Home Blog Page 17

Usporen prelazak na obnovljive izvore energije u 2023. godini

Foto-ilustracija: Unsplash (Raychel Sanner)
Foto-ilustracija: Unsplash (nuno-marques)

Globalni prelazak na obnovljive izvore energije u glavnim sektorima koji troše najviše energije, usporio se u 2023. godini i to pre svega zbog političkih nesigurnosti, ali i zbog regulatornih nejasnoća i nedovoljno jasno postavljenih ciljeva, objavio je pariski institut REN21.

Samo 13 zemalja sprovelo je mere za prelazak na obnovljive izvore energije u svim sektorima potrošnje, 17 će nastaviti tranziciju, dok su čak 52 zemlje odustale od svojih ambicija.

U analizi se navode razlogi zašto je usporila energetska tranzicija, a među njima su pad cena fosilnih goriva, zatim rasprave o troškovima prelaska na čistu energiju koje su postale intenzivnije zašto što se mnoge zemlje približavaju izborima, kao i otpor kompanija teške industrije koje tvrde da OIE ne mogu da generišu toplotu potrebnu za loženje njihovih visokih peći.

Rana Adib, izvršna direktorka REN21, rekla je da dekarbonizacija teške industrije ostaje veliki izazov ali da taj sektor nije nemoguće dekarbonizovati, dok je tranzicija transporta jednostavnija.

Pročitajte još:

Do kraja 2023. godine, samo 13 zemalja, uključujući Grčku, Portugal, Španiju, Irsku, Veliku Britaniju, Italiju, Sjedinjene Države, Egipat, Kinu, Vijetnam, Francusku, Nemačku i Indiju, implementiralo je politike obnovljive energije u svim krajnjim upotrebama sektora – građevinarstvo, industrija, transport i poljoprivreda.

„U 2021. godini, obnovljiva energija je porasla na 15,9 odsto u građevinarstvu (porast od 0,4 odsto) i na 16,5 odsto u poljoprivredi (porast od jedan odsto), dok je industrija stagnirala na 16,8 odsto. Udeo obnovljivih izvora energije u transportu smanjen je sa 4,1 odsto u 2020, na 3,9 odsto u 2021. godini zbog povećane potražnje koja se zadovoljava fosilnim gorivima“, navedeno je u izveštaju.

Bez tranzicije ključnih sektora, prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije je gotovo nemoguće postići.

Prisećanja radi, prema podacima analitičkog centra Ember, 2023. godine su obnovljivi izvori enerije proizveli rekordnih 30 odsto svetske električne energije.

Jasna Dragojević

Svetski dan bicikla

Foto-ilustracija: Pixabay (Pexels)
Foto-ilustracija: Pixabay (leonqueen1)

Saobraćaj je jedan od najvećih zagađivača vazduha u svetu i zbog toga je njegova transformacija ka održivosti imperativ u cilju ublažavanja klimatskih promena.

Električna vozila značajno doprinose dekarbonizaciji saobraćaja, ali ne smemo zaboraviti ni ulogu koju u tome imaju najjednostavnija ekološka vozila poput bicikla.

Osim što ne emituje štetne gasove i čestice, održivost bicikla ogleda se i u tome što zauzima manje prostora na putevima i parkinzima i time ublažava saobraćajne gužve.

Takođe, za njegovu proizvodnju potrebno je manje resursa i energije u odnosu na ostala vozila, dok je reciklaža bicikala jednostavan i ekonomičan proces.

Najzad, vožnja bicikla je nečujna, a ovo je posebno važno imajući u vidu da su automobili glavni uzrok urbanih zagađenja bukom.

Pored navedenih ekoloških koristi, vožnja bicikla doprinosi očuvanju našeg zdravlja kao fizička aktivnost pogodna za sve uzraste. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, biciklizam smanjenje rizik od srčanih oboljenja, moždanog udara, određenih karcinoma, dijabetesa, pa čak i smrti.

Zbog svega navedenog, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju o integraciji uobičajenog biciklizma u sisteme javnog prevoza za održivi razvoj.

Svetski dan bicikla, koji obeležavamo 3. juna, skreće pažnju na prednosti korišćenja bicikla — jednostavnog, pristupačnog, čistog i ekološki održivog prevoznog sredstva.

“Održivi transportni sistem koji promoviše ekonomski rast, smanjuje nejednakosti, a istovremeno jača borbu protiv klimatskih promena, ključan je za postizanje Ciljeva održivog razvoja”, navode iz Ujedinjenih nacija povodom obeležavanja svetskog dana bicikla.

Neke od zemalja u kojima ima najviše bicikala su Holandija, Danska, Nemačka, Švedska, Norveška i Finska.

Pročitajte još:

Biciklizam u Srbiji

Promovisanje biciklizma prepoznato je kao jedna od mera održivog razvoja u Srbiji o čemu svedoče i brojne subvencije za kupovinu bicikala koje raspisuju gradovi i opštine.

Novi Sad je vodeći grad kada je reč o broju bicikala i dužini biciklističkih staza sa oko 43.000 aktivnih biciklista i 140 km bicklističkih saobraćajnica.

Nedavno je ovaj grad najbolje učenike nagradio biciklima, a raspisao je i Javni poziv upućen fizičkim licima za podršku nabavke bicikala za 2024. godinu.

U Zrenjaninu je početkom maja takođe raspisan konkurs za dodelu bespovratnih sredstava građanima za nabavku bicikala kao ekološki prihvatljivog transporta na teritoriji grada Zrenjanina.

A prema podacima udruženja “Ulice za bicikliste”, Beograd trenutno ima 95 km biciklističkih staza, pa je širenje mreže staza za bicikle od ključnog značaja za povećanje brojnosti biciklista u saobraćaju prestonice.

Energetski portal

Zelena agenda tema u fokusu

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Pixabay (Wayne Jackson)

U Privrednoj komori Srbije održan je 37. međunarodni kongres o procesnoj industriji i 9. regionalna konferencija: Industrijska energetika i zaštita životne sredine u zemljama Jugoistočne Evrope, a kako je istaknuto zelena agenda biće tema u fokusu kojom će se u narednom periodu intenzivno baviti i poslovna i naučna zajednica.

Državna sekretarka Ministarstva za zaštitu životne sredine Srbije Sandra Dokić podsetila je da do 5. jula ove godine svi operateri postrojenja za proizvodnju električne energije i energetski zahtevnih industrijskih postrojenja treba da podnesu zahtev za dobijanje GHG dozvola za emitovanje gasova sa efektom staklene bašte.

,,Obuhvat je oko 130 operatera koji bi morali da ispune ovu zakonsku obavezu. Cilj je da se do kraja godine svima izdaju dozvole i da monitoring počne od 1. januara 2025. godine, a izveštavanje bude sprovedeno do marta 2026. godine“, kazala je Dokić na otvaranju ova dva skupa u PKS.

Prema njenim rečima, dozvole za GHG emisije korak su ka uspostavljanju sistema za praćenje, izveštavanje, verifikaciju i akreditaciju tih emisija, odnosno ka uspostavljanju Direktive koja se odnosi na trgovinu gasovima sa efektom staklene bašte, sa ciljem da se dugoročno smanje emisije GHG iz industrijskog sektora i ubrza dekarbonizacija privrede. Navela je i da je urađen plan primene Direktive o trgovini gasovima sa efektom staklene bašte, tako da će se u kratkom roku sagledati kapaciteti i šta je oni što bi u narednom periodu trebalo da se radi u toj oblasti.

Pročitajte još:

Prodekanka za naučno-istraživačku delatnost Mašinskog fakulteta u Beogradu Dragoslava Stojiljković kazala je da je Zelena agenda tema kojom će se nastavnici i straživači tog fakulteta baviti u narednom periodu na različite načine.

Podsetila je i da 40 odsto ukupnih prihoda Mašinski fakultet stiče saradnjom sa privredom kroz naučno-istraživačke projekte, a da energetika tu ima veliki značaj.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

Prodekanka za nauku i doktorske studije Tehnološkog fakulteta u Beogradu Mirjana Kijevčanin ocenila je kako je bitno da fakultet učestvuje u rešavanju izazova koji se odnose na industrijski i energetski sektor i da može brzo da odgovori na sve zahteve.

Ona smatra da su konferencije, poput današnje dve, korisne da se mladi povežu sa ljudima iz drugih institucija, ali i predlože svoje projekte.

Predsednik organizacionog odbora konferencije „Procesing ’24“ Nikola Karličić kazao je da je na obe konferencije prijavljeno više od 100 radova. Kako je naveo da su pradovi prijavljeni iz zemlje, regiona, ali i zemalja poput Mauricijusa.

Dodao je da će radovi biti objavljeni u zbornicima, a da će izabrani radovi biti predloženi za objavljivanje u domaćim i međunarodnim časopisima. Oba skupa trajala su do 31. maja, a bili su odlična prilika za razmenu znanja, iskustava i dostignuća, kao i informisanje o najnovijim trendovima, tehnologijama i praksama u procesnoj industriji i energetici.

Izvor: PKS

Novi propisi za vozače električnih trotineta

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Marek Rucinski)

Sve je više električnih trotineta na našim ulicama, a vozači ovih malih ekoloških vozila od sada će morati da slede nove propise.

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da vozači električnih trotineta mogu učestvovati u saobraćaju samo pod uslovom da imaju odgovarajuću nalepnicu koju izdaje Agencija za bezbednost saobraćaja.

Navode i da se električni trotinet može voziti biciklictičkom stazom, pešačko-biciklističkom stazom ili bilicklističkom trakom, a ukoliko ne postoji predviđena staza, vozač električnog trotineta može se kretati kolovozom na putu na kome je ograničena brzina kretanja 30 kilometara na sat, odnosno 50 ukoliko ima više od 18 godina.

Pročitajte još:

Prilikom prelaska ulice vozač električnog trotineta ne sme da ga vozi, već mora da siđe sa njega i pređe ulicu, osim na prelazu biciklističke staze.

Kada se kreće kolovozom, vozač električnog trotineta mora nositi svetloodbojni prsluk. U uslovima smanjene vidljivosti i noću u obavezi je da nosi svetloodbojni prsluk i kada se kreće biciklističkom stazom.

Za vozače električnog trotineta obavezna je zaštitna biciklistička kaciga, a tokom vožnje je zabranjeno korišćenje slušalica za audio uređaje u oba uva.

Električnim trotinetom se ne može prevoziti više osoba, zaključuju iz MUP-a

Energetski portal

Opet smo u ekološkom dugu – nedozvoljeni minus nam je ove godine ranije zabeležen

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Pre mesec i po, u odnosu na prošlu godinu, Srbija je ušla u ekološki dug. Od 23. maja su prirodni resursi, koje nam je planeta proizvela za ovu godinu u Srbiji potrošeni.

Ekološki dug je datum kada je naša godišnja potražnja i potrošnja prirodnih resursa prekoračila sve ono što Zemlja može da proizvede ili obnovi tokom cele godine.

U poređenju sa prošlom godinom, kada smo „kredit“ od prirode „podigli“ 8. jula, ove godine datum je bitno pomeren na štetu planete i ljudi.

Aleksandra Ugarković iz Svetske organizacije za zaštitu prirode objasnila je da je mogao da zabrine i 8. jul 2023. godine. Kada se potroše sve zalihe koje vam priroda spremi, znači da narednih pola godine takođe živite u dugu. To je povezano sa metodologijom ekološkog duga.

Pročitajte još:

Šta je metodologija ekološkog duga

„Metodologija izračunavanja ekološkog duga podrazumeva da vi imate broj stanovnika jedne teritorije, imate globalni hektar i razliku biokapaciteta. Sve ovo zvuči strašno, ali nije. Globalni hektar predstavlja produktivnost jedne teritorije, a biokapacitet sposobnost ekosistema da svoje prirodne zalihe obnovi.

Foto-ilustracija: Unsplash (Nikola Knezevic)

Kada sve ovo spojite, shvatite da na obračunavanje ekološkog duga utiče nekoliko faktora, jedan od njih je ubrzana industrijalizacija, koja povećava produktivnost jedne teritorije, ali na štetu prirodnih resursa”, rekla je sagovornica.

Napominje da je druga stavka u proračunu stanovništvo, što je ove godine slučaj kod nas. Godine 2022. imali smo zvaničan popis stanovništva koji je evidentno pokazao odliv stanovništva, smanjenje broja, a što je manje stanovnika na jednoj teritoriji, to je njihov ekološki dug veći.

U maju gotovo sve zemlje bivše Jugoslavije počinju da duguju planeti, a najkasnije u ekološki dug ulazi Albanija, u septembru. Za ostatak država podatke ćemo znati 5. juna 2024. godine.

Koliko neracionalno upravljamo prirodnim resursima?

Napominje da industrijalizacija u najvećoj meri utiče na čitav ekosistem planete što podrazumeva proizvodnju velikih količina ugljen-dioksida koji se emituje u atmosferu. To znači da nastaju ubrzane klimatske promene.

„Da bismo mogli da proizvodimo više hrane, mi krčimo šume, isušujemo vlažna staništa, pokušavamo da izrabimo mora, a ova tri ekosistema su najveći apsorbenti ugljen-dioksida. Oko 40 odsto hrane bacimo. Ako polovinu hrane hranimo na pola, dan ekološkog duga bio bi pomeren 13 dana unapred“, istakla je Aleksandra Ugarković iz Svetske organizacije za zaštitu prirode.

Izvor: RTS

U upotrebi novo gorivo: Nemačka proizvela „zeleni dizel“

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (PublicDomainPictures)

Novo dizel gorivo HVO 100 počelo je da se prodaje u Nemačkoj, nakon što ga je Vlada Nemačke odobrila 29. maja. HVO100 je hidratizovano biljno ulje i zadovoljava evropski standard kvaliteta EN 15940 za parafinski dizel.

Za dizel HVO ne plaća se porez na CO2, zato što smanjuje uticaj na klimu do 90 odsto u poređenju sa običnim dizelom.

„HVO možete da koristite u dizel motorima bez potrebe da bilo šta modifikujete u motoru. HVO 100 dolazi u različitim mešavinama u kojima se odnos dizela i HVO može razlikovati. Broj 100 znači da je to čist oblik HVO, dok pojedini dobavljači prodaju i HVO 20, koji je mešavina dizela od 80 odsto i HVO sa 20 odsto“, pišu nemački mediji.

HVO 100 ispunjava standarde Međunarodnog sertifikata o održivosti i ugljeniku (ISCC). Ovaj sertifikat osigurava da gorivo ispunjava određene zahteve kvaliteta i da je proizvedeno na održiv i odgovoran način.

Pročitajte još:

U ovom trenutku razlika u ceni na pumpama iznosi od 15 do 20 centi. Sa alternativnim gorivima, kao što je dizel HVO100, automobili i kamioni bi već mogli biti klimatski prihvatljiviji, a HVO 100 je zbog sastava nazvan i „zeleni dizel“.

Nemački mediji pišu da kampanja „HVO100 ide u Nemačku“, ima za cilj da podgine svest i prihvatanje novog dizel. Uz kontinuiranu podršku političara, rastuću mrežu benzinskih pumpi i povećanje ekološke svesti među potrošačima, očekuje se da će ovo biogorivo dati značajan doprinos održivom dizajnu nemačkog transportnog sektora.

Pumpe za ovo gorivo već postoje u nizu evropskih zemalja, između ostalih u Belgiji, Danskoj, Finskoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Holandiji, Norveškoj i Švedskoj.

Jasna Dragojević

Srpski naučnici u borbi za čistiji vazduh i veću energetsku efikasnost

Foto-ilustracija: Unsplash (Andreas Felske)
Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Blackeye)

Uzemljama Zapadnog Balkana termoelektrane su glavni proizvođači električne energije sa oko 54 odsto učešća u ukupnoj proizvodnji energije. Istovremeno, termoelektrane su glavni izvor emisije NOX gas02ova, koji čine oko 80 odsto ukupnih gasnih emisija pri sagorevanju uglja. Prisustvo ovih oksida u atmosferi je vrlo nepovoljno. Oni su odgovorni za pojavu smoga i kiselih kiša, a potvrđeno je da izazivaju degradaciju disajnih funkcija dece i osoba narušenog zdravlja, sa akcentom na osobe koje boluju od astme. 

Takođe, postoje ubedljivi argumenti da prisustvo ovih gasova utiče na povećanje dijabetesa među osetljivim starosnim grupama, kao i na procenat prevremenih porođaja i smanjenu težinu beba na porođaju. Poslednja istraživanja pokazuju da oksidi azota doprinose povećanju smrtnosti usled kardiovaskularnih oboljenja.

Projekat NOXTROT, pod rukovodstvom redovnog profesora Željka Đurovića sa Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, fokusira se na rešavanje problema zagađenja vazduha azotnim oksidima (NOX) iz termoelektrana. Azot i kiseonik su prirodni gasovi koji u normalnim uslovima međusobno ne reaguju. Za njihovu reakciju je potreban visoki energetski nivo. Međutim, zbog prisustva isparljivih organskih jedinjenja kakvih ima u fosilnim gorivima, na visokim temperaturama, kakve su uobičajene prilikom sagorevanja tih goriva u kotlovima termoenergetskih postrojenja, dešava se reakcija koja za posledicu ima pojavu gasova azotnih oksida NO i NO2. Ovi gasovi se jednim imenom zovu NOX i predstavljaju ozbiljan ekološki problem. 

U fokusu:

Velika pažnja projekta NOXTROT, koji u okviru Zelenog programa saradnje nauke i privrede finansira Fond za nauku RS, posvećena je rekonstrukciji termoelektrana u Srbiji sa ciljem smanjenja koncentracije oksida azota u dimnim gasovima, kao jednog od produkata sagorevanja uglja. Upravo o tome se vodilo računa prilikom rekonstrukcije pojedinih blokova termoelektrana u Srbiji. Međutim, snabdevanje ugljem termoelektrana Nikola Tesla, TENT A i TENT B je suočeno sa vrlo ozbiljnim problemima. Naime, neretka je pojava da se iz Kolubarskih kopova danima doprema lignit čija je kalorijska vrednost značajno ispod očekivanih vrednosti.

