Razvojna pomoć Srbije: Transfer znanja i inovativnih rešenja u države u regionu

02.08.2023

U partnerstvu i saradnji sa Vladom Republike Srbije, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) raspisuje javni poziv za učešće u Izazovu koji je namenjen privatnim i javnim preduzećima, univerzitetima i istraživačkim institutima u Republici Srbiji. Cilj ovog javnog poziva je transfer znanja i primena inovativnih rešenja koja se mogu koristiti kao odgovor na različite razvojne izazove i krizne situacije u Republici Severnoj Makedoniji, Republici Albaniji, Crnoj Gori, i Bosni i Hercegovini.

Javni poziv podržava Vlada Republike Srbije u okviru zvanične razvojne pomoći koju pruža kako bi se ojačali ekonomski potencijali u Severnoj Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori, i Bosni i Hercegovini.

Na ovaj javni poziv mogu se prijaviti subjekti iz Srbije sa projektima koji sadrže rešenja, proizvode ili usluge koji su već efikasno primenjeni u Srbiji i dokazani u praksi, a imaju potencijal za širenje i u regionu. Projekti mogu biti iz oblasti;

bezbednosti i dostupnosti hrane
održivog turizma
novih digitalnih usluga, rešenja i platformi

Pročitajte još:

Ove oblasti su odabrane imajući u vidu aktuelne izazove i poremećaje na globalnom tržištu hrane, naročito u lancu snabdevanja, i potrebu da se svima omogući nesmetan pristup zdravoj i bezbednoj hrani. Takođe se imao u vidu potencijal za razvoj turizma u regionu i njegov značaj za održivi razvoj, posebno kada je reč o smanjenju otpada, prihvatanju cirkularne ekonomije, promovisanju lokalne hrane i kulture i očuvanju prirode i biodiverziteta. Treća oblast je odabrana s obzirom da digitalni servisi mogu da pomognu u smanjenju digitalnog jaza i nejednakosti i doprinesu većoj uključenosti ranjivih društvenih grupa.

Subjekti iz Republike Srbije koji žele da učestvuju u Izazovu treba da, pre slanja prijave, uspostave i razviju partnerstvo sa lokalnim subjektima u zemlji odnosno zemljama u kojima bi se rešenje primenjivalo. Na taj način, sredstva koja se dodeljuju doprinose transferu znanja, inovacija i prakse.

Ukupni iznos sredstava koja će biti dodeljena u okviru ovog poziva je 200.000 dolara. Maksimalni iznos granta (bespovratne finansijske pomoći) po projektu je 40.000 dolara, dok su oni koji se prijavljuju dužni da obezbedi sufinansiranje u iznosu od najmanje 20 odsto ukupnih troškova projekta (koje može biti i nefinansijski doprinos, odnosno in-kind finansiranje).

Javni poziv za prijavu za učešće u Izazovu otvoren je do 10. oktobra 2023. godine.

Detaljno uputstvo za prijavljivanje, prijavni formular i model budžeta, kao i odgovore na najčešće postavljena pitanja mogu se preuzeti na sajtu UNDP Srbije na linku koji možete videti ovde

Prijave, kao i pitanja u vezi sa pozivom, dostavljaju se elektronskom poštom na adresu: oda.challenge.rs@undp.org

Prethodni javni poziv za zvaničnu razvojnu pomoć Vlade Republike Srbije, u saradnji sa UNDP, bio je objavljen 2021. godine i sproveden je u periodu od novembra 2021. do aprila 2022. godine. Tada je odabrano šest inovativnih rešenja kompanija i inovatora iz Srbije za pomoć partnerskim preduzećima i organizacijama u Severnoj Makedoniji i Albaniji u ublažavanju socio-ekonomskih posledica pandemije COVID-19. Izabrana rešenja obuhvatala su, između ostalog, veb i mobilnu aplikaciju za pristup zdravstvenim uslugama na daljinu, besplatan digitalni alat za učenje na daljinu, algoritam za preciznije tumačenje rezultata testiranja na antitela na COVID-19, kao i razvoj digitalne platforme za procenu uticaja novih investicionih projekata na životnu sredinu i društvo.

Izvor: UNDP

ZELENA TRANZICIJA – PRILIKA ZA RAZVOJ ODRŽIVIH EKOSISTEMA

02.08.2023

spencer-davis-so4ElujJVP8-unsplash (3) — Foto-ilustracija: Unsplash (spencer davis)

Republika Hrvatska već neko vreme izuzetno podstiče korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE). Prema EUROSTAT-ovim podacima za 2021. godinu, imali su 31,3 odsto udela OIE u bruto neposrednoj potrošnji. Postavljen je nov nacionalni cilj od najmanje 36,6 odsto korišćenja obnovljivih izvora energije u konačnoj bruto potrošnji energije do 2030. godine. Ambasador Hrvatske u Srbiji Hidajet Biščević rekao nam je i da je Zakonom o obnovljivim izvorima energije i kogeneraciji visoke efikasnosti u hrvatsko zakonodavstvo implementirana Direktiva 2018/2001. Evropskog parlamenta i Veća od decembra 2018. o promovisanju upotrebe energije iz obnovljivih izvora. Stvoren je pravni okvir i data su jasna usmerenja u kom pravcu se razvijaju i žele da idu.

,,Zakonom se uređuju značajna pitanja za sprovođenje energetske tranzicije prema korišćenju OIE u skladu sa Strategijom energetskog razvoja do 2030. sa projekcijama do 2050. godine, te Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskom planom za Hrvatsku za period od 2021. do 2030. godine. To su temeljni akti za sprovođenje energetske politike u delu koji se posebno odnosi na stavljanje i korišćenje obnovljive energije na tržištima električne i toplotne energije“, rekao je Biščević.

U FOKUSU:

Kako upotrebu obnovljivih izvora reguliše Zakon o obnovljivim izvorima energije?

