Home Blog Page 1635

Italijanski privrednici nude saradnju u oblasti obnovljivih izvora energije

foto: pks.rs

Italijanski privrednici nude saradnjuPrivredna komora Srbije i Regionalna trgovinska komora Beneventa iz Italije organizovali su juče posetu privrednika te italijanske regije Srbiji i Beogradu.

Italijanski privrednici ponudili su saradnju Srbiji, između ostalog, u oblasti obnovljivih izvora energije i ekološkom i energetski efikasnom građevinarstvu i tim povodom ponudili su napredne tehnologije, svoje znanje i iskustvo u toj oblasti.

Potpredsednik Privredne komore Srbije gospodin Mihailo Vesović otvorio je skup i istakao da je Srbija otvorena za privrednu saradnju sa inostranim biznismenima, uz napomenu prošlogišnje robne razmene sa Italijom od oko 5 milijardi dolara, kao i da u Srbiji posluje oko 400 firmi sa većinskim italijanskim vlasništvom.

Na skupu je rečeno da su privrednici regije Benvento poznati po upravljanju čvrstim komunalnim otpadom, tretmanu otpadnih voda koje prećišćavaju biljkama. Sekretar te regije zadužen za projekete unapređenja energetske efikasnosti i iskorišćenja solarne energije, gospodin Giuseppe Marciano, istakao je da su italijanske firme uspešno uvele enefrgetske pasoše za energetski efikasne zgrade koje su napravili u toj regiji, a koje imaju i solarne panele, postrojenja za toplu vodu i koriste druge obnovljive izvore energije.

Energetski portal

PREDSTAVLJAMO Izveštaj sa konferencije o biomasi i biogasu održane prošle nedelje u Beogradu

foto: Dejan Budić

konferencija o biomasi biogasuDvodnevna i Međunarodna Konferencija o biomasi i biogasu održana je u pratećem programu sajma o OIE i EE “Renexpo” 11. i 12. juna u Sava centru u Beogradu.
Energetski portal je pratio konferenciju i izdvaja nekoliko značajnih tema, izlaganja i učesnika, od velikog broja korisnih prezentacija o biomasi i biogasu.

Na temu zakonskih i institucionalnih okvira za korišćenje drvne biomase u Srbiji izlagao je gospodin Slobodan Cvetković (Uprava za šume, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine).

On je govorio o održivosti i raspoloživosti biomase u svakom regionu Srbije, kao i o njenoj pristupačnosti:

Slobodan Cvetković
Slobodan Cvetković

Uklanjanje barijera za eksploataciju biomase tiče se tehničkih uslova, infrastrukturnih problema, finansijskih podsticaja za korišćenje biomase, ali i toga da biomasa mora da bude dostupna po prihvatljivim cenama krajnjim korisnicima. Na kraju je važno da proizvodnja energije iz poljoprivredne mase bude prihvatljiva što se odnosi na opšte prihvaćen društveni koncenzus, a tiče se ekonomskih, socijalnih aspekata, zaštite životne sredine, a u poslednje vreme sve izraženijih klimatskih promena čiji smo svedoci.

Gospodin Cvetković osvrnuo se i na globalnu potrošnju biomase, značajan porast potrošnje biomase, proizvodnje hrane i energije za grejanje i na proizvodnju biogovoriva, i ukazao na drastičan pad količina obradivog zemljišta s porastom broja stanovnika. Prisutnima je objasnio i pojam resursne efikasnosti koji podrazumeva da se prilikom proizvodnje energije poljoprivredna biomasa koristi na ekonomski prihvatljiv način, sa minimalnim posledicama po prirodu.

Koncept resursne efikasnosti promoviše i EU, a proizvodnja poljoprivredne biomase posmatra se kroz ceo životni ciklus, od obezbeđenja semena do korišćenja u kotlu, distribucije same energije, i na kraju same emisije i odlaganja pepela. Potrebno je zaokružiti čitav ciklus kako bi se znalo kako poljoprivredna biomasa utiče, ne samo na životnu sredinu nego i na ostale segmente proizvodnje.

Pored toga, gospodin Cvetković je istakao i ključne probleme proizvodnje energije iz poljoprivredne biomase, poput prenamene zemljišta, a govorio je i o animalnom otpadu i štetnim uticajima ulja i lignita.

Govoreći o potencijalu poljoprivredne biomase u energetske svrhe, od 1,7 miliona tona ekvivalenta nafte, gospodin Cvetković je napomenuo da se svega 33 hiljade tona koristi, što se odnosi uglavnom na potrošnju slame u prehrambenoj industriji i toplanama:

Dušan Jović

Postoji veliki potencijal da se unapredi ne samo energetika već i poljoprivreda jer omogućava poljoprovrendicima, naročito ako je loša godina, da poboljšaju svoj materijalni status kroz korišćenje biomase u energetske svrhe.

Zakonske i institucionalne okvire za korišćenje drvne biomase prezentovao je gospodin Dušan Jović, (Uprava za šume, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine).

Gospodin Jović podelio je institucionalni okvir na državni nivo, pokrajinski i operativni ili lokalni nivo, i klasifikovao je goriva na bazi drveta u 3 kategorije: energetske šume (paulovnija…), drvna i šumska biomasa (ostaci u procesu proizvodnje), i reciklirano drvo.

Predrag Stojanovic
Predrag Stojanović

“Komptech” mašine za pripremu biomase i “Caterpillar” gasne motore i kongenerativne module predstavilila je “Teknox” grupa i gospoda Predrag Stojanović i Teufik Sadović.

U prvom delu prezenatcije gospodin Predrag Stojanović predstavio je “Teknox” grupu i proizvode austrijske kompanije “Komptech” čiji je “Teknoxgroup Srbija” ekskluzivni zastupnik za teritoriju nekadašnje Jugoslavije i Albanije. Reč je o vodećem evropskom proizvođaču mašina i opreme za mehaničko biološki tretman otpada, pripremu biomase i kompostiranje.

Gospodin Stojanović klasifikovao je “Komptech” mašine na mašine za usitnjavanje (drobilice za drvenastu biomasu, mašine za proizvodnju drvene sečke, univerzalne drobilice i mašine za pripremu sečke); zatim mašine za separaciju odnosno razdvajanje (klasična doboš ili roto sita, mašine sa zvezdastim sitom, vazdušni separatori, separatori kamena); i mašine za kompostiranje odnosno mašine za aerobnu digestiju materijala (poput prevrtača komposta).

U drugom delu prezentacije “Teknox”-a, gospodin Teufik Sadović govorio je o potencijalima gasa (koksnog gasa, gasa na naftnim poljima, prirodnog gasa i biogasa) na teritoriji od Slovenije do Albanije.

Gospodin Sadović govorio je o širokom proizvodnom programu i prednostima “Caterpillar” gasnih motora i kogenerativnih modula, njihovoj mogućoj primeni, odnosno tipovima gasa koji se mogu primeniti na motorima. Takođe se osvrnuo i na aktuelne projekte u kojima “Teknoxgroup Srbija” učestvuje, poput projekata iskorišćenja kaptažnog gasa na naftnim poljima SS1 Velebit u Kanjiži i naftnog polja SGS Srbobran u Srbobranu.

Aleksandar Vasiljevic
Aleksandar Vasiljević

Gospodin Aleksandar Vasiljević (JP Srbijašume) govorio je o rezultatima istraživanja i analiza na temu šumske biomas, o principima održivog gazdovanja, a predstavio je i projekat Foropa.
Gospodin Vasiljević istakao je da je proces povećanja površina šuma intenzivan danas usled napuštanja ruralnih područja i da ima 200 hiljada hektara neobrađenog zemljišta koje predstavlja najveću šansu za proizvodnju drvne biomase. Pored toga, rekao je da treba imati uvek u vidu vlasništvo nad šumama, kao i to da je granica korišćenja postojećih 2,3 miliona hektara šuma limitirana, i da prema profesoru Medareviću i analizama planova gazdovanja iznosi 6,33 miliona kubika godišnje:

S ciljem održivog gazdovanja neophodno je poštovanje pravila u smislu izrade planova kod svih ozbiljnih korisnika biomase, kao i poštovanje zakonskih odredbi koje se odnose na poreklo drveta, a činjenica je da proizvođač može dobiti subvenciju samo ako dokaže poreklo drveta.

Prema rečima gospodina Vasiljevića, čest problem je siromašni vlasnik šume koji je prinuđen da poseče više od dozvoljenih stabala i da ih proda ispod cene, a budući da je potražnja velika i prevazilazi proizvodne potencijale šume, postoji sprega proizvođača kome treba što više biomase i vlasnika šume koji prodajom drveta sebi želi da obezbedi egzistenciju.

Kada je reč o podizanju namenskih zasada za proizvodnju biomase, gospodin Vasiljević je izrazio čuđenje što niko od potencijalih investitora nije ozbiljno predvideo formiranje namenskih zasada za proizvodnju biomase:

Sve se svodi na to gde su prirodne šume i kako ćemo njih iskoristiti za biomasu. – rekao je i dodao da je takođe čest problem i lociranje, odnosno neadekvatan način rasporeda, kao i ugovaranje koje javna preduzeća obavezuje na sklapanje ugovora na godinu dana.

Govoreći o izvozu peleta, gospodin Vasiljević je istakao da se može postići značajan efekat uštede drveta ukoliko bi se nekim vidom subvencije naše stanovništvo podstaklo da koristi pelete koji se, za sada, uglavnom izvoze.

Osim toga, gospodin Aleksandar Vasiljević prisutnima je predstavio i projekat Foropa:

Iz razloga jačanja kapaciteta biomase pristupili smo međunarodnom projekatu Foropa koji finansira EU, gde je prisutno 11 zemalja s ciljem razmene informacija i iskustava i uspostavljanja mreže između učesnika, ali i uvođenja novih tehnologija, i analiziranja najboljih praksi u svakoj od zemalja, uz povećanje efikasnosti peformansi učesnika u lancu snabdevanja.

Jednu od dobrih praksi koje je gospodin Vasiljević istakao je primer iskorišćenja biomase u fabrici “Kronospan” u Lapovu, koja je uspostavila svoj sistem snabdevanja iz privatnih šuma čime obezbeđuje potrebe za biomasom.

U završnici izlaganja, gospodin Vasiljević govorio je o tržištu:

Ogrevno drvo u Srbiji je veoma jeftino i svojom cenom destimuliše svaku ozbiljniju proizvodnju biomase, pre svega sečke. Stoga se postavlja pitanje zašto bi neko koristio otpad i drva manje energetske vrednosti kada može jeftino koristiti drvo visokog kvaliteta za proizvodnju peleta i da taj pelet izvozi.

Nakon ovog izlagnja usledila je diskusija u kojoj su dominirali problemi u sektoru. Jedan od učesnika diskusije rekao je da je potencijalni problem zašto investitori ne razmišljaju u pravcu podizanja brzorastućih plantaža upravo usitenjenost poseda.

Nasuprot tome, čulo se mišljenje da su posedi ipak veliki i da u Srbiji postoji 800 hiljada hekatara poljoprivrednog zemljišta u posedima koji su veći od 100 hektara; s druge strane se čulo i da postoji dosta državnog zemljišta koje se ne koristi za poljoprivredu i nije adekvatnog kvaliteta, ali da ne postoji zakonska regulativa koja može staviti to zemljište u funkciju proizvodnje energije iz biomase.

Gospodin Vasiljević je odgovorio na to da je poljoprivredno zemljište u državnoj svojini dato opštinama da one njima raspolažu i daju u zakup i da dosta tog zemljišta opština ne izdaje u zakup jer nema zainteresovanih zakupaca; na šta se nadovezao gospodin Jović istakavši da je pre 4 godine pokrenuta je inicijativa Uprave za šume da se izvrši pošumljavanje samih opština i da nijedna opština nije bila za to zainteresovana.

Drugi problemi investitora koje su učesnici isticali tokom diskusije je dugoročan zakup kao i nadležnost nad zakupom.

Sama diskusija završena je objašnjenjem gospodina Vasiljevića da je pošumljavanje na poljoprivrednom zemljištu jedno, a kratkoročni zasadi ili platnaže sa kratkom oplodnjom drugo, odnosno da to nisu šumski, već industrijski zasadi i da im treba dati isti status kao i usevima.

Mustafa Basic
Mustafa Bašić

O proizvodnji drvnog peleta govorio je i gospodin Mustafa Bašić, ispred kompanije “Kovan d.o.o.” iz Gračanice u Bosni i Hercegovini.

Osim prednosti kotlova koje je predstavio, gospodin Bašić je prezentovao i nedavno izgrađenu fabriku peleta u Novoj Varoši, kao i fabriku peleta firme “Kovan” u Olovu u BiH:

Olovo je u Bosni i Hercegovini srce šume, a mi svu sirovinu za proizvodnju peleta uzimamo iz ostataka šume koje sakuplja stanovništvo od koga otkupljujemo. Tako su nam i šume postale čistije.

Na pitanja prisutnih, gospodin Bašić je rekao da kvalitetan pelet ima dve cene, nesezonsku i sezonsku, da je nesezonska oko 125 evra po toni, a sezonska od 135 do 140 evra po toni.

Natalija Kurjak
Natalija Kurjak

I za kraj izdvajamo još jednu prezentaciju agroindustrijskog sistema koji odavno koristi obnovljive izvore energije i kada to niko drugi u Srbiji nije. Reč je o kompaniji “Victoria Logistic” koja je članica “Victoria Group”, a koju je na konferenciji predstavila gospođa Natalija Kurjak, kroz prezentaciju proizvodnje biomase i agropeleta.

Ona je istakla da “Victoria Group”, osim što vodi računa o zaštiti životne sredine, koristi i resurse koji su joj na raspolagnju za dobijanje energije, s ciljem maksimalnog iskorišćenja resursa.

Na primeru Vojvodine gospođa Kurjak rekla je da je oko 63 odsto posejanih useva na 1,5 milion hekatra zemljišta obnovljivo i da je potencijal proizvodnje biomase oko 1 milion tona:
Potencijal proizvodnje biomase je oko 5,5 miliona tona, od čega 1/3 moramo vratiti kroz organsku materiju u zemlju, 1/3 moramo dati stočnom fondu, a 1/3 je potencijal za primenu kroz agropelet ili OIE.

Govoreći o prednostima i manama agropeleta, gospođa Kurjak je istakla dobru toplotnu moć, umanjenje troškova transporta, bolju nasipnu težinu, lakšu manipulaciju i lakšu mogućnost skladištenja.
Cena agropeleta je niža u odnosu na drvni pelet, ali nije toliko niža toplotna moć koliko je viši sadržaj pepela u krajnjem proizvodu, a iznosi 89-90 evra po toni. – izjavila je dodala da se “Victoria Group” već 10 godina bavi agrobiznisom, a od 2006. radi na smanjenju troškova energije s ciljem da budu konkurentniji na tržištu, ali i da zadovolje i ekološke i ekonomske i energetske aspekte.

Do sada su izgradili kotao na biomasu (ljuske od suncokreta), prvu fabriku biodizela u Šidu, kotao na biomasu u fabrici “Soja protein”, kotao na biomasu u fabrici u Šidu, i postrojenje za peletiranje biomase.

Osim ovih, Prva međunarodna konfrencija o biomasi okupila je i druge učesnike i eksperte u ovoj oblasti, među kojima su i gospodin prof. dr Branko Glavonjić (Šumarski fakultet, Univerziteta u Beogradu) koji je govorio o tržištu drvnih biogoriva u Srbiji, gospodin Mr. Alexis Brakham (GIZ), gospodin Nemanja Stojić (Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu), gospodin dr Andrej Pilipović (Institut za nizijsko šumarstvo), gospodin dr Milorad Danilovic (Šumarski fakultet, Univerzitet u Beogradu), gospođa dr Branislava Kovačević Lepotić (Transnafta AD), gospodin Jozsef Kotnyek, vođa sektora MVM OVIT i drugi.

B.R.

 

“Adidizel” iz Sremskih Karlovaca smanjuje potrošnju goriva i izduvne gasove

FOTO: naftachem.rs

Adidizel iz Sremskih Karlovaca smanjuje potrošnju goriva i izduvne gasove

U intervjuu za portal eKapija, komercijalni direktor kompanije “Naftachem” gospodin Milovan Gaćina govorio je o prednostima “adidizela”, koji proizvode u naftnom terminalu u Sremskim Karlovcima.

Reč je o dizel paketu aditiva koji smanjuje potrošnju goriva za najmanje 2%, a značajno smanjuje emisiju štetnih izduvnih gasova iz motora i do 10%. Ovi aditivi obezbeđuju potpuno sagorevanje goriva, bez stvaranja bilo kakvih ostataka i taloga u motoru, za razliku od neaditivnih goriva koji ostavljaju motor sa visokim sadržajem ostataka taloga u usisnom sistemu motora, čime se smanjuje snaga motora i radni vek motora, a povećava potrošnja goriva.

Prema rečima gospodina Gaćine, potrebno je vrlo malo doziranje aditiva za pretvaranje goriva standardnog kvaliteta u vrhunsko gorivo što je slučaj sa “adidizelom”.

Kako prenosi eKapija, postoji i specijalni dizel paketa atitiva, letnja varijanta sa pet aditiva i zimska varijanta, koja će sadržati i aditiv za niskotemperaturna svojstva.

Naftni terminal u Sremskim Karlovcima je jedno od najmodernijih skladišta u Srbiji, a poseduje sistem za aditiviranje francuske kompanije “Satam” kao i sistem za filtriranje nemačke firme “Faudi Aviation”.

Za samo 2 meseca prodato je 3 miliona litara “adidizela”, a kupci su privatne benzinske pumpe, špediteri, autobuski prevoznici, kompanije iz oblasti poljoprivrede.

Energetski portal

 

U Srbiji do sada izdato 358 energetskih pasoša i 1226 licenci 381

energetski pasoš
Foto-ilustracija: Pixabay (OpenClipart-Vectors)

 

Predsednik Inženjerske komore Srbije gospodin Dragoslav Šumarac izjavio je na I Međunarodnoj Konferenciji o energetskoj efikansosti održanoj 11. juna u Sava centru, u organizaciji “Reeco d.o.o.”, da je u Srbiji izdato 358 energetskih pasoša, i da Licencu 381 poseduje 1226 inženjera.

Prema njegovim rečima, obuku za inženjere odgovorne za energetsku efikasnost zgrada prošlo 1850 polaznika, od njih je 1562 položilo ispit, a 1226 poseduje licencu 381.

Uslov za sticanje Licence 318 (pun naziv – Odgovorni inženjer za energetsku efikasnost zgrada), osim položenog ispita iz oblasti energetske efikasnosti zgrada je i posedovanje diplome Mašinskog fakulteta, ili diplome Elektrotehničkog fakulteta ili diplome Građevinskog fakulteta ili diplome Arhitektonskog fakulteta.

Delatnosti koje obavljaju odgovorni inženjeri za energetsku efikasnost zgrada su: izrada elaborata, vršenje energetskih pregleda i učestvovanje u energetskoj sertifikaciji zgrada.

Dodeljene nagrade za dostignuća u oblasti OIE i EE

Nagrade “RENERGY” dodeljene su na ovogodišnjem sajmu RENEXPO za dostignuća u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

Dodeljene su nagrade u dve kategorije: Inovativne tehnologije i Izuzetna ličnost, za impresivno angažovanje u oblasti obnovljivih izvora i inovacija u oblasti energetske efikasnosti.

Stručni žiri činili su gospodin Dušan Jović, samostalni savetnik u Upravi za šume Ministarstva poljoprivrede, gospodin Vojislav Milijić, predsednik Srpske Asocijacije za Biomasu (SerBio), gospodin Lutz Jarczynski, savetnik i GIZu (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH) i gospođa Myriam Dobrota, direktor kompanije “Reeco Srbija d.o.o.”.

U saopštenju organizatora navodi se:

Nagrada za Inovativne tehnologije pripala je timu DMS – National Data Management System (Naciolanni sistem za upravljanje podacima) koji su u oblasti energetske efikasnosti, zajedno sa Ministarstvom rudarstva i energetike, Ministarstvom građevinarstva saobraćaja i infrastrukture, Gradom Beogradom, Arhitektonskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Inženjerskom komorom, Softverskom kompanijom Belit, GIZ i drugim, kreirali i razvili sistem za primenu savremene tehnologije. Sistem se sastoji iz dva modula:

1) Nacionalni registar pasoša koji prikuplja i analizira podatke – predstavljen i zvanično predstavljen na sajmu RENEXPO® Western Balkans.

2) Platforma za praćenje i verifikaciju sprovedenih mera energetske efikasnosti – u fazi finalizacije.

Prof. dr Branko Glavonjić, redovni profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dobitnik je nagrade za Izuzetnu ličnost na ovogodišnjem sajmu RENEXPO® Western Balkans. Svoje iskustvo od preko petnaest godina u oblasti korišćenja drvne biomase u energetske svrhe i angažmane na brojnim međunarodnim projektima uspešno je implementirao na, do sada, najvećem projektu u polju drvne biomase u Srbiji “Drvna biomasa kao pokretač održivog ekonomskog razvoja ruralnih područja u Srbiji”. Projektom je definisan novi metodološki koncept za praćenje potrošnje drvnih goriva u zemljama koje nemaju uređen i pouzdan sistem statističkog praćenja što je rezultovalo evidentnim povećanjem potrošnje drvne biomase u Srbiji i Crnoj Gori.

Jedinstveni integralni PPA ugovor nakon usvajanja novog Zakona o energetici

renexpoOdgovarajući na pitanja učesnika jučerašnje konferencije “Prva međunarodna konferencija na temu hidroenergije – Tržište Srbije do 2020. godine”, održane u Sava centru, gospođa Tanja Stojanović, predstavnika Ministarstva rudarstva i energetike, izjavila je da će se u najkraćem roku posle donošenja novog Zakona o energetici doneti i jedinstveni Ugovor o otkupu električne energije (PPA), s namerom da se izbaci postojeći predugovor i integriše Ugovor o otkupu električne energije za projekte do 5MW.

“Trenutno je na snazi Predugovor, zatim Ugovor o otkupu električne energije za projekte do 5MW, Ugovor o otkupu električne energije za projekte preko 5MW i ugovor koji reguliše najveće elektrane preko 50MW. Novim predlogom standardnog modela ugovora, koji će biti donet u skladu sa promenama zakona, biće predviđen jedinstveni integralni ugovor sa odloženim dejstvom.”

Prema rečima gospođe Stojanović, odloženim dejstvom jedinstvenog integralnog ugovora o otkupu električne energije će biti regulisana svaka faza razvoja projekata elektrane: faza pre izgradnje elektrane, faza probnog rada elektrane, i faza rada elektrane.

Energetski portal

Vrućine i suša smanjile snagu čeških solarnih elektrana

014Češka fotonaponska asocijacija (Česká fotovoltaická průmyslová asociace – CZEPHO) iznela je saopštenje da su tropske vrućine poslednjih dana u Češkoj smanjile snagu solarnih elektrana, što u veoma toplim danima može ići i do 10 odsto.

Razlog tome je suša i prašina koja pada na PV panele i smanjuje njihovu efektivnost.

Osim toga što solarnoj elektrani ne pogoduje velika toplota i suša, razlog smanjene produktivonosti može biti i izmaglica u letnjim mesecima koja takođe povećava temperaturu.

Zaključak CZEPHO je da idealanom radu solarne elektrane pogoduje hladno, vedro i intenzivno zračenje.

Ukoliko se vrućine nastave kao i prošle godine kada je proizvodnja struje iz čeških solarnih elektrana smanjena za oko 5 odsto, u Češkoj se može očekivati značajno smanjenje proizvodnje električne energije iz solarnih elektrana i ove godine.

Energetski portal

Najveći proizvođač solarnih panela na svetu “YINGLI” – sponzor Svetskog prvenstva u Brazilu

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

 

Najveći prouzvođač solarnih panela na svetu kineski holding “Yingli Green Energy” biće sponzor predstojećeg Svetskog prvenstva u fudbalu u Brazilu (FIFA World Cup 2014 Brasil).

Predsednik grupe “Yingli” gospodin Miao Lianšeng smatra da će upravo marketinškom kampanjom otvoriti novo tržište za “Yingli”, ali i pomoći promocija “zelene” energije čija je proizvodnja u stagnaciji.

Uprkos prošlogodišnjim gubicima zbog antidamping mera uvedenih kineskim proizvođačima PV panela, ovo sponzorstvo jedine kineske kompanije i grupe “Yingi” biće od velikog značaja za promociju.

Inače, još 2006. “Yingli” je do sada ulagao u sport, bio je sponzor svetskog prvenstva 2010. u Južnoj Africi i postavio je solarno osvetljenje na stadion nemačkog kluba “Kaiserslautern”.

PREDSTAVLJAMO Najveći sajam solarne tehnike u Evropi – Intersolar Europe Munchen

Intersolar_Europe_2014“InterSolar Europe”, koji se svake godine održava u Minhenu, najveći je sajam solarne tehnike u Evropi i najveća međunarodna platforma u toj industriji. Ovogodišnji sajam je održan 4. i 5. juna i obuhvatio je oblasti fotonaponske tehnologije i tehnologije proizvodnje ćelija i modula, konverzije, skladištenje energije i solarne termalne tehnologije.

Ekipa Energetskog portala je posetila sajam i prenosi vam najnovije solarne inovacije i informacije na temu razvoja solarne industrije, kao i najnovije cene i promene među proizvođačima.

Domaćin sajma solarne tehnike Nemačka i sama je na vrhu instaliranih solarnih kapaciteta koji do sada iznose čak 35.700MW kojima postižu već 5% učešća u bruto finalnoj potrošnji energije u Nemačkoj.

tabela

S obzirom na postojeći višak proizvodnje električne energije iz solara tokom dana, Nemačka se okrenula istraživanjima i ulaganjima u skladištenje električne energije, a kako se ne bi zaustavio proces povećanja udela OIE u energetskom bilansu Nemačke. Neka tehnička rešenja za skladištenje električne energije, odnosno primena baterijskih paketa za skladištenje električne energije, prikazana su na sajmu i zabeležen je porast izlagača posvećenih tom sektoru, čak 250, ali je još uvek ta oblast u povoju i budućnost solarne industrije. Ipak, konferencijski program sajma proširen je na nekoliko sesija na temu skladištenja solarne energije.

Sajam je imao 1.100 izlagača od kojih je više od pola inostranih, gostiju iz 150 zemalja i oko 50.000 posetilaca, mada manje nego prošle godine kada je bilo više kupaca, investitora, tehničkih lica, i više sajamskog prostora.

Grafikon2

 

Intersolar_Europe_2014-BoschOsim klasičnih fotonaponskih modula, na sajmu u Minhenu predstavljeni su fleksibilni moduli za krive krovove, manje efikasnosti, ali sa prednostima postavljanja na sve površine, bez ikakvog gubitka energije.
Posebna atrakcija bio je solarni cvet, o kome je Energetski portal već pisao, a koji se ističe kao izrazito dizajnersko i tehnološko rešenje, koje može biti lep predmet u svakom kućnom dvorištu.

BOSCH je ponudio invertere za kućnu upotrebu i rešenja trafostanica i ćelija za priključenje.

HANWHA SOLAR uradila je akviziciju Q-cells-a, jednog od ranije najvećih nemačkih proizvođača PV moduča i na taj način prevazišao probleme uvođenja anti-damping sistem sredinom prošle godine.

Intersolar_Europe_2014-HANWHAKineski proizvođač modula CSUN je u maju prošle godine pustila u rad fabriku za proizvodnju modula u Turskoj za EU tržište, na kome anti-damping mere diktiraju drukačije cenovne kategorije, jer je u pitanju turski proizvođač, s jedinom obavezom da 60 odsto komponenata panela bude proizvedeno u Turskoj.

Posebna pažnja bila je posvećena uklapanju sistema u hibridne sisteme poput kombinacije sa vetrogeneratorima ili sa klasičnim sistemima – dizel agregatima, gasnim agregatima. Napredovala je tehnologija upravljanja različitim sistemima proizvodnje električne energije, jer je vrlo bitna ta sinhronizacija rada jednih i drugih sistema.

Došlo je i do promena kod proizvođača invertera; mnogima je promenjena organizaciona i vlasnička struktura, REFUSOL je sada ADVANCE ENERGY; ABB je izvršio akviziciju POWER ONE; SMA, najveći nemački proizvođač invertera koji je držao 40% u 2009. godini, sada ima udeo od 17%.

U 2014. očekuje se da tržište PV poraste za 30% u odnosu na prethodnu godinu. Trenutno vodeći proizvođač solarnih panela je Yingli Solar, zatim redom Trina Solar, Sharp Solar, Canadian Solar, Jinko Solar, ReneSola, First Solar, Hanhwa SolarOne, Kyocera, JA Solar.

Kratka retrospektiva proizvodnje modula u periodu 2001-2010. Najveću proizvodnju PV modula imao Japan, i za njim USA sve do 2007. kada je počela komercijalizacija i primena solarnih panela za proizvodnju električne energije i kada je primat preuzela Kina sa 45% i do 2010. zavladala tržištem.

tabela21

Energetski portal

 

“Teknoxgroup” predstaviće “Komptech” mašine za pripremu biomase i “Caterpillar” gasne motore i kogenerativne module na Sajmu RENEXPO

“Teknoxgroup Srbija” predstaviće se svojim proizvodima na predstojećem Međunarodnom Sajmu energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije RENEXPO 11. i 12. juna u Sava centru u Beogradu.

“Teknoxgroup Srbija” je sredinom prošle godine postao ekskluzivni zastupnik za teritoriju nekadašnje Jugoslavije i Albanije austrijske kompanije “Komptech”, koja je vodeći evropski proizvođač mašina i opreme za mehaničko biološki tretman otpada, pripremu biomase i kompostiranje.

U okviru prezentacije na sajmu gospodin Predrag Stojanović predstaviće deo “Komptech” proizvodnog programa koji se odnosi na mašine za pripremu biomase, prvenstveno drveta i drvnih ostataka, a biće reči i o drobilicama za drvo, mašinama za proizvodnju drvene sečke, roto i zvezdastim sitima za separaciju usitnjene biomase.

U drugom delu prezentacije gospodin Teufik Sadović predstaviće “Caterpillar” gasne motore i kogenerativne module, njihove moguće primene i vrste gasova koje se mogu upotrebiti. Takođe će se osvrnuti i na aktuelne projekte u kojima “Teknoxgroup Srbija” učestvuje kao isporučilac “ključ u ruke” u segmentu iskorišćenja zemnog gasa kroz kogenerativne module.

BOSCH kotlovi – efikasnost pri sagorevanju čvrstih goriva

bosh-peletBOSCH kotlovi na čvrsta goriva izbor su velikog broja kupaca i to zahvaljujući mogućnosti korišćenja kako tradicionalnih goriva, poput uglja i drveta, tako i modernih goriva poput peleta, briketa i biootpada. Uz kvalitetnu konstrukciju i lep dizajn, Bosch kotlove na čvrsta goriva karakteriše dug radni vek uz jednostavno održavanje i ono što je najvažnije – visok stepen efikasnosti, koji garantuje manju potrošnju goriva u odnosu na konvencionalne kotlove.

Osnovne prednosti BOSCH kotlova na čvrsta goriva:
– visok stepen korisnosti i velika ušteda na gorivu zahvaljujući savremenoj konstrukciji sa tri promaje (Solid 2000 B);
– besplatna dodatna oprema u kojoj su regulator promaje, ekscentrične flanšne, slavina za dopunu i pribor za čišćenje i održavanje;
– kvalitetno sagorevanje na kosoj pokretnoj rešetki, uz ujednačen kapacitet grejanja u toku rada uređaja, sa podesivim primarnim, sekundarnim i tercijarnim vazduhom;
– jednostavno loženje, jednostavno dodavanje goriva i podešavanje i čišćenje;
– lak pristup svim površinama unutar kotla;
– izuzetan dizajn i kompaktne dimenzije;
– pouzdan servis.

Prednost grejanja na pelete

Grejanje na pelete predstavlja najkomfornije grejanje na čvrsto gorivo zbog toga što termostat obezbeđuje tačno zadatu temperaturu u prostoriji, a dopuna goriva u silos se vrši jednom u nekoliko dana.

Na gorionike PELET BRENN se može povezati sobni termostat, čime se obezbeđuje željena temperatura u sobama. Na taj način se sprečava pregrejavanje prostorija što je čest problem kod standardnih kotlova na čvrsto gorivo, a time se značajno smanjuje i nepotrebno rasipanje energije i štedi gorivo.
Osim za grejanje, u slučaju ugradnje dodatne regulacije PELET KOTLOVI se mogu koristiti i za pripremu tople vode, a mogu se povezati i na solarne sisteme. Na taj način se dodatno koriste benefiti grejanja na pelete i povećava komfor sistema grejanja.

Preporuka je da se koristi kvalitetan pelet, izrađen od drveta, koji garantuje ravnomeran i stabilan rad, i najmanju potrošnju goriva u kilogramima.

Set za grejanje na pelet čine:
1. Kotao na čvrsto gorivo BOSCH SOLID 2000 B;
2. Gorionik PELET BRENN sa pužnim mehanizmom i integrisanom automatikom;
3. Silos za pelete zapremine 195 litara;
4. Vrata za ugradnju gorionika.

Pušten u rad vetropark Danilo nedaleko od Šibenika u Hrvatskoj

DSC08936Vetropark Danilo snage 43,7MW na brdima nedaleko od Šibenika u Hrvatskoj pušten je u rad u petak.

Ovaj vetropark ima 19 vetroturbinskih generatora, a proizvodiće oko100 GWh električne energije godišnje, što je 20 odsto više proizvedene električne energije za hrvatsku elektromrežu.

Prema najavama, vetropark Danilo uposliće desetak novih radnika.

Reč je o projektu grupe “Danilo Holding RP Global” čija je vrednost 70 miliona evra, a u finansiranju su učestvovali Međunarodna finansijska korporacija (IFC), UniCredit banka iz Beča i Zagrebačka banka. Inače sedište grupe “Danilo Holding RP Global” je u Beču, a nezavisni je proizvođač energije u Čileu, Peruu, Gruziji, Portugalu, Francuskoj i Poljskoj.

Energetski portal

Srbija ima sve preduslove da bude energetski nezavisna zemlja

Milovanović VladimirNaš sagovornik je generalni direktor „Energoprojekt holdinga“ gospodin Vladimir Milovanović, dipl.maš.inž.

Sistem „Energoprojekt“ je svetski prepoznatljiv i ima poslovnu tradiciju dužu od šezdeset godina. Aktivan je na investicionim projektima iz oblasti energetike, visokogradnje, infrastrukture, vodoprivrede, industrije i informacionih tehnologija. „Energoprojekt“ predstavlja poslovni sistem u okviru koga su 7 preduzeća i 10 ino kompanija koje pružaju projektantske, konsultantske, inženjering i izvođačke usluge. Prepoznatljiv po posvećenosti klijentu, isporuci kvalitetnih projekata, poštovanju ugovorenih rokova i konkurentnoj ceni uz maksimalno poštovanje zahteva svih zainteresovanih strana – radnika, akcionara, podizvođača i dobavljača, države i celokupne javnosti.

Kroz svoju istoriju „Energoprojekt“ je učestvovao u realizaciji termoenergetskih kapaciteta snage preko 20.000MW i hidroenergetskih objekata instalirane snage preko 25.000MW, kao i najsavremenijih sistema za prenos električne energije.

Sa gospodinom Milovanovićem razgovarali smo o ključnim i aktuelnim projektima „Energoprojekta“ u energetici i uspešnom poslovanju kompanija, kao i o energetskoj politici Srbije.

EP: Koji su projekti obeležili poslovanje sistema „Energoprojekt“ u 21. veku?

VM: Nakon brzog povratka na međunarodno tržište posle perioda poslovanja pod sankcijama kada je bilo nemoguće nastupati kao srpska firma na skoro svim tržištima, realizovali smo veliki broj značajnih projekata kako na domaćem tako i na inostranim tržištima na kojima smo radili i tokom međunarodnih sankcija uglavnom kao podizvođači raznih firmi. Najznačajniji poslovi obuhvataju projekte na razvoju energetske infrastrukture Katara, izgradnja šoping centra „Mazaya“ i poslovne zgrade „Etisalat“-a u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, projektovanje i izgradnja više visokonaponskih trafostanica i dalekovoda u Nigeriji, konsultantski i projektantski poslovi na projektima vodosnabdevanja u Alžiru, izgradnja puteva u Peruu i Ugandi. Treba spomenuti i izgradnju dve metro stanice u Alma Ati, kao i nekoliko tržnih centara, hotela, industrijskih i poslovnih objekata u Kazahstanu i Rusiji i projekte izgradnje poslovnih i komercijalnih objekata u Gani i Zambiji, kao i mnoge druge. U zemlji svakako treba pomenuti realizaciju izgradnje dela koridora 10 na deonici puta između Beograda i Novog Sada, završetak izgradnje jedne tunelske cevi tunela „Straževica“, revitalizaciju bloka B2 TE Kostolac, realizaciju dela radova na šoping centru „Delta City“ i stambenom kompleksu „Belville“, projektovanje i izgradnju poslovne zgrade u bloku 26 na Novom Beogradu i druge.

Katar

EP: Sa kojim se izazovima danas susreće „Energoprojekt“?

VM: Izazovi koje donose današnji uslovi poslovanja su brojni i kompleksni, zavisno o kojem od 17 različitih tržišta, na kojima trenutno poslujemo, je reč. Svakako da u zemlji ima najviše iskušenja s obzirom na česte promene u političkim opredeljenjima i rešenjima koja nameću strani kreditori. U zemlji godinama nastojimo da utičemo i na zakonodavni okvir u delu koji se odnosi na naše poslovanje kako u zemlji tako i u inostranstvu, ali i na neka druga zakonska rešenja, koja često ne uzimaju u obzir potrebe domaćih privrednih društava na najadekvatniji način. Drugi set iskušenja je vezan za nizak potencijal bankarskog sistema u Republici Srbiji u smislu bolje podrške poslovima u inostranstvu, ali i povoljnijih uslova kreditiranja privrede u zemlji.

EP: Po čemu merite uspeh jedne kompanije; ključ uspeha i opstanka; uspešnu godinu „Energoprojekta“?

[quote_box_right]
Na poslovne planove veoma utiču događaji u državi, jer se često, u sred fiskalne godine menjaju neka zakonska rešenja koja utiču i na profit i na ukupan prihod od realizacije poslova.
[/quote_box_right]

VM: U „Energoprojektu“ se sve radi planski. Razvojne i poslovne strategije su precizno definisane, a poslovanje se planira najpre srednjeročno, a potom za svaku pojedinačnu godinu. Poslovni uspeh svake od kompanije koja posluje u sistemu „Energoprojekt“ merimo upoređivanjem realizacije i plana u periodima od tri meseca. Kako u realizaciji naših ugovora ima različitih rizika, od kojih neke prepoznajemo, a pojedini nastaju stohastički, u toku realizacije smo često prinuđeni da odgovorimo tim izazovima na najadekvatniji način i to je stalni proces kontrole, prepoznavanja rizika, donošenja korektivnih mera i dijaloga sa našim investitorima. Nažalost, na poslovne planove veoma utiču događaji u državi, jer se često, u sred fiskalne godine menjaju neka zakonska rešenja koja utiču i na profit i na ukupan prihod od realizacije poslova. Možemo reći da je posebno važno voditi računa da se podsticaji za poslovanje u inostranstvu bolje zakonski definišu i uokvire, što nažalost do sada nije bio slučaj. To je preduslov kako bi ova grana privrede bolje iskoristila svoj izvozni potencijal i razvijala domaće resurse.

reaco_oman

EP: Inovacija često igra ključnu ulogu u uspehu, ne samo u tehnološkom smislu, već i u načinu rada. Kakav je Vaš pristup inovacijama i uopšte promenama u upravljanju i radu „Energoprojekta“?

VM: Kada je reč o inovacijama najpre pomislim na inovacije u tehnici i tehnologiji. U tom pogledu pratimo trendove i primenjujemo nova tehnološka rešenja i znanja iz oblasti inovativnih tehnologija. Kada je reč o inovacijama u rukovođenju i upravljanju postoji određeni prostor za poboljšanja u tom delu, ali postoje zakonska i druga ograničenja, koja te procese usporavaju i otežavaju. Sistem „Energoprojekt“ je moderno organizovan sa jasnom podelom ingerencija i odgovornosti, kako u domenu rukovođenja, tako i u domenu upravljanja. Sistem rukovođenja i upravljanja podleže poštovanju zakonskog okvira, i u tim okvirima moja ambicija je da se generiše unutrašnja konkurencija za svako rukovodeće mesto, uključujući i radno mesto generalnog direktora. „Energoprojekt“ je specifičan po tome što je najveći broj rukovodećih kadrova svoj radni vek započeo u „Energoprojektu“ i razvijao se u „Energoprojektu“, koji svi mi, u određenom, posebnom smislu, smatramo svojom firmom. Prema poslovanju imamo odnos privatnih vlasnika, iako ne posedujemo ni pojedinačno ni zajednički dominantan paket akcija. Ovo možemo objasniti i činjenicom da je prvenstveno zahvaljujući takvim ljudima, stručnjacima sposobnim da rade u zemlji i svetu, „Energoprojekt“ preživeo i sankcije i bombardovanje i razne globalne i lokalne krize.

EP: Na kojim postulatima se zasniva strategija održivog razvoja „Energoprojekta“?

VM: Strategija održivog razvoja „Energoprojekta“ bazira se na nekoliko važnih postavki od kojih je na prvom mestu praćenje i implementacija novih tehnologija, permanentno podmlađivanje i obuka kadrova kako u stručnom domenu tako i u oblasti menadžmenta i naravno insistiranje na realizaciji ugovorenog kvaliteta i rokova. To nam, sve skupa, omogućava da kod istih investitora realizujemo razne ugovore u kontinuitetu imajući u vidu da je pretežan broj naših investitora u zemlji i inostranstvu institucionalnog karaktera.

EP: Šta Srbiju čini atraktivnim mestom za investicije?

VM: Pristupanjem naše zemlje pregovorima sa Evropskom unijom dat je jasan signal investitorima i firmama da je poslovni ambijent unapređen i da ima potencijal da se ubrzano unapređuje u narednom periodu. Najbolja garancija za investicije je poslovni ambijent i zakonodavni okvir koji nema tendendciju pogoršanja, već suprotno tome, unapređenja. Sa druge strane naša zemlja je najbliže tržište Evropskoj uniji, a svojim geostrateškim položajem i bilateralnim odnosima sa drugim velikim zemljama i ekonomijama, kao što su Rusija, Kina, USA, sve skupa čini Srbiju perspektivnim mestom za ulaganje i biznis u narednim godinama. Kako će ove mogućnosti iskoristiti domaće firme na prvom mestu zavisi od poslovnog kapaciteta tih firmi, ali i orijentacije političkog rukovodstva koje čini zapažene poteze da u većoj meri i pod povoljnijim uslovima afirmiše domaće resurse u građevinarstvu i inženjerski potencijal.

EP: Mogu li obnovljivi izvori energije da stabilizuju srpsku ekonomiju otvaranjem novih radnih mesta i na koji način? S obzirom na to da su građevinski radovi kratkoročna zaposlenja, a oprema koja se koristi u izgradnji postojenja uglavnom uvozna, da li je podsticaj proizvodnje komponenata za izgradnju postrojenja OIE ili materijala i tehnologija za unapređenje EE u zgradarstvu i industriji jedan održiv način?

VM: U Srbiji se dugo priča o različitim investicijama u obnovljive izvore energije, ali se u praksi malo toga ostvaruje. Smatram da je neophodno opredeliti strategiju razvoja i termoenergetskog i hidroenergetskog potencijala Srbije i omogućiti plasman realnih investicija, najpre u ovom sektoru. Neophodno je definisati kapital koji će te kapacitete u realno kratkim rokovima staviti u funkciju. Paralelno sa razvojem ovog baznog energetskog potencijala ostaje dovoljno mesta za nezavisne proizvođače električne i toplotne energije, zainteresovane za iskorišćenje potencijala vetra, biomase, geotermalnih izvora i sunca, s tim da upodobimo politiku subvencija sa našim stvarnim mogućnostima. Uporedo sa ovim investicijama, smatram da treba favorizovati najpre investicije u povećanje energetske efikasnosti postojećih potrošača, zgrada i industrije, kao i proizvodnju električne i toplotne energije u kogenerativnim postrojenjima. Kada ovome dodamo i buduću raspoloživost prirodnog gasa izgradnjom projekta „Južni tok“, mišljenja sam da Srbija ima sve preduslove da bude energetski nezavisna zemlja čak i uslovima značajne reindustrijalizacije i nastanka novih potrošača električne energije.MHW-Ethiopias-Hydropower-Project1

 

EP: Pominjete preduslove za dostizanje energetske nezavisnosti. Šta sve doprinosi energetskoj bezbednosti i dostizanju energetske nezavisnosti?

[quote_box_right]
Energetska bezbednost i nezavisnost Srbije zavise od najoptimalnije kombinacije termo i hidroenergetskih potencijala i ostalih potencijala za generisanje električne energije iz obnovljivih izvora.
[/quote_box_right]

VM: Energetska bezbednost i nezavisnost Srbije zavise od najoptimalnije kombinacije termo i hidroenergetskih potencijala i ostalih potencijala za generisanje električne energije iz obnovljivih izvora. Država takođe mora voditi računa i o dostupnosti električne energije kao i ekološkoj prihvatljivosti kod proizvodnje iste. Uveren sam da bi opredeljenje za jedan segment ili jednu tehnologiju bilo loše opredeljenje i verujem da ćemo biti dovoljno mudri da napravimo balans svih vidova proizvodnje na, za nas, najbolji način. Pošto smo skoro završili sa procesom revitalizacije postojećih termo i hidro proizvodnih objekata definitivno se nameće potreba za izgradnjom zamenskih novih kapaciteta. Verujem da će i ubuduće bazne potrebe naše potrošnje biti pokrivene iz pre svega termo i hidro potencijala. Izgradnja novih kapaciteta koji koriste vetar, odlično se uparuje sa očekivanim novim gasnim elektranama, koje će pored struje proizvoditi i toplotnu energiju za grejanje naših većih gradova, čime se ostvrauje potrebna relacija između sigurnosti snabdevanja, dostupnosti energije i ekološke prihvatljivosti.

EP: Koliko je aktivno učešće „Energoprojekta“ u izgradnji novih kapaciteta u Srbiji i regionu i kako ga povećati?

VM: „Energoprojekt“, samostalno ili sa partnerima, učestvuje na svim tenderima u zemlji i regionu za koje proceni da ima dovoljno ljudskih resursa, iskustva i znanja, kao i finansijski potencijal. Dakle odgovor je pozitivan, ali ograničen je našom poslovnom politikom i profesionalnim odnosom prema mogućem angažovanju na tržištu.
Referentnost „Energoprojekta“ je na visokom nivou i raspolažemo kvalifikovanim kadrovima za realizaciju projektantskih, konsultantskih i izvođačkih aktivnosti na svim energetskim projektima. Raspolažemo svim referencama i licencama koje su potrebne da bi smo gradili termoenergetske i hidroenergetske kapacitete, sisteme za proizvodnju električne energije iz obnovljiih izvora na ekološki prihvatljiv način i u svemu u skladu sa zahtevima domaće i svetske regulative i prakse. Smatramo da u predstojećem investicionom ciklusu u energetsku infrastrukturu „Energoprojekt“ sa domaćim partnerima može i treba da realizuje minimalno 60 % obima radova na bilo kojem projektu, a mogli bi smo da realizujemo i svih 100% obima posla ukoliko bi bila reč o domaćem finansiranju. Važno je napomenuti da je „Energoprojekt“ i osnovan pre 63 godine da bi bio oslonac države za izgradnju i razvoj energetskog sistema i da do danas nije formirana srpska firma, predstavništvo ili filijala strane firme koja raspolaže resursima kojima raspolaže „Energoprojekt“. Trudimo se da sve strane kreditore, uporedo sa liderima naših državnih institucija i javnih društava, uverimo da u saradnji sa „Enegoprojektom“ mogu samo da profitiraju ostvarivanjem veće dobiti, a da će pri tome radovi povereni „Energoprojektu“ i ostalim domaćim firmama biti realizovani uz poštovanje savremenih tehnologija i visokog kvaliteta koji je neophodan kada se realizuju energetski infrastrukturni projekti koji moraju imati visok stepen pouzdanosti i najviši kvalitet.

 

EP: Kako „Energoprojekt“ učestvuje u ekonomskom oporavku Srbije?

VM: Naša zemlja se u proteklih dve decenije i više, permanentno bori sa opstankom i oporavkom ekonomije. Naravno da „Energoprojekt“ deli tu sudbinu i naš doprinos je sve vreme značajan iako se često ne prepoznaje u javnosti. „Energoprojekt“, koji u svemu posluje u saglasnosti sa našim zakonima i redovno izmiruje sve poreze, doprinose i takse, u bužet zemlje i u novčane tokove u Srbiji po osnovu svog poslovanja donosi značajne prihode. Između ostalog i sav profit koji ostvarimo se bilansira u zemlji. Kada tome dodamo stalno zapošljavanje i usavršavanje mladih kadrova i transfer znanja, po raznim osnovama koje nije lako valorizovati, doprinos oporavku ekonomije je vrlo značajan. Samo u 2013. godini u „Energoprojektu“ je zaposleno 170 novih radnika, od kojih je 72 sa visoko stručnom spremom. Činjenica da značajan deo svog prihoda ostvarujemo u inostranstvu kroz realizaciju investicionih radova i pružanju konultantskih usluga dovoljno govori da kao srpska izvozno orijentisana firma predstavlja oslonac u sektoru koji je najviše pogođen ekonomskom krizom.

EP: Kako ocenjujete energetsku politiku Srbije i aktuelne regulative u tom sektoru?

VM: Dobar deo regulative se menja približavanjem Evropskoj uniji i sva ta usaglašavanja bi trebalo da budu bolje komunicirana sa svim učesnicima u energetskom sektoru. Očekujem da će i Ministarstvo rudarstva i energetike i ostala ministarstva operacionalizovati u svojim politikama sve što je rečeno u ekspozeu premijera Republike Srbije i da će poslovna javnost imati jasnu sliku o politikama u svim sektorima, pa i u sektoru energetike.

EP: Šta treba učiniti da se razviju svi postojeći hidropotencijali u dogledno vreme? I mogu li hidroelektrane da spreče poplavne talase akumuliranjem vode u kišnim danima i kako?

[quote_box_right]
Uporedo sa ubrzanjem realizacije hidroenergetskih projekata neminovno će i razni vodotokovi biti bolje regulisani i provociraće i realizaciju ostalih pratećih hidrotehničkih radova, pa ćemo tako realizacijom ovih projekata biti u prilici da učinimo mnogo i na polju sprečavanja šteta od elementarnih nepogoda koje smo imali od nedavnih poplava.
[/quote_box_right]

VM: Hidroenergetski potencijal je svakako značajan segment OIE i mora se razvijati bržim tempom. U tom smislu potrebno je racionalizovati obim i rokove trajanja pojedinih propisanih aktivnosti kako bi se maksimalno skratili rokovi realizacije tih projekata. To nije jednostavno jer zahteva adaptaciju više zakona i mnoštva propisa, koji treba da se prilagode, kako bi investicioni kapital što pre bio materijalizovan i doneo prihode i dobit svojim vlasnicima, bez obzira da li je reč o državnim ili privatnim investicijama. Uporedo sa ubrzanjem realizacije hidroenergetskih projekata neminovno će i razni vodotokovi biti bolje regulisani i provociraće i realizaciju ostalih pratećih hidrotehničkih radova, pa ćemo tako realizacijom ovih projekata biti u prilici da učinimo mnogo i na polju sprečavanja šteta od elementarnih nepogoda koje smo imali od nedavnih poplava. Značajan segment iskorišćenja hidroenergetskog potencijala čine i male hidroelektrane gde će pored spomenute komplikovane regulative i segment otkupa zemljišta od privatnih vlasnika biti izuzetno težak zbog prakse da se ovakvo zemljište kao poljoprivredno neatraktivno godinama nije prenosilo sa vlasnika na naslednike. Često je i nemoguće bez obzira na cenu doći u posed ovakvog zemljišta, kada za to nije utvrđen javni interes.

EP: Koliko je važno da Vlada i industrija rade zajedno kako bi obezbedili dugoročnu komercijalnu održivost investicija, poput ulaganja u obnovljivive izvore energije i energetsku efikasnost?

[quote_box_right]
Uvođenjem poslovanja domaćih privrednih društava u okvire zakona striktnijom poreskom politikom, na račun smanjenja poslovnih aktivnosti u sivoj zoni stvaranjem preduslova da se projekti realizuju sa primerenim profitima, doprineće boljem „punjenju“ budžeta i podstaći će višu stopu potrošnje i pokrenuti zamajac novog ciklusa investicija i razvoja.
[/quote_box_right]

VM: Vlada Republike Srbije je prioritetno opredeljena da se, pored ostalih važnih državnih problema, bavi ekonomskim razvojem Srbije. Bavljenje različitim problemima sa kojima se naša država suočava biće daleko lakše ukoliko se obezbedi okvir za održivi ekonomski rast i oporavi industrijska proizvodnja. Ipak, nije sve do države, jer vlasnici i investitori su ti koji treba da plasiraju svoje proizvode na razna tržišta i raznim kupcima, za šta je potreban i krupniji bankarski kapital i pristup razvojnim fondovima države za nastup na ino tržištima. Stoga je najvažnije da se ograniči uticaj sive ekonomije na legalne i održive biznise, da se mala i srednja preduzeća razvijaju uz saradnju sa velikim, u efikasnom zakonodavnom okviru i uz stabilnu makroekonomsku politiku. Uvođenjem poslovanja domaćih privrednih društava u okvire zakona striktnijom poreskom politikom, na račun smanjenja poslovnih aktivnosti u sivoj zoni stvaranjem preduslova da se projekti realizuju sa primerenim profitima, doprineće boljem „punjenju“ budžeta i podstaći će višu stopu potrošnje i pokrenuti zamajac novog ciklusa investicija i razvoja.

Biljana Radović

Međunarodni sajam i konferencije o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije 11. i 12. juna u Beogradu

 

Međunarodni Sajam o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije (RENEXPO®Western Balkans) i međunarodne konferencije o biomasi i “zelenoj” energiji održaće se 11. i 12. juna u Beogradu, u Sava centru.

Organizator “REECO SRB d.o.o.” je najavio konferencije koje će se, između ostalog, fokusirati na industriju biomase, tehnologije skladištenja biomase, finansiranje projekata i regulative za iskorišćenje biomase u energetske svrhe. Osim toga, organizator najavljuje događaj kao priliku da se predstavi pravni okvir za oblast OIE, kao i konkretni primeri iskorišćenja biomase i mogućnosti investiranja u taj “zeleni” energetski izvor u Srbiji.
Sajam i konferencija namenjene su investitorima, kompanijama, operatorima daljinskog grejanja, proizvođačima opreme, komercijalnim preduzećima, predstavnicima drvne industrije, i svima onima koji su zainteresovani za alternativne izvore energije.

Međunarodni sajam o OIE i EE “Renexpo” Zapadnog Balkana je važna platforma za razmenu stručnih znanja i iskustva koja povezuje partnere na projektu i one koji donose odluke o investiranju ili regulativama, odnosno povezuje domaće i međunarodne stručnjake iz cele Evrope, i da Beograd učini regionalnim centrom za promociju obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u izgradnji i rekonstrukciji objekata.

Najavljene su izlagačke i konferencijske teme: biomasa, biogoriva, solarna energija, PV, hidroenergija, energetska efikasnost, energija vetra, a neki od učesnika su: Gesellschaft fur internationale Zusammenarbeit GIZ GmbH, Teknoxgroup Srbija, SME Wind, Global Hydro Energy, Xella Srbija, JP Srbijašume, JP Gradsko stambeno, Inženjerska komora Srbije, Serbio – Nacionalna asocijacija za biomasu, i drugi.

Teknoxgroup Srbija i gospodin Predrag Stojanović predstaviće mašine za pripremu biomase i Caterpillar kongenerativne module, u okviru Konferencije o biomasi/biogasu, kada će i JP Srbijašume i gospodin Aleksandar Vasiljević predstaviti Foropa projekat, a gospođa Tanja Stojanović ispred Ministarstva rudarstva i energetike Zakonski i insitucionalni okviri za obnovljive izvore energije u Srbiji. Energetski portal će obaveštavati svoje čitaoce o svim zakazanim konferencijama.

Organizator “REECO SRB d.o.o.” je deo “REECO grupe” sa sedištem u Nemačkoj i kancelarijama u Austriji, Rumuniji, Poljskoj i Srbiji.

Energetski portal

Odabrani najbolji eseji na temu „Kako ćemo se kretati u budućnosti?“

Francusko-srpska privredna komora, uz podršku svojih članova, organizovala je četvrti konkurs „Studentska nagrada“, s ciljem promovisanja održivog razvoja u institucijama visokog obrazovanja.

Tema ove godine bila je „Kako ćemo se kretati u budućnosti?“. Najbolju ocenu eseja dobila je Ivana Ziramov, student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Pravo na učešće u konkursu imali su svi univerziteti u Srbiji, a primljeno je preko 50 studentskih radova iz cele Srbije.

Zbog velikog broja zanimljivih i kvalitetnih radova, stručni žiri je odlučio da u finale uđe čak 5 studenata koji su imali kvaltetna sistemska rešenja o održivom modelu transporta u budućnosti.

Finalisti su pred stručnim žirijem i prisutnima odgovarali na pitanja kako povećati energetsku efikasnost u domenu transporta i kako uticati na smanjenje emisije CO2, kao i potrošnje goriva. Od njih petoro odabrano je troje koji su nagrađeni ukupnim iznosom od 3 hiljade evra.

Prvu nagradu sponzorisao je “Schneider Electric”, a dobitnik je studentkinja Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu gospođica Ivana Ziramov. Drugu nagradu sponzorisala je “Credi Agricole” banka, a dobitnik je Dragiša Gligorijević, student Saobraćajnog fakulteta u Beogradu. Treću nagradu sponzorisao je “Egis”, a dobitnik je student istog fakulteta Marko Vujošević.

Energetski portal

U planu kogenerativno postrojenje za preradu otpadnog mulja u Kruševcu

kogeneracija otpadni muljMemorandum o razumevanju, koji podrazumeva naučno-tehničku saradnju i mogućnost javno privatnog partnerstva, potpisali su krajem maja predstavnici američke kompanije “Applied Plasma Technologies”, gospodin Dragan Mijanović i gospodin Miloš Milošević, i gradonačelnik Kruševca gospodin Dragi Nestorović.

U planu je priprema i realizacija projekta izgradnje kogenerativnog postrojenja za preradu otpadnog mulja koji ulazi u taložnik za preradu otpadnih voda, a koristiće se plazmena gasifikaciona tehnologija ove američke kompanije. Reč je o isplativnoj tehnologiji prerade koja koristi manje energije u tehnološkom procesu, a osim mulja koristiće se svaka vrsta otpada poput ulja, maziva i otpada iz mesne industrije.

Prerađivaće se 7 do 10 tona otpadnog mulja dnevno što će omogućiti proizvodnju energije, 1MWh električne energije i 1.1MWh toplotne energije.

Do kraja godine biće ispitane konkretne mogućnosti izrade i realizacije ovog investicionog projekta.

Energetski portal

1...1,6341,6351,636...1,674Page 1,635 of 1,674

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
29
30
31
1
2
3
4
Events for 31st December
No Events
Events for 1st January
No Events
Events for 2nd January
No Events
Events for 3rd January
No Events
5
6
7
8
9
10
11
Events for 4th January
No Events
Events for 5th January
No Events
Events for 6th January
No Events
Events for 7th January
No Events
Events for 8th January
No Events
Events for 9th January
No Events
Events for 10th January
No Events
12
13
14
15
16
17
18
Events for 11th January
No Events
Events for 12th January
No Events
Events for 13th January
No Events
Events for 14th January
No Events
Events for 15th January
No Events
Events for 16th January
No Events
Events for 17th January
No Events
19
20
21
22
23
24
25
Events for 18th January
No Events
Events for 19th January
No Events
Events for 20th January
No Events
Events for 21st January
No Events
Events for 22nd January
No Events
Events for 23rd January
No Events
Events for 24th January
No Events
26
27
28
29
30
31
1
Events for 25th January
No Events
Events for 26th January
No Events
Events for 27th January
No Events
Events for 28th January
No Events
Events for 29th January
No Events
Events for 30th January
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs