Home Blog Page 1553

Srbija dobija prve biogasne stanice u Vojvodini

biogasU oktobru ove godine počela je izgradnja 4 biogasne stanice u vojvođanskom mestu Bač, a investitor je slovačka kompanija „Agro-Energy“.

Ovaj projekat je vredan oko 15 miliona evra, a njegovo puštanje u rad očekuje se sredinom sledeće godine.

Pokrajinska vlada i opština Bač su, u pripremu zemljišta za biogasne stanice, uložile više od milion evra, a građevinska dozvola je uručena kompaniji „Agro-Energy“ početkom oktobra. Ove stanice će se nalaziti u industrijskoj zoni opštine, a planirano je zapošljavanje oko 40 judi, dok će u sezoni posao dobijati još 100 ljudi čiji će zadatak biti da sakupljaju sirovine.

Biogasna stanica može koristiti tehnološki sistem na principu suve ili vlažne fermentacije. Materijal za suvu fermentaciju se zagreva oko 4-5 nedelja, posle čega se dobija više biogasa nego u procesu vlažne fermentacije, a i jednostavniji je za korišćenje.

Inače, u Nemačkoj u gradu Vendlandu je 2006. godine izgrađena prva biogasna stanica gde se može koristiti biogas kao gorivo za automobile, a prošle godine je otvorena još jedna takva stanica u Štutgartu.

U Srbiji se biogas koristi samo za proizvodnju električne energije, a s obzirom da je njegov potencijal veliki, moguće je očekivati pokretanje ovakvih biogasnih stanica i kod nas.

„Simens“ gradi velike vetroparkove u priobalju Nemačke

Photo: Siemens

siemens-energyKompanija „Simens Enerdži“ (Siemens Energy) potpisala je multimilionski ugovor sa danskom kompanijom „Dong Enerdži“ (Dong Energy) o izgradnji velike vetroelektrane u priobalju Nemačke.

Prema ovom ugovoru kompanija „Simens“ isporučiće 97 vetrenjača snage 6MW koje će biti instalirane u vetroparkovima (Gode Wind 1, Gode Wind 2) na obali Severnog mora.

Ova dva postrojenja proizvodiće godišnje 582MWh električne energije i moći će da snabdevaju strujom 600.000 domaćinstava dok će prečnik rotora postavljenih vetrenjača biti neverovatnih 154 metara.

Na taj način ova elektrana bi mogla uskoro da preuzme ulogu najveće priobalne vetroelektrane na svetu. Takođe predstavnici kompanije „Dong Enerdži“ izjavili su da je ovo najveća investicija ove kompanije čiji je ugovor procenjen na 1,3 milijardi evra i da im je u prvih 10 godina zagarantovana podsticajna prodajna cena struje po kilovat satu, nakog čega će morati da je prodaju po tržišnoj vrednosti. Gradnja vetroparka otpočeće početkom 2015. godine, a puštanje u rad vetroelektrane planirano je u drugoj polovini 2016. godine.

Inače kompanija „Simens Enerdži” je do danas izgradila veliki broj priobalnih vetrenjača, čiji ukupni kapacitet dostiže 3,9GW i jedna je od vodećih kompanija u svetu u oblasti proizvodnje ekološke tehnologije.

Ona je i ranije sarađivala sa kompanijom „Dong Enerdži”, a ove godine završena je izgradnja najveće priobalne vetroelektrane u Danskoj snage 400MW, čija snaga može da napaja strujom gotovo 400.000 domaćinstava.

Jedan od važnijih projekata iz saradnje ove dve kompanije je izgradnja „London Arei” (London Array), najveće priobalne vetroelektrane na svetu; snage 630MW sa gotovo 175 vetrenjača na ušću reke Temze u Severno more, koja strujom može da snabdeva gotovo 500.000 domaćinstava.

Najveća solarna elektrana na svetu strujom će napajati 3 miliona domaćinstava

solarna elektranaNedaleko od jezera Sambar u Radžastanu u Indiji biće izgrađena do sada najveća solarna elektrana na svetu, snage 4000MW koja će zauzimati neverovatnih 93km2 površine zemlje. Prema rečima portparola indijske Vlade, ovaj poduhvat bi trebalo da bude izveden od strane 5 kompanija iz javnog sektora (Bhel, Powergrid Corporation of India, Solar Energy Corporation of India, Hindustan Salts limited, Rajasthan Electronics & Instruments Limited).

Prva faza ovog projekta u kom će biti izgrađeno postrojenje od 1000MW bi trebalo da bude završena do 2016. godine, a proizvodiće struju po najjeftinijoj tarifi od 7 centi po jedinici proizvodnje solarne elektrane. Kapacitet ovog solarnog projekta, koji bi u budućnosti trebalo da predstavlja model po kojem će se buduće elektrane praviti širom sveta, je tri puta veći od trenutnog kapaciteta ukupnih solarnih elektrana Indije.

Dok se ova elektrana ne izgradi titulu najveće i dalje drži „The Shams1“, izgrađena u martu 2013. u blizini grada Abu Dabi, kapaciteta 100MW, 40 puta manjeg od buduće indijske elektrane. Izgrađena je u zajedničkom poduhvatu Francuske kompanije „Total“, španske „Abnegoa“ i lokalne kompanije „Abu Dhabi Clean Energy“.
Uz smanjenje emisije ugljendioksida od 75,000 tona godišnje proizvodnja energije iz ove elektrane trenutno predstavlja 10% ukupne proizvedene solarne energije sveta.

Mogućnost ove elektrane je ogromna i predviđeno je da strujom napaja približno 20,000 domova, ali ipak to je neuporedivo manje od kapaciteta buduće indijske elektrane koja će strujom moći da snabdeva 3 miliona domaćinstava.

Počinje izgradnja kogenerativnog postrojenja na biomasu u okolini Gline

kogeneracijaKompanije „TPK Zagreb“, „Fabrika turbina Karlovac“ i „PHB“ potpisale su Ugovor o izgradnji kogenerativnog postrojenja na biomasu kapaciteta 1MW električne i 4MW toplotne energije, rečeno je na dvodnevnoj konferenciji o zapošljavanju u energetici održanoj 18. i 19. novembra u Zagrebu. Ovo postrojenje će biti izgrađeno u sklopu drvnog centra „Glina“ koje se nalazi pored istoimenog grada, а završetak radova se očekuje u roku od godinu i po dana.

Viškom toplotne energije prema planovima će se snabdevati lokalni zatvor, osnovna i srednja škola, obdanište, dom zdravlja i neke stambene zgrade. Goran Slipac, direktor Hrvatske elektroprivrede (HEP), istakao je da najveći problem u eksploataciji obnovljivih izvora energije može predstavljati mukotrpan postupak dolaska do svih dozvola za koje vreme bi se cena otkupa ovako proizvedene električne energije mogla promeniti i dva do tri puta.

Na konferenciji je bilo reči i o raspoloživosti drvnih ostataka. Po rečima predstavnika preduzeća „Hrvatske šume“ ukupno je ugovoreno 29 projekata vezanih za OIE (biomasa) čijom realizacijom bi se moglo dobiti 104,7MWh električne energije.

„NIS“ namerava da gradi kogenerativna postrojenja u Beogradu

nis_mala_kogeneracijaRuska kompanija „Inter RAO“ i kompanija „NIS“ zainteresovane su za ulaganje u dva kogenerativna postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije u Beogradu.

Kompanija „Inter RAO“ osnovana je još 1997. godine, promoviše održivi razvoj ekonomije i omogućava siguran dotok električne energije kroz programe energetske efikasnosti.

Što se tiče ulaganja u ova dva postrojenja, cilj kompanije „NIS“ je da izgradi novu toplanu, dok je ruska kompanija ipak zainteresovana za modernizaciju stare toplane, čiji će kapaciteti biti od 100 do 450MW.

Ovo nisu jedine kompanije zaintersovane za izgradnju termoelektrane-toplane jer postoji interesovanje još jedne kompanije koja želi da postane strateški partner u izgradnji postrojenja na Ceraku koje će proizvoditi 1MW električne i 7,8MW toplotne energije, izjavio je direktor Uprave za energetiku grada Beograda, gospodin Marko Stojanović, na nedavno održanom CEDEFovom forumu „Daljinsko grejanje u Srbiji – kogeneracija i naplata toplotne energije prema potrošnji“.

Foto: nis.eu

Potpisan Protokol o saradnji sa Svetskom asocijacijom za bioenergiju

wbaU utorak, 26. novembra, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine potpisao je Protokol o saradnji na korišćenju obnovljivih izvora energije u Vojvodini sa Svetskom asocijacijom za bioenergiju WBA (The World Bioenergy Association).

Ova još uvek mlada globalna organizacija je posvećena promociji bioenergije i njena podrška će biti velika u izradi strateških dokumenata, kojima će biti razrađena proizvodnja toplotne i električne energije iz biomase ali i iz vode, sunca i vetra.

Predsednik ove organizacije Hajnc Kopec najavio je otvaranje radionica sa ekspertima iz Vojvodine i predstavnicima WBA izjavivši da je potencijal razvoja obnovljivih izvora energije u Vojvodini veliki i da će prvi rezultati biti vidljivi već početkom 2014. godine.

Velika pomoć ogledaće se i u primenama politike i direktiva EU u iskorišćavanju biomase, kao i u analizi primene tehnologija u malim sistemima.

Razvoj solarne tehnologije

solarna celijaKako bi opstali na tržištu u eri tehnološkog razvoja i proboju gotovo svakodnevnih inovativnih izuma proizvođači solarnih panela moraju konstantno da tragaju za boljim rešenjima. U tom pogledu prikupljanje solarne energije postajalo je efikasnije iz godine u godinu.

Laboratotija „NREL“ iz Kolorada u pogledu razvoja solarnih panela vrši istraživanja u dve oblasti:
1) Solarni električni sistemi (PV)
2) Solarni termalni sistemi

U pogledu istraživanja PV sistema glavni akcenat stavlja se na unapređivanje materijala za izradu i komercijalizaciju ovih ploča. Takođe velika pažnja poklanja se i karakteristikama PV ćelija, modula i sistema radi poboljšanja performansi i održivosti.

Što se tiče istraživanja solarnih termalnih sistema fokus je ka unapređivanju skladištenja solarne struje i tehnologijama solarnog zagrevanja.

U saradnji sa kompanijom „Teatrasan“ iz Kalifornije napravljena je izdržljivija solarna ploča ubacivanjem 50 mikrona širokih bakarnih elektroda na način da sprečavaju širenje metala koje može da smanji efikasnost rada ploča. Ovim potezom procentualno se nije smanjila količina transformacije fotona u električnu energiju, a prednost je i prisupačnija cena.

Značajni pomaci u razvoju solarnih ćelija mogu biti vidljivi u skorijoj budućnosti zahvaljujući i nedavnom razvoju novog termalnog emitera otpornog na toplotu kojeg su razvili naučnici na Univerzitetu „Stanford“. Ranije su ovi emiteri prestajali da rade pri temperaturi od 1204 stepeni celzijusa, dok će sa ovim pronalaskom ti emiteri moći da budu stabilni i na temperaturi od 1370 stepeni celzijusa.

Takođe još jedan od pronalazaka koji bi mogao da razvije tržište solarnih ćelija je rezultat inovativnosti švedskih naučnika. Solarne ćelije osetljive na boju bi uskoro mogle da postanu efikasnije u pogledu izdržljivosti i energetske efikasnosti zahvaljujući istraživanju koje se vršilo na Kraljevskom KTH univerzitetu u Stokholmu. Ovaj izum nastao je zahvaljujući nedavnom pronalasku elektrolita koji značajno povećava voltažu i struju, dok u isto vreme smanjuje otpornost između elektroda.

Firma „Gorenje projekt“ planira gradnju postrojenja na biogas u Vojvodini

gorenje projektDirektor firme „Gorenje projekt“ u Srbiji, Ankica Barbulov, najavila je da će početkom sledeće godine ova firma početi izgradnju postrojenja na biogas u okolini Zrenjanina. Završetak radova se planira za kraj 2015. godine, a ovo postrojenje bi trebalo da obezbedi daljinsko grejanje selu sa oko 3000 stanovnika.

Projekat koji će koristiti agrarnu biomasu će raditi slovenački projektanti.

Iz firme „Gorenje projekt“ najavljuju i nove tehnologije u oblasti kogeneracije za koju smatraju da ima najviše potencijala.

Pošto je u planu prelazak 15 toplana u Srbiji na biomasu, ova firma želi da novu fluid tehnologiju koju je razvila zajedno sa nemačkim partnerima „Steenova“ primeni na ovim toplanama.

Novi fluidni kotlovi omogućavaju kontrolisano sagorevanje biomase sa maksimalnim iskorišćenjem, a već su primenjeni u Austriji, Italiji, Sloveniji i Bugarskoj.

Inače, firma „Gorenje projekt“ posluje u okviru firme „Gorenje Group“ koja je već uspešno realizovala projekte u oblasti obnovljivih izvora energije u Srbiji.

U oktobru ove godine otvorene su dve solarne elektrane, jedna na nadstrešnicama parkirališta u Zaječaru, a druga na krovu fabrike „Gorenje“ u Valjevu. Investitor ovih projekata je bila firma „Gorenje Solar“, koja takođe posluje u okviru firme „Gorenje Group“.

Srbija na putu evropske energetske politike

Bukurest forumNa poslovnom forumu „Kina i zemlje Istočne Evrope“ u Bukureštu ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine govorila je o saradnji Srbije sa investitorima, napomenuvši da je „Elektroprivreda Srbije“ potpisala sporazum sa kineskom kompanijom „CMEC“ (China Machinery Engineering Corporation) o izgradnji novog postrojenja u termoelektrani „Kostolac“ kapaciteta 350MW. Po njenim rečima ovo će biti prvo značajnije energetsko postrojenje u poslednjih 25 godina.

Razvoj u oblasti interkonekcije električne energije je takođe jedan od prioriteta energetskog sektora u Srbiji, a u oblasti nafte i gasa. Srbija će takođe biti orjentisana ka izgradnji „Južnog toka“ i time povezati zemlje u regionu, zaključila je ministar Mihajlović.

Govoreći o poziciji srpske energetike u regionu ona je naglasila da je taj sektor Srbije među vodećima, ali da nije jednostavno osigurati razvoj na osnovu evropske politike sa jedne strane i realnih kapaciteta sa druge. Zbog toga je neophodno da se otvori i razvije tržište, poveća energetska efikasnost, da se smanji energetska potrošnja za 9% do 2018. godine, ali i poveća iskorišćavanje obnovljive energije na 27% do 2020. Neophodno je da se usaglase regulacije u oblasti zaštite životne sredine, ali i obezbedi energetska sigurnost.

Na forumu se moglo saznati i da je razvoj domaćeg i regionalnog tržišta već započelo i da je upravo taj proces onaj koji bi trebalo da obezbedi energetskom sektoru da funkcioniše u saglasju sa tržišnim principima kako bi se bolje pozicionirao u regionu.

Na samom kraju ministar energetike prof. dr Zorana Mihajlović govorila je i o pridruživanju Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope i pozvala se na konstantan rast potrošnje energije ne samo u Srbiji, već i u regionu i neophodno stvaranje uslova u kojima će biti moguće koristiti sve postojeće energetske potencijale, ali takođe osigurati energetsko snabdevanje. Energetska sigurnost predstavlja veliki izazov, ali takođe i veliku mogućnost za razvoj i saradnju, a prijem u članstvo Energetske zajednice jugoistočne Evrope je važno koliko i članstvo u EU, istakla je Mihajlovićeva i dodala da energetska strategija Energetske zajednice koja je napravljena po inicijativi Srbije predstavlja vezu energetske politike EU i put kojim Srbija treba da ide.

Foto: MERZ

Obnovljivi izvori smanjuju cenu struje u ruralnim sredinama Afrike

vetrenjaceDanska kompanija za proizvodnju vetrenjača „Vestasand“ u saradnji sa kompanijom „Masdar“ iz Abu-Dabija, koja je orjentisana na proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, nastoji da približi projekte vetroparkova energetski siromašnim ruralnim sredinama.

Ove dve kompanije razvile su projekat „Vetar za napredak“ koji će doneti finansijski prihvatljivu cenu struje i pouzdanu distribuciju ruralnim sredinama.

Prvi ovakav projekat biće implementiran u 13 kenijskih zajednica, području na kome živi preko 200,000 stanovnika, sa ciljem da se cena struje smanji za 30% trenutne cene u ovoj oblasti. Razvoj ovog projekta biće realizovan u saradnji sa kenijskim ministrstvom energetike i kenijske elektrokompanije „Kenya Power And Light“.

Projekat se sastoji od renoviranih vetrenjača u kombinaciji sa agregatom na dizel gorivo koje će, kako u ovim kompanijama smatraju, moći da funkcionišu na udaljenim lokacijama gde je infrastruktura ograničena.

To će ujedno biti i najveći izazov s obzirom da je dostupnost čiste energije ruralnim sredinama izuzetno mala, izjavio je glavni operativac kompanije „Masdar“ Mohamed Al Ramahi.

Ipak ovaj projekat bi trebalo da postane model po kojim bi se vodile buduće investicije, ali i projekat koji bi ruralnim sredinama doneo više novca razvijajući druge grane privrede.

Kompanjija “Masdar” bi trebalo da se posveti razvoju i izgradnji projekta “Vetar za napredak”, dok bi se kompanija “Vestasand” orjentisala na dizajn i renoviranje vetrenjača.

Kenija nije jedina zemlja u kojoj bi ovakav projekat trebalo da zaživi. Kompanija “Vestasand” istražuje potencijalna područja i u drugim zemljama Afrike kako bi za 3 godine uspela da pomogne milionima ljudi u Etiopiji, Tanzaniji i drugim Afričkim državama.

Prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji

Prečišćavanje otpadnih voda u SrbijiU Trgovištu je, početkom novembra ove godine, počelo sa radom postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Ovo postrojenje su finansirali Evropska Unija i Vlada Švajcarske, a njegovom puštanju u rad je prisustvovao i menadžer Evropske Unije, Grem Tindal.

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda će obezbeđivati pijaću vodu za oko 2500 stanovnika Trgovišta, a nalazi se kod sela Donja Trnica.

Prečišćene otpadne vode će odlaziti u reku Pčinju, čime se neće narušavati kvalitet vode.

Ovo je drugo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u ovom kraju. Prvo takvo postrojenje je izgrađeno pre osam godina u opštini Bujanovac uz pomoć američke nevladine organizacije CHF.

U planu je izgradnja još dva ovakva postrojenja, u Vranju i Vranjskoj banji, što će finansirati nemačka banka KfW sa čak 95% bespovratne finansijske pomoći.

U Leskovcu je krajem oktobra počela izgradnja Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Ovaj projekat su finansirali Vlada Srbije i Evropska Unija sa 24 miliona evra, a izgradnja će imati tri faze.

U prvoj fazi će biti izgrađeni bazeni, u drugoj će biti formirana linija mulja, dok će u trećoj biti proširena kanalizaciona mreža. Projekat bi trebalo da bude završen do kraja 2015. godine. I u Užicu je u planu izgradnja fabrike za prečišćavanje otpadnih voda.

Bespovratna sredstva od 15 miliona evra za ovaj projekat dale su nemačka banka KfW i Vlada Republike Srbije.

Već je urađen plan regulacije područja, dok je u toku izrada planova cevovoda za ovaj projekat. U Kovilju kod Novog Sada, prošle nedelje je počela izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a posle građevinskih radova će otpočeti nabavka i ugradnja mašina i druge opreme potrebne za realizaciju ovog projekta. Projekat će realizovati firma „NS Graditelj”.

Postoji više načina za prečišćavanje otpadnih voda, a jedan od najčešće korišćenih je biološko prečišćavanje, tj. prečišćavanje pomoću aktivnog mulja. Ovakvo prečišćavanje se primenjuje kada je potrebno odstraniti rastvorene organske materije iz vode što obavljaju mikroorganizmi koji čine jedan od delova aktivnog mulja.

Prečišćena voda se preliva preko bazena, dok mulj ostaje na dnu i odlazi na dalju obradu. Vremenom, zapremina mulja se smanjuje, a ostaci se mogu koristiti za proizvodnju biogoriva.

Solarna elektrana u Severnoj Karolini do kraja godine

solarKompanija „Duke Energy Renewables“ započela je izgradnju 3 solarna postrojenja u Severnoj Karolini ukupne snage 30MW.

Ova holding kompanija, specijalizovana za proizvodnju električne energije, snabdeva strujom približno 7,2 miliona аmeričkih domaćinstava i najveća je u SAD-u.

Najveće od ova tri postrojenja је postrojenje „Dogvud“ koje će biti izgrađeno u okrugu Halifaks i snage je 20MW, dok su druga dva u okruzima „Berti“ i „Pit“ snage od po 5MW.

Greg Volf, predstavnik kompanije, kaže da je ponosan što kompanija svojim prisustvom doprinosi razvoju ovih okruga. U postavljanju PV modula proizvedenih u kompaniji „ReneSola“ participiraće kompanija „SunEnergy1“ koja će ih instalirati do kraja ove godine.

Pre vetroparka Kovin će dobiti 50km puta

pripremni radovi putNa sednici Skupštine grada u Kovinu koja je održana 21. novembra, prihvaćen je okvirni Ugovor o donaciji kompanije „Kontinetal Vind Partners“ (Continental Wind Partners) kojim se ova kompanija obavezala da izgradi seoske puteve u ovoj opštini u dužini od 50 kilometara, pošto su joj neophodni za izgradnju vetroparka na Čibuku.

U okviru ove kompanije osnovana je i kompanija „Kontinental Vind Serbia“ (Continental Wind Serbia) koja se bavi samo izgradnjom vetroparkova, a do sada je sa uspehom realizovala vetroparkove u Poljskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Australiji.

Vetropark „Čibuk“ će se graditi u dve faze, a njegova realizacija se planira krajem 2015. godine.

U prvoj fazi, koja bi trebalo da traje do kraja 2014. godine, planirana je izgradnja 57 vetrogeneratora od kojih će svaki imati snagu od 2,5MW.

Efikasniji rad vetrenjača

energija vetraIstraživači Univerziteta „Sirakuza“ Guanan Vang, Basmen El Hadidi, Džejkob Valcak, Mark Gloser i Hiroši Higuči uz podršku Ministarstva energetike SAD-a predstavili su javnosti novu tehnologiju protoka vazduha koja treba da omogući bolji rad velikih vetrenjača i testirali novi inteligentni kontrolni sistem.

Najveći fokus odnosio se na efikasnost krakova koji treba da omogući bolji rad vetrenjača u raznim vremenskim uslovima.

Ovaj sistem funkcioniše na taj način što se grubi podaci o protoku vazduha po površini krakova vetrenjače usnime i što omogućava kasnije pravovremeno pokretanje krakova. Na ovaj način, ne samo da je efikasnost vetrenjača veća, već se i protok vazduha može kontrolisati. Pored toga smanjen je zvuk i vibracija vetrenjača, a inžinjeri još uvek pokušavaju da dostignu veću efikasnost postavljajući krakove vetrenjača pod određenim uglovima i adaptirajući ih na razne vremenske uslove.

Slično tome kompanija „GE“ sredinom oktobra ove godine izbacila je softverski program koji omogućava bolji rad vetrenjača za 5% što će omogućiti povećanje profita za 20% po vetrenjači.

Ovaj program kontrolisaće brzinu u realnom vremenu, obrtni moment, aerodinamiku i krakove, a u isto vreme vršiće i analizu rada vetrenjače.

Takođe jedan od načina unapređenja rada priobalnih vetrenjača jeste i razvoj sistema kompresovanog vazduha za skladištenje viška energije koji će drastično ublažiti napajanje i nejednake zahteve za potrošnjom struje tokom dana. To će učiniti energiju vetra pouzdanijom i predvidljivijom.

„Međunarodni sajam voda“ o značaju prečišćavanja voda

sajam vodaNa petom „Međunarodnom sajmu voda“ koji je održan u Beogradu od 18. do 20. novembra, istaknut je značaj vode kao jednog od najvažnijih prirodnih resursa i ukazano je na važnost njenog prečišćavanja. Sajam je otvorio ministar građevinarstva i urbanizma, gospodin Velimir Ilić, a pokrovitelji su bili Privredna komora Srbije i Udruženje vodovoda i kanalizacije Srbije. Predsednik Privredne komore Srbije, gospodin Željko Sertić, govorio je o stanju voda u Srbiji i tom prilikom naglasio značaj vode, ali je istakao i da su potrebna velika ulaganja u ovaj resurs. On predviđa da bi, u narednim godinama, ulaganja trebalo da budu između 350 i 400 miliona evra godišnje kako bi se dobila potpuno zdrava voda za piće.

Ministar Ilić izjavio je da situacija u Srbiji nije onakva kakva bi trebalo da bude i ukazao je na to da mnogo ljudi u Srbiji nema pijaću vodu, da postoji i preko 30 opština koje još uvek koriste azbestne cevi za vodu, što je nedopustivo. On je istakao i da Srbija nema pogone za prečišćavanje vode, kao i da veliki broj građana koristi kontaminiranu vodu za piće.

Voda je jedan od najvažnijih prirodnih resursa na svetu, a samo oko 2,5% pripada slatkoj vodi, od čega je tek oko 20% pogodno za piće, ali uz prečišćavanje. Neke od zemalja koje imaju najkvalitetniju vodu su Finska, Kanada, Rusija, Japan, Norveška, Švedska… Iako Srbija ima velika prirodna bogatstva vode, neracionalno trošenje ovog resursa, kao i neekološki odnos može dovesti do toga da se u bliskoj budućnosti suočimo sa njenom nestašicom.

Izlivanje crnog luga iz fabrike „Viskoza“ – velika opasnost po životnu sredinu

Izlivanje crnog luga iz fabrike „Viskoza“U Loznici je, iz napuštene fabrike „Viskoza“, u subotu došlo do izlivanja 330 kubnih metara crnog luga.

Pretpostavlja se da je do izlivanja ove opasne materije došlo zbog krađe ventila na rezervoaru gde se čuvala ova materija.

Dalje curenje, koje je zaustavljeno istog dana oko 22 časa, sprečili su pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica.

Kako prenosi Tanjug, predstavnici lokalne samouprave zajedno sa Nenadom Borovčaninom, državnim sekretarom Ministarstva za omladinu i sport, prilikom jučerašnje posete fabrici ukazali su na opasnost širenja crnog luga. Gradonačelnik Loznice, Vidoje Petrović, pozvao je nadležne iz Vlade Srbije da reaguju na ovaj događaj i omoguće uklanjanje izlivenog crnog luga.

Zamenik gradonačelnika Loznice, Jezdimir Vučetić, istakao je da opasnost širenja ove opasne materije putem kiše do reke Drine velika i obavestio javnost da je u toku ispitivanje otpadnih voda, kako bi se videlo da li je i Drina zagađena.

Nenad Borovčanin, državni sekretar Ministarstva za omladinu i sport, juče je u obraćanju novinarima rekao da se iz ove napuštene fabrike godinama uzimaju dragoceni metali kao što su zlato i platina, ali i druge sekundarne sirovine, što je i dovelo do ove katastrofe.

Dragoslav Dobrić, član gradskog veća za javni sektar i životnu sredinu, istakao je da crni lug vrlo lako može štetno da utiče na zemljište i vode, ali nije u tolikoj meri opasan po čoveka.

Rade Matić, sanitarni ekološki inženjer Mobilne jedinice za brzo reagovanje u vanrednim situacijama i proceni rizika po zdravlje i životnu sredinu, izjavio je da je jedan deo štetne materije došao do kišne kanalizacije, koja bi mogla biti povezana sa gradskim odvodom čime bi se opasnost proširila gradskom kolektorskom mrežom.

Republički inspektori za zaštitu životne sredine juče su utvrdili da je do zagađenja došlo na površini od oko 4 ara oko fabrike, ali i da je zagađena jedna obližnja njiva.

Naloženo je obezbeđivanje zemljišta od daljeg kontaminiranja ovom materijom, ali najavljene su i tužbe protiv odgovornih za ovaj incident.

Danas bi u Loznici trebalo da se sastane i Štab za vanredne situacije, kako bi pokušao da reši ovaj problem.

1...1.5521.5531.554...1.557Page 1.553 of 1.557

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs