Stalna konferencija gradova i opština ima dugu tradiciju i kao institucija se može pohvaliti liberalnim i veoma aktivnim odnosom sa svojim članicama opštinama i gradovima sa jedne strane i izuzetno profesionalnim, uticajnim, informisanim i stručnim službama sa druge strane. Taj naizgled mali paradoks zapravo čini da je ova institucija veoma ugledna i značajna kako zbog kvalitetnih aktivnosti koje sprovodi, tako i zbog činjenice da je praktično nezamenljiva i prebogata sistematizovanim informacijama o stanju u srpskim opštinama do kojih ne možete doći nigde drugde. Miodrag Gluščević je sekretar Odbora za komunalne delatnosti i energetiku i sa njim razgovaramo o projektima iz oblasti energetske efikasnosti i zaštite životne sredine koji se sprovode na lokalnom nivou u Srbiji.

EP: Nalazite se na čelu odbora kojim trenutno predsedava opština Trstenik, a još dvadeset opština je u članstvu. Koju opštinu biste izdvojili kao aktivnu kada su u pitanju energetska efikasnost i zaštita životne sredine?
Miodrag Gluščević: Važno je naglasiti da se izbori za tela i organe SKGO održavaju na dve godine i da mesta predsedavajućih imaju opštine, a ne pojedinci. Ukoliko bi i došlo do smene vlasti u nekoj od opština, ona bi nastavila sa vršenjem te funkcije. Sekretarijat je tu da pruža podršku u radu telima i organima opštine. U ovom mandatu u Odboru za komunalne delatnosti i energetiku funkcioniše dvadeset jedinica lokalne samouprave koje su formalno članice , a pored njih još desetak aktivno učestvuje u radu kao pridružene članice Odbora. One nisu mogle da budu u formalnom članstvu zbog procedura, ali su zainteresovane za teme koje pokriva odbor. Svakako da postoje gradovi i opštine koje su u pogledu energetske efikasnosti i zaštite životne sredine napredniji u odnosu na druge. Od manjih opština važno je pomenuti opštinu Varvarin koja je u poslednjih sedam, osam godina sprovela isto toliko za naše uslove inovativnih projekata u domenu energetske efikasnosti. Svakako da treba istaći Vrbas, jer je prva opština u Srbiji koja je uspostavila Kancelariju za energetski menadžment. Tu su i gradovi kao što je Kruševac koji je vrlo aktivan u poslednje vreme i Niš koji ima odeljenje zaduženo za energetiku i jedina je naša jedinica lokalne samouprave koja je uspela da usvoji drživi akcioni plan energetske efikasnosti i da ga dostavi Kancelariji Povelji gradonačelnika u Briselu. U ovom nabrajanju ne treba ispustiti ni druge kao što su Kula, Vranje, Pirot, Novi SAD a pogotovo Beograd koji raspolaže ogromnim kapacitetima na ovom polju. Svakako da ima dobrih primera.

EP: Koje institucije finansiraju projekte u srpskim opštinama i koji su najveći problemi iz oblasti ekologije i energetike?
Miodrag Gluščević : Postoji nekoliko načina na koje projekti mogu da budu finansirani. Sa moje tačke gledišta finansiranje ne bi trebalo da bude problem iz najmanje dva razloga prvo, projekti u domenu energetske efikasnosti su takvi da generišu uštede, koje se mogu posmatrati i kao prihod, a sa druge strane, postoji široka lepeza različitih modela finansiranja od donacija i ulaganja sopstvenih sredstvava, preko razvojnih kreditnih programa, komercijalnih kredita, sve do javno privatnog partnerstva. Sve ovo stoji na raspolaganju za realizaciju ove vrste projekata. Ako tako posmatramo stvari, finansiranje projekata energetske efikasnosti ne bi trebalo da bude problem.
Donacija ima, ali ih je sve manje. Recimo, Švajcarska Vlada tačnije Švajcarska kancelarija za saradnju i nemački GIZ već sprovode programe podrške što na regionalnom, što na bilateralnom nivou. Primera radi, GIZ trenutno sprovodi dva bilateralna projekta u Srbiji, jedan na polju energetske efikasnosti i drugi u domenu biomase, a kroz Otvoreni regionalni fond finansira regionalne projekte energetske efikasnosti na području Zapadnog Balkana. Trenutno se kroz ovaj program realizuje projekat u Pirotu gde se vrši zamena kotla na mazut kotlom na biomasu u jednom domu zdravlja, a u Kruševcu se uvodi led osvetljenje u glavnoj ulici. Na ovom planu su aktivni kao bilateralni donatori i Japan kroz svoju razvojnu agenciju JICA i Švedska agencija za međunarodni razvoj SIDA. Japan je pomogao Ministarstvu u pisanju Zakona o efikasnom korišćenju energije, koji predviđa uvođenje sistema energetskog menadžmenta, a sada pomažu da taj zakon oživi kroz izradu uputstava i materijala za obuke i sertifikaciju energetskih menadžera. Treba spomenuti i kreditnu liniju KfW banke koja treba da krenu uskoro, a kroz koju će energetski biti saniran veći deo javnih zgrada. Taj program je sličan Projektu energetske efikasnosti koji je nekada sprovodila Svetska banka. EBRD je takođe aktivna i podržava razvoj tzv. ESCO tržišta, odnosno tržišta ugovaranja energetskih učinaka. To je zapravo realizacija projekata energetske efikasnosti po modelu javno privatnog partnerstva. Svakako ne treba zaboraviti da je Evropska unija bilateralno najveći donator i u ovim oblastima.

EP : Ipak, sagledavajući stanje u pogledu energetske efikasnosti na lokalnom nivou neminovno se nameće pitanje zbog čega nema više realizovanih projekata iz ove oblasti?
Miodrag Gluščević: Po mom mišljenju tu je reč o prioritetima, odnosno koliko je oblast energetske efikasnosti prepoznata i visoko rangirana od strane donosilaca odluka na lokalnom nivou. Ovaj termin nije nepoznat ali i dalje nedostaje onaj ključni korak da se iz stanja svesnosti pređe u aktivno stanje, odnosno delovanja po ovom planu. Takva situacija sigurno može da se dovede u vezu sa problemima sa kojima se naše opštine suočavaju u pogledu budžeta, broja i strukture zaposlenih i tome slično.

EP : Kako Vi i Vaš tim pratite uspešnost svih ovih projekata i kakav je prema Vašem mišljenju zakonski okvir?
Miodrag Gluščević : Formalna obaveza opština da nas izveštavaju o realizaciji projekata ne postoji. Međutim, mi posedujemo strukturu koja povezuje opštine, a od strane naših članica, od ministarstava i međunarodnih partnera smo prepoznati kao stabilna institucija koja se ozbiljno bavi svim pitanjima koja su u nadležnosti jedinica lokalne samouprave. U tom smislu SKGO ima kapacitet da povezuje opštine međusobno sa drugim zainteresovanim stranama, a poseduje i strukturu za prenošenje informacija, iskustva i dobre prakse, pa se tako informacije na kraju slivaju i kod nas. U sastavu SKGO već neko vreme funkcionišu i različite mreže, kao što su mreža poverenika, mreža načelnika opštinskih uprava, mreža urbanista, mreža eko poverenika, mreža za lokalni ekonomski razvoj i poslednja u nizu mreža poverenika za energetsku efikasnost. Članstvo u ovim strukturama nije obavezno, a otvoreno je za sve zaposlene u opštinskim upravama koji se bave pojedinim oblastima.
Kada govorimo o pravnom okviru Srbija je potpisnica Ugovora i članica Energetske zajednice čime je formalno preuzela obavezu da usklađuje pravni okvir u domenu energetike i delimično životne sredine sa EU.
Ova međunarodna organizacija inicirana 2005. godine dala je okvir i stvorila obavezu zemljama koje nisu članice EU da se usklađuju sa Evropskim tekovinama u oblastima energetike, životne sredine, klime i tržišne politike. To nas je poguralo da harmonizujemo naše zakonodavstvo sa evropskim tako da imamo Zakon o efikasnom korišćenju energije, a Zakon o energetici se redovno usklađuje sa tzv. energetskim paketima koji dolaze iz EU. Za punu operacionalizaciju i primenu zakonskih normi još uvek je potrebno doneti određene podzakonske akte. Međutim vraćajući se na pitanje pravnog okvira mogu da konstatujem da je on na mestu, ali da nedostaje njegova puna implementacija pogotovu u domenu energetskog menadžmenta. U tom smislu ključnu barijeru čine nedovoljni kapaciteti na lokalnom nivou, odnosno nedostatak znanja, veštine i adekvatne organizacione strukture. S druge strane još važnije je pitanje politička podrška koja treba da bude konstantna u dužem vremenskom periodu ukoliko želimo da vidimo inteziviranje aktivnosti na planu energetske efikasnosti.

EP : SKGO je osnovana daleke 1953.godine, početna ideja je bila razvoj lokalne samouprave i decentralizacija vlasti. Da li i sada ove vrednosti mogu da se poistovete sa SKGO?
Miodrag Gluščević : Svakako da mogu. Jedna od osnovnih uloga SKGO je da prati i artikuliše glasove i stavove koji dolaze sa lokalnog nivoa i da ih zastupa pred institucijama centralne vlasti. Osim toga, SKGO informiše i radi na podizanju kapaciteta svojih članica kroz realizaciju projekata i pružanje treninga i savetodavnih usluga. SKGO je od samog osnivanja delila sudbinu lokalnih vlasti, pa je tako sa procesima centralizacije i decentralizacije, gubila ili povećavala svoj uticaj. U poslednjem periodu, od demokratskih promena na ovamo paralelno sa procesima demokratizacije i decentralizacije, SKGO je dobijala na značaju, a paralelno radila i na izgradnji svojih kapaciteta kako bi bila što bolja podrška članicama.

Autor : Vesna Vukajlović