Home Blog Page 1476

Energetska bezbednost i sigurnost – prioritet Vlade Srbije u energetici

vucicNovi premijer Srbije gospodin Aleksandar Vučić izjavio je, kako prenosi “Vreme”, da srpsku energetiku karakteriše visoka eksterna energetska zavisnost, nepovoljna struktura domaćih konvencionalnih izvora, nizak nivo ulaganja u istraživanje energetskih i rudarskih potencijala, neekonomske cene energije i disparitet cene energije i energenata, i nizak stepen naplate električne energije gasa i toplotne energije.

Prema rečima premijera Vučića prioriteti energetske politike Srbije biće podizanje energetske bezbednosti i sigurnosti, kao i podizanje svesti kod donosioca odluka da je apsolutni prioritet energetska bezbednost države.

Od mogućnosti za investiranje u energetici do 2020. godine, gospodin Vučić je istakao 8,5 milijardi evra investicije, od toga 1,9 milijardi evra za gasovod “Južni tok”, 2000MW u savremene termoelektrane na prirodni gas uz princip kogeneracije i oko 1400MW u velike hidrokapacitete, poput revezerzibilnih hidroelektrana, kao i druge obnovljive izvore energije.

Osim toga, premijer je istakao značaj članstva Srbije u Energetskoj zajednici EU čija energetska strategija je, kako kaže, nastala upravo na inicijativu Srbije.

B.R.
foto: srbija.gov.rs

JP “Srbijašume” upozorava da su šumski požari tokom 1. maja razlog nesavesnog loženja vatre

sumaJavno preduzeće „Srbijašume“ upozorava građane na opasnost od izbijanja šumskih požara usled nesavesnog loženja vatre tokom proslave 1. maja, praznika rada.

Na osnovu Zakona o šumama zabranjeno je paljenje vatre na otvorenom u šumi i na zemljištu u neposrednoj blizini šume, osim na određenim vidno obeleženim i uređenim mestima.

U saopštenju JP “Srbijašume” stoji i da je zabranjeno odlaganje smeća, otrovnih supstanci i ostalog opasnog otpada.

Podsećanja radi, od 2002. do 2013. godine na teritoriji za koju je nadležno JP „Srbijašume“ zabeleženi su požari na oko 21.500 hektara, a u 95 odsto slučajeva uzročnik šumskih požara je čovek. Takvom nebrigom šumama Srbije naneta je neprocenljiva ekološka i materijalna šteta.

Šume, osim što čuvaju biodiverzitet i genofond, i opstanak flore i faune, imaju i hidrološku i vodozaštitnu ulogu, i faktor su stabilnosti klimatskih elemenata, pojava i ekosistema, a imaju i uticaj na prečišćavanje vazduha.

B.R.

Naučnici razvijaju novi materijal koji apsorbuje Sunčevu energiju, skladišti je i optušta

Naučnici razvijaju novi materijal koji apsorbuje Sunčevu energiju, skladišti je i optuštaIstraživači sa Harvarda i Instituta tehnologije iz Masačusetsa MIT (The Massachusetts Institute of Technology) na putu su rešenja skladištenja sunčeve toplotne energije korišćenjem novog materijala koji može značajno da promeni tržište energije budući da može da apsorbuje Sunčevu toplotnu energiju, skladišti je i otpušta po potrebi.

Istraživači smatraju da veliki sistemi za prikupljanje sunčeve energije moraju značajno napredovati u tehnologiji skladištenja iste da bi se uspešno nosili sa globalnim energetskim zahtevima. Rezultati istrživača sa MIT-a i Harvarda značajno poboljšavaju skladištenje energije, ali problem je u tome što je njihovo rešenje neefikasno za sve namene.

Pronalazak se zasniva na tome da neki molekuli mogu poprimiti 2 različita oblika, a kada su izloženi Suncu apsorbuju energiju i menjaju svoju konfiguraciju, što ih čini stabilnim duži vremenski period.

Zatim, kada su molekuli pod uticajem male količine svetla, toplote ili električne energije, oni ponovo menjaju svoju konfiguraciju i optuštaju toplotu, poput termalnih baterija koje uzimaju toplotnu energiju Sunca, skladište je neko vreme, i otpuštaju po potrebi .

Novi materijali nisu štetni po okolinu, a mogu se koristiti više puta što je značajna prednost u odnosu na konvencionalne tehnologije.

Pre komercijalne upotrebe ovog materijala biće potrebno vreme da se razvije praktičan sistem za svakodnevnu upotrebu.

B.R.

PREDSTAVLJAMO Probleme i prepreke pri pribavljanju dozvola za izgradnju i puštanje u rad MHE

1-problemi-izgradnje-i-pustanja-u-rad-malih-hidroelektranaTačan broj odluka i dozvola neophodnih za izgradnju i puštanje u rad MHE zavisi od instalisane snage MHE kao i njene lokacije. Prosečno je neophodno prikupiti 25 odluka i dozvola, a procenjuje se da je vreme za prikupljanje svih dozvola duže od jedne godine. Prikupljanje svake dozvole zahteva vreme, novac i komplikovanu procedutu pripreme dokumentacije. Takođe, vreme je bitniji faktor od novca, s obzirom na to da određene dozvole imaju definisan rok važenja. Na primer, inicijalno pravo za korišćenje vodotoka je ograničeno na 2 godine pa ukoliko građevinski radovi ne počnu unutar tog vremenskog okvira, dozvola se ukida. Takođe, u slučaju da je više investitora zainteresovano za određenu lokaciju, ili je sama najava izgradnje MHE privukla druge investitore, ne može se isključiti mogućnost lobiranja u lokalnim samoupravama ili javnim ustanovama od strane određenog investitora.

Vreme utrošeno od odabira lokacije do završetka građevinskih radova ne zavisi samo od dobijanja dozvola i odluka, već i od vremena potrebnog za završetak tehničke dokumentacije.

Lokacije povoljne za izgradnju MHE su uglavnom u udaljenim regionima za koje nisu definisani regulacioni planovi, te je stoga neophodno stupiti u kontakt sa javnim preduzećima i ustanovama, kao što su Srbija vode, Srbija šume, Srbija gas, Železnice Srbije, Putevi Srbije, Seizmološki zavod Srbije i sličnim. Ta preduzeća će izdati preliminarni izveštaj da li je gradnja na toj lokaciji moguća, i pod kojim tehničkim uslovima. Na primer, da li postoji planiranin gasovod, naftovod, železnica, put, neophodna udaljenost od istih, i drugi uslovi kao na primer broj stabala drveća koji mogu biti posečeni ili oštećeni. Ovaj izveštaj nije “Izveštaj o zaštiti životne okoline”. Najbolja opcija je kontaktirati javno urbanističko preduzeće na teritoriji te opštine, koje će dati svoje uslove, komunicirati i koordinisati komunikaciju sa gore navedenim ustanovama.

 

Rizici za obezbeđivanje lokacije

Pri odabiru lokacije, neophodno je proveriti da li je objekat te vrste predviđen prostornim planom. Takođe, treba proveriti da li postoje planirani objekti uzvodno i nizvodno od planirane MHE, koji mogu remetiti njen rad, ili njen rad može remetiti rad tih objekata (npr. objekat za snabdevanje pijaćom ili industrijskom vodom – crpna stanica, akumulacija za nadovnjavanje ili veća HE). Kako bi se izbegli dodatni problemi, bitno je proveriti da li će buduća MHE ili vodotok na kome je izgrađena MHE biti unutar nacionalnog parka.

Problemi se takođe mogu javiti pri pregovorima sa fizičkim licem, pri postupku pribavljanja prava vlasništva zemljišta. Fizička lica – vlasnici zemljišta će neretko obračunati vrednost svog zemljišta po cenama nekoliko puta višim od tržišnih, te stoga investitor mora biti spreman na dodatni trošak. Takođe, poželjno je odabrati putanju koja će prolaziti kroz što manji broj parcela individualnih vlasnika, i ugovorene cene otkupa/zakupa držati tajnim, što može doneti niže troškove zakupa. Neredak je slučaj da, na primer investitor zakupi 4 do 5 neophodnih parcela, a peti vlasnik zahteva nerealno visoku cenu, znajući cenu otkupa prve 4 parcele i da je on jedina prepreka investitoru.

3-probleme-i-prepreke-pri-pribavljanju-dozvola-za-izgradnju-i-puštanje-u-rad-MHESledeći tip problema se može javiti u slučaju kada vlasnik zemljišta ne želi da proda svoje zemljište, niti da dozvoli pravo prolaza infrastrukture (cevovoda) investitoru. Ovaj problem se može rešiti samo uz koordinaciju lokalne samouprave, gde se na osnovu razvijenog urbanističkog i prostornog plana parcela, ili deo parcele, proglašava javnom svojinom, s sam projekat dobija status “projekta od javnog interesa”. Samim tim postiže se mogućnost eksproprijacije zemljišta. U tom slučaju, lokalna samouprava postaje vlasnik zemljišta, i investitor ga od nje može iznajmiti na period od 99 godina. Ovakva procedura može oduzeti neplanirano mnogo vremena i preporučuje se kao poslednje moguće rešenje.

U slučaju da je zemljište na koje će se nalaziti buduća MHE u vlasništvu fizičkog lica, najbolja opcija je sklapanje obavezujućeg ugovora koji, na primer, ima sledeće stavke bitne investitoru:
-Investitor ima rok od 6 meseci za potpisivanje kupoprodajnog ugovora ili prekid preliminarnog ugovora.
-Cena ugovorena u preliminarnom ugovoru je finalna cena.
-Fizičkom licu pripada nepovratni depozit za zemljište.

Ako je više investitora zainteresovano za jednu određenu lokaciju, vlasništvo lokacije je ključno za dalji razvoj projekta.

U slučaju da vlasnik zemljišta nije fizičko lice, pravno je sigurnije dobiti pravo prolaza cevovoda. Uobičajeno je da će investitor platiti nižu cenu javnom preduzeću/pravnom licu za pravo prolaza cevovoda, u odnosu na cenu koja bi se platila fizičkom licu. Bitno je izbeći javna preduzeća/pravna lica koja su u procesu stečaja ili pred bankrotom, pošto ugovori potpisani sa njima mogu lako biti poništeni od strane suda.

Najčešći slučaj je da povoljne lokacije sa hidrološkog i topografskog aspekta nisu blizu postojećih infrastrukturnih objekata (javnih puteva, srednjenaponske mreže i sl.), a teren je nepovoljan za izgradnju pristupne infrastrukture. Čest je slučaj da na takvim lokacijama nema izvedenih i planiranih pristupnih puteva do parcele, a katastarske podloge nisu ažurne, što dodatno komplikuje izradu urbanističke i tehničke dokumentacije.

 

Priključenje na mrežu

2-problemi-izgradnje-i-pustanja-u-rad-malih-hidroelektranaPostoje tehnički propisi kao i Tehničke preporuke EPS-a (TP 16) koji određuju sve tehničke aspekte koje investitor mora ispoštovati kako bi nova MHE bila priključena na električnu mrežu. Tehnička inspekcija vrši detaljan pregled objekta i svih radnih parametara što se mora prethodno detaljno proveriti i prikazati Stručnim nalazima ovlašćenih organizacija i atestnom dokumentacijom kako bi se izbegao dodatni trošak ponovnog izlaska inspekcije, ali i gubitak vremena.

Glavni problem koji se može javiti se odnosi na okolnu infrastrukturu. Veliki broj transformatora srednjeg napona je star, sa malim brojem priključnih mesta u priključno-razvodnom delu postrojenja. Neophodno je proveriti “kapacitet” transformatora, kao i broj mogućih i rezervnih priključnih mesta. Uobičajeno je da elektrodistribucija na teritoriji opštine postavi uslov investitoru da obezbedi novi srednjenaponski transformator ili pak da uloži finansijska sredstva u revitalizaciju postojećeg transformatora kako bi priključio novu MHE, čak i ako ovakva investicija nije neophodna.

Odlomak iz knjige dipl.inž.el., prof. dr Milenko B. Đurić i dr Veselin N. Ilić “Male hidroelektrane”, ETA, Beograd, april 2013.

B.R.

CWS izgradiće atarski put u opštini Alibunar za bolji pristup vetroparku „Čibuk1“

atarski_putSporazum o donaciji za rekonstukciju dela opštinskog i izgradnju dela atarskih puteva neophodnih za izgradnju vetroparka „Čibuk 1“ potpisan je između predsednika opštine Alibunar gospodina Đurice Gligorijeva i direktora kompanije “Continental Wind Serbia” gospođe Ane Brnabić.

Plan je da kompanija CWS uredi deonice postojećeg opštinskog puta Vladimirovac – Devojački bunar i da izgradi atarski put za pristup vetroparku „Čibuk 1“, kao i da rekonstruiše 2 pružna prelaza. Na taj način će biti olakšan put meštanima sa poljoprivrednom mehanizacijom, kao i put do Deliblatske peščare, a građanima Vladimirovca biće skraćeno putovanje do Dolova i Mramorka.

Radove na pripremi projektne dokumentacije, ishodovanju neophodnih dozvola i na rekonstrukciji finansira kompanija CWS.

Reč je o infrastrukturnoj donaciji vrednoj oko 1 milion evra koja će pospešiti i budžetska ulaganja u izgradnju pratećih sadržaja i smeštajnih kapaciteta kojima raspolaže opština Alibunar.

Plan kompanije CWS je da u investira oko 450 miliona evra u vetroparkove u Srbiji kapaciteta 300MW.

B.R.

Građani Kragujevca pozivaju nadležne organe da reše probleme divljih deponija

Građani Kragujevca pozivaju nadležne organe da reše probleme divljih deponijaUdruženje građana “Povratak prirodi” organizovalo je u nedelju 27. aprila novu ekološku radnu akciju čišćenja divljih deponija i šuma na području okoline Kragujevca, tj. na dve lokacije u Malim Pčelicama. Tom prilikom je sakupljeno preko 5 kamiona otpada koji je, u saradnji sa JKP “Čistoća”, otpremljen na skladištenje.

Prema mišljenju članova udruženja i učesnika akcije, količina raznog đubreta prevazilazi sve dosadašnje procene tako da je stanje alarmantno i kao takvo zahteva hitnu akciju svih relevantnih organa, posebno institucija zaduženih da vode brigu o životnoj sredini.

Predstavnici udruženja “Povratak prirodi” predlažu hitno otvaranje Javne debate na ovu temu i stavljanje pitanja zaštite životne sredine u žižu interesovanja javnosti kako bi se konačno nešto preduzelo na trajnoj eliminaciji divljih deponija i zagađivača već ozbiljno zagađene zivotne sredine.

Podsećamo, ovo udruženje organizovalo je nekoliko ekoloških radnih akcija čišćenja šuma i divljih deponija ovog meseca, na prostoru opštine Kragujevac, na železničkoj stanici u Kragujevcu i šumama u Malim Pčelicama i Šumaricama. Udruženju su se u akcijama pridružila i druga srodna udruženja i javno komunalna preduzeća u tom gradu.

B.R.

Planirano biogasno postrojenje na poljoprivrednom gazdinstvu u Starim Banovcima

Planirano biogasno postrojenje na poljoprivrednom gazdinstvu u Starim BanovcimaU okviru svog poljoprivrednog gazdinstva u Starim Banovcima porodica Ilić iz Stare Pazove izgradiće kogenerativno postrojenje na biogas za proizvodnju električne i toplotne energije, po ugledu na postrojenja na italijanskim farmama krava.

Dosadašnja delatnost firme “Klanica i prerada 808”, u vlasništvu porodice Ilić, je proizvodnja i prodaja junećeg mesa, a plan je da se proširi i na proizvodnju energije iz stajskog đubriva i kukuruzne silaže.

23. aprila usvojen je urbanistički projekat, a u septembru 2015. godine plan je da biogasno postrojenje instalisane snage 0,7MW počne sa radom. Vrednost investicije je 2 miliona evra. Plan je da se oprema kupi od austrijske kompanije “Biogest” koja je radila tehnološko rešenje projekta.

B.R.
foto: klanica808.com

Javni poziv za finansijsku podršku eko projektima NVO do kraja aprila

Javni poziv za finansijsku podršku eko projektima NVO do kraja aprilaNa prvoj Regionalnoj konferenciji organizacija civilnog društva za zaštitu životne sredine u Jugoistočnoj Evropi održanoj početkom aprila na Tari, direktor REC-a gospodin Jovan Pavlović najavio je da će novi Javni poziv za direktnu finansijsku podršku ekološkim projektima organizacija civilnog društva biti raspisan do kraja aprila.

Za ekološke projekte biće namenjeno 500 hiljada evra, odnosno između 40 i 80 hiljada evra po projektu. Potrebno je da nevladine organizacije konkurišu pojektima u takozvanoj “koaliciji” sa drugim organizacijama i da projekti traju godinu dana.

Inače, REC već 10 godina pomaže organizacijama civilnog društva u okviru programa SENSE koji realizuje uz podršku Švedske međunarodne organizacije za razvoj i saradnju (SIDA). Do sada je dodeljeno više od 2 miliona evra, a samo prošle godine odabrani su projekti 29 nevladinih organizacija i podržano 8 projekata.

Pored finansijske podrške organizacijama civilnog društva u Srbiji, REC pomaže i tako što organizuje obuke, dijaloge i javne diskusije o ekološkim temama, kao i seminare i treninge za medije i novinare koji se bave temama zaštite životne sredine.

B.R.

Akcija CEEFORa za izradu studije izvodljivosti za izgradnju malih solarnih elektrana

mala solarna elektrana na krovuCentar za energetsku efikasnost i održivi razvoj (CEEFOR) iz Beograda organizuje prolećnu akciju izrade studije izvodljivosti i idejnog rešenja sa finansijskom analizom za izgradnju malih solarnih elektrana (MSE) instalisane snage do 30kW na krovnim konstrukcijama, po promotivnoj ceni od 300 evra.

Od dokumentacije je potrebno dostaviti:

-Lokaciju planirane solarne elektrane – mesto, opština i broj katastarske parcele;
-Situacioni plan objekta – crtež koji treba da sadrži situaciju objekta sa prikazom krovne konstrukcije (dimenzije, ugao krova, orjentaciju krova). Crtež dostaviti u digitalnom formatu (AutoCad, ArhiCad) ili čitku skicu/crtež objekta sa dimenzijama;
-Fotografije objekta;
-Kontakt podatke (ime, prezime, tel. fiksni/mobilni i email).

Svu navedenu dokumentaciju dostaviti od 1. maja do 1. juna putem e-maila na info@ceefor.co.rs ili poštom na adresu kancelarije firme: Koste Jovanovića 66, 11090 Beograd, Srbija, nakon čega će inženjeri CEEFORa stupiti u kontakt sa Vama. Inače, CEEFOR tim je prošle godine uspešno realizovao projekat solarne elektrane MSE „Solaris1“ kod Kladova firme „Solaris Energy„.

Rudarstvo i energetika u jednom ministarstvu

ministar Zorana MihajlovicNovo objedinjeno Ministarstvo rudarstva i energetike ostvariće efikasniji rad, kreiranje i sprovođenje energetske politike Srbije, izjavila je aktuelni ministar energetike gospođa Zorana Mihajlović.

Prema njenim rečima, zadatak novog ministarstva biće da se obezbedi dovoljno energije po održivim cenama, poboljša privredni ambijent, a time iskoriste obnovljivi i neobnovljivi izvori energije, što će povećati i energetsku bezbednost zemlje.

Na ovaj način će se razdvojiti dva važna sektora energetike i zaštite životne sredine u dva zasebna ministarstva, odnosno Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.

B.R.

Izvesna izgradnja fabrike bioetanola u Odžacima

bioetanolPreduzeće „Primar Tehno“ iz Maglića planira izgradnju fabrike bioetanola na zemljištu u radnoj zoni opštine Odžaci, nakon odluke odbornika skupštine te opštine da im ustupi zemljište za izgradnju fabrike.

Reč je o projektu izgradnje poslovnog objekta u radnoj zoni u blizini kanala Dunav-Tisa-Dunav i reke Dunav, koji podrazumeva i uređenje infrastrukture, nabavku i montažu proizvodne i skladišne opreme, kao i nabavku repromaterijala za otpočinjanje proizvodnog procesa.

Vrednost investicije je 80 miliona evra, a potrebne su 2 godine za realizaciju projekta i 8 godina za povraćaj investicije.

Bioetanol se koristi za pogon motornih vozila, a planirana godišnja prodaja je 105 miliona litara bioetanola, za šta je potrebno 250 hiljada kukuruza koji je osnovna sirovina.

Preduzeće „Primar Tehno“ osnovano je 1993. godine u Magliću južno od Kraljeva, a bavi se proizvodnjom mašina za prehrambenu i procesnu industriju. Izgradnjom ove fabrike ovo preduzeće planira zapošljavanje oko 100 radnika u početku, dok bi se razvojom proizvodnje i kapaciteta broj zaposlenih povećavao.

B.R.

Izgradnja vetroparka kod Kikinde snage 50MW počinje sledeće godine

Foto: EP

vetropark

Vetroparkovi snage 50MW i 36MW biće izgrađeni u okolini Kikinde i u Malom Crniću, prema planu francuske kompanije “IEL” sa sedištem u Srbiji, prenosi eKapija.

Izgradnja prvog postrojenja, vrednosti 70 miliona evra, počeće 2015. godine u Bašaidu kod Kikinde, gde će biti postavljene vetrenjače ukupne instalisane snage 50MW. Trenutno je u toku priprema lokacijske i energetske dozvole, kao i potraga za proizvođačima. Plan je da vetropark kod Kikinde počne sa radom u 2016. godini.

Postrojenje u Malom Crniću trenutno je u fazi razvoja. Planirana instalisana snaga ovog vetroparka biće 36MW, a vrednost investicije je oko 50 miliona evra.

Pored investicija u vetroparkove, kompanija “IEL” planira da realizuje projekte za iskorišćenje geotermalne energije u području Panonskog basena na bušotinama dubine 5 km. Tome će prethoditi izrada studije izvodljivosti u saradnji sa francuskom kompanijom “EDF”, a koju će delom finansirati Ministarstvo finansija Francuske. Vrednost studije izvodljivosti je 500 hiljada evra.

Inače, kompanija “IEL” već ima iskustva u oblasti obnovljivih izvora energije, poput vetroparkova, solarnih i biogasnih elektrana, od čega samo u Francuskoj 7 vetroparkova. Predstavništvo u Srbiji otvoreno je pre 2 godine.

B.R.

Planirana četiri kogenerativna postrojenja na biogas u Bečeju

kogenerativna postrojenjaProtokol o izgradnji biogasne stanice u Bečeju potpisali su prošle nedelje predsednik opštine Bečej gospodin Vuk Radojević, vlasnik slovačke firme „Biotec“ gospodin Juraj Cibak i stečajni upravnik PIK „Bečej“ gospodin Pavel Severinji.

Planirana je izgradnja 4 kogenerativna postrojenja na biogas, tj. koji će proizvoditi i električnu i toplotnu energiju. Time će toplotno napajanje postati oko 50 jeftinije od dosadašnjeg.

Biće potpisani i komercijalni ugovori za prodaju otpadnog materijala za proizvodnuju gasa, a koristiće se i poljoprivredni otpad, odnosno pomije iz restorana, vrtića i škola, kao i prehrambena roba kojoj je istekao rok upotrebe.

Vrednost investicije iznosiće od oko 8 do 12 miliona evra.

B.R.

Ministarstvo energetike sufinansiraće 46 projekata u oblasti zaštite životne sredine

zastita zivotne sredineMinistarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine objavilo je listu izabranih projekata udruženja i drugih organizacija civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine za sufinansiranje.

Odabrano je 46 projekata od 250 koliko je ispunilo uslove konkursa i ušlo u rangiranje. Konkursom je opredeljeno 26 miliona dinara, od čega je 6 miliona opredeljeno za projekte sprovođenja Arhuske konvencije.

Odabrani projekti oblast zaštite životne sredine tretiraju uglavnom kroz edukacije, komunikacije, eko kampove, seminare, kampanje, širenje informacija i podizanje svesti dok je manje prispelih projekata čiji naslovi obećavaju konkretan rad na očuvanju i zaštiti životne sredine.

Podsetimo, cilj ovog konkursa je jačanje svesti o značaju zaštite životne sredine i realizacija projekata kojima se doprinosi zaštiti i unapređenju životne sredine, kao i aktivnosti usmerenih na sprovođenje Arhuske konvencije (Konvencije o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine).

B.R.

Island planira da izvozi električnu energiju proizvedenu iz obnovljih izvora

Island planira da izvozi električnu energiju proizvedenu iz obnovljih izvoraNakon velikog finansijskog kraha i recesije u 2008. godini, Island je uspeo da se oporavi na iznenađenje svih.

Reč je o neobičnoj zemlji vikinške prošlosti, sa najvećom stopom nataliteta u Evropi; zemlji koja je preživela velike katastrofe zbog aktivnih vulkana i oštre klime, stoga i ne čudi da je uspela da preživi ekonomsku krizu i propast bankarskog sistema.

Ne samo da se stanovništvo Islanda vratilo tradicionalnim zanimanjima poput ribolova i poljoprivrede, nego su poslušali nobelovca Paula Krugmana i pustili banke da propadaju, devalvirali su valutu, uveli dotok kapitala i pokušali izbeći plaćanje stranog duga.

Danas kada dug pada i MMF-u je otplaćen pre roka i kada plate na Islandu rastu, mnogi su zainteresovani da primene „Potez Island“  koji je, pored Krugmanovih mera, zasnovan i na viskom nivou obrazovanja, turizmu, ribolovu i korišćenju obnovljih izvora energije.

Island koristi 25 odsto postojeće georermalne energije i energije hidrotokova, a plan je da do 2020. izvozi u Veliku Britaniju električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora.

Pored Rejkjavika (Rezkjavik) nalazi se geotermalna elektrana, čiji se nus proizvod ugljendioksid prerađuje u methanol. Plan je da svi automobili na Islandu koriste bio-metanol.

Ova prava ekozemlja ne samo da je nezaposlenost spustila na 4 odsto, nego je uspela da utiče na kontinuirano povećanje privrednog rasta, smanji inflaciju i zaustavi rast javnog duga.

B.R.

20 projekata lokalnih samouprava biće finansirano iz Fonda za unapređenje energetske efikasnosti

energetska efikasnostMinistarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine odobrilo je finansiranje projekata unapređenja energetske efikasnosti jedinica lokalne samouprave iz budžetskog Fonda za unapređenje energetske efikasnosti. Od 20 lokalnih samouprava 3 su iz devastiranih područja: Žagubica, Babušnica i Mali Zvornik.

Preostale odabrane lokalne samouprave koje su konkurisale sa projektima unapređenja energetske efikasnosti su: Kladovo, Raška, Kovin, Ljubovija, Ivanjica, Opovo, Sremska Mitrovica, Novi Bečej, Kikinda, Priboj, Gadžin Han, Aranđelovac, Brus, Dimitrovgrad, Ražanj, Pančevo i Požega.

Prvi Javni poziv za dodelu sredstava iz budžetskog Fonda za unapređenje energetske efikasnosti radi finansiranja projekata efikasnog korišćenja energije trajao je od 1. do 20. februara 2014. godine.

89 lokalnih samouprava prijavilo je svoje projekte, a samo 29 ispunilo je uslove konkursa. Sa 20 odabranih jedinica lokalne samouprave biće potpisani ugovori o isplati pod uslovom da ispune sve uslove u skladu sa Pravilnikom o uslovima za raspodelu i korišćenje sredstava budžetskog Fonda za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije.

B.R.