Ministarstvo privrede prihvatilo je ponudu kineske kompanije Hestil (engleski naziv bio je Hbis), za kupovinu Železare Smederevo, a ugovor o prodaji će biti potpisan po pribavljanju mišljenja službe nadležne za sprečavanje pranja novca. Kompanija Hestil je u toku ove nedelje dala obavezujuću ponudu da kupi svih 98 imovinskih celina Železare Smederevo za 46 miliona evra, navode iz Ministarstva privrede i dodaju da je to iznad minimalne cene iz javnog poziva. Hestil planira da ponudi zaposlenje svima koji i trenutno rade u čeličani, a ima ih oko 5.050. “Zaposlenima će biti omogućeno profesionalno usavršavanje i obuka, uključujući i slanje u druge zemlje, kao i dodatno usavršavanje kroz optimizovanu alokaciju zaposlenih i reorganizaciju”, piše u saopštenju.
Hestil takođe namerava da obezbedi svim zaposlenima isti nivo naknada i beneficija kao što je navedeno u postojećem kolektivnom ugovoru. Kako je precizirano, Komisija za sprovodenje postupka prodaje imovine Železare je nakon što je danas otvorila finansijsku ponudu Hestila, ustanovila da ona ispunjava sve propisane uslove, što je potvrđeno u Ministarstvu gde su ponude i otvorene. Hestil je, piše u saopštenju, konglomerat i gigant svetskih razmera u proizvodnji čelika. Iako je proizvodnja i prodaja čelika glavna delatnost ovog giganta, Hestil pokriva i aktivnosti u rudarskoj, finansijskoj, metalskoj industriji, upravljaju modernim logističkim centrima i aktivni su u drugim srodnim industrijama. Na globalnom nivou zapošljavaju preko 120.000 radnika i u velikoj meri doprinose društvenom bogatstvu u svim geografskim područjima gde rade.
Na listi Fortune Global 500 u 2015. godini, Hestil je rangiran kao 239. kompanija po veličini u svetu. Kao najveći proizvodač čelika u Kini, Hestil godišnje proizvodi 50 miliona tona, Grupa poseduje 37 visokih peći, od kojih 23 imaju kapacitet preko 1.000 kubika i u 2015. godini je proizvela 47,8 miliona tona čelika. Poslovni prihodi Grupe su iznosili 43,7 milijarde dolara u 2015. godini, a ukupna sredstva na kraju te godine 53 milijarde dolara. Uspeh Hestila se bazira i na primeni najnaprednijih tehnoloških rešenja i najčistijih tehnologija. Grupa ulaže u svoje istraživačke centre, kao i na kontinuiranu edukaciju i usavršavanje zaposlenih. Hestil ima 70 direktnih i indirektnih kompanija van Narodne Republike Kine, u preko 30 zemalja i regiona, kao što su Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Australija, Južna Afrika, Kanada, Singapur, Švajcarska i Hong Kong. Između ostalog, ima i većinski udeo u Duferku, koji ima najveću nezavisnu globalnu prodajnu mrežu u industriji čelika.
Ukupne projektovane investicije iznose preko 300 miliona dolara, što se sastoji od investicije u osnovna sredstva i infrastrukturu. Cilj investicija u osnovna sredstva i infrastrukturu je da se modernizuje oprema, poboljša efikasnost, proširi opseg proizvodnog programa i unapredi ekološko okruženje. Izdvaja se investicija u galvanizaciju (pocinkovanje) za građevinsku i auto industriju. Ovo su ciljevi koji će biti postepeno ostvareni, navode u Ministarstvu. Na osnovu poslovnog plana i trenutnih tržišnih okolnosti, planirano je da se u Smederevu dostigne maksimalni kapacitet od 2,1 milion tona čelika.
Vesna Vukajlović
www.tanjug.rs
Na malom nemačkom ostrvu Juist uz obalu Severnog mora, gde u dva naselja živi oko 1500 stanovnika, ovih se dana postavlja ulična rasveta s baterijama koje puni energija vetra, što je prvo takvo rešenje u Nemačkoj koja zagovara politiku obnovljivih izvora energije i nezavisnost od nuklearnih centrala. Instaliranje rasvete trajaće dve nedelje, a reč je o prvom projektu korišćenja energije vetra u te namene u Nemačkoj, potvrdio je za lokalne medije Peer Langemak, dizajner i vlasnik kompanije iz pokrajine Schleswig-Holstein koja je na projektu nazvanom “noordforce” radila punih godinu i po dana. On se je javio na opštinski konkurs za štedljivu rasvetu pomoću obnovljive energije, i utvrdio da korišćenje solarne energije na Juistu ne bi bilo optimalno rešenje, pa se odlučio za korišćenje energije vetra.
U protekloj godini u Hercegovini je otvoreno pet solarnih elektrana, a na stolu Regulatorne agencije za energetiku su još četiri zahteva. “U zadnje vreme je uočen trend izgradnje elektrana jer se dobijaju određeni podsticaji za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora”, rekao je Nebojša Šušić, šef Sektora za dozvole i tehničke poslove u Regulatornoj agenciji za energetiku RS, izvještava ATV. Najveća u Republici Srpskoj je elektrana porodice Nosović iz Bileće. Prostire se na deset hiljada kvadrata, a njena izgradnja koštala je 700 hiljada maraka. Ipak, novac se, kažu, brzo vraća. A i proizvodnja je na zavidnom nivou.
Nakon konferencija koje su se bavile društvenom odgovornošću i aktivnostima zajednice koje za cilj imaju poboljšanje životne sredine, na Dan planete Zemlje, 22. aprila, Color Press Grupa i magazin “Diplomacy & Commerce” organizuju konferenciju o održivom razvoju “Serbia Goes Green” u Beogradu, u hotelu Metropol Palace. Tokom pet panel diskusija i studija slučaja, učesnici će razgovarati o zelenoj energiji i investicionom potencijalu kroz obnovljive izvore, energetski efikasnim zgradama, reciklažnoj industriji u Srbiji, biomasi i biogasu, globalnom zagrevanju. Na konferenciji će učestvovati 200 profesionalaca – predstavnici kompanija iz oblasti obnovljivih izvora, održivog razvoja i zaštite životne sredine, predstavnici države, profesionalci iz oblasti komunikacija, medija, marketinga.
Biomasa ima udeo od 64% u ukupnom tehničkom potencijalu obnovljivih izvora energije u Srbiji i iznosi 3,4 miliona tone evkivalenta nafte. Stepen iskorišćenosti drvne biomase je prilično visok sa 66,7%, dok se potencijal poljoprivredne biomase koristi gotovo marginalno sa oko 2%, rekao je direktor Delegacije Nemačke privrede u Srbiji Martin Knap danas na otvaranju konferencije “Biomasa i biogas u Srbiji”.
Juče je u prostorijama Asocijacije za održivi razvoj (ASOR) održana prva u nizu konferencija koje ovo udruženje planira da organizuje , u cilju podizanja svesti javnosti o održivom razvoju. Gospodin Miroslav Kopečni kao i ostali menadžeri iz ASOR-a: Borivoje Matić, Vesna Maljević i Maja Turković ugostili su brojne učesnike sa Univerziteta u Beogradu, eksperte iz nevladinih organizacija, stručnjake iz medija i kompanija iz domena obnovljivih izvora energije.
