PUT KA ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI KOJIM MORA DA SE IDE

14.04.2023

stolarija prozor kuca stara — Foto-ilustracija: Unsplash (Sergiu Valena)

Čini se da odavno nismo imali toliko nedoumica o snabdevanju energijom kao ove zime. Briga o tome da li će nam domovi biti topli tokom hladnih dana pokrenula je temu uštede energije pa smo silom prilika razmišljali i o tome koliko su nam domovi energetski efikasni i koliko je to zaista važno u kriznim vremenima.

O trenutno najaktuelnijim energetskim pitanjima, koja obuhvataju i energetsku tranziciju ali i siromaštvo, razgovarali samo sa Aleksandrom Macurom, suosnivačem i programskim direktorom RES Fondacije.

EP: Sve više se govori o energetskoj efikasnosti, ali koliko zaista znamo o tome?

Aleksandar Macura: U poslednje vreme je došlo do porasta svesti o značaju energetske efikasnosti. To prati i određeni porast znanja, ali je prostor za unapređenje i dalje veoma veliki kako kod profesionalaca, tako i kod građana. Kako je tema energetske efikasnosti i njenog značaja i složena i multidisciplinarna, obrazovanje zahteva vreme i angažman profesionalaca, medija, organizacija civilnog društva i drugih. Uloga profesionalaca je najvažnija i etika profesionalaca je ključna. Svaka konkretna investicija u energetsku efikasnost u javnom i privatnom sektoru je istovremeno i edukativna aktivnost i važno je da se značajno smanji broj profesionalnih prekršaja u projektovanju i sprovođenju ovih mera.

U FOKUSU:

EP: Koliko je važno štedeti energiju i koristiti je na najefikasniji način?

Aleksandar Macura: Srbija nije zemlja u kojoj ima natprosečnih prirodnih resursa koji omogućavaju snabdevanje energijom po niskim cenama i konkurentnost ekonomije, a i standard stanovništva se ne može dugoročno graditi na niskim cenama energije. Naš energetski miks je i relativno „prljav“ kako zbog resursa koje koristimo tako i zbog načina na koji ih koristimo. Zbog toga je unapređenje energetske efikasnosti po mom mišljenju ključan razvojni pravac za našu zemlju. U Srbiji se energetska efikasnost ne posmatra na odgovarajući način iako se neki pomaci naziru.

EP: Srbija, kao i cela Evropa oseća posledice energetske krize. Koga je ova energetska kriza najviše pogodila?

Foto-ilustracija: Unsplash (Karen Stahlros)

Aleksandar Macura: Loše vođen sektor, bremenit raznim nedostacima u ustrojstvu, primio je jedan snažan spoljašnji udarac i društvo je, sasvim očekivano, bilo nespremno da ga dočeka. Zahvaljujući različitim faktorima do sada nije bilo većih posledica po sigurnost snabdevanja. Cene energije i energenata za privredu su se značajno povećale i najviše su pogođeni oni koji najneefikasnije troše energiju. Veliki udarac snose i poreski obveznici jer se po ustaljenoj praksi trošak krize prelio na njih. I u vremenima pre krize se poslovanje delova energetskog sektora plaćalo iz džepova poreskih obveznika. To je naročito u poslednje vreme važilo za gasni sektor čiji se troškovi gotovo redovno socijalizuju.

EP: Srbija je definisala pojam energetskog siromaštva, ali ko su danas najugroženiji stanovnici naše zemlje?

Aleksandar Macura: Definicijom uspostaviljen okvir za osmišljavanje i sprovođenje politika za smanjenje energetskog siromaštva. Ipak, sama definicija energetskog siromaštva nam ne pomaže da dođemo do konkretnih ljudi koji se nalaze u problemu. U tom poslu je neophodna saradnja sa institucijama koje se bave socijalnom zaštitom, a u nekim lokalnim samoupravama tome se već pristupilo. Sa druge strane Srbija već godinama ima mehanizam kroz koji se nekoliko desetina hiljada domaćinstava pomaže tako što im se plati deo računa za električnu energiju. Izmenama Uredbe o energetski ugroženom kupcu stvoreni su preduslovi da se taj broj poveća. Svakako, ova pomoć ne unapređuje trajno poziciju domaćinstava budući da se ne dira u energetsku efikasnost načina na koji se troši energija u tim domovima. Ostaje gotovo nedirnuta potreba da se stotinama hiljada domaćinstava koji se greju na ogrevno drvo koje je značajno poskupelo pomogne da unaprede efikasnost njegovog korišćenja poklanjanjem efikasnijih uređaja.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

KOMPANIJA ENERGETIK ENERGIJA D.O.O. OSVAJA TRŽIŠTE BALKANA

14.04.2023

paneli , solarna energija — Foto-ilustracija: Pixabay (torstensimon)

Istraživanja pokazuju da se proizvodnja energije iz sunca i vetra znatno povećala u poslednjih nekoliko godina i sada čini više od 10 odsto proizvodnje električne energije na globalnom nivou. Kada je reč o solarnoj energiji, rast je značajan i očekuje se da će se globalni kapaciteti više nego udvostručiti do 2025. godine, kao i da će taj trend nastaviti da raste. Iako je Balkan na dobrom putu, trebaće vremena da ovaj izvor obnovljive energije postane energetski oslonac u domaćinstvima u Srbiji a tako i deo našeg svakodnevnog života.

Rikardo Frizingeli, izvršni direktor kompanije Energetik Energija d.o.o., za naš Magazin govori o tome šta nam donosi porast upotrebe solarne energije. Kao specijalizovani distributer fotonaponskog materijala, kompanija Energetik Energija d.o.o., svake godine beleži rast ne samo zbog povećane tražnje već i zahvaljujući drugačijem pristupu svojim klijentima.

EP: Kompanija Energetik Energija d.o.o., nastala je kao rezultat 20 godina iskustva i izraženog entuzijazma u oblasti energetike i obnovljivih izvora energije. Šta danas nudite svojim klijentima?

Rikardo Frizingeli: Mi smo specijalizovani distributeri fotonaponskih materijala sa proizvodima i cenama koje su primerene tržištu, i upravo to je deo DNK-a naše kompanije. Mi se izdvajamo po pristupu koji naša kompanija ima, a on podrazumeva aktivno slušanje kupaca i razumevanje njihovih potreba kako bismo zajedno osmislili tehnološka rešenja. Zato verujem da našu kompaniju ne čine samo proizvodi, cene ili raspoloživost zaliha. Da biste bili „pravi” dobavljač za instalatere fotonaponskih uređaja širom sveta, nije dovoljno imati samo gotove materijale i adekvatne cene. Moramo da pokažemo šta se krije iza te dostupnosti, zato detaljno proučavamo tržišta, pomno slušamo naše partnere i pokušavamo da predvidimo njihove potrebe. Shodno tome naš magacin je pun i spremni smo da u svakom trenutku ispunimo sve zahteve naših klijenata. Naši kupci osećaju da ih razumemo, a moje kolege su im uvek na raspolaganju za sva dodatna pitanja. Kod nas niko ne čeka više od 24 sata na odgovor jer znamo da je brzina važna i da vreme nije varijabla već faktor poslovanja. Instalaterima koji nam se obrate su potrebni brzi odgovori. To je upravo ono što u kompaniji Energetik Energija d.o.o. radimo: slušamo vas, zajedno pronalazimo rešenje i kada budete morali da se popnete na krov, neophodan proizvod biće spreman za vas. Tehnološka rešenja koja nudimo zasnivaju se na temeljnom proučavanju potreba kupaca i tržišta, zbog čega Energetik stalno nastoji da se usavršava kako bi bio pravi partner za fotonaponske instalatere u Srbiji.

U FOKUSU:

EP: Koliko brzo napreduje tehnologija u ovoj oblasti? Koji segment napretka biste posebno izdvojili?

Rikardo Frizingeli: Radim u fotonaponskoj industriji od 2007. godine i to uvek u vodećim kompanijama na tržištu. Počeo sam na italijanskom tržištu, prošao sve izazove, uspone i padove, kako bi postao međunarodni menadžer u VP Solaru. Teško je odgovoriti na ovo pitanje jer sam tokom godina bio svedok mnogim tehnološkim inovacijama koje su promenile ovo tržište. Nesumnjivo je da sada živimo u potpuno drugačijem svetu u pogledu tehnologija. Setite se samo velikih izazova vezanih za sisteme za skladištenje i električnu mobilnost. Koliko se samo promenila proizvodnja fotonaponskih modula, ili industrijska ekonomija obima koja je dovela do toga da danas imamo cene koje omogućavaju da svako instalira solarne panele na svom krovu.

Ipak, još uvek želim da verujem da, uprkos vrlo korisnim podsticajima za stimulisanje tržišta, pored sve moćnijih fotonaponskih modula, efikasnijih invertera, većih skladišnih kapaciteta i električne mobilnosti pravi razvoj leži u „pametnim mrežama” gde svako od nas može da koristi električnu energiju kao vrednost koju možemo da razmenimo i podelimo sa našim sugrađanima i komšijama. Za mene, podela energije je suštinska vrednost u svim tehnologijama koje predlažemo. U mreži u kojoj se energija može deliti zaista ćemo se osećati kao da smo svi deo sistema koji je usmeren ka promenama.

EP: Upotreba solarne energije u poslednjih nekoliko godina doživljava ekspanziju. Kakav razvoj očekujete u narednim godinama?

Rikardo Frizingeli: To je manje-više prirodan tok. Očekuje se ubrzani rast upotrebe solarne energije u narednim godinama. Korišćenje solarne energije praćeno je tehnološkim napretkom, smanjenjem troškova i državnim podsticajima uz različite vrste finansiranja obnovljive energije koji rezultiraju više nego logičnim rastom fotonaponske industrije. Takođe, očekuje se da će se globalni kapaciteti solarne energije udvostručiti do 2025. godine i da će nastaviti da rastu u narednim godinama. Međutim, ovaj rast varira od zemlje do zemlje i od regiona do regiona. Balkan je na dobrom putu. Očekuje se da će sve veća potražnja za električnom energijom, posebno u zemljama u razvoju, doprineti sve većem korišćenju fotonaponske energije.

EP: Pomenulli ste da niste samo distributeri opreme. Zašto vam je važno da istaknete?

Rikardo Frizingeli: Kao specijalizovani distributer fotonaponskih komponenti, mi smo u centru lanca snabdevanja. Veoma smo bliski sa najpouzdanijim i najvećim svetskim proizvođačima, kako fotonaponskih panela tako i invertera za sisteme za skladištenje, stanica za punjenje i sistema za montažu. Međutim, naša tajna i opredeljenje je da se još više približimo potrebama instalatera, jer na kraju, pravi donosilac odluke u ovoj oblasti je instalater. On je taj koji je zadobio poverenje krajnjeg kupca i onaj koji odlučuje šta će ugraditi, kada i po kojoj ceni. Tokom proteklih godina postali smo pravi partner u snabdevanju svih kompanija koje su sada naši dobavljači i kupci. Nama nije bitno da li ste veliki energetski operater ili instalater koji se fokusira na instalaciju malih sistema u gradu ili na selu. U kompaniji Energetik Energija d.o.o. ćete uvek pronaći nekoga ko će se pobrinuti za vaše potrebe, dati vam najbolje savete i preporučiti najadekvatnije proizvode za vaš sistem. Našu kompaniju čine ljudi koji razumeju vaše potrebe i spremni su da vam obezbede proizvod kada vam zatreba, po konkurentnoj ceni i na adresi koju odaberete. Energetik Energija d.o.o. ne želi da bude samo distributer, već i vaše skladište, odnosno skladište instalatera, tako da on može da se posveti isključivo prodaji i ugradnji sistema kada za to dođe vreme.

Intervju vodila: Nevena Đukić

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

Skoro polovinu globalnog zagrevanja izazvalo je samo pet zemalja, evo koje su u pitanju

13.04.2023

aerozagađenje-air pollution - zagađenje vazduha — Foto-ilustracija: Unsplash (Yaroslav Boshnakov)

Novi naučni rad donosi uvide u listu svetskih zemalja koje su najodgovornije za klimatske promene i koliko iznosi njihovo parče odgovornosti ako se posmatraju emisije ugljen-dioksida, metana i azotnih oksida Sjedinjene Američke Države, Kina, Rusija, Brazil i Indija predstavljaju države koje su svojim aktivnostima u sektorima fosilnih goriva i korišćenja zemljišta najviše doprinele klimatskim promenama od 1851. do 2021. godine, otkriva studija, koja je nedavno objavljena u časopisu Scientific Data.

Srednja temperatura na Zemlji je od početka industrijske revolucije porasla za 1,1 °C. Kada bismo izolovali kumulativne emisije ugljen-dioksida, metana i azotnih oksida, globalno zagrevanje bilo bi nešto veće, oko 1,6 °C, piše Klima 101.

Važno je naglasiti da istraživači u svoje procene porasta temperature nisu uključili aerosole i sumpor-dioksid koji imaju efekat hlađenja, te bi sveukupno zagrevanje, za koje su odgovorne države, moglo da bude nešto manje.

Pročitajte još:

Kako pokazuju podaci, skoro polovinu posmatranog porasta temperature kroz istoriju, odnosno 0,74 °C, prouzrokovalo je samo pet zemalja, i to redom: Sjedinjene Američke Države (0,28 °C), Kina (0,2 °C), Rusija (0,1 °C), Brazil (0,08 °C) i Indija (0,08 °C).

Kada bi se Evropska unija posmatrala kao jedna država, a ne zajednica zemalja, dospela bi na treće mesto najvećih istorijskih zagađivača ispred Rusije, Brazila i Indije. Njene kumulativne emisije ugljen-dioksida, metana i azotnih oksida izazvale su globalno zagrevanje od 0,17 °C.

Nezanemarljiv doprinos porastu temperature imaju i Nemačka (0,05 °C), Ujedinjeno Kraljevstvo (0,04 °C), Kanada (0,03 °C), Australija (0,02 °C) i Iran (0,02 °C).

Prema proračunima, veći deo globalnog zagrevanja nastao je usled korišćenja fosilnih goriva i industrije (1,06 °C). Dok je uticaj korišćenja zemljišta skoro duplo manji (0,55 °C).

Međutim, porast temperature koji potiče od fosilnih goriva i korišćenja zemljišta razlikuje se od zemlje do zemlje. Primera radi, uprkos suprotnom stanju globalno gledano, u Brazilu je korišćenje zemljište zagrejalo atmosferu tri puta više od fosilnih goriva.

Naravno, udeo pojedinačnih država u globalnom zagrevanju, na osnovu navedenih gasova sa efektom staklene bašte, menjao se kroz prethodnih 150 godina u zavisnosti od jedinstvene nacionalne situacije kada je reč o industrijalizaciji, dekarbonizaciji i krčenju zemljišta.

Najvećim istorijskim zagađivačima naučnici pripisuju i procentualno učešće u porastu temperature, zaključno sa 2021. godinom, koje se kreće u rasponu od 4,77 odsto (Indija) do 17,3 odsto (Sjedinjene Američke Države).

Zajedno sa Evropskom unijom, Sjedinjene Američke Države, Kina, Rusija, Indija i Brazil snose 55,77 odsto odgovornosti u posmatranom stepenu globalnog zagrevanja od oko 1,6 °C.

Ovo je još jedno u nizu naučnih radova koji potvrđuje da su bogate nacije, kada se u obzir uzme šira slika i duži vremenski period, najodgovornije za klimatske promene.

Štetne emisije nekih od njih su u međuvremenu možda pale, ali zbog prethodne krivice one treba da predvode čovečanstvo na putu ka neto nultim emisijama kako bi smanjile teret koji u svetlu promena klime disproporcionalno pada na siromašne zemlje.

Uloga Srbije u globalnom zagrevanju nastalom zbog kumulativnih emisija ugljen-dioksida, metana i azotnih oksida je veoma mala, te naša odgovornost, sa doprinosom porastu temperature manjem od 0,01 °C, iznosi svega 0,013 odsto.

Ipak, ukoliko bi sve države poput naše digle ruke od energetske tranzicije zato što postoje veći krivci za globalno zagrevanje, borba na nivou sveta bila bi ugrožena zato što zbirno odnosimo udeo u štetnim emisijama koji je uporediv sa nekim od najvećih emitera.

Na kraju krajeva, u stvaranju održive sutrašnjice svi bi trebalo da učestvuju. Ali naša zemlja, prema ocenama vodećih domaćih stručnjaka, u tom procesu i dalje vuče noge bez obzira na to što je najranjivija na klimatske promene u Evropi.

Izvor: Klima 101

Pivo od otpadnih voda kao dokaz da je moguće potpuno prečistiti vodu

13.04.2023

beer pivo — Foto-ilustracija: Pixabay (Alexas_Fotos)

Otpadne vode reciklažom mogu imati višestruku upotrebu. To pokazuje primer Portugalije gde njihova fabrika, nadomak prestonice, prečišćava i kanalizaciju do nivoa da se može koristiti i u proizvodnji pića. Da bi to dokazala fabrika je proizvela i sopstveno pivo.

U bazene fabrike otpadnih voda „Alkantara“ u predgrađu Lisabona slivaju se kanalizacija i druge prljave vode iz 750 hiljada domaćinstava i drugih korisnika. Proizvodni proces prečišćavanja počinje izdvajanjem mulja – koji takođe iskoriste kao biomasu od koje proizvode struju – čak 18 hiljada gigavata godišnje za potrebe fabrike. Preradom otpadnih voda, kažu, čuvaju i javno zdravlje i životnu sredinu.

„Ova voda, posle tehnološkog tretmana, kao što možete da osetite, ne miriše loše. Ova voda je sada dobra i dalje može da se koristi u prirodi“, objašnjava Markos Batista, direktor komunikacija fabrike otpadnih voda „Alkantara“.

Lisabonska fabrika godišnje prečisti oko dva i po miliona kubnih metara otpadnih voda. Time, kažu, sprečavaju i nestašice vode usled klimatskih promena. Voda koju prerade ima višestruku namenu. Koristi se u industriji, za zalivanje poljoprivrednih površina i za pranje ulica.

Pročitajte još:

Posle hemijskog fabričkog tretmana deo prerađenih otpadnih voda se ponovo vraća u reku. A da je ta voda biološki i hemijski isprvna i čista potvrđuje, kažu, i činjenica da su uspeli da sačuvaju sve vrsta riba u svojim vodama.

Kako bi dokazali taj kvalitet vode, od nje su naprvili pivo koje nije za prodaju već njime pokušavaju da uvere javnost da je reciklaža otpadne vode korisna i isplativa. Pivom, koje je 2021. godine dobilo i evropsku nagradu za inovacije, počaste goste. Probala ga je i grupa novinara iz Srbije koja je u okviru projekta Evropske unije – „Puls Evrope“ – obišla fabriku.

„Pivo smo proizveli kako bismo promenili mišljenje i podigli svest o značaju čuvanja i ponovnog korišćenja najvrednijeg resursa – voda. Voda je bogatstvo i od nas ljudi najviše zavisi kako ćemo je i koliko iskoristiti“, dodaje Batista.

I proces prerade je održiv. Arhitekta koji je projktovao fabriku dobio je nagradu. Proizvodni pogoni za preradu vode gotovo se i ne vide jer su ispod zemlje. Na površini je njen krov koji je pretvoren u zelenu oazu, koju navodnjavju prečišćenom vodom.

Izvor: RTS

Kako da napravimo zdravije boje za uskršnja jaja

13.04.2023

eugenivy_now-nvULIYhrNDU-unsplashf — Foto-ilustracija: unsplash (Євгенія Височина)

Foto-ilustracija: unsplash (Євгенія Височина)

U nedelju se proslavlja Uskrs, najveći hrišćanski praznik, a prethodi mu veseo običaj kojem se raduju sve generacije. Rafovi prodavnica ispunjeni su raznovrsnim bojama u kesicama i tubicama, kao i sitnicama za ukrašavanje uskršnjih jaja. Iako je teško odoleti im, zaboravljamo da neke od njih mogu da budu štetne. Ukoliko biste želeli da ove godine izaberete zdraviji i prirodniji način farbanja jaja, predstavljam vam nekoliko ideja za osnovne boje.

Kako bismo dobili crvenu boju, potreban nam je koren cvekle. Tri korena izrendamo, a zatim ih pola sata kuvamo u posudi u koju smo sipali litar vode. Za tamnije nijanse crvene, jaja kuvamo u ljuski crvenog luka, a nakon toga dodajemo kašiku sirćeta kako bi fiksiralo boju.

Za žutu boju potreban nam je začin kurkuma. U 7,5 dl vode stavimo dve supene kašike kurkume, kašiku sirćeta i malo soli, a zatim jaja ubacimo u smesu i kuvamo ih u njoj kao što inače kuvamo jaja.

Crveni kupus biće odlična zamena veštačkim plavim bojama. Kako bismo dobili lepu nijansu plave, potrebno je pola glavice crvenog kupusa, 1,5 l vode i tri kašike sirćeta. Za razliku od žute boje, za koju je bilo potrebno da se jaja kuvaju zajedno sa začinom, ovde je postupak drugačiji. Jaja prvo skuvamo, a zatim u šerpu naređamo deo sitno seckanog kupusa, pa na njega stavimo jaja i prekrijemo ih ostatkom iseckanog kupusa. Kada to završimo, sipamo vodu i sirće i sve zajedno kuvamo još najmanje 20 minuta od trenutka kada voda provri, odnosno dok se ne dobije željena nijansa.

Za kraj vam ostavljam predlog za dobijanje zelene boje. Sveža jaja stavimo u šerpu napunjenu hladnom vodom, u koju ćemo dodati kašiku soli i sirćeta, a zatim dodajemo spanać. Sve zajedno kuvamo, dok jaja ne budu gotova i postignuta nijansa koju želimo.

Oni koji su odrastali uz bake, znaju da farbanje jaja na ovaj način i te kako može da bude interesantno ukoliko se zaigrate. Ako ste raspoloženi za dodavanje šara, potrebni su vam cvetići ili listići, najlon čarape i konac.

Bake su uglavnom jaja ovako šarale u ljusci crnog luka, a postupak je vrlo jednostavan. Raspodelite travke prema vašoj želji na jaja, zatim isecite čarapu i obmotajte je oko jaja. Sve to vežite čvrsto koncem, kako se travke ne bi pomerale. Nakon toga, tako obmotana jaja stavite u šerpu, u koju ste prethodno stavili ljuske luka, dodajte vodu toliko da prekriju jaja i kuvajte 20 minuta.

Budite kreativni i veseli.

Želim vam srećne uskršnje praznike!

Katarina Vuinac

Južnokorejske kompanije pokazuju interesovanje za ulaganje u zelenu energiju Srbije

13.04.2023

Obnovljivi izvori energije — Foto: Pixabay

Na temu zelene energetske tranzicije, Vlada Republike Srbije objavila je vest o potencijanom partnerstvu sa Južom Korejom. Tom prilikom sastali su se ambasador Južne Koreje u Srbiji Đeung Li i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović kako bi razgovarali o bilateralnoj saradnji.

Bez obzira na udaljenost dve država, zelena energetska tranzicija i inovacije u ovoj oblasti važna su za sve, a Srbija planira da u narednom periodu do kraja izradi i integriše energetski i klimatski plan. On bi sadržao glavne ciljeve na polju energetike, povećanja energetske efikasnosti, povećanja obnovljivih izvora energije, s druge strane smanjenja štetnih gasova.

Pročitajte još:

Ambasador je izjavio da u Srbiji na ovom polju ima prostora i prilika za napredovanje, ali i uzajamnu saradnju i povezanost dve države. Srbija će se verovatno kandidovati za međunarodnu izložbu EXPO 2027, i tom prilikom se prikazati kao centar za kreativnost i investicije u svetu.

Energetski portal

Obavezno razdvajanje tekstila u EU od 2025. godine, Finska već počela da reciklira

13.04.2023

odeća_boje — Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Winkler)

Države članice EU će od 2025. godine morati da ustanove odvojeno sakupljanje tekstilnog otpada. Finska je još 2021. donela zakon koji od opština zahteva da odvojeno sakupljaju tekstil.

Zakon je stupio na snagu u januaru, a pilot projekti su pokazali da je sistem uspešniji ukoliko građani ne moraju da plaćaju sakupljanje otpada, ali i dalje ostaje niz pitanja – najpre pitanje ekonomske isplativosti projekta jer je tržište za reciklirane materijale i dalje veoma malo.

Oko 40.000 tona korišćenog tekstila završilo je u Finskoj u mešovitom otpadu 2019. godine, a oko 61 odsto je spaljeno. U Finskoj, komunalni otpad je u nadležnosti lokalnih samouprava pa sve one od 1. januara moraju obezbediti dovoljan broj regionalnih tačaka za prikupljanje tekstilnog otpada. Cilj je da se što više tog otpada ponovo upotrebi ili pripremi za mehaničko recikliranje pri čemu će se dobiti sirovina sa najvišim mogućim kvalitetom.

Pročitajte još:

Građani hoće da učestvuju, ali pod određenim uslovima

Mada je zakon nov, neke od opština su imale pilot projekte još od 2021. kada je promena najavljena. Helsinki regija je najveća gradska oblast u Finskoj sa populacijom od više od milion stanovnika. U 2021. prosečna osoba u toj oblasti proizvodila je 3,11 kg tekstilnog otpada.

Prvi pilot projekat pokrenut 2019. godine uspostavio je tačke na koje građani mogu doneti odeću u dobrom stanju koja je pogodna za ponovnu upotrebu, ali su za to morali platiti. Drugi pilot projekat, lansiran 2022. podrazumevao je ustanovljavanje besplatnih tačaka u 10 šoping centara regije gde se mogao ostaviti otpad u plastičnim kesama kako bi se sačuvao od mogućnosti prljanja ili vlaženja tokom transporta. Otpad se zatim vozi u centar gde se, prema kvalitetu, dalje razdvaja.

Prvi pilot je imao značajno nižu stopu recikliranja – 16 odsto je ponovo iskorišćeno kao odeća, 21 odsto kao materijal, dok je 63 odsto završilo u preostalom otpadu. Drugi pilot je pokazao da je tri odsto ponovo iskorišćeno kao odeća, 60 odsto kao materijal, 37 odsto završilo u preostalom otpadu. Viša stopa preostalog otpada u prvom slučaju je uglavnom zbog prljavštine i vlage. Kompanija koja je pokrenula projekat odlučila je da prvi sistem ukine ove godine, a da nastavi sa besplatnim sakupljanjem u šoping centrima.

Zaključak je i da je potrebno proširenje infrastrukture i tačaka sakupljanja otpada, ali za sada Helsinki čeka jer je moguće da će biti uvedena šema produžene odgovornosti proizvođača koja znači da bi troškove takve infrastrukture pokrili proizvođači umesto opština.

Izazov za sistem je i nivo zaprljanosti otpada. Takođe, tržište za reciklirane materijale je i dalje veoma malo i postavlja se pitanje ekonomske isplativosti projekta.

Izvor: Centar za promociju cirkularne ekonomije

Usvojena Uredba o utvrđivanju Programa finansiranja aktivnosti i mera unapređenja energetske efikasnosti

13.04.2023

struja, zelena energija — Foto-ilustracija: Pixabay (ColiN00B)

Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o utvrđivanju Programa finansiranja aktivnosti i mera unapređenja energetske efikasnosti u 2023. godini, koja predstavlja strateški i zakonodavni okvir za efikasno korišćenje energije, a za krajnji rezultat ima povećanje javne svesti o značaju energetske efikasnoti.

Programom su utvrđeni ciljevi uštede energije i njenog racionalnog korišćenja primenom proverenih, savremenih tehnologija i proizvoda čije je korišćenje ekonomski opravdano, korišćenja obnovljivih izvora energije za sopstvene potrebe i zaštite životne sredine kroz smanjenje emisija gasova staklene bašte.

Pročitajte još:

Takođe, predviđene su i mere unapređenja energetske efikasnosti koje imaju prioritet u finansiranju ili sufinansiranju, kao što su, pored ostalog, unapređenje termičkog omotača zgrade, zamena termotehničkih sistema ili dela sistema efikasnijim sistemima, modernizacija sistema unutrašnjeg osvetljenja u objektima i ugradnja solarnih kolektora u instalaciju.

Vlada je donela i Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o vanrednoj interventnoj meri podrške proizvođačima konditorskih proizvoda za otkup mleka u prahu. Na taj način, proizvođači konditorskih proizvoda podstaći će se da kupuju domaće mleko u prahu i tako smanje pritisak na domaće mlekare, koje bi nesmetano nastavile otkup mleka od poljoprivrednika. Takođe, time bi bio sprečen potencijalni poremećaj na tržištu.

Javni poziv za odobravanje prava na podršku proizvođačima konditorskih proizvoda raspisuje Uprava za agrarna plaćanja.

Energetski portal

Konačno najavljeno gašenje kotlarnice niškog Univerziteta

13.04.2023

zagađenje_vazduha_industrija — Foto-ilustracija: Unsplash (Ria Puskas)

Jedan od najvećih zagađivača vazduha u Nišu, kotlarnica na ugalj i ogrevno drvo na Univerzitetu, trebalo bi uskoro da bude ugašena i da od sledeće zimske sezone koristi prirodni gas za grejanje, najavljuje direktor KLER-a Dušan Radivojević.

Pred početak grejne sezone 2022/2023. godine je direktor Toplane Predrag Milačić rekao da su mnoge javne objekte koji su koristili mazut, ugalj ili lož-ulje priključili na sistem daljinskog grejanja, ali da i dalje ima onih koje to odbijaju da učine, među kojima je naveo upravo Univerzitet i Pravni i Ekonomski fakultet.

“Za fakultete i univerzitet je bilo brojnih pokušaja da njihove donosioce odluka ubedimo u priključenje na SDG, ali za sada bezuspešno”, rekao je u oktobru Milačić.

Tako je cela sezona prošla, a ove institucije su svojim načinom grejanja uticale na zagađenje vazduha, koji je i inače zimi prekomerno zagađen.

Prema najavama nadležnih, to je za Univerzitet u Nišu bila poslednja grejna sezona da ispušta crni dim i zagađuje vazduh u sred centra grada.

Pročitajte još:

„Nastavljamo zamenu kotlarnica u individualnim objektima, kako bi ugasili najveće zagađivače u gradu Nišu. Započeli smo sa državom, Ministarstvom zaštite životne sredine i Univerzitetom, projekat gašenja kotlarnice u zgradi Univerziteta, koja je najveća kotlarnica na ogrevno drvo i i ugalj u gradu, time i najveći zagađivač u samom centralnom gradskom jezgru“, rekao je direktor KLER-a.

Direktor KLER-a Dušan Radivojević je u video-snimku objavljenom na Fejsbuk stranici gradonačelnice Dragane Sotirovski podsetio da je niška Toplana 96 odsto svojih kapaciteta već prevela na prirodni gas, a da će od oktobra ove godine i kotlarnica Univerziteta koristiti taj energent za grejanje.

Gradonačelnica je napisala da kotlarnice na čvrsto gorivo u Nišu polako odlaze u istoriju i najavila da će osim ove, zajedno sa državom ugasiti i kotlarnice Medicinskog fakulteta, kao i OŠ „Kole Rašić“ i vrtića „Svitac“.

Podsetimo, nedavno je zasedala Radna grupa Vlade Srbije, a jedna od njihovih najava upravo je bilo gašenje kotlarnica koje koriste ugalj, mazut i lož-ulje za grejanje, kako bi se popravio kvalitet vazduha.

Izvor: Južne vesti

SAD predlaže još jače standarde za automobilsku industriju

12.04.2023

Foto-ilustracija: Pixabay (andreas160578)

Sjedinjene Američke Države nastavljaju da prate agendu predsednika Bajdena koja se tiče brige o klimi, vazduhu, i zdravlju. Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA), predložila je nove standarde za emisije štetnih izduvnih gasova vozila koji treba da služe za što brže okončavanje velikih klimatskih promena, i na kraju krajeva klimatske krize.

Procena i dugoročni plan agencije jeste da do 2055. godine izbegne deset milijardi tona emisije CO2 uz sve svoje standarde, koji postaju sve rigorozniji. Osim što bi se na ovaj način sve više oslobađali uvoza nafte, prognoza je oko 20 milijardi barela nafte, i time rasteretili svoj budžet, takođe bi se zdravstvena slika stanovništva značajno popravila. Razne srčane smetnje, respiratorne bolesti i preuranjena smrt bile bi takođe smanjene. Ovi planovi bili bi propraćeni suficitom od oko jedne milijarde dolara, u odnosu na troškove zadatih ciljeva.

Pročitajte još:

Za vreme Bajdenovog mandata, beleži se stalan porast električnih vozila, posebno uz sve predviđene standarde. Prodaja istih se utrostručila, a ponuda se udvostručila. Obezbeđena je infrastruktura i širom zemlje ima preko 130.000 javnih punjača, što je u odnosu na 2020. godinu 40 odsto više. Automobilska industrija prati propise i standarde koje država donosi, i samim tim će ponuda, ali i potražnja električnih automobila biti sve veća. Federalni standardi se odnose na modele koji će se proizvoditi od 2027. godine, i na tu temu EPA je planirala da održi i javnu raspravu u maju.

Energetski portal

Petsto bicikala u novoj sezoni akcije „Parkiraj i bicikliraj”

12.04.2023

Javno komunalno preduzeće „Parking servis” je za novu sezonu akcije „Parkiraj i bicikliraj” pripremilo više od petsto bicikala za odrasle i decu. Ove godine vozni park je osvežen sa 125 novih bicikala.

Korisnici parkirališta „Ada Ciganlija”, „Milan Gale Muškatirović”, kao i garaža „Obilićev venac”, „Zeleni venac” i „Masarikova”, plaćajući samo cenu parkiranja za svoje vozilo, stiču pravo da u okviru akcije besplatno preuzmu po dva bicikla za odrasle i dva bicikla za decu. Najveći broj bicikala je na raspolaganju na najpopularnijem beogradskom izletištu Ada Ciganlija, gde celodnevno parkiranje košta samo 150 dinara, navodi se na sajtu grada.

Za dvanaestu sezonu ove akcije, „Parking servis” je pripremio 400 bicikala za odrasle i 115 bicikala za decu. Osim nekoliko modela klasičnih bicikala – za vožnju po asfaltu, vozačima je od ove sezone na raspolaganju i 55 „fet-bajk” dvotočkaša, koji su opremljeni disk-kočnicama, sedmostepenim menjačem i širokim gumama – za vožnju po zahtevnijim podlogama, poput peska i šljunka.

Pročitajte još:

Zainteresovanost sugrađana za akciju „Parkiraj i bicikliraj” rasla je iz godine u godinu, tako da je 2022. godina zabeležila rekordan broj korisnika. Prošle godine je više od 55.000 sugrađana vozilo bicikle „Parking servisa”, a od tog broj bilo je više od 6.000 dece.

Za 11 prethodnih sezona, koliko traje akcija „Parkiraj i bickiliraj”, skoro 260.000 korisnika je besplatno vozilo bicikle „Parking servisa”. Osim pozitivnog efekta na zdravlje korisnika, akcija ima i značajan doprinos očuvanju životne sredine, jer biciklisti ne zagađuju okolinu, niti prave buku, kao što bi to radili da koriste automobile.

Energetski portal

OLAKŠANA KUPOVINA ŠTEDLJIVOG UREĐAJA ZAHVALJUJUĆI NOVIM OZNAKAMA

12.04.2023

energy-efficiency-energetska-efikasnost — Foto-ilustracija: Pixabay

Racionalno korišćenje energije nije tema kojom se poznavaoci oblasti energetike tek odnedavno bave. Ipak, čini se da je pažnju šire javnosti počela značajnije da zaokuplja tek nakon što je energetska efikasnost postala uslov za siguran život svakog pojedinca.

Ozbiljniji pristup ovom resursu i njegovom korišćenju uveo je Zakon o energetskoj i racionalnoj upotrebi energije 2021. godine. Zakonom su uređeni uslovi i način efikasnog korišćenja energije i energenata, mere energetske efikasnosti, energetsko označavanje i zahtevi u pogledu eko-dizajna, kao i druga pitanja od značaja za prava i obaveze fizičkih i pravnih lica u vezi sa efikasnim korišćenjem energije.

Donošenjem Zakona stvoreni su uslovi za pokretanje projekata i kampanja na različitim nivoima, od Ministarstva do lokalnih samouprava i udruženja građana, sa ciljem podizanja svesti o energetskoj efikasnosti.

Kada je reč o unapređenju energetske efikasnosti, najveći izazov u Srbiji predstavljaju domaćinstva, a posebno stambene zajednice. Imajući to na umu, treba istaći kampanju koju su pokrenuli Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), pod nazivom ,,Čuvaj, štedi, ne rasipaj energiju!“ Kampanja treba da informiše građane o praktičnim savetima, čijim pridržavanjem mogu da smanje svakodnevnu potrošnju energije.

Jedan od saveta odnosi se na kupovinu kućnih uređaja na osnovu njihovog energetskog razreda. Pravilnim odabirom uređaja potrošnja električne energije može da se umanji za oko 50 odsto. Kako bi se olakšao i osigurao dobar izbor uređaja, Evropska unija je u martu 2021. godine počela sprovođenje revidiranog sistema energetskog označavanja.

U FOKUSU:

Šta je zapravo promenjeno uvođenjem novih oznaka?

Problem u vezi sa starim oznakama bio je u tome što se većina proizvoda na tržištu nalazila u klasama A+++, A++ ili A+, dok je manji broj spadao u klase B, C, D, E, F i G. Građani koji nisu imali dovoljno saznanja o oznakama, verovali su da kupovinom uređaja koji spada u neku od klasa A biraju energetski efikasan uređaj. Međutim, uvođenjem novih oznaka veliki broj uređaja koji je prethodno bio u nekoj od klasa A, prešao je u klase E, F ili G.

Potencijalnim kupcima, čak i onima koji nemaju dovoljno informacija o oznakama, novom klasifikacijom je postalo vizuelno razumljivije za koji uređaj treba da se odluče kako ne bi napravili pogrešan izbor. Uređaji, koji prema novim oznakama spadaju u klasu A, godišnje uštede čak dvostruko više električne energije i emituju značajno manju količinu ugljen-dioksida od uređaja klase G.

Nove nalepnice na uređajima, pored oznake za energetski razred, sadrže i QR kod pomoću kog građani mogu da dobiju više informacija o proizvodu i odnosu njegove cene i efikasnosti. Sve informacije dobijaju se iz zvanične Evropske baze podataka o energetskim oznakama na proizvodima (EPREL).

Osim klase energetske efikasnosti i QR koda, nalepnica pruža uvid i u druge podatke koji se razlikuju u zavisnosti od vrste uređaja. Ako uzmemo za primer mašinu za sudove, moći ćemo da saznamo kolika je potrošnja struje korišćenjem eko-programa na 100 ciklusa, zatim količinu potrošene vode po ciklusu eko-programa, ili nivo buke u decibalima i klasi nivoa buke, kao i trajanje eko-programa i drugo.

Domaćinstva imaju najveći udeo u ukupnoj potrošnji energije u Republici Srbiji, a ta potrošnja je pak za oko četiri puta veća nego u zemljama Evropske unije. Prema podacima Ministarstva rudarstva i energetike, samo oko 13 odsto ljudi u Srbiji se opredeljuje za proizvod na osnovu njegovog energetskog razreda, naspram 80 odsto stanovnika Evropske unije.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Pred Srbijom ciklus značajnih investicija u energetiku

12.04.2023

vetar , oie , energija — Foto-ilustracija: Pixabay (ELG21)

Foto-ilustracija: Pixabay (torstensimon)

Tokom sastanka sa predstavnicima Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA), koju je predvodio šef predstavništva za Balkan Ueki Masahiro, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović govorila je o intenzivnom radu na planu prioritetnih pitanja ulaganja u energetiku, kao i o dinamici rada na novoj strategiji razvoja energetike i integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP).

Pred Srbijom je ciklus značajnih investicija u energetiku, rekla je ministarka i dodala da se ubrzano radi na strateškim dokumentima, kako bi se što pre ostvarili ciljevi maksimalne energetske sigurnosti i Zelene agende, jer će oni biti vodilja energetske budućnosti naše države.

Prema njenim rečima, reverzibilne hidroelektrane su prioritetni projekti Vlade Srbije koji treba da omoguće veću integraciju obnovljivih izvora energije u naš elektroenergetski sistem.

Pročitajte još:

Ona je ukazala na to da, dok se rad na strateškim dokumentima privodi kraju, Ministarstvo i Vlada paralelno rade na obezbeđivanju podrške za buduće kapitalne projekte, kako tehničke i stručne, tako i finansijske.

INEKP i strategija u sadejstvu sa izmenama Zakona o obnovljivim izvorima energije stvoriće okvir za nova ulaganja i verujem u to da postoji prostor za nastavak partnerstva sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju, poručila je ona.

Na sastanku je bilo reči o projektu odsumporavanja u Termoelektrani „Nikola Tesla A“, koji se realizuje uz podršku Japanske agencije za međunarodnu saradnju, a u čijoj realizaciji učestvuje japanska kompanija „Mitsubishi Hitachi Power Systems“.

Srbija ima ambiciozne ciljeve u procesu dekarbonizacije. Osim novih ulaganja u obnovljive izvore energije, neophodno je i da se u što skorijem roku okonča projekat odsumporavanja u našoj najvećoj i najznačajnijoj termoelektrani, naglasila je ministarka Đedović i podsetila na to da će odsuporavanjem emisija sumpor-dioksida TENT-a biti smanjena devet puta.

Energetski portal

RERI: Rio Tinto i dalje u postupku dobijanja dozvole za iskopavanje litijuma

12.04.2023

rudnik — Foto-ilustracija: Pixabay (hangela)

Kompanija Rio Tinto već više od dve godine pokušava da pribavi odobrenje za eksploataciono polje, dokument koji joj omogućava da započne sa iskopavanjem litijuma u Srbiji, uprkos tome što uz zahtev nije priložila neophodnu dokumentaciju. Kompaniji nedostaje Rešenje o određivanju obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu, koje je poništeno u januaru 2022. godine nakon što je donesena Uredba o prestanku važenja prostornog plana područja posebne namene za ovaj projekat.

Tada je iz Vlade Srbije saopšteno da je stavljena tačka na projekat Rio Tinta u Srbiji i da će svi nadležni organi bez odlaganja obustaviti sve postupke koji su započeti na osnovu pomenutog Prostornog plana i staviti van snage akte donete radi realizacije projekta.

Ipak, Ministarstvo rudarstva i energetike do danas nije prekinulo postupak za izdavanje odobrenja za eksploataciono polje, već je tokom dve godine, ne navodeći jasne razloge, čak 11 puta produžilo rok kompaniji da dopuni dokumentaciju.

“Ministarstvo rudarstva i energetike bilo je dužno da zahtev za eksploataciono polje odbije, jer ne postoje opravdani razlozi za produžavanje rokova. Rio Tinto ne poseduje Rešenje o određivanju obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu, jer je ono poništeno u januaru prošle godine. Iako je kompanija podnela tužbu Upravnom sudu na odluku o poništaju, to ne predstavlja opravdani razlog za produženje roka za dopunu dokumentacije”, navodi Hristina Vojvodić, pravni savetnik iz RERI-ja.

Pročitajte još:

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) je u martu ove godine podneo izjavu o stupanju u ovaj spor na strani Vlade Republike Srbije. Svoj interes organizacija je obrazložila brojnim nezakonitostima u sprovođenju postupka procene uticaja na životnu sredinu, zbog kojih je, prethodno, u septembru 2021. godine i podnela žalbu Vladi Srbije zahtevajući njegov poništaj.

Pored toga, RERI je Ministarstvu rudarstva i energetike podneo zahtev za priznanje svojstva stranke u ovom upravnom postupku, sa namerom pravovremenog praćenja i reagovanja na odluke koje nadležni organ donosi u postupku odobrenja eksploatacionog polja kompaniji Rio Tinto, koji je od velikog javnog interesa i značaja, i čiji ishod može imati značajan uticaj na životnu sredinu.

Izvor: RERI

Ministarka Đedović o prelasku EPS-a u akcionarsko društvo – šta mogu da očekuju radnici, a šta građani

12.04.2023

struja — Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

EPS više nije javno preduzeće već akcionarsko društvo. O tome šta promena dva slova u nazivu kompanije i prelazak JP u a. d. donosi radnicima EPS-a, a šta građanima Srbije, za RTS je govorila ministarka energetike Dubravka Đedović. Nakon ove promene u EPS-u više neće, kaže, biti ograničavanja zarada i broja radnih mesta, a cilj je da se najkvalitetniji kadar zadrži. Prioritet je poboljšanje upravljanja preduzećima, a promena pravne forme je korak u tom smeru, poručila je ministarka.

Ministarka energetike Dubravka Đedović rekla je za RTS da prelazak Elektroprivrede Srbije iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo predstavlja pozitivnu promenu kako za EPS, tako i za njegove radnike i građane Srbije.

,,Sada postavljamo temelje kako da imamo uspešniji, efikasniji, profitabilniji EPS, koji će moći da iznese potrebne reforme u energetskom sektoru, promene i tranzicija koja nas čeka je važna sa aspekta privrede, da bude pokretač našeg privrednog razvoja“, rekla je ministarka.

Na pitanje zašto se za sprovođenje odluke vlade o toj promeni čekalo još od 2014. godine, Đedovićeva je rekla da ona nije sprovedena iz više razloga.

,,Građani su imali prilike da budu svedoci te iste 2014. i 2015. kada je odluka o smanjenju plata i penzija doneta da bismo stabilizovali finansije i pre svega je bila neophodna za budžet Srbije. Građani su svedoci da sada imamo najveće prosečne plate i penzije u regionu. Država je pokazala da treba da imaju poverenja u nju“, rekla je ministarka energetike.

Nakon ove promene u EPS-u više neće biti ograničavanja zarada i broja radnih mesta. “Mislim da je bitno da jedno preduzeće koje hoće uspešno da posluje, da zna koje su njegove potrebe u pogledu zaposlenih“, rekla je Đedovićeva.

Na komentar da su u EPS-u plate već značajno veće nego u drugim preduzećima, Đedovićeva je rekla da je cilj da se najkvalitetniji kadar zadrži, a ljudi iz inostranstva da se vrate.

,,Moramo da stvorimo preduslove da se to desi, a kolike su plate da ih privučemo, da ne bi odlazili iz EPS-a u privatnu kompaniju? Morate da ga zadržite, jedan način je plata, drugi kako da napreduju, da li po zasluzi ili ne“, rekla je Đedovićeva.

Pročitajte još:

Zašto se za prelazak u a. d. čekalo od 2014. godine

Ministarka Đedović je rekla da je od 2014. urađeno mnogo toga što se tiče transportne infrastrukture i da budžet zemlje ima svoja ograničenja.

,,U jednom momentu je prioritet finansiranja na nečemu, a energetska kriza je pokazala koliko je bitno da imamo jake kompanije u energetskom sektoru, da državne kompanije imaju snage da se izbore sa krizama kao što je bila prošle godine. Naravno da je država pomagala energetske kompanije, i države u Evropi su, ali da smo se ranije reformisali, spremniji bismo dočekali krizu“, rekla je ministarka.

Đedovićeva je rekla da je prioritet poboljšanje upravljanja preduzećima, a promena pravne forme je korak u tom smeru.

,,Da imamo jak nadzorni odbor koji će nadzirati rad rukovodstva, da sprovede ciljeve koje država stavi pred EPS, jer država je vlasnik i namerava to da ostane, to su giganti naše privrede, a država ima interes, volju i i želju da ga zaštiti i unapredi“, rekla je Đedovićeva.

Hoće li EPS biti dokapitalizovan

Na pitanje da li će EPS biti dokapitalizovan, ministarka je rekla da to sada nije tema, ali da će država donositi odluke koje bude smatrala najboljim.

,,To može biti i dobra vest, to znači dodatni kapital, dodatnu disciplinu, jer obično dodatni akcionari donesu i dodatne zahteve što se tiče upravljanja i organizacije. Možemo ići samo na bolje… Država će razmišljati o tome, ako za to bude potrebe“, rekla je ministarka.

Navodi i da je najnormalnije da kompanije koje dobro posluju izađu na tržište kapitala, ali da EPS zasad ne može jer nema kapacitet da to uradi, a da to bude interesu države.

Na pitanje koja je vrednost imovine EPS-a, budući da revizorske kuće navode da iznosi tri, a EPS saopštava da iznosi osam milijardi, Đedovićeva je rekla da veruje da su revizorske kuće savesno radile svoj posao.

,,Cilj je da imamo što veću vrednost, niko je neće umanjiti, revizorske kuće jesu radile savesno posao. Da su naši energetski kapaciteti stari i datiraju od pre 20, 30, 50 godina je fakat, da treba da ih obnavljamo – to je ono što treba da bude fokus EPS-a“, navodi ministarka.

Ima li ministarka podršku za reforme

Na pitanje ima li podršku da u reformi EPS-a ide do kraja, Đedovićeva je rekla da je cela država stala iza toga.

,,Cela država treba da stane iza ovog, i to jeste slučaj. Ono što smo u zadnje tri nedelje uspeli je rezultat toga, vlada je bila odlučna u nameri da se sprovede odluka iz 2014.“, rekla je ministarka.

Ovom promenom vlada je zadržala svoj uticaj u donošenju strateških odluka, a nadležnost skupštine je reducirana u odnosu na nadležnost nadzornog odbora.

,,Cilj je da se profesionalizuje nadzorni odbor koji će imati veća ovlašćenja bez upliva države u svakodnevno donošenje odluka, cilj je da se svede na razuman odnos, da takva promena upravljanja dovodi do boljih rezultata za EPS“, objasnila je Dubravka Đedović.

Tranzicija ka čistijim izvorima energije

Govoreći o budućnosti elektroenergetike, Đedovićeva je rekla da se razmišlja o tranziciji ka čistijim izvorima energije.

,,Ugalj je naš bazni energent trenutno, ali imamo i velike hidropotencijale, razmatramo kako više da ih iskoristimo i što brže sagradimo nove hidrokapacitete“, rekla je ministarka dodajući da treba što više da se oslanjamo na gas.

Na pitanje da li se razmišlja o nuklearnoj energiji, ministarka je rekla da mi nemamo akademski odnosno obrazovni kapacitet za gradnju nuklearki jer se godinama nismo time bavili.

Objasnila je da se razmišlja da, kroz parterske odnose sa drugim zemljama koje imaju nuklerake, dođemo do bazne energije i da nekom vrstom razmene obezbedimo tranziciju ka čistoj energiji.

Izvor: RTS

1...177178179...1.528 Page 178 of 1.528

U FOKUSU:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM