Raspisivanje konkursa za dodelu podsticajnih sredstava za reciklere i proizvođače kesa za ovu godinu, reciklažnoj industriji daje minimum sigurnosti i predvidivosti, kažu u Udruženju reciklera Srbije, ali naglašavaju da je važno i da se reši problem dugovanja prema njima iz prethodnog perioda kako bi mogli da nastave nesmetano da rade.
Kako kažu, duguju im se sredstva za prerađeni otpad u poslednjem kvartalu prošle godine u iznosu od 533.348.490 dinara, a zbog kasnjenja u isplati nadoknada i raspisivanju konkursa, i sve težeg finansiranja poslovanja, reciklažna industrija suočena je sa trendom smanjivanja broja zaposlenih i znatno otežanim poslovanjem. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine rasisalo je pre dva dana konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za 2016., za reciklere i proizvođače kesa, koja ce biti isplaćena iz budžeta za narednu godinu. Kako je izjavila ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljevic Boškovic taj resor je samo u prethodne dve godine reciklažnoj industriji isplatilo oko cetiri milijarde dinara.
Prijave za konkurs primaju se do 31. januara 2017.
Predsednica Udruženja reciklera Ana Petrović Vukićević rekla je za Tanjug da je raspisivanje konkursa za reciklažnu industriju “veoma značajan dogadaj jer bez njega industrija nema predvidljivo poslovanje”. “Bez konkursa ne možemo dobiti nadoknade za tretirani otpad koje nam po zakonu pripadaju, i sve nas to dovodi do teskih poslovnih situacija u kojima se nalazimo već godinama budući da kasnimo u isplatama kako prema poslovnim partnerima, sakupljačima tako i prema poslovnim bankama”, kaže ona. Zbog hroničnog kašnjenja u isplati nadoknada i kašnjenja u raspisivanju konkursa i sve težeg finansiranja poslovanja iz skupih bankarskih kredita, navodi, reciklažna industrija je u trendu smanjivanja broja zaposlenih.
“Na granici smo da donesemo odluku da prestanemo sa generisanjem troškova, zatvorimo fabrike i zaposlene pošaljemo na prinudni odmor. Zato je jako značajno što je konkurs napokon raspisan, jer to nam daje minimum sigurnosti i predvidivosti i u budućnosti imperativ bi bio da se konkurs objavljuje po automatizmu 1. februara čim se zatvori konkurs za prethodnu godinu 31. januara”, rekla je Petrović Vukićević.
Ona je navela da je reciklerima isplaćeno 1,9 milijardi dinara u 2016. godini za prerađeni otpad u protekloj godini. “Pritom ostao je dug od 533.348.490 dinara sto je odprilike ceo četvrti kvartal koji danas niko ne spominje i za koji nemamo odgovor da li će, kako i kada biti isplaćen”, rekla je ona. Sporno je kako je navela i to što se u Javnom konkursu za 2016. godinu navodi da će namenska sredstva biti dodeljena korisnicima u visini iznosa koji za ove namene bude opredeljen Zakonom o budžetu za 2017. godinu.
Vesna Vukajlović
www.tanjug.rs
Tetra Pak fabrika za proizvodnju ambalažnog materijala u Gornjem Milanovcu dobila je najvišu nagradu za proizvodnu izvrsnost u svetu koju dodeljuje Japanski institut za upravljanje fabrikama. Tetra Pak u Srbiji je prva od fabrika iz sastava ove švedskle grupacije u svetu koja je osvojila ovu nagradu, saopšteno je danas iz gornjomilanovačke kompanije. Samo 20 kompanija u svetu je dobilo ovo izuzetno priznanje u poslednjih 40 godina. Nagrada Svetske klase za implementaciju TPM koncepta (The World Clash Total Production Maintenance Award) dodeljuje se kompanijama koje su postigle izuzetan nivo proizvodne pouzdanosti i efikasnosti.
Srbija nema alternativu sagorevanju uglja da bi se dobila električna energija, ali smo spremni da u tome dostignemo evropske standarde, a struja iz termoelektrana ne samo da je potrebna već je i neophodna za elektroenergetski sistem Crne Gore, kao i Makedonije i Republike Srpske. Bila je ovo ključna poruka sa regionalne stručne konferencije „Trebaju li Zapadnom Balkanu termoelektrane?“, koju su, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike, danas organizovali internet-portal „Balkan magazin“ i „Biznis end ekonomi centar“. Trebaju li Zapadnom Balkanu termoelektrane? Na ovo pitanje pokušali su da daju odgovor ministar energetike u tehničkoj vladi Aleksandar Antić, predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, predstavnici Energetske zajednice JIE, elektroprivreda Srbije, Crne Gore, Republike Srpske i Makedonije, Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda kao i stručnjaci i predstavnici akademske javnosti.
Reforma tržišta emisija ugljen-dioksida (CO2) u EU mogla bi da znatno poveća troškove industrije čelika posle 2020, što Evropska komisija želi da ublaži jeftinijom energijom i tehnologijom skupljanja i skladištenja ugljenika. U Evropskoj komisiji navode da problemi industrije čelika u Uniji ne potiču od troškova zbog emisija CO2 već zbog kineske proizvodnje čelika i visoke cene energije. Nedavno istraživanje je pokazalo da je sektor čelika čak profitirao od tržišta emisija zbog obilja kvota koje su na raspolaganju zbog pada proizvodnje.