Foto-ilustracija: Unsplash (tom wheatley)

Utvrđuju se transparentna i nedvosmislena pravila za izračunavanje udela energije iz obnovljivih izvora i definisanje tih izvora, obaveza izveštavanja Evropskoj komisiji i propisuje se mogućnost saradnje na zajedničkim projektima sa drugim članicama EU i na statističkom prenosu udela obnovljive energije. Propisuje se mogućnost podsticanja korišćenja obnovljive energije tako da se otklone nedostaci tržišta energije u razvoju novih proizvodnih postrojenja i uvode se jasna pravila, obim i dinamika podrške u skladu sa mogućnostima, planiranja razvoja, izgradnje i modernizacije energetskih sistema. Ostvaruje se jasan postupak za sertifikaciju povlašćenih proizvođača energije i propisuje izrada priručnika o upravnim postupcima i dobijanju dozvola za izgradnju proizvodnog postrojenja iz obnovljive energije, uređuju se pitanja garancije porekla, kao i osnivanje i vođenja registra obnovljivih izvora energije, prijema obnovljive energije u gasne sisteme i sisteme grejanja, kao i njenog povećanja u sektoru grejanja i hlađenja.

Koliko država subvencioniše projekte u vezi sa korišćenjem solarne, geotermalne i energije mora?

Hrvatska planira da nastavi sa podsticanjem proizvodnje električne energije iz OIE do 2030. godine s ciljem smanjenja emisija CO2 u energetskom sektoru, što ujedno znači i povećanje proizvodnje i osiguravanje veće količine električne energije za vlastite potrebe. Za postizanje tog cilja potrebno je unaprediti elektroenergetski sistem i osigurati sve tehničke preduslove da se planirani rast zaista i dogodi. U Nacionalnom planu oporavka i otpornosti predviđeno je 400 miliona evra za revitalizaciju, modernizaciju i digitalizaciju elektroenergetskog sistema. Na taj način omogućiće se bolji pristup novim elektranama s ciljem povećanja kapaciteta proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora za 1.500 MW do kraja 2024. godine. Tu je i Modernizacijski fond namenjen dekarbonizaciji industrije u vidu podrške ulaganjima u modernizaciju energetskog sistema i poboljšanje energetske efikasnosti. U novom Programu Konkurentnost i kohezija za finansijsko razdoblje od 2021. do 2027. godine za energetski sektor, pa tako i za mikrosolare i toplotne pumpe izdvojena su sredstva u iznosu od 279 miliona evra. Sredstva su namenjena građanima za osiguravanje njihove energetske samoodrživosti, uz smanjenje finansijskih izdataka za potrošnju energije u domaćinstvima.

Koliko je članstvo u EU doprinelo napretku Hrvatske u oblasti zaštite životne okoline i održivog razvoja?

Foto-ilustracija: Unsplash (matthias mullie)

U vreme kada je bila u procesu pristupanja EU, Hrvatska je intenzivno koristila tehničku pomoć TAIEX-a u prenosu znanja u području klimatskih promena za uspostavljanje EU sistema trgovanja, praćenja i izveštavanja o emisijama gasova staklene bašte (EU ETS). Ostvarili smo značajnu saradnju sa Slovenijom, zbog manje jezičke barijere. I nakon ulaska Hrvatske u EU i dalje je korišćen TAEIX instrument u primeni EU zakonodavstva. Pri donošenju i implementaciji EU zakonodavstva države članice učestvuju na tehničkim sastancima Komisije na kojima se razmatra primena svih obveza, kao i nove obaveze koje se propisuju sekundarnim zakonodavstvom EU. To je dobra prilika za razmenu iskustava i najboljih praksi, što doprinosi da se politike zaštite okoline i održivog razvoja uspešnije primenjuju.

Hrvatska je strateški usmerena na či – stu energiju, ali delom se snabdevate strujom iz nuklearne elektrane Krško. Kakva je budućnost ove elektrane?

U Hrvatskoj ulažemo značajne napore u podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, nove tehnologije i u razvoj mreže za njihov prijem. Imamo polovinu nuklearne elektrane u Sloveniji i Hrvatska nema ništa protiv nuklearne energije kao niskougljeničnog izvora energije. Oko 16 odsto naše električne energije proizvedeno je u NE Krško i zainteresovani smo za uključivanje u projekat Krško 2, ako slovenačka strana odluči da nas pozove. Verujemo da je nuklearna energija čista energija, bez emisija CO2, te da može značajno doprineti dostizanju naših klimatskih ciljeva i dekarbonizaciji privrede.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Reciklažni centri za građane spremni na teritoriji Subotice

02.08.2023

bottles-gefc2ecf90_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (SatyaPrem)

Regionalna deponija je kompanija koja se bavi odlaganjem i ponovnim korišćenjem otpada sa područja Subotice.

Sistem upravljanja otpadom usmeren je na opštine Subotica, Senta, Kanjiža, Bačka Topola, Mali Iđoš, Čoka i Novi Kneževac, a otpad koji ovde pristiže okarakterisan je kao otpad koji nije opasan.

Od prošle godine, nakon probnog rada, Regionalna deponija ima sve neophodne dozvole za rad. Kako se navodi na sajtu firme, područje za koje su zaduženi, čini više od 220.000 stanovnika, a prema izvršenim procenama, prosečna godišnja količina otpada po stanovniku u regionu iznosi 360-380 kilograma.

Ciljeve kompanije čini set aktivnosti koje se kreću od minimiziranja otpada na izvoru stvaranja, korišćenje otpada za proizvodnju energije, selekcije otpada po domaćinstvima, sve do zatvaranja postojećih deponija.

Pročitajte još:

Na Regionalnoj deponiji otvoren je Reciklažni centar gde će građani od sada moći da donesu otpad koji su prethodno sortirali u svojim domaćinstvima. Centri su otvoreni i u Bačkoj Topoli, Kanjiži i Senti, prenosi Vojvođanski.com.

Na Regionalnoj deponiji trenutno završi oko 67,5 odsto svog otpada iz Subotice, a očekuje se porast, s obzirom na to da će građani sada moći sami da dopreme svoj sortirani otpad.

Energetski portal

Popadić: Stara deponija „Vinča“ zatvorena, napravljeno novo postrojenje za preradu otpada

02.08.2023

Na crnoj tački Evrope, kako su nazivali deponiju „Vinča“, stari način odlaganja otpada odlazi u zaborav. Najavljeno je da će u oktobru početi proizvodnja toplotne i električne energije iz komunalnog otpada.

Marko Popadić, vršilac dužnosti direktora „Gradske čistoće“, rekao je za RTS da je stara deponija „Vinča“, višedecenicijski problem grada Beograda, zatvorena.

Napravljeno je, kako kaže, jedno novo savremeno postrojenje za preredu komunalnog otpada gde će se proizvoditi električna i toplotna energija.

„Pritisak na staru deponiju, koja je non-stop pravila požare, završen je i ona će, kada se pusti toplana i energana, biti potpuno sanirana“, rekao je Popadić.

Prema njegovim rečima, postoji veliki broj divljih deponija na teritoriji Beograda, pogotovu po obodima grada.

„Javno-komunalno preduzeće u saradnji sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine i Sekretarijatom za vanredne situacije, sanira te divlje deponije. U avgustu ćemo završiti ugovore koje smo potpisali za ovu godinu i očistiti preko 30 divljih deponija“, rekao je Popadić.

Pročitajte još:

Jedan od zadataka u narednom periodu jeste da se reši problem odlaganja otpada na mestima koja za to nisu dozvoljena.

„Za to postoje kazne, ali postoje i neke ideje na nivou Grada, da se uvedu dodatni vidovi kontrole, da se ta mesta obezbede kamerama koje će snimati vozila koja istovaraju otpad“, rekao je Popadić.

Istakao je da je na deponiji „Vinča“ takođe napravljeno jedno posebno odeljenje gde se prerađuje građevinski otpad.

„Mi smo i dalje u postupku u Gradu Beogradu da nađemo još dve, tri lokacije na koje bi se postavile mašine za preradu betona ili šuta koji bi kasnije mogao da se koristi za asfaltiranje puteva“, kaže on.

Inače, javno komunalno preduzeće „Gradska čistoća“ obeležava 139 godina postojanja. U Ulici Mije Kovačevića broj 4 nalazi se od 1932. godine.

Izvor: RTS

Opština Odžaci smanjila potrošnju energije u javnom osvetljenju

02.08.2023

Odžaci pre i posle uporedo ista ulica — Foto: Dragan Đorđević

U skladu sa preporukama Vlade Republike Srbije, Opština Odžaci je sprovela jednu od značajnijih mera za efikasnije korišćenje energije, primenom Predloga preporuka za smanjenje potrošnje električne energije i toplotne energije Ministarstva rudarstva i energetike, upotrebom LED osvetljenja koje smanjuje potrošnju. Rekonstrukcijom javnog osvetljenja na teritoriji Opštine Odžaci biće ušteđeno čak 76 odsto električne energije, što je značajno više od preporučenih oko 66 odsto, ili na trećinu dosadašnje potrošnje. Uz takve uštede je i kvalitet usluga pruženih građanima podignut na viši nivo, a električna energija se koristi racionalnije.

Zamenu dela sistema javnog osvetljenja i njegovo održavanje realizuje i samostalno finansira konzorcijum privatnih partnera, slovenačka kompanija PLC Interenergo doo Beograd, članica Kelag GmBH grupe, i mađarska kompanija Smart Energy Investment Kft, u skladu sa Zakonom o javno-privatnom partnerstvu.

Pročitajte još:

Na teritoriji opštine implementirano je 3.954 LED svetiljki Schreder, a na pojedinim lokacijama prvi put je postavljeno osvetljenje. Pojačana je osvetljenost saobraćajnica u delovima oko vrtića, škola i u centrima naseljenih mesta, čime je povećana bezbednost stanovnika prilikom kretanja ulicama. Odžaci su postali ekološki odgovornija lokalna samouprava, i procenjeno je da će projektom godišnje doći do smanjenje emisije CO₂ za oko 1.400 tona. Sprovođenjem pomenutih mera opština ide korak napred ka ispunjenju ciljeva održivog razvoja i sprovođenju „zelene agende“.

Implementacija novog osvetljenja rezultiraće uštedom od najmanje 38.000 evra godišnje u budžetu lokalne samouprave, bez ulaganja od strane opštine. Na ovaj način povećava se fiskalna stabilnost opštine, dok će višak električne energije omogućiti bolji energetski bilans cele zemlje, a dodatni prihod u slučaju izvoza ušteđene energije dodatno bi poboljšao bilans na državnom nivou.

„Kao neko ko je uključen u implementaciju projekta rekonstrukcije javnog osvetljenja u Opštini Odžaci, mogu izraziti zadovoljstvo činjenicom da je naša opština dobila savremenu javnu rasvetu. Novi sistem osvetljenja predstavlja tehnički napredan i održiv izbor, koji će doneti značajne uštede u potrošnji električne energije kao i finansijske uštede, ali će doprineti i efikasnosti i funkcionalnosti javnog osvetljenja. Sada imamo moderno i kvalitetno LED osvetljenje, koje odgovara potrebama i zahtevima današnjeg vremena, sa garantovanjem kvaliteta, ušteda i održavanja od strane privatnog partnera,“ rekao je Aleksandar Todorović, nadzorni organ Opštine Odžaci na ovom projektu.

Projektom javno-privatnog partnerstva obezbeđena je kvalitetna usluga javnog osvetljenja u Odžacima na period od 15 godina. Ovom rekonstrukcijom opština je pokazala odgovornost, stvarajući bolju budućnost za nove generacije i istovremeno pružajući primer drugima u stremljenju ispunjenju ciljeva održivog razvoja i ekološkoj odgovornosti, kao i sigurnijem i bezbednijem okruženju za svoje građane.

Izvor: Proglas

Najveća vetrenjača godišnje će električnom energijom snabdevati 80 hiljada stanovnika

01.08.2023

vetar — Photo-illustration: Unsplash (insung yoon)

Foto-ilustracija: Unsplash (Grahame Jenkins)

Sredinom prošlog meseca u rad je puštena najveća vetroturbina na svetu i to u Južnom kineskom moru.

MySE 16-260, naziv je vetrenjače čija snaga iznosi 16MW. Impozantne visine od čak više od 150 metara, ima prečnik rotora 260 metara.

Procenjuje se da će na godišnjem nivou proizvoditi oko 67 GWh električne energije, što je dovoljno za snabdevanje čak 80.000 stanovnika.

Dobijanjem ovolike količine enektične energije iz zelenog izvora, godišnje će se smanjiti emitovanje ugljen-dioksida za oko 55.000 tona.

Pročitajte još:

Sve ektremniji vremenski uslovi zahtevaju postavljanje stabilnijih konstrukcija koje mogu da izdrže velike udare vetra. Zato tim koji je radio na projektovanju i izgradnji ove vetrenjače konstrukciju napravio tako da ona može da podnese brzinu vetra od 178,5 milja na sat.

Neposredno nakon što je puštena u rad, južne kineske provincije pogodio je tajfun Talim usled kojeg je evakusan veliki broj ljudi, a vetrenjača je uspešno prošla prvi test.

Energetski portal

Jastrebac – kandidat za zaštićeno područje

01.08.2023

mountain-planina-šuma-drveće — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Peters)

Zaštićena područja igraju ključnu ulogu u očuvanju prirodne raznovrsnosti naše planete Zemlje. To su zakonom zaštićena područja od različitih ljudskih aktivnosti koje narušavaju njihovu biološku, ekološku ili kulturnu vrednost. U ovakva područja se ubrajaju nacionalni parkovi, rezervati, parkovi prirode, zaštićena staništa i druge zaštićene zone.

Jastrebac je planina između Niša, Aleksinca, Blaca, Prokuplja i Kruševca, od kog je udaljena oko 20 kilometara. Tokom ove godine biće realizovana Studija zaštite – procena od strane stručnih lica o proglašavanju ovog područja za prirodno dobro, tačnije zaštićeno područje, najavio je Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Pročitajte još:

Na ovom prostoru dominira šumski ekositem, bogat bukovim šumama, ali i brezama, jelama i planinskim javorom. Kada je neko područje prirodno dobro, ono se odlikuje geološkim i biodiverzitetskim posebnostima i raznovrsnošću. Tako je Jastrebac područje bogato vodom i višebrojnim potocima koji se usecaju između strmina, poseduje bogat životinjski i biljni svet, važan za očuvanje biodiverziteta Srbije, a može se pohvaliti i živim selima.

Energetski portal

Gde su najbolje lokacije za solarne elektrane u Srbiji?

01.08.2023

solar-energy-solarna-energija — Foto-ilustracija: Pixabay

Poznato je da zemlje Evrope već uveliko rade na ciljevima ublažavanja klimatskih promena i otklanjanju ugljeničnog otiska.

Srbija je zemlja kojoj je, kao i drugim zemljama, neophodno razvijanje obnovljivih izvora energije. Energetska zajednica, sačinjena od osam ugovornih strana, od kojih je jedna i Srbija, ima postavljene svoje ciljeve.

Kako bi Srbija ispratila ovu dinamiku i radila na ostvarivanju ciljeva, potrebno je da poveća udeo OIE na oko 40 odsto, u sveukupnoj potrošnji energije do 2030. godine. Država je baš iz ovih razloga, 2021. godine donela Zakon o korišćenju OIE, koji je revidiran ove godine.

Pročitajte još:

Procenom solarnog potencijala, izvršenom od strane The Nature Conservancy, dobijena je mapa sa lokacijama gde bi razvoj solarne energije bio najbolji prema određenim kriterijumima. Procena je da bi 10 odsto domaćinstava u zemlji moglo da se napaja iz 100 odabranih lokacija, uz instaliranu snagu od 10 MW, što bi značajno smanjilo zagađenje.

Prema ovoj proceni, severni delovi Srbije imaju veliki potencijal za razvoj solarne energije. Takođe, instalacijom 1GW solarne energije, na godišnjem nivou moglo bi biti ušteđeno milion tona ugljen-dioksida.

U izveštaju možete pogledati 100 najboljih lokacija – ovde.

Energetski portal

POSLOVANJE DELTA HOLDINGA U PRVOM POLUGODIŠTU 2023. GODINE-Rast prihoda od 16,3 odsto

01.08.2023

procenti — Foto-ilustracija: Pixabay (Gerd Altmann)

U prvom polugodištu 2023. godine kompanije iz sastava Delta Holdinga ostvarile su 420 miliona evra prihoda, što je skoro 60 miliona više u odnosu na isti period prošle godine i predstavlja rast od 16,3 odsto. U istom polugodištu ostvaren je EBITDA (operativni profit pre oporezivanja) od 38,5 miliona evra, ili tri odsto više u odnosu na isti period 2022. godine.

Kompanija planira da ovim tempom do kraja godine dostigne prihode od 873 miliona evra, što je 14 odsto više u odnosu na 2022. godinu. Planiran je EBITDA na godišnjem nivou od 83,75 mil EUR, što predstavlja rast od 13 odsto.

Dobar rezultat Delta Holdinga u prvih šest meseci postignut je u najvećoj meri zahvaljujući izvanrednom rastu u segmentu distribucije. Delta Auto Grupa imala je rast prihoda od čak 49 odsto. Svi brendovi Delta Auto Grupe beleže značajan rast u prodaji, gde se posebno ističu Honda motocikli koji su zabeležili rast od 33 odsto i time postali lider na tržištu Srbije, dok u luksuznom segmentu automobila BMW beleži rast od nekoliko stotina procenata, zahvaljujući novom X7 i Seriji 7. Prihodi DMD Srbija za prvih šest meseci veći su 26 odsto nego u istom periodu prethodne godine. Značajan rast postigli su i biznisi u oblasti agrara, posebno agrodistribucija i stočarska proizvodnja.

Centralni projekat Delta Real Estate-a je rekonstrukcija Sava Centra, koja se odvija prema planiranom. Objekat koji predstavlja kulturnu, poslovnu i arhitektonsku znamenitost Beograda biće otvoren u novembru ove godine, a ukupna investicija vredna je oko 110 miliona evra.

Posle globalne krize izazvane pandemijom koronavirusa, evidentan je i oporavak hotelske industrije. Hotel Crowne Plaza u Beogradu zabeležio je za šest meseci 17 odsto veće zauzeće u odnosu na isti period prošle godine, što je doprinelo da se u prvom polugodištu zabeleži rast prihoda od 48 odsto. Jun mesec 2023. godine je najuspešniji mesec otkako je otvoren Hotel Crowne Plaza, pre nepunih 10 godina.

U okviru Delta Holdinga posluje i Ananas e-commerce, koji se zabeleženim uspesima pozicionirao kao lider na ikomerc tržištu – preko 250 hiljada proizvoda u asortimanu, 300 partnera koji posluju preko platforme, 150 hiljada registrovanih kupaca i milionska poseta platformi. Takođe, lansirana je mobilna aplikacija, Ananas Lux namenjen luksuznim brendovima i omogućena je prodaja pravnim licima. U narednom periodu Ananas očekuje otvaranje novog i najmodernijeg efulfilment centra u ovom delu Evrope.

U prvom polugodištu, u skladu sa međunarodno priznatom metodologijom Global Reporting Initiative (GRI) objavljen je izveštaj o održivom poslovanju Delta Holdinga, četrnaestu godinu zaredom. Instalacijom solarnih elektrana članice Delta Holdinga u 2022. godini proizvele su 470 megavat sati električne energije. Obnovljivim izvorima energije smanjena je emisija CO2 za 25 hiljada tona.

Izvor: Delta Holding

Đedović: Srbija mora da sprovede reforme u energetici, a to uključuje povećanje cena struje i gasa

01.08.2023

cape-ortegal-vetar-vetroelektrana — Photo-illustration: Pixabay (makunin)

Ministarka energetike Dubravka Đedović rekla je da Srbija mora da sprovede reforme u energetici i da one uključuju i povećanje cene struje i gasa. Istakla je da više nema odlaganja i da će ono što su se obavezali za novembar to i sprovesti. Ona je rekla da se potrošnja električne energije skoro izjednačila leti i zimi, i da naš energetski sistem to mora da uzme u obzir i kada planira rad i buduće investicije.

„Znamo da imamo kritične tačke u sistemu, pogotovu leti, zbog toga smo sa „Elektrodistribucijom“ pokrenuli novi investicioni talas i pre svega ćemo se fokusirati da ojačamo mrežu, da postane sigurnija, da nemamo ispade, da brže lociramo kvarove kada je nevreme“, rekla je ministarka.

Prema njenim rečima, potrebno je da se kroz pametniju mrežu, digitalizaciju, locira kvar i da se ekipe odmah i bez odlaganja pošalju kako bi ga otklonile, kao i da se menjaju drvene bandere stabilnim i sa dugotrajnim.

„Mi smo počeli reforme u energetskom sektoru, fokus je na boljem rukovođenju, na boljem upravljanju, a ne na privatizaciji“, navela je ministarka, gostujući u Beogradskoj hronici.

„EPS treba da proizvodi struju, ali i da trguje. Ne možete da trgujete, ako niste proizveli. Ako biste samo da trgujete, onda nisam sigurna da je to za našu energetsku stabilnost i sigurnost najbolji mogući model“, rekla je ministarka.

Usklađivanje sa propisima EU

Što se tiče novog zakona o energetici, najvažnija poruka za građane je, kaže, da se više usklađujemo sa propisima Evropske unije, idemo ka jedinstvenom evropskom tržištu električne energije.

„I novi zakon, odnosno izmene zakona o energetici, donose nam to da bolje upravljamo našim energetskim preduzećima u tom smislu da „Elektromreža“ Srbije i „Transportgas“ prelaze u nadležnost posebne komisije, koja je u nadležnosti Narodne skupštine, a da „Elektroprivreda“ Srbije, „Elektrodistribucija“ ostaju pod nadležnošću Vlade Republike Srbije. Tako imate bolje, adekvatnije upravljanje, da nemate isti organ iznad sva četiri preduzeća“, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Reforme uključuju povećanje cena struje i gasa

Na pitanje hoće li biti poskupljenja struje i gasa, ministarka je rekla da Srbija mora da sprovede energetske reforme i da one uključuju i povećanje cene struje i gasa.

„Obavezali smo se i u programu sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji je važan ne samo zato što je to međunarodna institucija, već je bitan pre svega za dugoročnu održivost našeg energetskog sistema“, rekla je ministarka.

„Mi smo i dalje sa svim prethodnim poskupljenjima veoma konkurentni što se tiče industrije. Za ugrožene građane smo izdvojili 3,5 puta više sredstava“, rekla je Đedovićeva i dodala da više nema odlaganja i da će ono što su se obavezali za novembar to i sprovesti.

Poziv građanima da vode raćuna o potrošnji struje

Apelovala je na građane da vode računa, da troše manje električne energije i da sa malim promenam navika to može da se ostvari i navela da je u junu potrošeno skoro sedam odsto manje struje.

„Previše dugo decenija je električna energija bila nešto o čemu niko nije vodio računa. Da li gori svetlo u jednoj sobi ili ne gori nikome nije bilo bitno“, rekla je ona.

U Evropi su, kaže, cene struje za građane poskupele 130-140 odsto.

Navela je da u Mađarskoj, ko troši iznad proseka, plaća tri puta više struju, a gas mnogo više od toga.

Ministarka energetike je rekla da je u budžetu opredeljen trostruko veći iznos sredstava za energetski ugrožene kupce nego prethodnih godina.

„Pragovi, kriterijumi su poboljšani i više građana može da se prijavi i apelujem na opštine da izađu u susret građanima da što lakše mogu da spreme neophodnu dokumentaciju kako bi ostvarili tu mogućnost”, navela je ministarka Đedović.

Izvor: RTS

Raspisan javni poziv za organsku stočarsku proizvodnju

01.08.2023

farma , životinje , ovca — Foto-ilustracija: Unsplash (Tanner Yould)

Foto-ilustracija: Pixabay (Miller_Eszter)

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisalo je javni poziv za podsticaje za organsku stočarsku proizvodnju, odnosno podsticaje za premiju za mleko proizvedeno metodama organske proizvodnje i podsticaje u organskom stočarstvu.

Podsticaji se daju za: kvalitetne priplodne mlečne krave, kvalitetne priplodne tovne krave i bikove, krave za uzgoj teladi za tov, kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve, kvalitetne priplodne krmače i nerastove, tov junadi, tov jagnjadi, tov jaradi, tov svinja, košnice pčela, roditeljske kokoške teškog tipa, roditeljske kokoške lakog tipa, roditeljske ćurke, kvalitetne priplodne matice riba šarana, kvalitetne priplodne matice riba pastrmke, proizvodnju konzumne ribe.

Pročitajte još:

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari za jednu kalendarsku godinu u skladu sa ovim pravilnikom iznosi 55.000.000 dinara.

Svi zainteresovani poljoprivredni proizvođači mogu podneti prijave za podsticaje na portalu ePodsticaji do 31. avgusta 2023. godine.

Energetski portal

Da li je Grenland osetljiviji na klimatske promene?

31.07.2023

greenland-grenland — Foto-ilustracija: Pixabay

Grenland – fascinantna površina, prostranstvo na preko 2.166.000 km². Najveće ostrvo ledene strukture, koje može zavarati i izgledati kao pusta zemlja. Zapravo, Grenland ima raznolik biodiverzitet – nekoliko stotina vrsta biljaka, ptice, foke, kitove i grenlandske ajkule. Pored toga, ima i nešto više od 56.000 stanovnika u trenuntim uslovima za život. Ceo Grenland je teritorija veća od Francuske, Španije, Nemačke, Finske i Norveške zajendo.

Grenland je zanimljiv jer je nekada davno bio drugačijeg izgleda, kao i mnogi delovi naše planete Zemlje. Bio je umeren, sa drugačijom vegetacijom, najverovatnije zelenom – praistorijske šume, potom ledene površine, a danas topljenje tog istog leda, govori o sposobnosti transformacije ovog ostrva.

Prema nedavnom istraživanju i izvorima Univerziteta u Vermontu – pre nekih 416.000 godina, velika površina Grenlanda bila je okruženje tundre bez leda.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

U periodu od pre 424.000 do 374.000 godina, došlo je do zagrevanja koje je rezultiralo značajnim topljenjem, prema novim podacima.

Iako su koncentracije ugljen-dioksida koje zadržavaju toplotu bile daleko niže nego što su danas, zbog svih uslova života danas, poput industrije, otapanje Grenlanda u ono vreme dovelo je do značajnog povećanja nivoa mora. Ovo sugeriše da bi ledeni pokrivač Grenlanda mogao biti vrlo osetljiv na klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima, velikim količinama CO2, globalnim zagrevanjem, i svemu što dovodi do značajnog topljenja leda, a samim tim i povećanja nivoa mora.

Ovo je zabrinjavajuće iz razloga što mnoge obale, ostrva, pa i države tokom vremena, mogu biti potopljene. Obale Kine, Bangladeša, Indije, Egipta, Holandije, SAD-a, Brazila, Australije, Novog Zelanda i pacifička ostrva poput Fidžija su najugroženije tačke.

Ove godine, pisali smo kako naučnici upozoravaju da je na Antarktiku zabeležen rekordno nizak nivo morskog leda u poslednjih četrdeset godina od kad je započelo satelitsko posmatranje.

Energetski portal

Ministarstvo rudarstva i energetike: Javni poziv za izbor strateškog partnera za izgradnju solarnih elektrana

31.07.2023

solarna energija — Foto-ilustracija: Pixabay (fabersam)

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Ministarstvo rudarstva i energetike raspisalo je javni poziv za izbor strateškog partnera za realizaciju projekta izgradnje bez upravljanja i održavanja samo-balansiranih solarnih elektrana velikog kapaciteta sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije u Republici Srbiji.

Kako se navodi u pozivu, cilj postupka strateškog partnerstva u skladu sa odredbama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije jeste da se izabere finansijski sposoban ponuđač sa realizovanim značajnim referentnim projektima u svom portfoliju koji odgovara prodemetu ovog postupka za izbor strateškog partnera, koji može da obezbedi primenu naprednih tehnologija u izgradnji solarnih elektrana ukupne instalisane snage od 1 GW. Kako se dodaje, sve ovo potrebno je na način koji će omogućiti integraciju električne energije iz varijabilnih obnovljivih izvora u postojeći elektroenergetski sistem RS.

Pročitajte još:

,,Predmet Javnog poziva je izbor strateškog partnera za realizaciju projekta izgradnje bez upravljanja i održavanja samo – balansiranih solarnih elektrana velikog kapaciteta ukupne instalisane snage 1.000 MWAC, odnosno 1.200 MWDC sa baterijskim sistemima za skladištenje električne energije ukupne instalisane snage minimalno 200 MW i mogućnosti skladištenja od 400 MWh, koje će biti u vlasništvu i kojim će upravljati Akcionarsko društvo „Elektroprivreda Srbije“’’, navodi se u dokumentu.

Projekat će biti razvijen, izgrađen i predat u vlasništvo EPS-a po sistemu „ključ u ruke“. To znači da će strateški partner pored izgradnje solarnih elektrana i baterijskih sistema za skladištenje električne energije, biti u obavezi da izvrši sve ostale potrebne aktivnosti, kao i da izgradi svu ostalu infrastrukturu neophodnu za normalno funkcionisanje.

U pozivu piše da će realizacija ovog projekta značajno popraviti stanje elektroenergetskog sektora u Republici Srbiji, kao i položaj EPS kao ključnog proizvođača električne energije, dok će baterijski sistem za skladištenje električne energije značajno popraviti mogućnosti za balansiranje elektroenergetskog sistema.

Rok za dostavu ponuda je 20. septembar 2023. godine.

Više o načinu prijave i kriterijumima za učešće možete pogledati ovde.

Energetski portal

Srbija i dalje čeka na depozitni sistem za povrat ambalaže

31.07.2023

plastika — Photo-illustration: Pixabay (VIVIANE6276)

Foto-ilustracija: Unsplash (Jonathan Chang)

U domaćinstvima u Srbiji godišnje se napravi 2,87 miliona tona otpada, a nakon ostataka hrane, građani najviše izbacuju prazne plastične i staklene flaše, kartonske, papirne i druge vrste ambalaža, koje zajedno čine 30 odsto ukupnog otpada na deponijama. Kako je stepen odvojenog prikupljanja godinama na istom nivou i pokriva najvećim delom količine koje dolaze iz privrede, vreme je za uvođenje depozitnog sistema, koji može da obezbedi dvostruko veći stepen reciklaže i rešavanje pitanja problematičnog komunalnog otpada.

Prema studiji britanske konsultantske kuće Eunomia, Srbija je pogodno tlo za uvođenje depozita koji bi za prve tri godine primene mogao da obezbedi da više od 90 odsto ambalaže završi na reciklaži. Mišljenje svetskih eksperata došlo je na zahtev NALED-a kako bi Ministarstvu za zaštitu životne sredine ponudili najbolje i najefikasnije rešenje, imajući u vidu složenost ovog pitanja. Ipak, iako je tema otvorena još pre pet godina, a konsultacije u okviru formalne radne grupe nedavno obnovljene, direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović kaže da se u ovom trenutku i dalje ne zna da li će i kada depozitnog sistema biti.

Pročitajte još:

,,Količina proizvedenog ambalažnog otpada je u porastu u celoj Evropi i da bi dostigla zacrtane količine reciklaže koje je postavila Evropska unija, Srbija će morati da stavi fokus na prikupljanje otpada od građana i postojećem sistemu produžene odgovornosti proizvođača doda i depozitni sistem. Materijali sakupljeni na ovaj način su čistiji i kvalitetniji od one koja dolazi iz komunalnog otpada i mogu se iskoristiti za proizvodnju nove ambalaže, što omogućava punu primenu principa cirkularne ekonomije. Kako depozitni sistem predviđa reciklažu samo ambalaže za piće, važno je nastaviti sa razvojem primarne selekcije, kako bismo svu plastiku i druge materijale uklonili iz naše prirode“, govori Krstović.

Foto-ilustracija: Unsplash (Nick Fewings)

Dok konsultacije na ovu temu među ministarstvom, privredom i drugim zainteresovanim stranama uveliko traju, u Zrenjaninu je pilotiran prvi sistem pametnog prikupljanja ambalaže koji bi mogao da posluži kao primer za kasnije uvođenje depozita. On podrazumeva modernu tehnologiju zasnovanu na dobrom obeležavanju proizvoda i aplikaciji koja potvrdjuje identitet korisnika, kako bi se pojačala kontrola i sprečila mogućnost od prevara.

,,Rezultate projekta „Pametno recikliraj“ koji se u Zrenjaninu sprovodi kroz program develoPPP nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, ćemo tek sumirati u jednoj studiji i predstaviti u radnoj grupi, ali ono što se već sada pokazalo kao dobar primer jeste da mašine za prikupljanje budu postavljene i mimo prodajnih objekata, na javnim lokacijama kako bi građanima bile lako dostupne. Studija Eunomie dala nam je preporučenu vrednost depozita u iznosu oko pet dinara, ali je ona podložna promenama. Važno je jedino kada se bude utvrđivao ovaj iznos da bude dovoljno visok kako bi motivisao građane da vraćaju ambalažu, a s druge strane ne ni preveliki da ih odvrati od kupovine“, objašnjava Krstović.

U maloprodajnim objektima potrošači bi iskorišćenu ambalažu vraćali ili direktno osoblju u maloprodajnom objektu ili odlaganjem u posebne mašine namenjene povratu. Ovaj metod najsličniji je „kaucijskom sistemu“ koji je važio za staklenu ambalažu, ali se bazirao na ugovornom odnosu proizvođača i maloprodajnog objekta. Depozitnim sistemom upravljala bi centralna depozitna organizacija koju treba da čine predstavnici privrede i operatera, a država bi ovde imala ulogu nadzornog organa.

Osim što bi se smanjile količine ambalaže koje se deponuju, depozitni sistem mogao bi da dovede i do otvaranja od 1.000 do 1.500 novih radnih mesta. Ipak, složenost ovog sistema utiče na to da se njegovo uvođenje i dalje odlaže, a to pre svega podrazumeva obeležavanje svih proizvoda koji bi bili predmet povraćaja i povećanje cena za depozitni iznos, logistička ograničenja maloprodaje u Srbiji i donošenje odluke koje vrste ambalaže treba da se sakupljaju na ovaj način. Procena studije Eunomie jeste da depozit treba da obuhvati svu ambalažu pića, odnosno PET, staklo, limenke i tetra pak.

Izvor: NALED

Kako se Beč štiti od vrućine?

31.07.2023

park — Foto-ilustracija: Unsplash (Jan Canty)

Visoke temperature i sve češći toplotni talasi mogu se negativno odraziti na zdravstveno stanje građana, a pritom je od velike važnosti od vrućina zaštititi ranjive grupe poput starijih osoba i dece. Grad Beč stoga sprovodi brojne mere kojima želi sniziti visoke temperature u gradu, i pomoći građanima da se lakše nose s vrućinama.

Uz bečke gradske bazene i javna kupališta, utočište od vreline gradskog asfalta nude i gradska šuma, parkovi i vrtovi. Austrijska prestonica posebnom kampanjom želi skrenuti pažnju na činjenicu da zelene površine pružaju zaštitu od vrućina. Jedno od najvažnijih rekreacijskih područja u gradu – Bečka šuma, ima jednak rezultat hlađenja kao 23 miliona klima-uređaja. Bez prirodnog hlađenja, temperatura u gradu bila bi u proseku viša za 6 °C.

Rashlađivanje je takođe zagarantovano u jednom od preko 1.000 parkova, a u užem gradskom području kontinuirano se uređuju parkovi i sade nova stabla. Osim toga, u bečkim parkovima postoji dvanaest vodenih igrališta, i više od 100 vodenih atrakcija za decu svih uzrasta.

Pročitajte još:

Besplatan pristup svežoj, hladnoj i pitkoj vodi širom austrijske metropole, osiguran je zahvaljujući preko 1 300 javnih česmi. Kako bi se građani i turisti mogli nakratko rashladiti, u javnim parkovima i drugim gradskim područjima, postavljeni su i raspršivači koji ispuštaju vodu.

Grad Beč sprovodi i pilot-projekat, u sklopu kog su otvorena dva centra za rashlađivanje u kojima se građani mogu besplatno odmoriti na nekoliko sati, i okrepiti hladnim napitkom. Grad uz to ulaže u brojne projekte ozelenjavanja, sadnje stabala i uklanjanja asfaltiranih površina u ulicama i na trgovima, a investiraće ukupno 100 miliona evra kako bi javni prostor prilagodio klimatskim promenama. Naglasak je stavljen na gusto izgrađene četvrti koje su najtoplije tokom leta.

Građani mogu vrlo jednostavno i brzo pronaći sve mogućnosti za rashlađivanje na digitalnoj karti grada u aplikaciji Grada Beča, kao i na njegovoj web stranici. U Beču postoji i posebna telefonska linija putem koje građani 24 sata dnevno mogu dobiti savete i više informacija u vezi sa simptomima koji se javljaju usled izlaganja suncu i toploti. U razgovoru sa stručnjacima mogu, na primer, saznati kako razlikovati dehidraciju od drugih stanja, poput sunčanice, i u kojim se slučajevima treba obratiti lekaru, a takođe mogu saznati gde se i kako mogu rashladiti.

Izvor: Ekovjesnik

Počela terenska istraživanja u cilju valorizacije prirodnih vrednosti u Parku prirode „Zlatibor“

31.07.2023

U Parku prirode ,,Zlatibor’’, započeto je terensko istraživanje i valorizacija prirodnih vrednosti, kako bi se utvrdilo da li su one izmenjene u okviru zaštićenog dela i u do sada neistraženim okolnim područjima, odnosno da li ima potencijala za povećanje površine po zaštitom na ovoj teritoriji.

Inicijativu za izmenu Uredbe o proglašenju Parka prirode „Zlatibor“ podnele su opštine Čajetina, Nova Varoš i Priboj i Grada Užice, na čijim se teritorijama prostire Park prirode.

Predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine i opštine Čajetina, na kojoj se nalazi najveći deo Parka prirode pod zaštitom, razgovarali su o razvojnim planovima opštine koji mogu bitno da utiču na zaštitu planine Zlatibor, kako bi se istovremeno vodilo računa o interesima razvoja opštine, ali i o zaštiti prirode.

Zaštićenim područjem od izuzetnog značaja, Park prirode „Zlatibor“ je proglašen 2017. godine. Površina Parka prirode je 41.923,26 hektara, od čega je 43,31 odsto u državnom vlasništvu, a od ukupne površine je Prvim i najvišim stepenom zaštite obuhvaćeno 4,69 odsto ovog područja, II stepenom 45,93 odsto i III stepenom 49,38 odsto ukupne površine područja Parka prirode „Zlatibor”.

Pročitajte još:

Kanjonska dolina reke Uvac, sa brojnim dolinskim meandrima, čije su vode prema postojećim indikatorima u prvoj klasi kvaliteta, jedno je od najznačajnijih područja u Parku prirode.

Na ovom području nalaze staništa brojnih retkih i ugroženih biljnih vrsta. Na Preliminarnoj Crvenoj listi flore Srbije nalazi se 80 taksona, a na celokupnom prostoru 76 endemičnih taksona. Zbog velikog bogatstva i raznovrsnosti, područje Parka prirode „Zlatibor” je stanište značajnih populacija leptira, ptica, sisara, ribljih vrsta, od kojih je, primera radi, značajna vijunica, strogo zaštićena vrsta.

Posebnu lepotu i prepoznatljivost Parka prirode „Zlatibor”, daje tradicionalan način života u starovlaškom tipu naselja, sa dvodelnom brvnarom, kao osnovnim građevinskim oblikom. U nepokretna kulturna dobra spadaju Crkva brvnara u Donjoj Jablanici, Crkva brvnara u Dobroselici, Manastirski kompleks Uvac, kao i nekoliko evidentiranih dobara.

Energetski portal

1...178179180...1.567 Page 179 of 1.567

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 novembar

Events for 30th novembar

Events for 1st decembar

Events for 2nd decembar

Events for 3rd decembar

Events for 4th decembar

Events for 5th decembar

Events for 6th decembar

Events for 7th decembar

Events for 8th decembar

Events for 9th decembar

Events for 10th decembar

Events for 11th decembar

Events for 12th decembar

Events for 13th decembar

Events for 14th decembar

Events for 15th decembar

Events for 16th decembar

Events for 17th decembar

Events for 18th decembar

Events for 19th decembar

Events for 20th decembar

Events for 21st decembar

Events for 22nd decembar

Events for 23rd decembar

Events for 24th decembar

Events for 25th decembar

Events for 26th decembar

Events for 27th decembar

Events for 28th decembar

Events for 29th decembar

Events for 30th decembar

PIŠITE NAM