Zbog svih navedenih razloga aktivnosti projekta NOXTROT su usmerene na procenu parametara koji karakterišu kalorijsku vrednost i hemijski sastav uglja. Ove informacije će biti korišćene za dve glavne svrhe: adaptaciju i optimizaciju postojećih sistema za regulaciju protoka vazduha i projektovanje novih sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Cilj ovih sistema je supervizirano upravljanje termoelektrana, postizanje zadate aktivne snage, adekvatna raspodela opterećenja pojedinih mlinova i održavanje dozvoljenih granica zagađenja, uzimajući u obzir stabilnost svih podsistema.

Autor: Projektni tim NOXTROT

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA I FINANSIRANJE ZELENE GRADNJE.

CG se u cilju očuvanja energetske stabilnosti opredelila za projekat Solari 5000+

Foto-ilustracija: Unsplash (karsten-wurth)
Foto-ilustracija: Pixabay (Michael_Pointner)

Kako bi se očuvala energetska stabilnost Crne Gore, što podrazumeva što manju zavisnost od uvoza energije, Elektroprivreda Crne Gore (EPCG), opredelila se za pokretanje projekta Solari 5000+.

Prilikom donošenja ovakve odluka, EPCG se rukovodila određenim važnim faktorima. Povećanje udela proizvedene električne energije iz obnovljivih i jeftinih izvora, predstavlja prvi faktor. Drugi jeste da se izgrade novi energetski izvori korišćenjem sredstava iz fondova ili banaka, koji su zainteresovani za podsticanje razvoja OIE kroz odobravanje povoljnih kredita, grejs perioda i minimalnih kamatnih stopa. Pored njih, tu je i sticanje novih znanja i iskustava o zelenoj energiji i njenim pozitivnim efektima u kontekstu procesa energetske tranzicije, kao i nepostojanje rizika od nestanka izvora energije.

Kao naredni, navodi se ostvarivanje pozitivnih efekata za građane i privredne subjekte, koji će nakon isteka perioda kredita dobijati značajno umanjene račune za električnu eneriju, jer će njihove solarne elektrane proizvoditi električnu energiju u količini koja je približno jednaka količini energije koja zadovoljava njihove potrebe. Na kraju, ističe se i smanjenje gubitaka u prenosu – jedna od značajnih negativnih stavki kod poslovanja EPCG, s obzirom na to da se elektična energija u tako velikim količinama ne može skladištiti i da gubitak nastaje uvek onda kada je proizvodnja veća od potrošnje, a tačna predvidivost nije moguća s obzirom na veliki broj krajnjih potrošača, dok sa druge strane elektroenergetski sistem mora da bude sposoban da podnese i ekstremne potrošnje koje mogu biti samo u nekom određenom trenutku u vremenu.

Projekat obuhvata 70MW instalisane snage koja dolazi od nekoliko hiljada subjekata, gde svaki individualni subjekat instalira jedinstvenu potrebnu snagu i na taj način postaje mini solarna elektrana, navodi se na zvaničnom sajtu EPCG i dodaje da u zavisnosti od instalisane snage projekat za posledicu ima i značajno smanjenje tehničkih gubitaka u distributivnoj mreži.

Pročitajte još:

Studija je bazirana na tome da subjekti plaćaju rate približno jednake prosečnim računima.

Ukoliko bude proizvedeno više energije nego što je potrošeno, EPCG bi otkupljivao višak električne energije od subjekta, što daje mogućnost zarade subjektima. U situaciji da je subjekat potrošio više nego što je proizvedeno, EPCG će subjektu ispostaviti račun za dodatno potrošenu električnu energiju. Predlog je da se jednom godišnje vrši sravnjivanje viškova i manjkova, što je definisano i izmenama i dopunama Zakona o energetici.

Struktura instalisane snage i proizvodnja po regionima

  • 40 odsto ukupne instalisane snage 28MW biće instalisano u južnoj regiji Crne Gore, gde je najveći Specifični godišni prinos električne energije 1,686kWh po 1kW instalisane snage, što daje 47GWh proizvedene električne energije.
  • 40 odsto ukupne instalisane snage 28MW biće instalisano u centralnom delu Crne Gore, gde je Specifični godišni prinos električne energije 1,637kWh po 1kW instalisane snage, što daje 46GWh proizvedene električne energije.
  • 20 odsto ukupne instalisane snage 14MW biće instalisano u severnoj regiji Crne Gore, gde je Specifični godišni prinos električne energije najmanji i iznosi 1,571kWh po 1kW instalisane snage, što daje 22GWh proizvedene električne energije.

Nakon realizacije projekta Solari 5000+, očekivana ukupna proizvodnja je 115,038,000 kWh.

Jedno od suštinskih pitanja vezano za srednjoročnu i dugoročnu strategiju razvoja proizvodnje električne energije u Crnoj Gori je očuvanje energetske stabilnosti, što upravo podrazumeva težnju prema većoj energetskoj nezavisnosti.

Energetska efikasnost

Okrugli sto „Upravljanje potrošnjom električne energije – mogućnosti i izazovi“

Foto-ilustracija: Unsplash (Nikola Johnny Mirkovic)
Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Okrugli sto pod nazivom: „Upravljanje potrošnjom električne energije – mogućnosti i izazovi“ biće održan 14. juna u Beogradu, u Privrednoj komori Srbije, sa početkom u 10:30 časova.

Na okruglom stolu će se razmatrati upravljanje potrošnjom električne energije sa pravnog, regulatornog, tehničkog i ekonomskog aspekta, nakon čega će se otvoriti diskusija. Cilj okruglog stola je da se razmotre mogućosti, izazovi i efekti upravljanja potrošnjom elektirčne energije.

Šef službe za pripremu novih ulaganja u TE, HE i OIE u Elektroprivredi Srbije, dr Vladimir Šiljkut, na uvodnom razmatranju će govoriti o upravljanju potrošnjom kroz prikaz problematike i tehničkih aspekata.

O pravnom okrivu za upravljanje potrošnjom govoriće potpredsednik UPES, Miloš Kuzman, i predsednica UPES, dr Branislava Lepotić Kovačević.

Proćitajte još:

Ostale teme okruglog stola ticaće se tarifnog sistema – mogućnosti indirektnog upravljanja potrošnjom, zavisnosti kapaciteta upravljive potrošnje od tarifnih stavova i načina korišćenja električne energije, kao i tehničke spremnosti za upravljanje potrošnjom i njen tehno-ekonomski aspect.

Učešće u okruglom stolu je besplatno, uz obaveznu registraciju putem ovog linka.

Okrugli sto ogranizuju Udruženje za pravo energetike Srbije, Privredna komore Srbije i CIRED Srbija.

Energetski portal

Počinje sezona kupališta – Kakav je kvalitet evropskih voda?

Photo-illustration: Unsplash ( Nick Karvounis)
Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Sezona kupanja u rekama, jezerima, morima i na bazenima u velikom delu Evrope je već otvorena. Turisti širom sveta i ovog leta posetiće ovakve evropske destinacije, a ono što je važno, jeste da su kupališta bezbedna.

Zahvaljujući Direktivi Evropske unije o vodi za kupanje (eng EU’s Bathing Water Directive) kojom je uvedeno sistemsko praćenje i upravljanje prirodnim vodama koje su zavedene kao kupališta, kvalitet ovih voda u Evropi se tokom poslednjih decenija značajno poboljšao. Rezultatu su doprinela i ulaganja u postrojenja za prečišćavanje gradskih otpadnih voda.

Kvalitet vode na kupalištima može da bude klasifikovan kao odličan, dobar, dovoljan ili loš, što zavisi od nivoa fekalnih bakterija koje su otkrivene. Državama članicama nalaže se da za ona mesta gde je voda klasifikovana kao loša preduzmu određene mere, kao što je privremeno zatvaranje, pružanje informacija javnosti i preduzimanje konkretnih korektivnih mera. Upravo su ovakva pravila dovela do toga da se problem kvaliteta vode shvati ozbiljno i da se deluje u skladu sa tim.

Pročitajte još:

Najveći deo kupališta ispunjava najstrože standarde Evropske unije o kvalitetu vode, što je potvrđeno rezultatima i od prošle godine kada je od ukupnog broja čak 85,4 odsto kupališta ispunilo ove standarde. Kada je reč o minimalnim standardima, njih je ispunilo 96 odsto, dok je samo 1,5 odsto kupališta ocenjeno kao loše.

Države koje beleže najbolje rezultate po kvalitetu vode za kupanje jesu Hrvatska, Grčka, Kipar i Austrija.

Podaci pokazuju da se istraživanja ne odnose isključivo na opšti kvalitet vode, već su fokusirana na bezbednost za kupanje, kroz praćenje bakterija koje mogu da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme kod ljudi.

Iako tokom ovog leta turisti mogu bez brige da putuju Evropom i uživaju u lepotama prirodnih voda za kupanje, postoje upozorenja kada je reč o površinskim i podzemnim vodama. Naime, posmatrajući iz bakteriološkog ugla, zagađenje ovih voda ostaje veliko, što može da se pogorša sa trendom klimatskih promena.

Energetski portal

Edukacijom do sigurnijeg upravljanja električnim i elektronskim otpadom

Foto-ilustracija: Unsplash (Hafidh Satyanto)
Foto: Ljubaznošću Zudije Hopića

Rashladni uređaji spadaju u onu vrstu tehnologije koja nam je svakodnevno potrebna, a u toplijem periodu godine i neophodna. Međutim koliko god da nam uređaji olakšavaju život, mogu vrlo negativno da utiču na životnu sredinu, pa tako indirektno i na naše zdravlje, ukoliko se sa njima ne postupi pravilno kada im se završi radni vek. U tom smislu govori se o klima-uređajima, zamrzivačima i frižiderima jer, osim što su u osnovi električni uređaji i sadrže stotine štetnih hemijskih supstanci, za njihov rad potrebno je još nešto. Reč je o freonu, gasu koji sa jedne strane doprinosi globalnom zagrevanju, a sa druge utiče na oštećenje ozonskog omotača. 

Prilikom duže izloženosti ovom gasu, on direktno utiče i na narušavanje zdravlja ljudi, a u direktnom dodiru sa kožom izaziva promrzline/opekotine. U našoj zemlji je osvešćenost o opasnosti odlaganja električnog otpada u životnu sredinu i na deponije nedovoljno razvijena. Kada se dotrajali uređaji odlažu u nekontrolisanim uslovima gde mogu doći u kontakt sa drugom vrstom otpada ili vodom, ispuštaju se zagađujuće materije, koje mogu da završe u zemljištu, rekama i drugim delovima životne sredine. Zagađujuće materije mogu izazvati kontaminaciju zemljišta, to je trajan problem. 

Nažalost, mnogi ne znaju koliko je ovaj otpad opasan, a posebnu edukaciju moraju imati oni koji upravljaju otpadom. Nepravilnim rukovanjem mogu da budu izloženi ozbiljnim zdravstvenim rizicima. Rešavanju problema nedovoljno razvijene svesti o opasnostima koje sa sobom donosi ovaj otpad posvetio se Zudija Hopić iz Laćarka, u blizini Sremske Mitrovice, čovek sa dugogodišnjim iskustvom u sakupljanju sekundarnih sirovina. Kada uređaj koji više nije u funkciji preuzmu sakupljači, oni ga rasklapaju kako bi izdvojili one delove koji su im potrebni. 

U fokusu:

Veliki problem predstavlja motor rashladnih uređaja, koji uglavnom završi odložen negde u prirodi ili na deponiji kao nepotreban. Prema rečima našeg sagovornika, motor se obično odlaže zato što je težak i nepotreban, ali još veći problem nastaje ukoliko ga pre odlaganja sakupljači iseku kako bi izvadili bakarne delove. Kada sakupljači sekundarnih sirovina iseku motor uređaja, ispušta se freon, u čiji štetan uticaj nisu dovoljno upućeni.

U želji da svoje znanje prenese i na druge, Zudija ima u planu da organizuje edukativne radionice o pravilnom načinu razdvajanja ove vrste otpada, a posebno motora rashladnih uređaja, te daljim njegovim upravljanjem do reciklažnih centara za one delove koji sakupljačima nisu potrebni. Kako objašnjava, u reciklažnim centrima postoji posebna tehnologija kojom se na bezbedan način izvlači freon, a mnogi koji sakupljaju otpad nisu o tome informisani.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA I FINANSIRANJE ZELENE GRADNJE

Vožnja za Svetski dan bicikla – Tvoja pedala, zdravlje, priroda!

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 3. jun za Međunarodni dan bicikla, čime je prepoznala značaj ovog prevoznog sredstva i njegov doprinos postizanju ciljeva održivog razvoja.

Povodom obeležavanja Svetskog dana bicikla, UN Srbija, Ambasada Kraljevine Holandije i UG Ulice za bicikliste danas organizuju grupnu vožnju bicikla od 11:30 časova, sa početkom u Pionirskom parku.

Ruta prolazi kroz centar grada i Novi Beograd a završava se na zelenom platou kod Kule Nebojša, gde će biti organizovano piknik druženje pored Dunava.

UN Srbija poziva sve učesnike da se pridruže manifestaciji – bilo na gradskom, planinskom ili drumskom biciklu, kako bi svi zajedno pokazali da je bicikl najekološkije i najzdravije prevozno sredstvo.

Pročitajte još:

Kako je motorni saobraćaj zaslužan za 80 odsto komunalne buke, 20 odsto zagađenja PM česticama i azotnim oksidima i 25 odsto emisije gasova stahlene bašte, bicikl u svim ovim kategorijama ima skoro milnimalan doprinos što ga čini najekološkijim prevoznim sredstvom. Kada je u pitanju potrošnja energije po glavi stanovnika, bicikl opet zauzima prvo mesto i ekonomičniji je čak i od pešačenja. A kad na sve to dodamo i korist koju bicikl donosi našem zdravlju i rasterećenju zdravstevenog sistema, jasno je zašto ga razvijene zemlje promovišu i ulažu u razvoj ovog vida prevoza.

U događaju će učestvovati i predstavnici UN Srbija, Ambasade Kraljevine Holandije i UG Ulica za bicikliste.

Energetski portal

Bliži se savetovanje ENERGETIKA 2024

Foto-ilustracija: Pixabay (Wayne Jackson)
Foto: Savez energetičara / Promo

Međunarodno savetovanje ENERGETIKA 2024, koje će se održavati od 25. do 28. juna na Zlatiboru, dolazi u godini u kojoj bi trebalo da postanu vidljiviji pozitivni efekti dekarbonizacije energetike, transporta i industrije sa ciljem saniranja posledica klimatskih promena i sve intenzivnijeg zagađenja životne sredine.

Posebna pažnja biće usmerena na inovacije u energetici gledano očima mladih jer je priprema i uvođenje mladih u istraživačke, privredne i društvene tokove od presudnog značaja za razvoj Srbije, stav je Saveza energetičara.

Zbog toga će jedan od ciljeva predstojećeg savetovanja biti podsticanje energetskih kompanija da započnu sa formiranjem „berze poslova za mlade energetičare“.

Pročitajte još:

U okviru ovog Međunarodnog savetovanja planiraju se uvodna pozivna predavanja, oralne prezentacije, poster prezentacije, promotivno-marketinške prezentacije i izložbe o dostignućima u energetici, industriji, komunalnim sistemima, saobraćaju, zgradarstvu, obnovljivim i novim izvorima energije, studentski akademski projekti kao i nekoliko okruglih stolova sa aktuelnim temama.

Na savetovanju ENERGETIKA 2024 biće svečano uručena priznanja za naučno-istraživačke doprinose i diplome sa novčanim nagradama za studentska ostvarenja

Ovo međunarodno savetovanje je uvek bilo i omiljena tribina na kojoj su stručnjaci sa univerziteta, naučnih instituta i privrede, iz zemlje i sveta, izlagali svoje naučne rezultate i diskutovali o njima, od kojih su oni koji su prolazili recenzentsku proceduru objavljivani u poznatom naučnom časopisu „ENERGIJA, EKONOMIJA, EKOLOGIJA“ i drugim visoko rangiranim svetskim naučnim časopisima.

Detaljnu agendu savetovanja ENERGETIKA 2024 možete pogledati ovde.

Energetski portal

Veliki potencijal Maroka za zeleni vodonik – može li postati ključni igrač u tranziciji brodova na održiva goriva?

Foto-ilustracija: Unsplash (Martin Förster)
Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Camejo Rodríguez)

Potencijal koji za proizvodnju obnovljive energije iz vetra i sunca ima Maroko, postavlja ga veoma visoko na lestvici najvažnijih igrača u globalnoj tranziciji prema zelenim gorivima. Ova država, zahvaljujući potencijalu koji ima, pred sebe je stavila cilj proizvodnje 0,67 miliona toga zelenog vodonika na godišnjem nivou do 2030. godine.

Pojašnjenja radi, zeleni vodonik dobija se elektrolizom vode, koristeći električnu energiju koja se dobija iz obnovljivih izvora, a zatim se koristi kao ključan sastav u proizvodnji ostalih vrsta zelenih goriva, a primeri su e-metanol ili, recimo, amonijak.

Iako je Maroko postavio pred sebe ambiciozan cilj, trenutno najavljenim projektima ostvario rezultat od svega 0,05 miliona tona na godišnjem nivou. Istraživanje koje je sprovedeno od strane Evropske federacije za transport i životnu sredinu (eng Transport&Environment), pokazalo je da sa svojim potencijalom i politikama Evropske unije za prelazak na zelena goriva, Maroko ima priliku da postane važna luka za snabdevanje brodova gorivom. Ukoliko bi ostvario postavljeni cilj, mogao bi da zadovolji deo potražnje Evropske unije za ovim gorivom, izvozeći 0,22 miliona tona upravo u Evropsku uniju.

Ovakva predviđanja potkrepljena su podacima iz istraživanja, a koji pokazuju da je od preko 2.300 putovanja brodova između Evrope i Istočne Azije u 2019. godini, dve trećine upravo prešlo Gibraltarski moreuz koji se nalazi između Maroka i Španije. Sa druge strane, očekuje se da će do 2050. godine zelena goriva činiti 80 odsto potrošnje energije brodova koji plove prema i iz Evropske unije.

Pročitajte još:

Politika Evropske unije u vezi sa zelenim gorivom, mogla bi da podstakne Maroko da ostvari svoj cilj o proizvodnji 0,67 miliona tona.

Postoji velika zainteresovanost, zbog čega je, primera radi, 2020.  godine potpisan Nemačko-Marokanski sporazum o vodoniku (eng German-Moroccan Hydrogen Agreement) za zajednički razvoj proizvodnje zelenog vodonika koji bi se upotrebljava u Maroku i Nemačkoj. Tu su već i obećane investicije, koje će omogućiti Nemačkoj da nabavlja zeleni vodonik iz Maroka u budućnosti.

Jedna od kočnica ove države u ostvarenju postavljenog cilja jeste i oskudica vodnih resursa, koji su potrebi za proizvodnju zelenog vodonika, navodi se u istraživanju. Najveći deo, od 80 do 95 odsto, dostupne vode odlazi u poljoprivredne svrhe, tu je i problem porasta broja stanovništva, klimatske promene i zagađenje. Zbog toga, Maroko ima u planu izgradnju nekoliko novih postrojenja za desalinizaciju morske vode, koja će sada biti pokretana obnovljivim izvorima energije, umesto trenutnih postrojenja koja rade na fosilna goriva.

Pored toga, potrebno je uskladiti i dalje visoke troškove proizvodnje, nedostatak razvijene infrastrukture i druge izazove kako bi Maroko uspeo da ostvari svoj postavljen cilj.

Treba istaći da na globalnom nivou, brodarstvo potroši oko 300 miliona tona fosilnih goriva za godinu dana, čime ukupnim antropogenim emisijama doprinosi za tri odsto.

Katarina Vuinac

Udisanje zagađenog vazduha u trudnoći uzrok sve češćih mentalnih oboljenja dece

Foto-ilustracija: Unsplash (Omar Lopez)
Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Blackeye)

Brojne naučne studije ukazuju na povezanost zagađenog vazduha sa nastankom pulmoloških i kardiovaskularnih oboljenja, kao i sa nekim vrstama raka.

Međutim, mogući zdravstveni problemi usled udisanja lošeg vazduha sežu još dalje na šta ukazuje najnovija studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Bristolu.

Njihovo istraživanje, objavljeno u časopisu JAMA Network Open, otkriva vezu između izloženosti zagađenju vazduha u trudnoći i kasnijim mentalnim oboljenima kada beba dostigne adolescenciju.

Istraživači su pokušali da ispitaju dugoročni uticaj izloženosti zagađenju vazduha i buci tokom trudnoće, ranog detinjstva i adolescencije na tri uobičajena problema mentalnog zdravlja: ​​psihotična iskustva (uključujući halucinacije i paranoične misli), depresija i anksioznost.

Tim je koristio podatke od preko 9.000 učesnika iz Bristolske kohortne studije rođenja dece 90-ih godina koja je regrutovala oko 14.000 trudnica između 1991. i 1992. godine i od tada prati živote žena, dece i njihovih partnera.

Povezujući podatke o ranom detinjstvu učesnika sa izveštajima o njihovom mentalnom zdravlju u dobi od 13, 18 i 24 godine, istraživači su mogli da mapiraju kvalitet vazduha i stepen zagađenja bukom u jugozapadnoj Engleskoj u različitim vremenskim tačkama.

Istraživanje je otkrilo da relativno mala povećanja koncentracije finih čestica u vazduhu mogu izazvati češće pojave psihotičnih iskustava i simptoma depresije u tinejdžerskim godinama i ranoj adolescenciji. Naime, svakih 0,72 mikrograma finih čestica (PM2,5) više po kubnom metru tokom trudnoće i detinjstva povezano je sa 11 odsto većim šansama za psihotična iskustva i 10 odsto većim izgledima za depresiju.

Ovo je samo jedan u nizu dokaza koji sugerišu na to da toksični gasovi i čestice iz vazduha mogu doprineti nastanku problema sa mentalnim zdravljem.

Pročitajte još:

Kako zagađenje oštećuje moždano tkivo

Čestice i gasovi iz vazduha putem krvi u kratkom roku dolaze do moždanog tkiva gde mogu ugroziti krvno-moždane barijere, dovesti do pojave neuroinflamacije i oksidativnog stresa.

I druge studije ukazuju na to da zagađenje vazduha može da izazove upale u mozgu, što dalje dovodi do nakupljanja štetnog proteina povezanog sa nastankom demencije.

Naučna istraživanja takođe upućuju na to da zagađenje iz vazduha najčešće pogađa regione u mozgu koji kontrolišu emocije, pa to objašnjava veći stepen pojave anksioznosti i depresije kod ljudi koji naseljavaju zagađena područja.

Milena Maglovski

SolarEdge Home – još pristupačniji vrhunski solarni sistem

Foto: SolarEdge
Foto: SolarEdge

Nije iznenađenje što vlasnici kuća traže rešenja za poboljšanje energetske efikasnosti svojih domova. Solarni sistem za proizvodnju energije u stambenom objektu je najbolja opcija za smanjenje troškova električne energije koja istovremeno podržava više uređaja velike potrošnje.

Ali ono što je dobro za danas, možda neće biti dovoljno za sutra. U prošlosti je potrošnja energije u domaćinstvu bila vođena relativno stabilnim faktorima kao što su vremenski uslovi, veličina porodice, veličina kuće i potrošnja aparata. Gledajući unapred, postoje novi faktori koji će, takođe, uticati na potrošnju električne energije, kao što su punjenje električnih vozila, skladištenje i elektrifikacija grejanja.

SolarEdge je poznat po ponudi najkvalitetnije opreme na tržištu, ali ako se pitate da li je SolarEdge DC optimizacija korisna za stambene objekte, odgovor je „da, definitivno!“ i sada više nego ikada sa promocijom besplatnih optimizatora. Evo zbog čega.

Proizvodi koji štite svoje vlasnike

Vlasnici kuća postavljaju svoje kućne solarne energetske sisteme iznad najvrednije imovine: svoje porodice. Dakle, imperativ je da sistem koji instalirate bude onaj koji je dizajniran da zaštiti ljude i imovinu, sa ugrađenim strogim bezbednosnim merama, bez potrebe za uređajima treće strane.Ovo je DNK SolarEdge PV sistema koji koriste nekoliko slojeva bezbednosti. Prvi sloj osigurava da su proizvodi bezbedni od bilo kakvih potencijalno opasnih događaja. Drugi sloj može identifikovati potencijalni incident u razvoju i zaustaviti ga pre nego što se desi. U slučaju da dođe do kvara, treći sloj štiti PV sistem i kuću isključivanjem invertora i gašenjem sistema u roku od nekoliko minuta, te daje  obaveštenje.

Pretvorite više sunčevih zraka u energiju

Zaista postoji samo jedan razlog za instalaciju PV sistema: za generisanje čiste, besplatne energije. Dakle, zar nema smisla da vlasnici kuća generišu najviše moguće energije? SolarEdge proizvodi, zahvaljujući svojim optimizatorima (deo promocije besplatnog korišćenja do kraja septembra), omogućavaju generisanje maksimalne moguće energije sa krova – čak  i ako je krov već maksimalno izložen sunčevoj svetlosti.

Postoji nekoliko razloga za ovo. Iako svi solarni paneli mogu biti na direktnoj sunčevoj svetlosti, neće svi biti obasjani istim intezitetom tokom dana. Kao što znate, sa string invertorom,uvek ste ograničeni modulom sa najnižim performansama. Međutim, sa SolarEdge sistemom, Power optimizator omogućava svakom pojedinačnom panelu da isporuči maksimalnu moguću energiju.

Još jedna prednost koju donosi Power optimizator je ublažavanje neusklađenosti modula. Recimo jednan modul je prljav, bez brige. Svaki modul može da funkcioniše sa svojim individualnim maksimalnim performansama, što dovodi do većeg ukupnog prinosa. Dakle, svaki dan, sat za satom, domovi koji koriste SolarEdge rešenja proizvode više energije.

Pročitajte još:

Kako operativni sistem može donositi pametne energetske odluke

SolarEdge Home omogućava vlasnicima kuća ne samo da proizvode solarnu energiju, već i da je skladište, troše i upravljaju njom na načine koji nikada ranije nisu bili mogući. Koristi svoj operativni sistem koji stvara personalizovani energetski program za vlasnika kuće na osnovu njihovih prioriteta, aparata, budžeta i energetskog načina života.

Foto: SolarEdge

Personalizovani energetski program optimizuje potrošnju besplatne solarne energije automatizacijom brojnih odluka i procesa tokom dana i noći, dodatno smanjujući troškove električne energije. Na primer, na osnovu preferencija vlasnika kuće, zna kada i koliko energije da skladišti u bateriji, kako najbolje balansirati energetska opterećenja kuće između solarne energije i električne energije, najisplativiji način za punjenje električnog automobila i kako osigurati da struja ostane uključena tokom njenog nestanka.

Kontrola u rukama vlasnika kuće

Vlasnici kuća kontrolišu sistem SolarEdge Home pomoću aplikacije mySolarEdge. Ova aplikacija pruža kontrolnu tablu proizvodnje i potrošnje energije u realnom vremenu za praćenje performansi sistema. Takođe omogućava vlasniku kuće da prilagodi postavke i parametre kako bi odgovarali promenama životnog stila, kao što je punjenje baterije pre dramatičnih vremenskih uslova ili prilagođavanje potrošnje električne energije tokom odmora (kao što je rad pumpe za bazen i uključivanje svetla noću).

SolarEdge Home –  sveobuhvatan pametni energetski ekosistem

Trendovi pokazuju da je sve više električnih uređaja u domovima vlasnika kuća i da se iz godine u godinu troši sve više energije. Prema McKinseiju, „predviđeno je da će se potrošnja energije utrostručiti do 2050. kako elektrifikacija i životni standard budu rasli.“ U ovom okruženju, vlasnici kuća moraju da preuzmu kontrolu nad svojom proizvodnjom i potrošnjom energije, a da pritom ostanu odgovorni građani sveta. Dodavanje električnog vozila (EV), na primer, može povećati potrošnju električne energije u porodici do 50 odsto. Sa SolarEdge Home spremni smo za skoro sve što će budućnost doneti. Ovaj skalabilni pametni energetski ekosistem nam omogućava da danas instaliramo invertor i bateriju, a kasnije dodamo EV punjač, kontrolor tople vode i kompletan paket pametnih energetskih uređaja kad god je potrebno proširenje sistema.

Izvor: SolarEdge

1...161718...1.510Page 17 of 1.510

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jun

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th jun
No Events
Events for 1st jul
No Events
Events for 2nd jul
No Events
Events for 3rd jul
No Events
Events for 4th jul
No Events
Events for 5th jul
No Events
Events for 6th jul
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th jul
No Events
Events for 8th jul
No Events
Events for 9th jul
No Events
Events for 10th jul
No Events
Events for 11th jul
No Events
Events for 12th jul
No Events
Events for 13th jul
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th jul
No Events
Events for 15th jul
No Events
Events for 16th jul
No Events
Events for 17th jul
No Events
Events for 18th jul
No Events
Events for 19th jul
No Events
Events for 20th jul
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st jul
No Events
Events for 22nd jul
No Events
Events for 23rd jul
No Events
Events for 24th jul
No Events
Events for 25th jul
No Events
Events for 26th jul
No Events
Events for 27th jul
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th jul
No Events
Events for 29th jul
No Events
Events for 30th jul
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs