Statistika „zelene“ energetike u Španiji – vetar u leđa OIE

03.01.2014

U Španiji se proizvodi više energije iz vetra nego iz nuklearnih elektrana. Udeo energije vetra u 2013. godini iznosi 21,1 odsto, dok su nuklearne elektrane proizvele 21 odsto; hidroenergija čini 14,4 odsto, a solarna energija 3,1 odsto ukupne proizvedene električne energije; proizvodnja električne energije u termoelektranama čini tek 1,8 odsto ukupne proizvodnje.

Stoga ne čudi da je proizvodnja energije iz obnovljivih izvora u Španiji 2013. godine dostigla 42,4 odsto, što je za oko 10 odsto više nego 2012. godine. U 2006. godini je proizvodnja energije iz obnovljivih izvora u Španiji iznosila 19 odsto, da bi 2010. godine dostigla 35 odsto.

Inače, u aprilu prošle godine je proizvodnja takozvane „zelene“ energije dostigla čak 54 odsto ukupne proizvodnje električne energije.

Do 2020. godine očekuje se da proizvodnja električne energije iz vetra u Španiji bude čak 40 odsto, a planira se i povećanje proizvodnje energije iz solarnih elektrana.

S.J.

Fond za zaštitu životne sredine uskoro počinje sa radom

03.01.2014

Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine, prof. dr Zorana Mihajlović, najavila je početak rada Fonda za zaštitu životne sredine u prva tri meseca 2014. godine, nakon izmena Zakona o zaštiti životne sredine.

U budžet ovog fonda će se uplaćivati novac od ekoloških taksi, a očekuje se da taj iznos bude više od 2,5 milijardi dinara. Za početak će se Fond za zaštitu životne sredine finansirati od dugovanja javnih preduzeća za ekološke takse. Samo EPS duguje 2,5 milijardi dinara za ekološke takse, dok se ukupna dugovanja za ekološke takse u Srbiji procenjuju na više od 3,5 milijardi dinara, rekla je ministar za Betu.

Novac iz ovog fonda će biti upotrebljavan za finansiranje ekoloških projekata, i to prema unapred utvrđenim kriterijumima, gde će Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine raspisivati javne konkurse i dodeljivati sredstva, čime će se prekinuti praksa prethodnog fonda iz kojeg su bili finansirani CD-ovi i knjige, umesto stvarne zaštite životne sredine

Inače, iz prethodnog Fonda za zaštitu životne sredine država je nasledila dug u iznosu od oko 5,8 milijardi dinara od kojih će jedan deo biti u obveznicama, a drugi deo će biti pokriven iz budžeta Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Početkom 2014. godine će doći i do usklađivanja ekoloških zakona sa direktivama Evropske Unije, između ostalog zakona o zaštiti životne sredine, zakona o upravljanju otpadom, zakona o hemikalijama, zakona o zaštiti prirode. Ove godine posvetiće se pažnja i reciklažnoj industriji u kojoj bi moglo da se zaposli više od 10 hiljada ljudi. Samo 15 firmi koje se bave reciklažom, od postojećih 100, zakonom zadovoljava propisane uslove, izjavila je ministar Zorana Mihajlović Beti i najavila osnivanje malih firmi za reciklažu koje će se baviti ovom delatnošću po principu reciklažnih dvorišta.

S.J.

Lukovska banja se greje vodom iz geotermalnog izvora

03.01.2014

Lukovska banja, koja se nalazi na padinama Kopaonika, koristi geotermalnu vodu za grejanje hotela, sanitarne vode, kao i za dogrevanje bazena. Goran Stevanović, upravnik Lukovske banje, za emisiju „Energija na pametan način“ rekao je da se voda čija je toplota 58 stepeni Celzijusa pumpom dovodi do izmenjivača toplote koji zatim greje površinu od oko 3000 metara kvadratnih i sanitarnu vodu. On je dodao i da je jedino potrebno povremeno očistiti bazene i izmenjivače toplote, zbog toga što je termalna voda bogata gvožđem i kalcijum-karbonatom. Ušteda u grejanju je velika, ali s obzirom da je ovakav sistem grejanja u Lukovskoj banji prisutan od samog početka, tačna cifra nije poznata.

Ova banja je bogata i pregrejanom vodenom parom koja je još uvek neiskorišćena iako postoje elaborati o mogućnostima njenog iskorišćenja.

S.J.

Revitalizacija hidroelektrane „Đerdap 1“ teče po planu

03.01.2014

U sklopu hidroelektrane „Đerdap 1“ čija je revitalizacija u toku, uspešno je završena demontaža agregata broj pet. Ovo je treća demontaža ovog agregata koja je izvršena u hidroelektrani „Đerdap 1“, a koja je imala za cilj da se demontira i izvadi radno kolo turbine. Pre toga je izvršena demontaža bloka turbinskog ventila vratila, kao i demontaža gornjeg prstena usmernog aparata.

Demontaža donjeg prstena se očekuje početkom 2014. godine, kada budu izvršena sva potrebna merenja. Trećom fazom revitalizacije ove hidroelektrane trebalo bi da bude revitalizovan agregat broj 5, dok su u prethodne dve faze revitalizovani agregati broj 4 i broj 6. Planirano je da treća faza tokom koje bi se potpuno obnovio ovaj agregat traje 13,5 meseci, dok bi demontaža samog agregata trajala 45 dana.

Neki delovi agregata će se obnavljati u Rusiji u fabrici „Silovije mašini“, dok će se ostatak prerađivati u Srbiji. Ruska fabrika „Silovije mašini“ je sa „EPS“-om 2003. godine potpisala ugovor o revitalizaciji ove hidroelektrane koja bi trebalo da bude završena 2018. godine, a radovi su počeli 1. septembra 2009. godine.

Ovaj projekat se finansira na račun starog klirinškog duga Sovjetskog Saveza prema Jugoslaviji, tj. Rusije prema Srbiji, ali i na račun sopstvenih sredstava Srbije, dok je njegova vrednost procenjena na 168 miliona evra.

Revitalizacijom hidroelektrane „Đerdap 1“ očekuje se da će radni vek postrojenja biti produžen za 40 godina, ali će i njena snaga biti povećana za 66MW. Podsetimo, gospodin Ljubomir Aksentijević, posebni savetnik ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine, izjavio je da Srbija ima u planu da uputi predlog Rumuniji za zajedničku izgradnju sedmog agregata na hidroelektrani Đerdap 1“ čija bi snaga trebalo da bude 200MW, a vrednost investicije oko 70 miliona evra.

Inače, hidroelektrana „Đerdap 1“ ostvarila je godišnji plan proizvodnje za 2013. godinu 18 dana pre roka odnosno premašila plan proizvodnje električne energije za 29 odsto u novembru kada je i hidroelektrana „Đerdap 2“ proizvela za 39 odsto više električne energije nego što je bilo predviđeno.

S.J.

Hrvatska odustala od gradnje mini hidroelektrana na donjem toku reke Cetine

02.01.2014

Planirani projekti izgradnje mini hidroelektrana na donjem toku reke Cetine u Hrvatskoj izostavljeni su iz prostornog plana splitsko-dalmatinske regije kako bi se očuvao prirodni biodiverzitet ove reke, kao i njene prirodne lepote.

Na gornjem toku reke Cetine, kao i na rekama Jadro, Ruda, Ovrlje, Rumin i jezeru Ričice biće izgrađeno oko desetak mini hidroelektrana.

U ovom kraju će doći i do modernizacije dalekovoda i trafostanica, ali i do izgradnje novih radi boljeg povezivanja sa Bosnom i Hercegovinom i jugom Hrvatske.

S.J.

Fabrika „Prolom vode“ koristi geotermalnu energiju za grejanje

02.01.2014

Kuršumlijska fabrika koja flašira „Prolom vodu“ tu istu vodu upotrebljava i za grejanje.

Tačnije, ova fabrika iskoristila je temperaturu vode koja na izvoru, na istočnim padinama planine Radan, iznosi 29ºC i postavila toplotnu pumpu s namerom da zagreva prostorije i proizvodni pogon fabrike. Sistem toplotne pumpe koji zagreva prostorije u hladnim danima leti se koristi za njihovo hlađenje.

Postavljanje toplotne pumpe traži velika ulaganja, ali se vrlo brzo isplati s obzirom da se od jednog kW električne energije može dobiti od 3 do 4 kWh toplotne energije.

Ušteda energije je velika u odnosu na grejanje fosilnim gorivima, a u ovoj fabrici je još veća s obzirom na to da za grejanje koriste i takozvanu otpadnu energiju, odnosno energiju koja se dobija radom velikih kompresora. Ta energija bi se inače gubila, ali se na ovaj način preko vazdušnih kanala komore šalje u proizvodni pogon čime se vrši grejanje samog pogona i na taj način ostvaruje veća ušteda.

S.J.

Grejanje iz geotermalnih izvora u Mađarskoj i u Srbiji

01.01.2014

Mađarska je jedna od zemalja koje su značajno razvile oblast geotermije. Umesto zemnog gasa, ova zemlja koristi geotermalnu energiju za gradsko grejanje čime se ostvaruje značajna ušteda.

Trenutno je u toku i nekoliko velikih projekata iz ove oblasti u četiri grada, poput pretvaranja grejnih bušotina u one sa lekovitom vodom i prelaska sa gasa na geotermalnu energiju.

Peter Kovač, arhitekta i generalni direktor mađarske konsalting firme „EU Fire“ izjavio je za emisiju „Energija na pametan način“ da Mađarska ima veliki geotermalni potencijal, ali da je taj potencijal u Srbiji još veći. On je rekao i da je u Srbiji moguće preći na gradsko grejanje geotermalnom energijom, čime bi se značajno smanjili troškovi u odnosu na grejanje zemnim gasom tako da bi stanovništvo plaćalo oko 20 odsto nižu cenu nego do sada.

Projekat grejanja geotermalnom energijom iniciran je prošle godine u Kikindi kroz razmatranje mogućnosti saradnje sa kompanijom „NIS” radi eksploatacije geotermalnih resursa sa većih dubina, većih temperatura i većeg energetskog potencijala.

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine dao je podršku na izradi koncepta o mogućnostima i ekonomskim aspektima, a predstudija obrazlaže pogodnosti lokalne samouprave u korišćenju obnovljivih izvora energije poput geotermalne energije.

Procenjena vrednost ove investicije je oko 10 miliona evra, a procenjena je i znatna ušteda prilikom korišćenja daljinskog grejanja iz geotermalnih izvora.

Osim za grejanje stanovništva, geotermalna energija se može koristiti i za zagrevanje staklenika čime se unapređuje poljoprivreda, ali i u privredi, prehrambenoj industriji, bazenima i spa centrima.

Energetski Portal

Solarni tunel belgijske železnice za napajanje vozova strujom

01.01.2014

Direktnu upotrebu solarne energije, dobrim primerom pokazala je Belgijska železnica, postavljanjem solarnih panela na gornji deo tunela dužine preko 3 kilometra. Prvobitna namena tunela, u cilju zaštite okolne sredine i izolovanja brze pruge, dobila je potpuno novu vrednost postavljanjem 16.000 panelnih ploča na plafonu tunela.

Investicija je vredna 14,5 miliona evra, a solarnu elektranu instalisane snage 3.300MW po satu direktno koristi železnica za napajanje vozova i snabdevanje strujom obližnje železničke stanice. Procenjeno je da tunel može da snabdeva električnom energijom 4.000 vozova godišnje.

Kako Belgija nije zemlja sa velikim potencijalom u sunčevoj energiji, procene su da prosečnih 900 sati solarne energije godišnje, mogu da zadovolje godišnje potrebe železnice.

Ekološka i ekonomska isplativost ulaganja u solarnu energiju, u ovom slučaju, odmah se na početku reflektovala kroz 30 odsto niže troškove na energente i smanjenje godišnje emisije ugljen-dioksida za oko 2400 tona.

D.M.

Sunčana Dalmacija gradi 27 solarnih elektrana

01.01.2014

S obzirom da je Dalmacija jedna od regija u Hrvatskoj koja ima najveći broj sunčanih dana, prostorni plan Splitsko-dalmatinske regije predviđa izgradnju čak 27 solarnih elektrana na ovom prostoru. Najveće solarne elektrane će biti izgrađene na području grada Trilja gde se već nalazi jedna od najvećih solarnih elektrana u ovoj županiji. Velika solarna elektrana snage do 50MW planirana je i na lokaciji Gornji Humac na Braču, a druge solarne elektrane i na otocima, Hvaru i Braču.

Inače solarne elektrane u Dalmaciji moraju biti udaljene 200 metara od turističkih zona i granica naselja i ne smeju biti izgrađene na poljoprivrednom zemljištu, kao ni na zemljištu koje je značajno za očuvanje biodiverziteta.

S.J.

Rezultati u 2013. i prioriteti u 2014. Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine

01.01.2014

Energetski Portal izdvaja rezultate Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine u 2013. godini u oblasti obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i zaštite životne sredine, kao i prioritetne projekte za 2014. godinu koje je ministar energetike prof. Dr Zorana Mihajlović najavila na konferenciji za novinare u Vladi Srbije 26. decembra.

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine je u februaru ove godine raspisalo javni poziv za dodelu lokacija za izgradnju mini hidroelektrana na 317 lokacija, dok je u junu potpisan Trojni memorandum o razumevanju o izgradnji mini hidroelektrana na 212 lokacija.

Drugi javni poziv za izgradnju mini hidroelektrana na 142 lokacije objavljen je 30. decembra ove godine, a planirano je da memorandumi budu potpisani početkom marta 2014. godine, s obzirom na to da će tender trajati 60 dana.

Najavljeno je i osnivanje Fonda za energetsku efikasnost koji bi trebalo da počne sa radom 1. januara 2014. godine. Planirani budžet za ovaj fond, koji je prvobitno iznosio 900 miliona dinara, smanjen je na 400 miliona dinara, a zatim na 300 miliona dinara, zbog čega ministarstvo namerava da razgovara sa potencijalnim donatorima fonda kako bi se obezbedilo više novca u svrhu sprovođenja i finansiranja projekata energeske efikasnosti. Svakoga dana se očekuje i najavljeni pravilnik o apliciranju, sa kompletnim deteljima o tome kako neko može da aplicira za novac iz ovog fonda.

Donet je i Nacrt Strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine koji bi trebalo da poveća udeo energije iz obnoljivih izvora jer ova strategija potencira da se održiva energetika, između ostalog, postiže stvaranjem ekonomskih, privrednih i finansijskih uslova za povećanje udela energije iz obnovljivih izvora energije, čime se merljivo doprinosi očuvanju zaštite životne sredine.

Predstavljen je i Nacrt novog Zakona o energetici u koji su implementirane Direktive o promociji korišćenja energije iz OIE i Treći energetski paket direktiva Evropskog Parlamenta i Saveta, pojednostavljene procedure za ulaganje u energetiku, i stvoren zakonski osnov za pristup mrežama radi prekogranične razmene električne energije. Cilj je da se novim Zakonom o energetici otklone uočeni problemi iz prakse starih zakona iz 2004. i 2011. godine i da se stvori povoljnija klima i pojednostavi procedura za ulaganje u energetiku, a usaglašen tekst zakona će početkom 2014. godine po hitnom postupku ući u skupštinsku proceduru.

U toku 2013. godine otvoreno je više postrojenja na biomasu i biogas, solarnih elektrana i mini hidroelektrana. Formirana je radna grupa „Elektroprivrede Srbije“ koja je zadužena za pregovore u vezi sa projektima srednje Drine, a u oktobru ove godine završena je revitalizacija HE „Bajina Bašta“, od značaja za energetski sistem Srbije, čiji su kapaciteti prošireni na 420MW.

U toku je i revitalizacija HE „Đerdap 1“ u saradnji sa Rusijom, planirana da se završi do kraja 2018. godine, a kojom će se radni vek postrojenja produžiti za 40 godina, a snaga hidroelektrane povećati za 66MW.

Pored toga, potpisan je sporazum o saradnji sa Francuskom u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja, zatim memorandum o razumevanju sa kompanijom „Masdar“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u oblasti obnovljivih izvora energije. Usvojena je regionalna energetska strategija po kojoj se postepeno uklanjaju termokapaciteti koji negativno utiču na životnu sredinu do 2027. godine.

Što se tiče prioriteta za narednu godinu, ratifikovan je sporazum sa investitorima iz Kanade za izgradnju RHE „Bistrica“, dok se potpisivanje ugovora očekuje u narednih nekoliko meseci, a formirana je i radna grupa Vlade Srbije u vezi sa ovom kapitalnom investicijom.

U toku su i pregovori sa zaiteresovanim investitorima u vezi izgradnje RHE „Đerdap 3“, a u najavi je i izrada studija izvodljivosti za ovaj projekat.

Najavljen je i završetak izgradnje jednog vetroparka u 2014. godini, ali i formiranje javno-privatnih partnerstava umesto davanja državnih garancija za realizaciju energetskih infrastrukturnih projekata.

U skladu sa energetskim potrebama, ekonomskim mogućnostima i obavezama proisteklih iz međunarodnih sporazuma, Ministratsvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije svojim radom potvrđuje da sprovodi politiku održive energetike, realizuje nacionalne ciljeve i pruža mere podrške kao podsticaj tržišne proizvodnje energenata, a to u sektoru obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti zahteva redovno unapređenje efikasnosti administrativnih procedura za investiranje u oblast OIE i EE i stalno usaglašavanje pravnih regulativa u oblasti energetike (zakona, podzakonskih akata, strategija, uredbi…) s ciljem efikasnije primene regulativa u praksi, usaglašavanja sa evropskim zakonima i postizanja energetske nezavisnosti.

Energetski Portal

PREDSTAVLJAMO Novi obrazovni profil – Elektrotehničar OIE

31.12.2013

Elektrotehničar obnovljivih izvora energije – novi obrazovni profil u školi „Rade Končar“ iz Beograda

Direktor Elektrotehničke škole „Rade Končar“ iz Beograda gospodin Momčilo Stojanović, u izjavi za Energetski Portal, izneo je novine na polju novog obrazovnog profila. On je rekao da je na nedavno održanoj školskoj sednici doneta konačna odluka o podnošenju predloga za otvaranje novog obrazovnog profila „Elektrotehničar obnovljivih izvora energije“. Ovaj profil, čiji je plan razvijen u saradnji sa srednjom školom „Mihajlo Pupin“ iz Kule, nastavlja tradiciju razvijanja oblasti obnovljivih izvora energije u elektrotehničkoj školi „Rade Končar“.

Nastavni predmet „Obnovljivi izvori energije“

Tačnije, škola je pre šest godina započela reformisanje starog obrazovnog profila „Elektrotehničar energetike“ koji je zvanično uvršten u nastavni plan pre četiri godine. Bitna karakteristika ovog obrazovnog profila je postojanje predmeta „Obnovljivi izvori energije“ i to u svim tehničkim školama na teritoriji Republike Srbije. Prema nastavnom planu i programu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, cilj predmeta je da se skrene pažnja na alternativne načine proizvodnje energije i da doprinos sistemskom razvoju oblasti obnovljivih izvora energije u našoj zemlji.

Profesor škole, gospodin Aleksandar Savić, rekao je za Energestki Portal da su na nivou elektrotehničke škole „Rade Končar”, u periodu akreditacije, sprovedena stručna usavršavanja u dva navrata, a sve sa ciljem osposobljavanja radnog kadra za sprovođenje nastave na predmetu „Obnovljivi izvori energije”.

Prva generacija maturanata, koja je pohađala ovu nastavu, završila je školu u junu 2013. godine, što predstavlja korak napred u obrazovanju stručnih kadrova, ali i podizanja svesti zajednice o značaju korišćenja obnovljivih izvora energije.

Solarna elektrana na krovu škole

Inače, ova škola već samostalno proizvodi električnu energiju sa instalirane solarne elektrane na krovu, a koja je donacija Vlade Španije. Novac koji škola zarađuje od prodaje proizvedene električne energije na taj način, ulaže se u obnavljanje nastavnih sredstava i inventara, poput laptopova i projektora, a završen je i projekat „pametnih učionica“, koji podrazumeva postavljanje štedljivih sijalica koje ostvaruju uštedu električne energije do 40 odsto.

U školi „Rade Končar“ postoji želja za proširenjem kapaciteta solarne elektrane na krovu, ali su za to neophodna novčana sredstva koja za sada uveliko prevazilaze mogućnosti škole.

Đ.L.

Najavljena izgradnja RHE „Bistrica”

31.12.2013

Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije 26. decembra, posvećenoj rezultatima u 2013. godini i prioritetima u 2014. godini, ministar energetike Zorana Mihajlović je, između ostalog, najavila nove investicije od kojih je jedan od najznačajnih projekata izgradnja reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ na Limu.

Podsetimo da su u novembru vođeni pregovori sa Kanadom o izgradnji HE „Bistrica“ planirane snage 680MW, kao i da je taj sporazum o saradnji na izgradnji reverzibilne hidroelektrane „Bistrica” već ratifikovan, za šta je formirana i radna grupa Vlade Srbije, a biće započeta i studija izvodljivosti, dok se potpisivanje ugovora očekuje u narednim mesecima.

Projekat RHE „Bistrica“ mogao bi da obezbedi dodatnu sigurnost energetskog sistema, a jedan je od najznačajnijih projekata u novoj Strategiji razvoja energetike Republike Srbije za period do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine. Iako Zakon o vodama precizno razmatra i jasno definiše detalje o očuvanju životne sredine prilikom izgradnje ovako velikih postrojenja na rekama, poput minimalano održivog protoka u fazi izvođenja radova, nesmetanog funkcionisanja riblje staze, turbulencija voda, kumulativnih uticaje većeg broja malih hidroelektrana na istom hidrotoku, ipak je stručna javnost prilikom javne rasprave o strategiji ukazala da bi gradnja reverzibilnih hidroelektrana poput „Đerdapa 3″ i „Bistrice” mogla negativno da utiče na vodotokove, ali i na raznolikost postojećih živih organizama. S tim u vezi u martu ove godine održani su protesti crnogorskih ekoloških društava i nevladinih organizacija iz polimskih opština upravo zbog gradnje dve hidroelektrane na Limu.

Inače, reverzibilne hidroelektrane značajne su za balansiranje u energetskom sistemu jedne države naročito ako su na sistem priključene vetroelektrane koje kada ne rade umesto njih brzo mogu da se aktiviraju reverzibilne hidroleketrane.

B.R.

Nakon pobune proizvođača peleta u Hrvatskoj potpisani ugovori o isporučenju 70% drvnih sirovina van tendera

31.12.2013

Predsednik uprave preduzeća „Hrvatske šume d.o.o.“ Ivan Pavelić potpisao je ugovore sa proizvođačima drvnog peleta o isporuci drvne biomase.

Tome je prethodila pobuna proizvođača peleta iz Hrvatske mesecima unazad zbog toga što sirovine moraju da nabavljaju na tenderima.

Početkom septembra ove godine, klaster proizvođača peleta je od Vlade Republike Hrvatske zatražio da se proizvodnja peleta proglasi strateškim interesom za Republiku Hrvatsku.

Vlasnici fabrike „Šišarka“, koja je jedan od najvećih proizvođača drvnog peleta u ovoj zemlji, najavili su preseljenje pogona u Srbiju zbog toga što u Hrvatskoj nemaju sigurnost u oblasti proizvodnje ovog energenta.

Tada je Pavelić ponudio pomoć klasteru proizvođača peleta tako da je nakon pregovora Vlada Hrvatske odobrila potpisivanje ugovora između proizvođača peleta i preduzeća „Hrvatske šume d.o.o.“.

Ovi ugovori potpisani su na 10 godina tokom kojih su „Hrvatske šume d.o.o.“ dužne da proizvođačima drvnog peleta obezbeđuju 70% potrebnih sirovina, dok će preostale sirovine fabrike nabavljati na tenderima. Ugovori će morati da se potpisuju svake godine, a proizvođači peleta moraju redovno da izmiruju obaveze, kao i da poštuju sve stavke potpisanog ugovora, kako ne bi došlo do njegovog raskida.

S.J.

Pronađen geotermalni izvor u Jagodini

30.12.2013

U Jagodini je pronađen geotermalni izvor vode temperature 37 stepeni na dubini od 400 metara, na lokalitetu „Akva parka“. Ovu geotermalnu vodu pronašli su radnici iz firme „Hidrooprema“ iz Šapca koja vrši geotermalno istraživanje na ovoj lokaciji.

Podsetimo, tender za izradu geotermalne bušotine raspisan je još u avgustu 2013. godine, a 21. oktobra je zaključen ugovor sa preduzećem „Hidrooprema“ iz Šapca čija je vrednost 14 miliona dinara. Radovi na lokalitetu su počeli 28. oktobra ove godine, nakon dobijanja dozvole od Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja.

Za narednu godinu planiran je projekat izgradnje Jagodinske banje koja treba da počne u maju. Vrednost tog projekta je 21 milion dinara, a sredstva će biti obezbeđena iz budžeta grada. Nosilac projekta je preduzeće „Hidrogeocentar“ iz Leštana, dok će stručni nadzor voditi inženjeri građevinarstva Marija Ljubojević i Vitomir Veljković.

S.J.

Drugi javni poziv za izgradnju MHE na 142 lokacije

30.12.2013

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine danas je objavilo drugi javni poziv za izgradnju mini hidroelektrana na 142 lokacije u opštinama Aleksinac, Valjevo, Vranje, Golubac, Despotovac, Dimitrovgrad, Žagubica, Zaječar, Knjaževac, Krupanj, Kuršumlija, Leskovac, Lučani, Mali Zvornik, Niš, Novi Pazar, Paraćin, Rekovac, Svrljig, Čajetina.

Svi zainteresovani se mogu prijaviti do 28. februara 2014. godine, a potrebno je dostaviti popunjen prijavni formular na adresu Odseka za obnovljive izvore energije Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, ali i elektronski, radi ubrzavanja procedure.

Pored prijavnog formulara, potrebno je podneti i prezentaciju o kompaniji koja se prijavljuje (ako je u pitanju konzorcijum, onda prezentaciju o svim članovima konzorcijuma) urađenu u PowerPoint-u i narezanu na CD; zatim izvod iz privrednog registra za pravna lica i preduzetnike, odnosno kopiju lične karte ili pasoša ako je investitor fizičko lice; bilanse stanja i uspeha, kao i izveštaj o novčanim tokovima kompanije za prethodne tri godine, navedeno je na sajtu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Prijava mora biti dostavljena na srpskom jeziku, dok prateća dokumentacija može biti na srpskom ili na engleskom jeziku.

Po objavljivanju konačne rang liste investitora Trojni memorandum o razumevanju će biti potpisan u roku od 30 dana. Ovim memorandumom, koji potpisuju investitor, predstavnici lokalnih samouprava i Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, investitor ima rok od 12 meseci da pokrene postupak i obezbedi neophodna pravna akta za dobijanje energetske dozvole, odnosno saglasnosti. U slučaju da prvorangirani investitor u predviđenom roku ne ispuni uslove propisane Trojnim memorandumom, šansu će dobiti drugorangirani, odnosno trećerangirani investitor da u roku od 6 meseci obavi istu proceduru, stoji u javnom pozivu na sajtu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine koji možete pogledati ovde.

S.J.

Solarna elektrana u Kladovu priključena na ED mrežu Jugoistoka

30.12.2013

Solarna elektrana preduzeća „Solaris Energy d.o.o.“ iz Kladova od danas je zvanično priključena na ED mrežu PD Jugoistok iz Niša, za Energetski Portal potvrdio je predstavnik ovog preduzeća koji je dobio rešenje o priključenju od strane ogranka Jugoistoka, ED Elektrotimok iz Zaječara.

U prvim mesecima 2014. godine očekuje se i dobijanje statusa povlašćenog proizvođača energije, kao i potpisivanje ugovora sa javnim snabdevačem – preduzećem EPS Snabdevanje.

Podsetimo, reč je solarnoj elektrani snage 999kW u Velesnici kod Kladova čija je izgradnja počela je u julu 2013. godine, a završena u decembru iste godine, kada je uspešno završen tehnički prijem objekata.

Generator solarne elektrane sastoji se od 4.232 fotonaponskih polikristalnih panela pojedinačne snage 245W, koji se prostire na 2 hektara. Na posebnoj parceli izgrađena je i trafo-stanica kapaciteta 2×1000 kVA, koja zadovoljava i potrebe za drugu fazu, odnosno proširenje kapaciteta dodatnih 999kW, čija izgradnja treba da počne na proleće.

B.R.

1...1.5071.5081.509...1.521 Page 1.508 of 1.521

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM