

Vulkani dok miruju ispuštaju sumport u atmosferu

11.02.2023

mountains-vulkan-planina — Foto-ilustracija: Pixabay (Kanenor)

Foto-ilustracija: Pixabay (christopheducoin)

Na vulkane obratimo pažnju tek u trenutku kada iznenada i burno izbacuju magmu, pepeo i gasove, tj. imaju erupciju. Međutim, nova studija pokazala je da vulkani zapravo ispuštaju iznenađujuće velike količine sumpora dok „miruju“, koji naravno utiču na atmosferu i klimu.

U studiji koju je vodio Univerzitet u Vašingtonu otkriveno je da je u dužim vremenskim intervalima količina sulfatnih aerosola koji se oslobađaju tokom mirovanja vulkana, mnogo veća nego tokom erupcija. Tada se oslobađa najmanje 10 puta više sumpora u atmosferu, nego tokom erupcije, ponekad čak i 30 puta više.

Istraživanja su nastala tokom proučavanja čestica iz centralne zone Grenlanda, kako bi se ustanovio sastav atmosfere između 1200 do 1850 godine. Iako im je cilj zapravo bio da sračunaju količinu sumpora koju morski fitoplankton dodaje atmosferi kroz jedinjenja koja se oslobađaju dok rastu, jer se smatralo da je on bio glavni izvor emisije sumpora pre nego što su se pojavili ljudi, rezultati su pokazali nešto sasvim drugo.

Pročitajte još:

Kako je otkriveno, izgleda da su vulkani beležili mnogo veću količinu, pa su se stručnjaci prebacili na njih. Oblaci gasa iz vulkana u stanju mirovanja nisu bili vidljivi na satelitskim snimcima, zbog čega je njihov doprinos do sada bio potcenjen.

Prema navodima istraživača, ukoliko su prirodni izvori sumpora veći, onda se možda precenjivao efekat hlađenja koje su zagađivači sumpora iz industrije imali na temperature. To bi onda i objasnilo zašto se Arktik zagreva brže nego što se očekivalo. Istraživači navode da ukoliko želimo da shvatimo koliko će se atmosfera zagrevati u budućnosti, važno je da se urade bolje procene za vrednosti aerosola.

Energetski portal

1...198199200...1.529 Page 199 of 1.529

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM