Predstavljen rad Kancelarije za energetski menadžment u Vrbasu

31.03.2016

320px-Vrbas_centar — Foto: Wikipedia/Novosivački

Sredinom prošle nedelje u Vrbasu je održana prezentacija projekata koje je izvela Kancelarija za energetski menadžment opštine Vrbas, a u okviru regionalnog projekta „Energetska efikasnost u asocijacijama lokalnih samouprava sa područja Jugoistočne Evrope“.

Menadžer regionalnog projekta „Energetska efikasnost u asocijacijama lokalnih samouprava sa područja Jugoistočne Evrope“ gospođa Dubravka Bošnjak izjavila je da se projekat realizuje u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji, kao i da su predsatvnici ovih zemalja posetili opštinu Vrbas u cilju stvaranja mreže kroz koju bi se mogla razmenjivati znanja i iskustva. Kako je navela, ovu posetu inicirala je Stalna konferencija gradova i opština kako bi se videlo u čemu to Kancelarija za energetski menadžment u Vrbasu prednjači u odnosu na ostale opštine, kao i da bi se razgovaralo o problemima i barijerama sa kojima se opštine susreću u realizaciji projekata i kako ih prevazići.

Koordinator projekta „Energetska efikasnost u asocijacijama lokalnih samouprava sa područja Jugoistočne Evrope“ gospodin Aleksandar Popović izjavio je da je odluka o poseti opštine Vrbas doneta na osnovu činjenice da se rad Kancelarije za energetski menadžment u Vrbasu izdvaja kao primer dobre prakse.

Zamenik predsednika opštine Vrbas gospodin Milan Glušac izjavio je da opštinu Vrbas izdvaja sistem energetskoh menadžmenta, a čiji je potencijal opština na vreme uvidela i počela sa kontinuiranim praćenjem eneregtske potrošnje, primenom mera energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i ekološki prihvatljivih goriva za objekte u vlasništvu opštine. Kako je istakao, cilj opštine je da ostvari direktne finansijske i energetske uštede, smanji štetni uticaj na okolinu i podigne svest građana kada je reč o ovoj oblasti.

Regionalni projekat „Energetska efikasnost u asocijacijama lokalnih samouprava sa područja Jugoistočne Evrope“ realizuje Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) i Fondacije ORF.

Sandra Jovićević

foto: vrbas.net

Održana konferencija povodom projekta „Banatsko sunce za sve“

31.03.2016

U utorak 29. marta 2016. godine u Maloj Sali Gradske uprave u Pančevu održana je početna konferencija projekta „Banatsko sunce za sve – pilot projekat za promociju i implementaciju solarne energije za zagrevanje tople vode“ navodi se u saopštenju Pančeva.

Zamenik gradonačelnika Pančeva gospodin Saša Levnajić izjavio je da je ovo prvi projekat grada Pančeva iz oblasti obnovljivih izvora energije ovakvih razmera. Istakao je da će u okviru projekta biti postavljeni solarni paneli za zagrevanje vode na površini od 906 metara kvadratnih, a da je vrednost projekta oko milion evra. Dodao je da se projekta finansira sredstvima iz IPA fondova, kao i da je u planu realizacija sličnih projekata u budućnosti.

Predsednik opštine Lugož iz Rumunije gospodin Francis Boldea naveo je da je kvalitet projektnog tima veoma dobar, a istakao je i značaa IPA fondova i povoljne uslove za implementaciju projekta.

Predstavnik Kancelarije za evropske integracije gospođa Ana Ilić izjavila je da je ovo izuzetan primer projekta u oblasti energetske efikasnosti. Dodala je da se očekuje da će projekat dati značajne rezultate u pogledu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i uštede energije.

Direktor JKP „Grejanje“ iz Pančeva gospođa Sandra Božić navela je da se nada da će ovaj projekat poslužiti kao primer dobre prakse za druge opštine. Kako je istakla, procenjeno je da će projekat doprineti uštedi energije od čak 49 odsto, a osim toga dobiće se i bolji kvalitet sanitarne vode i niža cena komunalnih usluga.

Projekat „Banatsko sunce za sve“ započet je u januaru 2016. godine, a realizuju ga grad Pančevo i rumunska opština Lugož. Cilj projekta je da se istraživanjem mogućnosti korišćenja obnovljivih izvora energije u Pančevu i Lugožu poboljša i modernizuje sistem grejanja i smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte kako bi se doprinelo zaštiti životne sredine. Očekuje se da će implementacija projekta biti završena do kraja ove godine.

Sandra Jovićević

foto: pancevo.rs

Predstavljen nacrt Nacionalne strategije aproksimacije za oblast životne sredine Crne Gore

31.03.2016

U utorak 29. marta 2016. godine u Podgorici u Crnoj Gori održan je peti okrugli sto povodom Javne rasprave o Nacionalnoj strategiji aproksimacije za oblast životne sredine (NEAS) sa Akcionim planom za period od 2016. do 2020. godine.

Generalni direktor za životnu sredinu Ministarstva održivog razvoja i turizma Crne Gore gospođa Ivana Vojinović izjavila je da je cilj okruglog stola upoznavanje predstavnika nevladinog sektora sa Prvim nacrtom Nacionalne strategije aproksimacije za oblast životne sredine. Predstavila je značaj ekonomske analize u NEAS-u koja predstavlja novinu u procesu pregovora, a naglasila je i da je doprinela boljem razumevanju obaveza koje je potrebno preduzeti na državnom i lokalnom nivou, ali i sa aspekta pojedinačnog domaćinstva.

Državni sekretar Ministarstva održivog razvoja i turizma Crne Gore gospođa Daliborka Pejović istakla je da je ekoomska analiza pokrenula značajna pitanja u pogledu sprovođenja aktivnosti u oblasti životne sredine, posebno naglasivši element socijalne korelacije, tačnije ekonomske priuštivosti planiranog sistema za građane.

Programom Javne rasprave predviđeno je održavanje šestog okruglog stola 1. aprila 2016. godine na kome će učestvovati članovi radne grupe za Poglavlje 27. Svi zainteresovani mogu dostaviti svoje primedbe i sugestije na nacrt Nacionalne strategije aproksimacije za oblast životne sredine (NEAS) sa Akcionim planom za period od 2016. do 2020. godine do 13. aprila 2016. godine.

Sandra Jovićević

foto: mrt.gov.me

Potrošači biraju način obračuna grejanja

31.03.2016

Javno komunalno preduzeće “Standard”, koje pruža grejne usluge u gradu Vrbasu, ponudiće građanima da se izjašnjavanjem odluče koji način obračuna utrošene toplotne energije žele da se primenjuje, paušalni na godišnjem nivou ili po utrošku tokom grejne sezone.

“Svi korisnici grejnih usluga imaće mogućnost da se izjasne o načinu obračuna i isporuke toplotne energije tako što će moći da se opredele za stari sistem obračuna i naplate – paušalno po m² u 12 jednakih mesečnih rata, ili da ostanu na važećem sistemu obračuna po utrošku. Takođe, svima će biti data mogućnost plaćanja dugovanja na 6 mesečnih rata zaklјučivanjem sporazuma sa JKP ‘Standard’. Uslove, dinamiku i način izjašnjavanja korisnika grejnih usluga će odrediti Nadzorni odbor preduzeća”, istakao je gospodin Duško Ćutilo, član opštinskog Veća.

Prema planu, o načinu obračuna isporučene toplotne energije izjašnjavaće se korisnici stanova u sklopu podstanice kojoj pripadaju, što znači da se može dogoditi da u gradu istovremeno na snazi budu i jedan i drugi način obračuna.

“Da bi se odabrao jedan način obračuna potrebno je da se vlasnici 70 odsto od ukupne grejne površine na toj podstanici izjasne za neku od varijanti. Problem koji se pojavio u par zgrada u kojima su računi za grejanje bili znatno veći u odnosu na specifičnu potrošnju za dati mesec, rešiće se tako što će biti korigovani računi ukoliko mesečna obračunata potrošnja toplotne energije odstupa za više od 50%, a izvršiće se umanjenje obračunate potrošnje za 25% za odgovarajući obračunski period za grejnu sezonu 2015/2016.god.

Korekcija će biti izvršena za celu grejnu sezonu. Takođe, Opštinsko veće je dalo saglasnost na odluku Nadzornog odobra JKP ‘Standard’ da se cene grejanja umanje za 10% od februara i o tome smo već obavestili građane. Jedan od problema koji su građani spomenuli je i informacija da postoje zgrade i objekti koji su prijavili jednu, a greju značajno veću površinu, što će takođe biti provereno kako sledeću grejnu sezonu ne bismo dočekali sa istim problemima”, pojasnio je gospodin Ćutilo i dodao da je lokalna samouprava svesna situacije u kojoj se nalaze građani i da se problemi moraju rešavati.

V.V.

http://www.vrbas.net/

Škotska zatvorila poslednju elektranu na ugalj

31.03.2016

Proizvodnja struje iz uglja u Škotskoj okončana je posle više od 100 godina zatvaranjem poslednjeg od četiri bloka termoelektrane Longanet severno do Edinburga. Nekada najveća elektrana na ugalj u Evropi zatvorena je zbog velikih troškova održavanja i ne očekuju se posledice po energetsku bezbednost Škotske. Isključivanje iz proizvodnje Longaneta, velikog emitera CO2, tumači se i kao značajan pomak Škotske ka proizvodnji 100% energije iz obnovljivih izvora. Organizacije za zaštitu životne sredine pozdravile su zatvaranje Longaneta opisujući ga kao početak kraja fosilnog goriva u Škotskoj.

Termoelektrana Longanet (Longannet) u oblasti Fajf (Fife), čiji je vlasnik SkotišPauer (ScottishPower), deo španske energetske grupe Iberdrola, isključena je krajem marta posle 46 godina rada. Kada je 1969. počeo da radi, Longanet je bio najveća evropska termoelektrana na ugalj. “Longanet je isporučio više struje u nacionalnu mrežu od bilo koje druge elektrane u škotskoj istoriji i dan njegovog zatvaranja je tužan za sve u SkotišPaueru”, rekao je direktor proizvodnje Hju Finli (Hugh Finlay), preneo je Prirodni gas Evropa (Natural gas Europe), specijalizovani sajt o evropskom tržištu gasa. Procenjuje se da je Longanet tokom svog veka sagoreo više od 177 miliona tona uglja. Ta elektrana je proizvela preko 400 TWh struje, dovoljno za 2,3 miliona domaćinstava u svakoj od 46 godina rada. Kako prenose mediji, uglavnom se ne očekuje da zatvaranje elektrane Longanet ugrozi isporuke energije u Škotskoj, mada ima i onih koji misle drugačije i koji uz pitanje kvantiteta, postavljaju i pitanje kontrole voltaže. Još nije doneta odluka o budućnosti zatvorene termoelektrane ali se očekuje da kompanija saopšti planove pre kraja godine.

Ono što se zna je da je elektrana zapošljavala 236 radnika, da će neki od njih biti preraspoređeni a da samo 45 može da bude angažovano u povlačenju termoelektrane iz proizvodnje. Procenjuje se da će zatvaranje elektrane indirektno pogoditi još hiljadu radnih mesta. Ipak, nisu svi “brisali suze” za zatvorenom elektranom koja je treće po veličini postrojenje na ugalj u Evropskoj uniji sa maksimalnim kapacitetom od 2.400 MW. “Prvi put za najmanje 115 godina u Škotskoj se više neće spaljivati ugalj za proizvodnju struje. Za zemlju koja je praktično izmislila industrijsku revoluciju to je ogroman korak koji označava kraj uglja i početak kraja fosilnog goriva u Škotskoj”, istakao je direktor organizacije Prijatelji Zemlje Škotska Ričard Dikson (Richard Dixon). Elektrana na ugalj zatvorena je zbog velikih troškova održavanja, naknada za prenos i taksi na ugljenik, ali i sa ciljem smanjenja škotske emisije ugljen dioksida (CO2). Longanet je, prema pisanju Gardijana, u 2013. emitovao 9,5 miliona tona CO2 ili gotovo petinu ukupne škotske emisije.

U 2014, je Longanet proglašen za jedno od 30 postrojenja najvećih zagađivača u Evropskoj uniji. Sunce i energija vetra, magazin za obnovljivu energiju, prenosi da je među predlozima za budućnost lokacije Longaneta i onaj da tu bude centar za obnovljivu energiju. Po svemu sudeći, taj predlog nije neverovatan, s obzirom da ŠkotišPauer ima u radu 30 vetroparkova ukupnog kapaciteta 1.600 MW i šest novih vetroparkova koji su još u razvoju. SkotišPauer više nema elektrane na ugalj i sada struju proizvodi koristeći gas i vetroenergiju. Škotska vlada želi da do kraja decenije 100% struje proizvodi iz obnovljivih izvora. Takođe vlada ne želi da razmatra nove kapacitete za nuklearnu energiju. “Zatvaranje Longaneta predstavlja istorijski i neizbežan korak u našoj energetskoj tranziciji i Škotska je jedna od prvih koje su prestale da koriste ugalj za proizvodnju struje. Termoelektrane su služile Škotskoj godinama ali svet ide napred ka čistijoj, jevtinijoj obnovljivoj energiji”, istakao je direktor Svetskog fonda za prirodu (WWF) Škotska Lang Banks.

On je rekao i da nezavisna istraživanja pokazuju da Škotska do 2030. može da ima elektrosistem zasnovan gotovo isključivo na obnovljivim izvorima dodajući da je istraga škotskog parlamenta o energetskoj bezbednosti ukazala da će isporuke biti potpuno sigurne i bez Longaneta. “Sledeća škotska vlada mora da se fokusira na postavljanje jasne strategije naše energetske budućnosti. Tom strategijom mora da se prihvati obnovljiva energija ako želimo dobrobiti od ekonomije koja emituje manje ugljenika, privlačenja investicija, otvaranja radnih mesta, smanjenja štetne emisije, kao i sa ciljem da Škotska očuva svoje konkurentske prednosti u toj globalnoj tranziciji”, zaključuje se u saopštenju objavljenom na sajtu Svetskog fonda za prirodu Škotska.

V.V.

Izvor: EurActiv.rs

Nafta nastavila pad uprkos manjem rastu zaliha u SAD

31.03.2016

Cene nafte su danas pale u trgovanju u Aziji iako je rast američkih zaliha manji nego što se očekivalo, jer su strahovanja trgovaca zbog prevelike ponude bacila u zasenak izveštaj iz SAD. Američko Ministarstvo energetike (DOE) saopštilo je kasno sinoć da su prošle nedelje komercijalne zalihe nafte u toj zemlji porasle za 2,3 miliona barela, što je druga uzastopna sedmica njihovog povećanja, izveštava agencija AFP. Iako je porast bio manji od prognoza analitičara, koji su očekivali povećanje za oko tri miliona barela, on i dalje gura zalihe na novi rekordan nivo, u situaciji kada je tržište već preplavljeno ponudom. Američka “laka” nafta WTI za isporuke u maju pala je danas za 51 cent na 37,81 dolara, a sirova nafta “brent” se spustila za 40 centi, na 38,86 dolara za barel.

Najnovije klizanje cena naniže počelo je sredinom prošle nedelje nakon perioda oporavka sa gotovo 13-godišnjeg minimuma zabeleženog u februaru, sugerišući da će se taj oporavak, podstaknut nadama u dogovor glavnih proizvođača o zamrzavanju proizvodnje “crnog zlata”, možda nastaviti. Kljucni pokretač tog rasta cena bio je slabiji dolar i nade trgovaca u pogledu sastanka u Dohi 17. aprila, na kom će vodeći proizvođači nafte, na čelu sa Rusijom i Saudijskom Arabijom, razamatrati mere za stabilizaciju cena, uključujući i moguće zamrzavanje produkcije. “Neobično je da cene sirove nafte ne idu naviše, uprkos činjenici da dolarski indeks pada u poslednja tri dana”, kaže analitičarka u kompaniji CMC Markets, Margaret Jang. Jedno od objašnjenja je, kako dodaje, da su nade i očekivanja da će Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) zamrznuti proizvođu prerano ukalkulisani u cene, donoseći trgovcima dobitke. “S druge strane, zalihe nafte se i dalje gomilaju dok je potražnja slaba”, dodala je ona, prenosi AFP.

V.V.

www.tanjug.rs

Rumunija: Rešenje za krizu zelenih sertifikata –izvoz u Srbiju

31.03.2016

„Mi ćemo prodavati zelene sertifikate u Srbiji. Očekujemo liberalizaciju zelenih sertifikata. Trenutno prodajemo sertifikate u Rumuniji i veoma je teško prodati ih. U Rumuniji je ove godine ostalo 6 miliona neprodatih zelenih sertifikata, od ukupno 18 miliona“, izjavio je investitor George Boeru, prenosi sajt serbia-energy.eu. On je u saradnji sa partnerom Satu Mare, osnovao kompaniju Eol Energy, koja je vlasnik projekata vetra i solarne energije, vrednih 15,2 miliona evra. Kapacitet vetroelektrane u oblasti Mihai Bravu u okrugu Konstanca iznosi 6 MW, dok fotovoltažni projekat u mestu Mizil, Prahova, ima kapacitet 3 MW.

Kompanija je postigla godišnji broj od 14.000 sertifikata za dva projekta koja su u funkciji tri godine. Investitori tvrde da je zelena energija 30% skuplja u EU u odnosu na Rumuniju. „U Srbiji zelena energija je 20% skuplja i sistem trgovine je bolje razvijen“, tvrdi Boeru. On se nada da će ostvariti bolju cenu za zelene sertifikate na liberalizovanom tržištu. On procenjuje da će se investicija isplatiti u narednih osam godina. Asocijacija RWEA je objavila da se u Rumuniji trguje sa oko dve trećine od ukupnog broja izdatih sertifikata, i to po minimalnoj ceni. Ukupan neto gubitak industrije vetra u 2014. dostigao je 470 miliona evra nakon promene šeme za obnovljive izvore. Operativni prihodi smanjeni su za 224 miliona evra (39%) a vrednost imovine je smanjena za 340 miliona evra.

Prošle godine izdato je 14,1 miliona sertifikata, od kojih je 355.000 isteklo i njima više ne može da se trguje. Od 2011.stanovništvo i privreda subvencionišu obnovljive izvore putem zelenih sertifkata. Njihov udeo u poslednje dve godine iznosi oko 10%, odnosno oko 2,2 evra za prosečan račun od 22,4 evra. Udeo investitora u državnim subvencijama za proizvodnju zelene energije iskazuje se zelenim sertifikatima. U skladu sa zakonom, vetroparkovi dobijaju od države 0,5 sertifikata po MWh isporučenom u mrežu, a solarne elektrane tri sertifikata. Prošle godine, 14 kompanija je oslobođeno plaćanja za zelene sertifikate. Sertifikate izdaje Transelectrica nakon proizvodnje i isporuke obnovljive energije. Šema je dopunjena obavezom snabdevača da na godišnjem nivou kupe sertifikate proporcionalno isporučenoj energiji. Oni ostvaruju povrat novca od potrošača putem računa za struju, tako da svi potrošači pružaju podršku proizvodnji zelene energije, prenosi sajt serbia-energy.eu

V.V.

Izvor: Serbia Energy

Usvojen Akcioni plan za korišćenje OIE u BiH

31.03.2016

U sredu 30. marta 2016. godine u Sarajevu održana je 50. sednica Saveta ministara Bosne i Hercegovine.

U okviru sednice, između ostalog, usvojen je i Akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije u Bosni i Hercegovini (NREAP), a čime Bosna i Hercegovina ispunjava obavezu iz Ugovora o energetskoj zajednici, kao i obavezu primene direktiva Evropske unije koje se odnose na obnovljive izvore energije. Pomenutim planom definisani su indikativni ciljevi korišćenja izvora obnovljive energije u BiH do 2020. godine i dinamika njihovog postizanja.

Osim toga, utvrđen je i Predlog osnova za pristupanje Bosne i Hercegovine Pariskom sporazumu o klimi koji će biti potpisan 22. aprila 2016. godine na Generalnoj skupštini UN u Njujorku, na Dan planete zemlje.

Sandra Jovićević

foto: vijeceministara.gov.ba

Počela sanacija nelegalnih odlagališta otpada u Podgorici

31.03.2016

JKP „Čistoća“ iz Podgorice saopštilo je da je ove nedelje započeta sanacija nelegalnih odlagališta otpada.JKP „Čistoća“ iz Podgorice saopštilo je da je ove nedelje započeta sanacija nelegalnih odlagališta otpada.

Kako je navedeno, sanacija je započeta u Gradskoj opštini Golubovci na čijem prostoru se nalazi najveći broj nelegalnih deponija, a do sada su očišćene deponije na pet lokacija. Nakon završetka radova u ovoj gradskoj opštini, sanacija nelegalnih deponija nastaviće se u Tuzima gde postoji sedam lokaliteta na kojima su formirana neuređena odlagališta otpada.

Lista neuređenih odlagališta otpada izrađena je na osnovu podataka iz Državnog plana upravljanjem otpadom za period od 2015. do 2020. godine.

Sandra Jovićević

foto: cdm.m

izvor: cdm.me

Završena projektna dokumentacija za gasovod Niš-Dimitrovgrad

30.03.2016

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije gospođa Zorana Mihajlović izjavila je da je završena projektna dokumentacija za projekat gasovoda Niš-Dimitrovgrad.

Kako je istakla u izjavi novinarima, veoma je bitno da Srbija ima i drugi dotok gasa s obzirom na to da je projekat gasovoda „Južni tok“ propao. Navela je da Srbija mora da razmišlja o tome kako će postići gasno energetsku stabilnost u narednom periodu.

Podsetimo, gasovod Niš-Dimitrovgrad bi trebalo da bude dvosmeran, a njegova dužina iznosi oko 180 kilometara. Iz Bugarske bi u Srbiju ulazio kod Dimitrovgrada, išao do Pirota, Bele Palanke i Niša, a zatim bi se račvao ka Zaječaru i Prahovu. Od Niša do Sofije bi pratio Koridor 10. Sredstva za njegovu izgradnju u Srbiji trebalo bi da budu obezbeđena kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), dok je Bugarska sredstva za izgradnju obezbedila iz evropskih fondova. Izgradnjom ovog gasovoda Republika Srbija dobila bi šansu da se priključi Trans-jadranskom gasovodu.

Sandra Jovićević

foto: novosti.rs

Raspisan konkurs za sufinansiranje projekata energetski održivih farmi mlečnih krava

30.03.2016

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine AP Vojvodine raspisao je konkurs za dodelu bespovratnih finansijskih sredstava za sufinansiranje realizacije projekta energetski održivih farmi mlečnih krava.

Kako je navedeno u saopštenju Pokrajinskog sekretarijata, cilj konkursa je pružanje podrške ruralnom razvoju kroz povećanje energetske samostalnosti, smanjenje potrošnje energije na farmama, a time i troškova koji sve više opterećuju primarnu stočarsku proizvodnju.

Bespovratna sredstva koja se dodeljuju mogu se koristiti za sufinansiranje realizacije projekata korišćenja sistema za rekuperaciju toplote i sistema sa solarnim kolektorima u svrhu pripreme tople potrošne vode za potrebe proizvodnje i održavanja na farmama mlečnih krava. Pravo učešća imaju nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava sa teritorije AP Vojvodine registrovana za uzgoj goveda i proizvodnju mleka.

Ukupan iznos podsticajnih sredstava iznosi 25 miliona dinara, a maksimalan iznos sredstava koji može biti dodeljen po projektu je milion dinara.

Rok za podnošenje prijave je 20. april 2016. godine.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

foto: psemr.vojvodina.gov.rs

Novac za Južni tok potrošen

30.03.2016

Već neko vreme je jasno da gasovoda Južni tok neće biti, a 30 miliona evra koji je pre tri godine, kad se formiralo zajedničko preduzeće za taj gasovod, Vlada Srbije dala kao garanciju je potrošeno i neće biti vraćeno, izjavila je danas potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović. Ističući da se Južni tok neće graditi, ne odlukom Srbije, već Rusije, Mihajlović je rekla da je 30 miliona evra tada dato novoosnovanom preduzeću za istražne radove, pretprojektovanje i eksproprijaciju, što je tada moralo da se uradi i Vlada Srbije zna gde je novac dala. Kako je objasnila, postojao je Savet Ministarstva energetike koji je zajedno sa ostalim ministarstvima vodio računa kako se novac troši, budući da je Vlada dala garancije za to.

“Ne možete vratiti taj novac, budući da je on sad već potrošen, ali je velika šteta što Srbija nema drugi pravac dotoka gasa”, rekla je Mihajlović u Vladi Srbije. “Bez obzira koji pravac jednog trenutka bude ponovo u opticaju, mi moramo da razmišljamo o tome kako ćemo da imamo gasnu energetsku stabilnost, sad je još uvek Srbija nestabilna”, zaključila je ona.

V.V.

Izvor: www.rtv.rs

Podnet zahtev za Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat sanacije skladišta radioaktivnog otpada

30.03.2016

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije saopštilo je da je nosilac projekta JP „Nuklearni objekti Srbije“ iz Vinče-Beograda podneo zahtev za određivanje obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu Projekta sanacije stanja starih skladišta radioaktivnog otpada.

Svi zainteresovani mogu izvršiti uvid u podnetu dokumentaciju u prostorijama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine ili na internet sajtu resornog ministarstva.

Primedbe i sugestije mogu se dostaviti Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine u roku od 15 dana od objavljivanja obaveštenja.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku.

Sandra Jovićević

foto: rtv.rs

Raspisan tender za izgradnju dalekovoda Tomislavgrad-Kupres u BiH

30.03.2016

Preduzeće „Elektroprenos BiH“ saopštilo je da je raspisalo javnu nabavku za izvođača radova na izgradnji dalekovoda u Kupresu.

Kako je navedeno u javnom pozivu, predmet javne nabavke je izgradnja novog jednostrukog dalekovoda 110kV Tomislavgrad-Kupres dužine 24 kilometara. Za izgradnju dalekovoda predviđen je rok od godinu dana od dana potpisivanja ugovora, a vrednost projekta iznosi 3.850.000 KM.

Rok za podnošenje ponude je 11. maj 206. godine.

Konkursnu dokumentaciju možete pogledati na sledećem linku.

Postavljeno solarno drvo u Kampusu Univerziteta u Sarajevu

30.03.2016

U krugu Kampusa Univerziteta u Sarajevu u Bosni i Hercegovini postavljeno je solarno drvo za punjenje mobilnih uređaja.

Predsednik Udruženja studenata i inženjera elektrotehnike IEEE BS gospodin Almedin Kavaz izjavio je da je reč o metalnoj konstrukciji visine oko 4,5 metara koja izgledom podseća na drvo. Na vrhu konstrukcije nalaze se 10 solarnih ploča pojedinačne snage 80W, tako da je ukupna instalisana snaga konstrukcije 800kW. Dodao je da ovo nije prvo ovakvo solarno drvo u svetu, ali da je po svom izgledu jedinstveno, a istakao je i da poseduje svu potrebnu opremu za punjenje uređaja kao što su mobilni telefoni, tableti, računari.

Ministar prostornog uređenja, građenja i zaštite životne sredine Kantona Sarajevo gospodin Čedomir Lukić istakao je da je realizacija ovog projekta predstavlja jedan od vidova iskorišćenja obnovljivih izvora energije. Naveo je da očekuje da će projekat doprineti podizanju svesti o zaštiti životne sredine, kao i da razvoj i korišćenje obnovljivih izvora energije doprinosi diverzifikaciji proizvodnje energije, povećanju konkurentnosti, otvaranju novih radnih mesta, podsticanju razvoja novih tehnologija i domaće ekonomije.

Osim za punjenje mobilnih uređaja, solarno drvo služi i kao javna rasveta jer ima instalisane štedljive LED sijalice u različitim bojama. Vrednost projekta iznosi 22.754,61KM, od čega je Ministarstvo prostornog uređenja, građenja i zaštite životne sredine Kantona Sarajevo obezbedilo 18.203,79KM, dok je ostatak obezbedilo Udruženje studenata i inženjera elektrotehnike IEEE BS, koje je i realizovalo projekat.

Sandra Jovićević

foto: energetika.ba

1...1,4531,4541,455...1,673 Page 1,454 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM