Home Blog Page 1520

PREDSTAVLJAMO Kompaniju „TEKNOXGROUP Srbija d.o.o.“

TeknoxgroupTEKNOXGROUP je osnovan 1990. godine, kao ekskluzivni ovlašćeni predstavnik najvećeg svetskog proizvođača generator setova i motora „Caterpillar Inc“, a pokriva region Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Makedonije, Kosova i Albanije i sastavni je deo TESA grupacije u čijem sastavu se nalazi i CGT koji pokriva teritoriju Italije.

„TEKNOXGROUP SRBIJA d.o.o.“ je sastavni deo „TEKNOX“ Grupacije sa zajedničkim robnim, stručnim, tehničkim i finansijskim resursima. Kompanija ima stalno zaposlene ljude u službama prodaje, tehničke podrške i opštih poslova.

U tehničko ljudstvo odgovorno za izvršenje ugovora spadaju služba tehničke podrške i služba prodaje.

Služba tehničke podrške obuhvata:

a. servisnu službu i

b. službu prodaje rezervnih delova.

U okviru ove službe rade diplomirani inženjeri odgovorni za obuku kadrova korisnika, kao i za usku saradnju sa servisnim ekipama na terenu i radionicama.

Servisna služba je organizovanatexnogroup kroz:

– radionički servis u Beogradu koji je opremljen specijalizovanim alatima i opremom potrebnom za dijagnostiku i servisiranje i lokalni transport najrazličitijih modela Caterpillar motora, agregata i mašina u cilju izvođenja od najprostijih do najkompleksnijih servisnih zahvata;

– terenski servis (u ovom trenutku postoji 13 mobilnih ekipa, ali se taj broj stalno uvećava) koji je kompletno opremljen svim alatima i spreman da u svakom trenutku i u najkraćem mogućem roku izvrši servisnu intervenciju na kompletnoj teritoriji Srbije i Crne Gore.

U okviru službe nabavke i prodaje rezervnih delova rade tehničari i inženjeri odgovorni za pravovremen i odgovarajući izbor rezervnih delova za CAT generator setove i motore.

Skladište rezervnih delova u Beogradu trenutno ima više od 5.000 pozicija, ukupne vrednosti oko EUR 3.000.000,00. Služba nabavke rezervnih delova je direktno povezana sa centralnim evropskim distributivnim centrom kompanije „Caterpillar“ koji se nalazi u Grimbergenu u Belgiji, i u kome se u svakom trenutku nalazi više od 600.000 pozicija rezervnih delova u vrednosti od oko 1,5 milijardi US dolara. Osim redovnih isporuka rezervnih delova koji se transportuju kamionskim putem, postoje i ekspresne avionske isporuke rezervnih delova koje obezbeđuju raspoloživost delova u roku od 48 sati.

Služba prodaje, obuhvaćena sa više diplomiranih inženjera raznih struka, odgovorna za specificiranje optimalne tehničke specifikacije skrojene prema potrebi naručioca, koja u saradnji sa centralom „Caterpillar“-a, a uz konsultacije sa naručiocem, iznalazi odgovore za sva tehnička pitanja, koja se pojavljuju tokom i nakon isporuke opreme. U okviru službe prodaje nalaze se i administratori prodaje, odgovorni za pravovremenu porudžbinu, transport i isporuku opreme od fabrike do naručioca.

Važan segment ponude „Caterpillar“ proizvoda predstavljaju gasni generator setovi.

Ova serija proizvoda je bazirana na gasnim kogeneratorima „Caterpillar Manhaim Product“ koji se proizvode u Nemačkoj u Manhajmu i „Caterpillar“ gasnim generator setovima koji se proizvode u SAD i predstavljaju najsavremeniju i najefikasniju tehnologiju, sa najnižim mogućim troškovima posedovanja i održavanja.

Gasni generator setovi serije CG od modela CG 132 do modela CG 170-20, koji se proizvode u Manhajmu u Nemačkoj obuhvataju opseg električnih snaga od 400ekW do 2000ekW.

Pored ove serije u ponudi su i modeli koji se proizvode u SAD, koji rade na prirodni i biogas, NIS kogeneracijaserija od G3306 do CG260-16, na 50Hz i 60 Hz, snaga od 66ekW do 4257ekW.

„Teknoxgroup“ ne nudi samo gotove fabrički proizvedene kogeneracione module, već nudi i kompletna rešenja projektovanja i ishodovanja dozvola, ugradnje i puštanja u rad celih sistema, koji koriste kao pogonsko gorivo priprodni gas i biogas za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne enregije.

Projekti

„Teknoxgroup“ je u 2013. godini otpočeo realizaciju projekata utilizacije kaptažnog gasa za kompaniju „NIS A.D.“. Cilj projekata je da se obezbedi snadbevanje „NIS“-ovih objekata toplotnom energijom i uz proizvodnju električne energije gde se kao gorivo koristi gas.

Teknoxgroup je u 2013. godini usprešno pustio u rad postrojenja za kombinovanu proizvodnu električne i toplotne energije (CHP), «Velebit 1» i «Velebit 2», svako snage od po 995 ekW. Projekti su realizovani po sistemu «ključ u ruke».

Da bi «Teknoxgroup» došao u priliku da projektuje i gradi ovakva složena postrojenja za «NIS» prošao je kroz ozbiljnu i složenu proceduru prekvalifikacija. Sam projekat je startovao sa «ledine» i uključivao je sve korake, od idejnog projeta pa zatim i kompletnog projektovanja, preko ishodovanja dozvola od lokacijske do upotrebne, zatim izvođenja građevniskih radova, isporuke i montaže celog postrojenja do puštanja u rad i predaje postrojenja korisniku na upotrebu.

Pre isporuke izvršeno je testiranje kogeneracionih postrojenja u fabrici u Nemačkoj, u prisustvu predstavnika «NIS»-a koji su se na licu mesta uverili da ugovorena oprema funkcioniše u skladu sa njihovim zahevima. Nakon toga oprema je isporučena i montirana, a puštanje u rad je uspešno obavljeno krajem 2013. godine.

U toku je realizacija projekta «Srbobran» po sistemu «ključ u ruke», kao i projekta «Velebit 3» po sistemu «ključ u ruke», oba sa po dva kogenaraciona postrojenja, svako snage od po 995ekW. Prema planu, projekti će se uspešno realizovati u toku 2014. godine.

 

Stručni skup “Toplotne pumpe u funkciji uštede energije” sutra u Beogradu

Privredna komora Beograd

Privredna komora Beograda – Udruženje industrije organizuje stručni skup na temu “Toplotne pumpe u funkciji uštede energije” 28. maja sa početkom u 10h u Privrednoj komori Beograda.

U saopštenju organizatora navodi se da su toplotne pumpe najsavremeniji i najrentabilniji uređaji pomoću kojih može da se greje ili hladi objekat. Toplotne pumpe pružaju mogućnost za najjeftinije grejanje ili hlađenje korišćenjem obnovljivih izvora energije, koji su na raspolaganju bez novčane naknade. Na ovaj način sa potrošenih 1kW električne energije dobija 4-6 kW toplotne energije, čime se smanjuju troškovi. Osim toga primenom ovih uređaja doprinosi se zaštiti životne sredine.

Osim toga organizatori ističu da je cilj i obaveza Srbije da poveća udeo energije iz obnovljivih izvora u potrošnji, budući da je član Energetske zajednice u jugoistočnoj Evropi.


Uvodno izlaganje na temu držaće prof. dr Marija Todorović i Viktor Stepanovski (novi model toplo generatora). Osim njih, na skupu će rukovodilac sektora kompanije
“Robur” za istočnu Evropu, gospodin Siniša Šćepanović, dipl.ing.maš., održati prezentaciju „Poslednja generacija visoko efikasnih gasnih apsorpcionih toplotnih pumpi robur“, a predstavnici firme “Vaillant” i “Wolf” prezentovaće novitete iz svog proizvodnog programa.


Za sve informacije i prijavu učešća kontakt osoba je Milica Drinjaković, telefon 2643199, e-mail milicad@kombeg.org.rs.

Eneregetski portal

Formiran Savet za saniranje posledica po životnu sredinu u poplavljenim područjima u Srbiji

Regionalni centar za životnu sredinu za centralnu i istočnu Evropu (REC) formirao je Savet za saniranje posledica po životnu sredinu u ugroženim područjima obuhvaćenih elementarnim nepogodama i tehničko-tehnološkim nesrećama, odnosno onih područja koja su zahvaćena poplavama u Srbiji. Cilj i zadatak Saveta je sanacija posledica elementarnih nepogoda i tehničko-tehnoloških nesreća na životnu sredinu, prirodu i klimatske promene, kao i da pruži stručnu pomoć i uspostavi komunikaciju između donatora i korisnika donacija na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou i da na taj način bude oslonac u cilju stabilizacije unapređenja i održivog razvoja ugroženih područja.

Savet za saniranje posledica po životnu sredinu u ugroženim područjima koja su zahvaćena poplavama u Srbiji čine predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstva rudarstva i energretike, Ministarstva građevine i saobraćaja, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva zdravlja, Ministarstva prosvete i nauke, kao i Privredne komore Srbije, Agencije za zaštitu životne sredine, JP Srbija vode, Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije, Republički hidrometorološki zavod, Privredna komora zelene Srbije i Kancelarija Ujedinjenih nacija u Srbiji.

Energetski portal

65% bespovratnih sredstava za projekte OIE i EE u Buzetu u Hrvatskoj

buzetHrvatski grad Buzet, u saradnji sa Fondom za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost, pokreće nove konkurse za ugradnju sistema koji koriste obnovljive izvore energije, kao i realizaciju projekata unapređenja energetske efikasnosti u domaćinstvima.

Cilj je da stanovnici Buzeta sufinansiraju 35 odsto, odnosno da bespovratno dobiju 65 odsto sredstava za realizaciju projekata.

Prema najavama, najpre će se sufinansirati ugradnja 15 sistema solarnih toplotnih kolektora, 2 fotonaponska sistema, 25 kotla na biomasu, a zbog velikog interesovanja doneta je odluka da se isti sistemi uvrste i u ovogodišnji konkurs.

Za ugradnju sistema OIE biće na raspolaganju oko 180 hiljada evra, sa maksimalnim iznosom po sistemu od 2,5 hiljada evra.

Do sada je za programe energetske efikasnosti u domaćinstvima prijavljeno 10 obnova fasada i 10 zamena stolarije. Vrednost projekta je oko 200 hiljada evra, sa maksimalnim iznosom po EE projektu od 6,5 hiljada evra.

Plan je da se Javni poziv raspiše sredinom juna, a grad Buzet već sada poziva sve zainteresovane da se jave resornom gradskom odeljenje kako bi na vreme kompletirali dokumentaciju za prijavu na konkurs.

Eneregtski portal

Preporuka IEA: ulaganje 44 biliona $ u proizvodnju čiste energije do 2050.

ieaU novom izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA), investicije u dekarbonizaciju elektroenergetskog sektora uvećane su u poslednje 2 godine za 8 biliona dolara, usled porasta korišćenja uglja koji je zasenio efekte razvijanja obnovljivih izvora energije.

Inače, ekspanzija uglja kao pogonskog goriva za elektrane uvećana je znatno više nego svi nefosilni izvori energije, od toga 60 odsto novih elektrana je bez odgovarajuće tehnologije za smanjenje emisije CO2.

Potrebno je zaustaviti otvaranje novih termoelektrana na ugalj bez odgovarajuće CCS tehnologije za smanjenje emisije CO2 (carbon capture and storage), a IEA eksperti previđaju da bi CCS tehnologija mogla imati značajnu ulogu u EU energetskom sistemu 2030. godine.

IEA studija „Perspektive energetske tehnologije“ (Energy Technology Perspectives – ETP) utvrđuje da je do 2050. godine potrebno uložiti 44 biliona dolara u projekte za proizvodnju čiste energije kako bi se sprečilo pregrejavanje atmosfere. Tačnije, kako bi se rast globalnog zagrevanja održao ispod 2°C, ova studija utvrđuje i da cena dozvola za emisije CO2 na globalnom nivou treba da iznosi 90 evra po toni u 2030. godini, odnosno 150 evra po toni u 2050. godini.

Energetski portal

Prioriteti su ušteda energije i izgradnja najjeftinijih energetskih izvora

Prof-Djuric1Naš sagovornik je gospodin prof. dr elektrotehničkih nauka Milenko Đurić, dipl.el.inž., ekspert uže naučne oblasti Elektroenergetski sistemi, profesor na Katedri za elektroenergetske sisteme Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na predmetima Relejna zaštita, Elektrane, Elementi elektroenergetskih sistema, Visokonaponska postrojenja i Digitalne relejne zaštite.
Prof. dr Milenko Djurić je aktivno učestvovao u formiranju Inženjerske Komore Srbije u periodu od 2003. do 2006. godine, a godinama je i član Republičke revizione Komisije, koja kontroliše tehničku dokumentaciju za objekte od značaja za Republiku Srbiju, pri Ministarstvu građevinarstva.

Dobitnik je Tesline nagrade za period 1999.–2002. koju dodeljuje Teslina fondacija i nagrade Đorđe Stanojević 2004. godine koju dodeljuje Elektroprivreda Srbije.

Profesor Đurić je nedavno posetio redakciju Energetskog portala i tom prilikom smo razgovarali o aktuelnom projektu na kom radi, održivosti i isplativosti investicija u energetska postrojenja poput obnovljivih izvora energije, kao i o problemima za realizaciju projekata.

EP: Da li se kod nas energija više troši ili više rasipa?

: Energija se baca i to najviše u građevinarstvu, na grejanje, npr. u objektima izgrađenim u socijalizmu od betona i stakla. Primer je Elektronski fakultet Univerziteta u Nišu koji ima ogromne holove sa staklenim zidovima koje je nemoguće racionalno zagrejati. Energetski efikasnim rešenjima u takvom objektu ostvarile bi se velike uštede energije i novca. Smatram da treba početi od prostih stvari kako bi se stvari sa potrošnjom i rasipanjem energije promenile; najpre edukacijom i nikako prisilom jer, siguran sam, da će ljudi prihvatiti određena rešenja kada vide njihovu korist. Mene su smatrali ludim kada sam davno kuću oblagao stiroporom. Danas je to jednostavno i opšte prihvaćeno rešenje za termoizolaciju objekata.

EP: Kako ocenjujete održivost investicija u postrojenja obnovljivih izvora energije u Srbiji?

: Dok god postoji “fid-in” tarifa, investicija u postrojenja OIE je isplativa. U suprotnom treba ubediti investitore da su projekti obnovljivih izvora energije isplativi, što je njima najvažnije, a ne prećutati detalje kako bi investicija izgledala bolja nego što jeste.
Nisam sklon da nešto hvalim osim ako i sam nisam ubeđen u to. Postoji mnogo nekritičnih priča na temu obnovljivih izvora energije. Isto tako, 99 odsto opreme koja se koristi za izgradnju tih postrojenja je iz uvoza, a izvoznicima i uvoznicima je u interesu da se projekti poput npr. vetroparkova realizuju. Oseća se pritisak spolja, izvoznika i uvoznika, koji preko svake mere hvale svoje proizvode jer se njima isplati da prodaju opremu za realizaciju projekata. Domaći proizvodi u projektima izgradnje energetskih postrojenja su uglavnom samo beton, temelj, bandera za osvetljenje i možda kablovi.

EP: Osim isplativosti koja je ključ svake investicije, značajna karakteristika postrojenja obnovljivih izvora energije je očuvanje životne sredine. Koliko je ekološki faktor važan u energetici?

: Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora jeste ekološka proizvodnja, ali ja ne vidim zašto bi malena Srbija spašavala svet ako ni jedna velika Amerika nije potpisala Protokol u Kjotu za smanjenje emisije CO2, a najviše je uglja upravo u Americi i Kini. Osim toga, umesto izgradnje novih postrojenja OIE lakše je zatvoriti termoelektranu. Npr. samo u jednom proširenom bloku TE Obrenovac u sekundi se izbacuje 280kg CO2. Zagađenje koje proizvode automobili je sasvim zanemarljivo u odnosu na to. Čak i da se cela Srbija spali do temelja ništa se neće bitno zagaditi. S druge strane, i da se izgrade sve planirane male hidroelektrane one će proizvoditi manje struje od jednog agregata na Đerdapu. Što se isplativosti tiče, ipak je jeftinije da se napravi jedan veliki blok termoelektrane.

EP: Na uspešno realizovanom projektu kogenerativnog postrojenja “Velebit” u Kanjiži angažovani ste u energetskom delu projekta. Kako ocenjujete Vaš lični doprinos na projektu i značaj tog i drugih projekata kombinovane proizvodnje energije?

: Kogeneracija je primer dobre prakse za korišćenje postojećih resursa. Kod “Velebita” nije u pitanju zelena proizvodnja, ali manje zagađuje životnu sredinu nego što su to činile baklje, na naftonosnim poljima skoro četiri decenije, koje su direktno spaljivale kaptažni gas. Taj gas se sada tek nakon prečišćavanja dovodi gasnim motorima. Zato su izduvni gasovi motora manje prljavi od produkata baklji koje direktno sagorevaju gas iz naftnih bušotina. Baklje na naftnim poljima Srbije su loš primer gde je velika energija decenijama bukvalno bacana. Kogeneraciono postrojenje, kakvo je “Velebit”, proizvodi električnu i toplotnu energiju koristeći kaptažni gas koji ne može da se koristi u druge svrhe, a nalazio se na dohvat ruke. Zato je energija dobijena iz ovakvog postrojenja pristupačne cene. Mada je oprema za ovakvo kogeneraciono postrojenje gotovo u potpunosti uvozna, izgradnja takvih objekata je savim opravdana upravo zbog iskorišćavanja energije kaptažnog gasa koja se ranije bacala.

EP: Kako ocenjujete postojeće regulative u oblasti energetike i građevinarstva?

: Aktuelni zakoni i prateća regulativa su komplikovani i otežavaju realizaciju investicija. Najveći problemi javljaju se kod rešavanja imovinsko pravnih odnosa vezanih za parcele. Zemljišne knjige u velikoj meri nisu ažurirane. Zakone slične Zakonu o planiranju i izgradnji verovatno pišu pravnici i ekonomisti uz slabu saradnju sa ljudima tehničke struke. Zato se ti zakoni veoma brzo pokažu kao loši i veoma često se koriguju, menjaju i donose novi. U tim zakonima često se ne pravi razlika između objekata tipa zgrade i linijskih objekata kakvi su recimo dalekovodi i kablovski vodovi. To dovodi do znatnih troškova i velikog vremena potrebnog za rešavanje imovinsko pravnih odnosa pri projektovanju linijskih objekata. Znam nekoliko potencijalnih investitora u OIE koji su izgubili volju da realizuju investicije kada im je predočeno šta sve moraju da odrade od papirologije i koje ih sve opasnosti u smislu onemogućavanja izgradnje mogu snaći. Kada bi se našao neko pametan i voljan da reši takve probleme koji koče gradnju i investicije, sve bi bilo mnogo lakše. Procenjujem da su dovoljne 2-3 godine da se sredi katastar, jer bi jedan čovek dnevno mogao da obiđe 15-20 objekata i da ažurira podatke u toku radnog dana. Naravno narod bi morao prethodno biti obavešten da pripremi validnu dokumentaciju o vlasništvu nad objektima i parcelama.

EP: Koji projekti u enegetici nedostaju Srbiji, a mogu doprineti energetskoj nezavisnosti i stabilnosti?

: Smatram da u Srbiji nije problem u projektima već u vođenju energetske politike. Ima ljudskih resursa koji mogu da urade projekte bilo koje vrste. Medjutim, nema stabilne energetske politike. Putujući često od Beograda do Niša video sam da preko 60% zgrada, koje se usput mogu videti, nije ni omalterisano. Gubici toplotne energije takvih objekata su veliki. Ja sam izvršio jednu grubu računicu koja je pokazala da je za novac koji je potreban za izgradnju vetroelektrane snage 3MW moguće toplotno izolovati toliko zgrada da bi ušteda godišnje energije u njima bila veća od moguće godišnje proizvodnje električne energije u takvoj vetroelektrani. Postavlja se pitanje zašto onda vetroelektrana ima “fid-in” povlašćenu tarifu, a građevinski izolacioni materijal nema. Ovo je pitanje energetske politike države. Ta politika bi morala da forsira aktivnosti koje će dovesti do najvećih ušteda energije i izgradnje najjeftinijih energetskih izvora. Bez takve energetske politike samo se za mali broj projekata može reći da su sa društvenog aspekta optimalni.

EP: Da li je izgradnja HE “Đerdap 3” izvodljiva investicija kojom bi se značajno proširili proizvodni kapaciteti električne energije?

: Hidroelektrana “Đerdap 3” je dobar i skup projekat koji se pominjao i mnogo ranije. Taj projekat bi, pored značajne proizvodnje struje, uposlio i naše ljude tokom izvođenja građevinskih radova.

Biljana Radović

EBRD pomaže rekonstrukciju i reforme u Srbiji i pojačava kreditne linije za preduzeća i EE

Evropska banka za obnovu i razvojDanas se održava sastanak o pomoći Evropske banke za obnovu i razvoj Srbiji. Na prethodno održanom sastanku ministra državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije gospođe Kori Udovički i predsednika EBRD-a gospodina Sume Čakrabartija, bilo je reči o jačanju kreditnih linija za mala i srednja preduzeća, i pomoći u izgradnji lokalne infrastrukture u Srbiji.

U saopštenju iz kabineta ministara gospođe Udovički navodi se da postoje finansijska sredstva koja je EBRD dodelio, a koja još uvek nisu potrošena. Cilj je da se već postojeći krediti za mala i srednja preduzeća i za energetsku efikasnost pojačaju, a finansijska podrška EBRD-a će biti i kratkoročna, namenjena rekonstrukciji i oporavku zemlje, i dugoročna, namenjena reformama u Srbiji za uspostavljanje održive ekonomije.

Energetski portal

Javni poziv Evropske komisije za projekte u sektoru gasa i električne energije

Evropska komisija objavila je Javni poziv, u okviru programa “Connecting Europe Facility” (CEF), za prijavljivanje projekata u sektoru gasa i električne energije.

Projekti treba da poboljšaju sigurnost snabdevanja, redukuju energetske izolacije članica, i daju doprinos završetku osnivanja unutrašnjeg tržišta i integraciji obnovljivih izvora energije u elektroenergetsku mrežu, kao i da budu na listi od zajedničkog interesa.

Cilj je i da novac EU ubrza ulaganja u prekogranične veze kroz saradnju privatnog i javnog finansiranja.

Inače, program CEF predviđa pomoć od 5,85 milijardi evra za trans-evropsku energetsku infrastrukturu od 2014. do 2020. godine.

Detalje o pozivu čitajte na europa.eu. Rok za prijavljivanje projekata je novembar 2014. godine.

Energetski portal

IFC podrška malim hidroelektranama u Srbiji 28. maja u PKS u Beogradu

IFC logo

Međunarodna finansijska korporacija (International Finance Corporation – IFC), članica Grupacije Svetske Banke, i Udruženje za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije organizuju skup “IFC podrška malim hidroelektranama u Srbiji” 28. maja u Privrednoj komori Srbije sa početkom u 11h.

Kako stoji u saopštenju organizator, u centru pažnje biće aktivnosti IFC-a usmerene na saradnju sa privatnim kompanijama koje razvijaju projekte obnovljivih izvora energije, kao i na finansijske institucije koje podržavaju ovu vrstu projekata. Osim toga, na skupu će biti predstavljeni savetodavni i investicioni proizvodi i usluge koje IFC može da ponudi kompanijama i bankama u Srbiji.

U pozivu organizatora, navodi se da su u prethodnom periodu aktivnosti IFC-a bile usmerene na unapređenje regulatornog okvira u oblasti obnovljivih izvora energije, kroz pružanje podrške resornom ministarstvu u pripremi uredbi i modela ugovora za otkup električne energije iz obnovljivih izvora.

Učesnicima skupa biće predstavljen i distribuiran upitnik o konkretnim tehničkim i finansijskim problemima u razvoju i eksploataciji malih hidroelektrana. Prijava učešća na skupu je do sutra 23. maja na email vera.raznatovic@pks.rs ili putem telefona 0113232186.

6.5 miliona ljudi u svetu zaposleno u sektoru OIE 2013. godine

zaposlen u sektoru obnovljivih izvoraMeđunarodna agencija za obnovljive izvore energije (IRENA) objavila je u novoj studiji „Renewable Energy and Jobs – Annual Review 2014“ u Seulu, na međuministarskom sastanku o čistoj energiji 23 zemlje, da je prošle godine sektor obnovljivih izvora energije zapošljavao oko 6.5 miliona ljudi širom sveta.

Najviše radnih mesta otvorile su Kina, Brazil, SAD, Indija, Nemačka, Španija i Bangladeš, i to u sektorima solarne fotonaponske industrije, proizvodnje biogoriva, izgradnje vetroparkova i modernih postrojenja na biomasu i biogas.

Energetski portal

BOSCH solarno zagrevanje – rešenje za industrijske i stambene objekte

Bosh_Aufdach_CollectorsBosch solarna rešenja transformišu besplatnu energiju dobijenu od Sunca u grejanje i zagrevanje tople potrošne vode. Ova rešenja značajno smanjuju troškove za energiju i smanjuju zagađenje okoline.
U proseku, Bosch solarni sistemi štede do 60% energije potrebne za zagrevanje tople potrošne vode i 30% energije za grejanje.

U letnjem periodu i periodu dobre osunčanosti Bosch solarni sistemi obezbeđuju i do 100% potreba za toplom potrošnom vodom.

Sa preko 100 godina iskustva na tržištu, Bosch je sinonim za tehnologiju prve klase, inovacije i kvalitet.

Bosch solarni paneli pružaju rešenja za sve objekte, kako industrijske tako i za stanovanje.
Namena Bosch solarnog sistema je za zagrevanje tople potrošne vode, grejanje objekata i zagrevanje bazena, ili u kombinaciji sve tri namene.

Prednosti i karakteristike novih Bosch panela:

  • Izuzetno jednostavan za instaliranje.
  • Lako se postavlja i korišćenjem samo jednog alata.
  • Lako je međusobno spajanje panela zahvaljujući inteligentnoj tehnologiji za povezivanje bez alata.
  • Ima lagan ram od fiberglasa.
  • Poleđina panela je od legure AL-ZN koja se koristi u automobilskoj industriji, a koja čak i u slučaju ostećenja ostaje otporna na koroziju.
  • Staklo je sigurnosno i visoko struktuirano.
  • Prevlaka je visoko selektivna, ne koriste se obične crne boje.
  • Prilagodljivost.
  • Izbor horizontalnih i vertikalnih panela.
  • Postoje rešenja za instaliranje za skoro sve vrste krovova (sistemi za ravne krovove, u krovove i instaliranje na fasade).
  • Dug radni vek, zahvaljujući korišćenju inovativnih materijala i „state of the art“ proizvodnog procesa iz auto i avio industrije.
  • Dostupnost rezervnih delova u najmanje 15 godina ekspoatacije.
  • Multifunkcionalni uglovi štite priključke kolektora i sadrže opremu za spajanje panela.

[quote_box_center]Sunce je budućnost

Snaga Sunca je besplatna. Energija Sunca je neiscrpna, ne emituje CO2 gasove i ne šteti okolini. Nasuprot tome fosilna goriva postaju sve skuplja, a njihova rezerva sve manja. Nije iznenađujuće što se sve više ljudi odlučuje da za grejanje tople potrošne vode i za grejanje objekata koristi snagu Sunca. Investicija u Bosch-ov solarni sistem se isplati u samo nekoliko godina. Bosch, kao veliki i pouzdan brend, garantuje sigurnost ekspertnog servisiranja i tehničke podrške.

[/quote_box_center]

Kina planira izgradnju vetroparka u Jakutiji u Rusiji

vetroparkDržavna mreža korporacija u Kini (State Grid Corporation of China – SGCC) planira izgradnju vetroparka u primorkoj regiji Jakutije u Rusiji, prema podacima Ministarstva građevine energetike Republike Kalmikije.

U primorskim krajevima Jakutije cena električne energije je visoka, a proizvodnja je skoncentrisana na dizel pa bi proizvodnja struje iz obnovljivog izvora vetra bila značajno jeftinija za stanovnike Jakutije.

Prema preliminarnim studijama, brzina vetra na obali Arktika je od 5 do 13 metara u sekundi, a kineski stručnjaci planiraju da uskoro urade studije potencijala energije vetra za primorsku regiju Jakutije.

Energetski portal

Prerada otpada iz fabrika i farmi za proizvodnju energenata u fabrici u Krnjači

dobijanje energije iz otpadaFabrika kotlova i energetske opreme „Kirka Suri“ iz Krnjače kod Beograda od smeća pravi energente. Tačnije kao gorivo za proizvodnju električne i toplotne energije koriste ono što fabrike bacaju: slamu, kokošji izmet, ljuske od kafe, koštice voća.

Ideja ovog beogradskog preduzeća je bila da prerađuju otpad iz industrijskih pogona, fabrika i farmi pretvaraju ga u energiju.

Osim što se kao sirovina koristi otpad i biomasa, ova investicija je isplativa za većinu fabrika koje su, usled ukupnih troškova, promorane da otpuštaju radnike. Primenom iskorišćenja otpada iz prozvodnje, fabrike mogu uštedeti u procesu proizvodnje, umesto u smanjenju broja radnika.

Iz preduzeća „Kirka Suri“ ističu da se proizvodnjom energije iz otpada ili biomase dobijaju 4 do 8 puta jeftiniji energenti nego kada se koriste klasična goriva.

Energetski portal

Solarna klimatizacija u Vodovodu u Dubrovniku

Solarna klimatizacija u Vodovodu u DubrovnikuSolarno postrojenje za klimatizaciju objekta u zgradi dubrovačkog Vodovoda otvoreno je prošle nedelje u prisustvu gradonačelnika gospodina Andra Vlahušića, direkotra Vodovoda gospodina Pera Miškovića i direktorke gradske Razvojne agencije DURA gospođe Andree Novaković.

Nosilac projekta inače prekogranične saradnje je DURA, a vrednost investicije je 1,7 miliona kuna, od čega 85 odsto projekta finansirala je EU.

Postrojenje će zimi, prilikom dovoljne insolacije, omogućiti besplatno grejanje objekta. Hlađenje prostorija takođe će se sprovoditi putem solarnih kolektora, što znači da će Dubrovnik biti prvi grad iz jadranske regije koji će pustiti u pogon solarno postrojenje za hlađenje objekta, a dubrovački Vodovod prva komunalna zgrada koja uopšte koristi ovu tehnologiju.

Energetski portal
foto: dubrovacki.hr

PREDSTAVLJAMO Uputstvo za postupno uvođenje energetskog menadžmenta u industrijska preduzeća

Energetski menadžment predstavlja izvršenje karakterističnih organizacionih i tehničkih radnji na ekonomski pouzdan način, sa ciljem da se smanji potrošnja energije i potrošnja osnovnih i dodatnih materijala u procesu proizvodnje.

Energetski menadžment znači stalno bavljenje energijom u svim strukturama preduzeća u cilju neprekidnog smanjenja potrošnje energije i održavanja postignutih unapređenja energetske efikasnosti. On osigurava da kompanija, ili organizacija, neprekidno prolazi kroz ciklus građenja strategije, planiranja i implementiranja akcija i provere rezultata, na osnovu kojih se pravi nova strategija. Ovaj ciklus omogućava neprekidno usavršavanje, kao što pokazuje spirala na slici 1.

Deming-ov krug (PDCA)
Slika 1 Deming-ov krug (PDCA)

Ukoliko je sistem energetskog menadžmenta uveden u kompaniju, u određenom trenutku se mogu sprovesti aktivnosti na planiranju tokova energije, identifikovati relevantni energetski aspekti i u skladu sa njima preduzeti potrebni koraci. Analiza potrošnje energije mora se sprovoditi redovno kako bi uvid u podatke bio uvek aktuelan i kako bi se omogućile nove mere kada se pojave promene. Čak i kada sve mere funkcionišu, neophodno je neprekidno usavršavati proces kroz nove cikluse.

Postoji nekoliko razloga za uvođenje energetskog menadžmenta. Jedan od vrlo važnih razloga zbog kojih bi trebalo uvesti energetski mendžment u kompaniju je i pozitivan uticaj na životnu sredinu. Ne manje važan aspekt je minimalizovanje troškova.

Uvođenjem energetskog menadžmenta omogućava se:

  • praćenje potrošnje energije u kompaniji u različitim proizvodnim jedinicima i sektorima,
  • praćenje potrošnje energije u realnom vremenu, što znači da se odmah primeti kada se u nekom sektoru značajno promeni potrošnja energije, utvrđuje se razlog i reaguje na pravi način,
  • priprema sistematizovane i struktuirane dokumentacije energetskog sistema u kompaniji.
Efekti nestruktuiranog (ad hoc) energetskog menadžmenta 2
Efekti nestruktuiranog (ad hoc) energetskog menadžmenta 2

Sistem energetskog menadžmenta u jednoj kompaniji ima različite dodatne pozitivne efekte:

  • direktni efekti energetskog menadžmenta su npr. niži energetski troškovi, ušteda energije i povećanje profita,
  •  indirektni efekti uključuju bolju ekološku situaciju, smanjenje troškova za osiguranje i održavanje, bolje radne uslove itd.

Razlike između ad hoc energetskog menadžmenta i kontinuiranog procesa energetskog menadžmenta ogleda se u smanjenju troškova poređenje je dato na slikama 2 i 3.

Primenom nestruktuiranog (ad hoc) energetskog menadžmenta u kompaniji ima fluktuirajuće efekte, koji kada se sumiraju nemaju doprinos u odnosu na polazno stanje.

Slika 3 Efekti kontinuiranog procesa energetskog menadžmenta
Slika 3 Efekti kontinuiranog procesa energetskog menadžmenta

Energetski menadžer treba da bude osoba sa:
– odličnim poznavanjem kompanije, kao i njenog okruženja,
– visokim sposobnostima u pregovaranju i uspostavljanju kontakata,
– odličnim znanjem o proizvodnji i službama unutar fabrike,
– solidnim opštim tehničkim obrazovanjem i poželjnim inženjrskim iskustvom i
– iskustvom u vođenju projekata, posebno implementacijinovih sistema.

Ukratko, uloga energetskog menadžera je da upravlja i trenutnim energetskim potrebama kompanije i njenom budućom energetskom strategijom.

 

Materijal iz Priručnika za uvođenje sistema energetskog menadžmenta metodologijom korak po korak sa seminara MEEIS (Mreža za energetsku efikasnost u industriji Srbije) održanog 27.09.2007., izdatog od strane Austrijske agencije za energiju, Beč, januar 2007. Tekst su pripremili i obradili: prof. dr Goran Jankes, dipl.maš.inž., mr Mirjana Stamenić, dipl.maš.inž., Aleksandar Jovqanović, dipl.maš.inž. i iz priručnika Uputstvo za uvođenje sistema energetskog menadžmenta u industrijska preduzeća, tekst priredili prof. dr Goran Jankes i mr Mirjana Stamenić, 2009.

Simpozijum: Energetska efikasnost u industriji i komunalnim delatnostima, 58. Međunarodni sajam tehnike i tehničkih dostignuća, Beograd 15. maj 2014.

Goran JankesNakon uvodnog izlaganja moderatora, simpozijum je otvorio gospodin prof. dr Goran Jankes koji je održao predavanje na temu Uvod u energetski menadžment i potencijali za povećanje EE u industrijskim preduzećima i tom prilikom je govorio o unapređenju energetske efikasnosti, odnosno smanjenju potrošnje za isti obim proizvodnje i usluga, kao i o energetskom menadžmentu, odnosno sistemu koji se uvodi u preduzeća s ciljem neprekidnog smanjenja potrošnje energije i održavanja energetske efikasnosti uz uspostavljanje sistema kontrole. Predavanje je bilo posvećeno iskorišćenju otpadne toplote i merama za povećanje energetske efikasnosti u preduzećima kroz navođenje konkretnih primera gubitaka i ušteda. Prema rečima profesora, jedna od ključnih mera, osim zamene tehnologije i opreme, popravke u izolaciji i drugih tečničkih mera, je obuka kadrova i komuniciranje o problemima preduzeća.

 Slika 4 Sankey dijagram – primer energetskog dijagrama tokova na nivou jedne kompanije
Slika 4 Sankey dijagram – primer energetskog dijagrama tokova na nivou jedne kompanije

Doktorant na Mašinskom fakultetu u Beogradu gospodin Nikola Tanasić održao je dva predavanja: Metodologija sprovođenja energetskog audita u industriji i Optimizacija sistema za korišćenje otpadne toplote iz papir mašine u proizvodnoj hali fabrike kartona.

Gospodin Tanasić govorio je, između ostalog, o postojećoj zakonskoj regulativi u oblasti energetske efikasnosti i nepostajanju pravilnika, o samom sprovođenju i cilju energetskih pregleda i energetskoj reviziji, nadležnostima energetskog savetnika, energetskoj reviziji, i istakao značaj energetskih pregleda, odnosno sistematskih procedura za pribavljanje podataka i saznanja o postojećem nivou i načinu proizvodnje, distribucije i upotrebe energije, čiji je cilj da se utvrde i kvantifikuju mogućnosti za ekonomsku isplativost.

Doktorant Mašinskog fakulteta u Beogradu gospodin Tomislav Simonović pristunima je predstavio Primere dobre prakse u industriji, u oblasti unapređenja energetske efikasnosti, kroz analizu energetskih potrošača, nedostatke i gubitke energije do predloženih mera za povećanje EE i ostvarenih ušteda.

B.R.

Aktuelna situacija na hidroelektranama u Srbiji

hidroelektrana djerdap IU saopštenje „Elektroprivrede Srbije“ navodi se da je dotok Dunava na HE „Ðerdap 1“ u ponedeljak bio oko 12.400 kubnih metara u sekundi, da je elektrana na prirodnom režimu rada i da ne može više da utiče na nivo vode uzvodno od Golupca.

Prelivi na HE „Ðerdap 1“ otvoreni su još ranije kako bi se ispraznilo jezero i omogućio prijem vode, a na samoj brani kota Dunava je 63 metara nadmorske visine što je inače prirodni režim rada.

Hidroelektrane „Ðerdap 1“ i „Ðerdap 2“ već duže vreme imaju smanjenu proizvodnju električne zbog prelivanja i ispuštanja vode iz akumulacionih jezera. Između ove dve hidroelektrane ne očekuje se da dođe do značajnijeg porasta jezera, nitida okolna naselja budu ugrožena, a Dunav je uzvodno na prirodnom nivou.

HE „Ðerdap 1“ radi sa smanjenom snagom od 650MW, koja odgovara aktuelnom padu i zbog toga je proizvodnja oko 15 miliona kWh električne energije, dok HE „Ðerdap 2“ radi sa snagom od 50MW.

Situacija na Drini je povoljna i dotok Drine je u stagnaciji, a očekuje se opadanje u skorijem periodu. Agregati HE „Bajina Bašta“ rade punom snagom. Trenutni dotok na ovoj hidroelektrani je oko 900 kubnih metara u sekundi, a dnevna proizvodnja iznosi 9,5 miliona kWh električne energije.

Trenutni dotok u HE „Zvornik“ je negde između 1.100 do1.200 kubnih metara u sekundi, i svi agregati rade punom snagom. Aktivno klizište ispod HE „Zvornik“ je pod komtrolom državnih organa i ne ugrožava rad elektrane.

Energetski portal